Gospodine Linta, replika? Da li ste vi pomenuti u raspravi?

Jesam.

Izvinite, ako je komentar na izlaganje gospodina Linte onda ima pravo. Kaže mi potpredsednik, gospođa Kovač, da ima pravo. Gospodine Linta dajem vam reč.
Molim vas pre nego što počnete, gospodo ne vidim čemu nervoza. Nema potrebe da podižemo ton, dajte da najnormalnije završimo sednicu. Dao sam reč gospodinu Linti i vi izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se ako neko od vas misli da kršim određeni član Poslovnika, a mislim da ga ne kršim, samo jedna kratka replika na izlaganje gospođe Đukić-Dejanović. Vi znate, slažem se da državni sporazumi o međunarodnom pravu i po ustavima demokratskih država imaju jaču pravnu snagu od domaćih zakona. Šteta je, imamo primere država koje su potpisivale sporazume o socijalnom osiguranju gde je u poslednjem članu stajalo da svaka država potpisnica ima tzv. pravo rezerve, da može da za svoje građane da jedan širi obim prava, nego što je to propisano konvencijom. To ne piše u ovom sporazumu, nažalost, iz 1997. godine, ali bez obzira što ne piše, mislim da bi trebalo pronaći jedan mehanizam da se tim ljudima izađe u susret samo iz tog razloga što još uvek nisu ostvarili svoja prava u Hrvatskoj.
Mislim da tu postoji, ja verujem, kod vas dobra volja da nađemo taj mehanizam da ljude ne uslovljavamo da su redovne prilike sasvim u redu. Pošto je situacija vanredna i ljudi se dalje bore za svoja prava, mislim da bi tu trebalo vaše ministarstvo, vi lično i sama Vlada, pronaći mehanizam da ti ljudi koji žele da plaćaju 12,3% od svoje ino-penzije, da se ne uslovljava odricanjem za odsluženje u Hrvatskoj. Čak ni to ne bi bio problem da Hrvatska njih ne uslovljava ako se hoćeš odreći osiguranja u Hrvatskoj, moraš se odreći lične karte, tako da je čovek zbog toga u problemu. Da nema odricanja od lične karte, onda bi to sasvim bilo u redu.

