Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine Pastor, hoću da izrazim zadovoljstvo na početku činjenicom da je Skupština AP Vojvodine usvojila amandman DSS na ovaj predlog zakona. Što se nas tiče, time je promenila samo prirodu ovog predloga zakona koji ste vi predložili i dala mu je jedan novi kvalitet. Naš amandman glasi da se javni prihodi i primanja, javni rashodi i izdaci na teritoriji autonomnih pokrajina posebno evidentiraju.
Svrha ovakvog amandmana koji je predložila DSS ima za cilj da se prikažu ukupni prihodi i rashodi pokrajina u Srbiji, a u ovom slučaju govorim o pokrajini Vojvodini, iz razloga da se konačno vidi koliko se šta dobija. Za nas iz DSS nije sporno, još jednom da pomenem, 7% po Ustavu. Jedini put kada su isplaćivana ta sredstva bilo je za vreme Vlade DSS – Vojislav Koštunica, a ne za vreme vlade u kojima ste vi svi zajedno učestvovali u prethodnom periodu kada ste opet zakidali Vojvodinu. To je činjenica. Imamo potrebu da ponovimo da sve primedbe, tužakanja i rasprave koje slušamo ovde, pre svega sami sebe treba da pogledate u ogledalo i u oči i da kažete da ste vi najodgovorniji što ste pokrajinu Vojvodinu doveli u ovu situaciju da dobija manje od tih 7%.
Ovo što sada imamo je jedan kontinuitet koji je nastavljen od onog perioda koji je bio za vreme prošle vlade. Sada očekujete da se stranke koje su činile prošlu vladu i ovu vladu drugačije ponašaju u ovoj vladi nego u odnosu na prethodnu. Oni se potpuno isto ponašaju. Bila je za očekivati jedna ovakva situacija. Na vama je problem što ste vi tada podržavali onu vladu, ovu sada ne podržavate, i ovo je sada prilika za jedan politički sukob i pravljenje jednog političkog problema u situaciji kada se jedan deo vlasti u Vojvodini ponaša potpuno neprincipijelno i neodgovorno. Neodgovorno se ponašao tada, neodgovorno se ponaša i sada. Ako ste tada pristajali da dobijate manje od 7%, zašto sada pravite problem? Motivi su politički, a nije interes građana Vojvodine u prvom planu. Da je interes građana Vojvodine u prvom planu, vi biste se ovako isto ponašali jednako i pre dve, i pre tri godine kada ste dobijali manje od 7%.
Ovo pitanje više nije na terenu Ustava, zakona, ovo je sada priča na terenu politike. Neko pokušava od ovih 7% da napravi ozbiljan politički problem gde se preti da se o Vojvodini neće razgovarati, nego će se pregovarati. Kao da mi nismo u istoj državi i kao da za sve nas ne važi Ustav Srbije, nego neko hoće da se o Vojvodini pregovara. U Srbiji se neće pregovarati o Vojvodini. Mi Vojvođani to nećemo dozvoliti. Vojvodina je deo Srbije i tako će uvek i biti. O Vojvodini se u Srbiji neće pregovarati. Ovo je mesto gde ćemo razgovarati, ali morate biti svesni i da snosite posledice za ono što ste radili u poslednjih par godina, da sednemo svi da se dogovorimo kako ćemo prihode Vojvodine da uskladimo sa Ustavom Republike Srbije. To je ono što je tema i činjenica. Možda ste u pravu kada kažete da stavljanjem ovog zakona, raspravom ili glasanjem o ovom zakonu, posle Zakona o budžetu je potpuno besmisleno.
Potpuno je obesmišljen ovaj predlog zakona koji je morao da bude izglasan, pa makar odbačen ili ne bude usvojen u Skupštini, morao je da bude pre Zakona o budžetu, a ne da glasamo o tome posle kada je potpuno bespredmetno. Mogli smo o ovom zakonu da glasamo pre Zakona o budžetu. Naravno, ne bi bio usvojen ni tada, kao što neće biti ni sada, ali je morala neka procedura i neki redosled koraka da se poštuje. Ovde taj redosled koraka nije ispoštovan, a to ide na dušu većini u vladajućoj koaliciji, ali je moralo pre glasanja o budžetu da se kaže – mi na ovo ne pristajemo, 7% obračunavamo na način kako je to predviđeno budžetom i to je ono što mi prihvatamo.
Ono što smo mi tražili ovim amandmanom, a to je da se utvrde ukupni prihodi i rashodi koje ostvaruju pokrajine, u ovom slučaju pokrajina Vojvodina, od svih prihoda koji se ubiraju na teritoriji Republike Srbije. To je nešto što je za nas osnova da bismo mogli u budućnosti da raspravimo o prihodima Vojvodine. Da smo to imali znali bismo kako se troše sredstva iz Fonda za kapitalne investicije pokrajine Vojvodine, a ne da se izveštaj ove godine podnosi za period od 2006. do 2009. godine, iako je u obavezi svake godine da se podnosi izveštaj. Tu nikakve kontrole i evidencije nema. To su sredstva koja se transferišu u tih 7% iz Republike Srbije. To je jedna stvar.
Druga stvar, upozoravali smo prilikom rasprave na situaciju u Razvojnoj banci Vojvodine. Pokrajinska vlada je ipak donela odluku da se zaduži, da 150 miliona evra skrcka u Razvojnu banku Vojvodine i nakon toga je opet donela odluku o onome što je ministar Dinkić govorio, a na predlog koji je po novom Zakonu o zaštiti finansijskog sistema, da se Razvojna banka Vojvodine prisajedini nekoj drugoj banci. Znači, vi ste uspeli da potrošite pare i da uradite ono što ste mogli da uradite, a da niste potrošili te pare. Nalazimo se u situaciji da imamo jednu vlast u Vojvodini koja nemilice troši pare građana, nemilice ih troši u svrhu ostvarenja političkog cilja stvaranja Vojvodine kao jednog ambijenta koji može da bude na putu za odvajanje od Srbije, stvaranje jednog ambijenta koji vodi ka tome da Vojvodina dobije atribute državnosti.
Ne sprovođenjem odluke Ustavnog suda, Ustavni sud nije rekao da treba ukinuti finansiranje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, nego da pokrajina nema pravo da osniva, a samim tim i da finansira. Vi ćete naći paralelne izvore za finansiranje Vojvođanske akademije nauka. To ne mora da bude iz budžeta. Zavrnućete ruku nekim javnim preduzećima koja će da budu sponzori te akademije. Nismo ništa uradili, doći ćemo u situaciju da ta akademija postoji kao jedna institucija koja predstavlja jedan atribut državnosti pokrajine Vojvodine, što nekome cilj. Nekome je cilj da se pregovara o pokrajini Vojvodini, a ne razgovara. Ovo je mesto gde treba da razgovaramo i o poštovanju odluka Ustavnog suda i o finansiranju Vojvodine i o poštovanju