Reč ima narodni poslanik Vera Paunović.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarko zdravlja, iskoristiću priliku da se ukratko osvrnem na predloge ova tri zakona koja se odnose na sistem zdravstvene zaštite. Svi mi znamo da se humanost svakog društva ogleda odnosom prema zdravstvenoj zaštiti svoje populacije. Svesni smo da ekonomska moć društva diktira izdvajanje sredstava u zdravstvu, koja su, nažalost, manja od objektivnih potreba, kao i teško nasleđeno stanje iz prošlosti.
Svi smo svedoci da veliki deo naših zdravstvenih radnika zaista daje sve od sebe, da pruži najbolje što može u lečenju i preventivi svih naših građana, počev od dece preko trudnica i odraslih, do naših najstarijih građana.
Poslanička grupa PUPS na osnovu svojih programskih opredeljenja posebno je zainteresovana za zdravstveni sektor, jer znamo koliko je blagovremena i adekvatna zdravstvena zaštita bitna i za život samog pojedinca, ali i za stanje nacije u celini. Stoga smatramo da je svako poboljšanje u ovoj oblasti dobrodošlo.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, predviđeno je da će još tri grupe stanovništva dobiti pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu. Ovde vidimo značajan pomak na bolje, s obzirom da će to pravo dobiti samohrani roditelji dece ispod sedam godina starosti koji imaju prihod ispod minimalne neto zarade uvećane za 30%. Svakako da je ovo jedan dobar potez Ministarstva kada se ima u vidu kriza u kojoj se porodica kao institucija kod nas nalazi, često u povećanom broju razvoda i većem broju vanbračnih veza koja je upravo ostvarila ovakve situacije da se jedan roditelj stara o svom detetu.
Ovo jeste dobro rešenje i smatram da bi u budućnosti u skladu sa finansijskim mogućnostima trebalo iznaći mogućnosti da se prošire kategorije koje bi mogle da koriste besplatnu zdravstvenu zaštitu.
Druge dve dopune, naša zdravstvena zaštita, takođe čini korak napred kao davno poznato načelo – bolje sprečiti, nego lečiti, jer će vakcinacija i preventivni pregledi biti takođe finansirani na teret države.
Ovde ostaje obaveza u Ministarstvu zdravlja da sačini adekvatne planove i programe za ove oblasti kako se ne bi dešavali slučajevi poput nedavnog, da nam mamografi stoje neiskorišćeni, a svima koji rade u zdravstvu, a i šire, predstoji zadatak kako bi se stanovništvo animiralo da više koristi ove mogućnosti prevencije.
Takođe, ovim izmenama i dopunama Zakona stvoriće se mogućnost da se autonomne pokrajine intenzivnije uključuju u zdravstveni sistem, tako što će im biti omogućeno da finansiraju i one troškove vezane za prostor, opremu i medicinske kadrove, koje Republika inače ne finansira, odnosno da opštine i gradovi koji imaju mogućnosti, omoguće svojim građanima i viši stepen zdravstvene zaštite od onoga koji je utvrđen zakonom.
Važna novina koja se uvodi ovim zakonom je stvaranje uprave za centralizovane javne nabavke, čime će sistem zdravstva sve javne nabavke obavljati na jednom mestu sa uštedama, kako u samom postupku, tako i u ceni materijala, smanjenju mogućnosti za zloupotrebu.
Pored toga, ministar zdravlja ubuduće će biti nadležan za donošenje kadrovskog plana za zdravstvene ustanove, pa će i ovde biti smanjene mogućnosti, nepravilnosti oko zapošljavanja zdravstvenih radnika u sistemu zdravstva.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, takođe prati ova rešenja o proširenju prava određenih kategorija koja su data u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Kod ovog zakona, ključne izmene se predlažu uvođenjem centralne komisije za lekove koje će se ubuduće baviti veoma važnim poslom, određivanja predloga koji će se lekovi naći na listi lekova i čija se nabavka refundira iz Fonda zdravstvenog osiguranja.
Ovo bi trebalo da doprinese većoj ulozi struke pri određivanju liste lekova, s obzirom da sami lekari i farmaceuti najbolje znaju koji od lekova zaista predstavljaju nužnost u procesu lečenja.
Nadam se samo da će budući članovi ove centralne komisije svoju dužnost obavljati časno, po savesti, a možda bi ovde bilo i dobro da se iznađu neke mogućnosti, da se budući članovi komisije, sem potpisivanja izjave, na još neki način obavežu da će svoje mišljenje davati po savesti.
Treći zakon iz ovog paketa je Zakon o preuzimanju obaveza zdravstvenih ustanova prema veledrogerijama po osnovu nabavke lekova. Ovim zakonom će Republika Srbija preuzeti pomenute obaveze u visini od 13 milijardi dinara, od čega će samo preduzeće "Galenika" dobiti 11 milijardi dinara.
Ovaj dug koji je nastao zbog nepovoljnog deviznog kursa i problema u finansiranju zdravstva bi trebalo da se isplati do kraja 2015. godine u 12 kvartalnih rata i time će se rasteretiti Fond zdravstva, a proizvođači lekova će dobiti likvidna sredstva kako bi mogla da nastave sa radom. Istovremeno je već pomenutim Zakonom o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju predviđeno da se skrate rokovi plaćanja za lekove sa sadašnjih 200 dana na 90 dana, koliko bi trebalo da bude 2015. godine.
Nadam se da će se u budućnosti otkloniti ovi problemi vezani za finansiranje nabavke lekova i opreme i da se više neće stvarati ovakvi dugovi prema dobavljačima.
Na kraju želim da kažem da će poslanika grupa PUPS u Danu za glasanje podržati predloge ovih zakona, ali i da dam jednu sugestiju Ministarstvu, a vezana je za rad lekara. Svedoci smo slučajeva da isti lekar radi i u državnoj i u privatnoj praksi. Ako smo bili rigorozni pri donošenju antikorupcionih zakona u segmentu sprečavanja sukoba interesa, zaista ne vidim razlog zašto bi se nekome omogućilo da bude u najdirektnijem mogućem sukobu interesa, s obzirom da se često događa da isti lekar kada radi u državnoj zdravstvenoj ustanovi, smišlja različite izgovore da bi pacijenta privoleo da se leči kod njega u privatnoj praksi.
Nadam se da će novi ministar zdravlja u bližoj budućnosti poraditi na ovom problemu, u cilju bolje zdravstvene zaštite naših građana.
Hvala na pažnji.

Poslednji prijavljeni govornik, narodni poslanik Karolj Čizik, nije tu.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li reč žele predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Zoran Radovanović. Imate tri minuta i 30 sekundi.

Hvala predsedniče.
Malo izvinjenje, malo pre nismo bili nervozni, bili smo radosni kada ste vi došli. Čekali smo vas ceo dan, niste bili tu, pa smo se nasikirali, tako da je to bio razlog.

Bio sam na razgovoru sa predstavnicima kosovskih Srba i predsednika Republike, samo da znate šta je razlog mog odsustva iz sale.

Znamo, šalimo se.
Moram samo kratko da, u tri minuta sažmem celu ovu priču. Malo pre je moj kolega rekao jedan podatak da se, a o tome smo pričali na Odboru za zdravlje, znači šesnaestoslajsni magnet i šestčetvoroslajsni magnet nisu razlika u novitetu. Šesnaestoslajsni se završava, prosto, bilo gde.
Radiologija kao radiologija, vraćam se na zakon, dobili su Nobelovu nagradu za pronalazak rendgena, za skener, za magnet, itd. Sve su to grane medicine koja je najviše napredovala. Kongres u Čikagu, pre pet dana, ima 62.000 registrovanih učesnika, tako da je dijagnostika kroz radiologiju mnogo odmakla i ima svoje mesto u sistemu.
Ono što je važno za sam zakon, odnosno za set zakona, jeste da je država konstatovala da postoji dug, vrlo veliki dug. Vlada Republike Srbije, Ministarstvo zdravlja, setom zakona su preuzeli dug, odnosno stvaraju uslove da se dug preuzme na sebe, obezbeđuju uštede pri javnim nabavkama od 20 do 40%, vezano za nabavne cene lekova, jer što je veća količina nabavke, to je i bolja cena.
Zdravstvene ustanove više neće moći da se snabdevaju same, imaće svoj plan i program snabdevanja, što deluje dosta i vrlo antikoruptivno. Finansijska konsolidacija se uvodi ovim setom zakona. Dug, odnosno vreme plaćanja je bilo 2012. godine 250 dana, 2013. godine biće 150 dana, 2014. godine biće 120 dana i 2015. godine 90 dana, što sve stimuliše privatne apoteke da se uključuje u sistem Fonda zdravstva i tako zaposle mnogo više farmaceuta, jer će svaka apoteka morati da ima farmaceuta u obe smene, a ne farmaceutskog tehničara.
Sva proširenja prava, koja su važna iz ova tri seta zakona, vezani za imunizaciju, za rano otkrivanje, lečenja i skrining, kao i za samohrane roditelje sa decom od sedam godina, to je vrlo važna stvar ovog seta zakona.
Proširenje ovlašćenja na pokrajine, gradove, opštine, samo može pokazati i dovesti do toga da bude bolji i kvalitetniji zakon, plan nabavke, plan kadrova i ono što je, na kraju, time završavam, najbitnije, to je da se republičke stručne komisije uvode u sistem da se one pitaju za sve stvari, jer ono što nisam hteo da kažem malo pre, a to je da se magnet u skandinavskim zemljama, završavam predsedniče za deset sekundi, ono što ne znaju kolege doktori, čeka i do godinu dana.
Magnetna rezonanca nije opcija koja se radi svakodnevno, magnetna rezonanca nije nešto u šta uđe pacijent i izađe dijagnoza i PDV pozadi. To je nešto što košta 3.300 dolara u Americi. Radi se na kraju svih pregleda, kada se radi lumbalna kičma, radi se set dijagnostika, pa se magnet radi, ako se radi operacija, a ne ako pacijent, odnosno lekar hoće ili pacijent misli da treba, ili se manje zrači, što je velika greška lekara.
Ono što treba da znamo svi zajedno, jeste da u Americi, npr. "Paramedik" vozi, ne postoji hitna pomoć. Kod nas je šofer, lekar, sestra. U Americi kroz sistem "Paramedik", dva tehničara edukovana za tu i tu situaciju, vode pacijenta do prve bolnice.
Time završavam, pošto sam dobio naknadno minut i 30 sekundi.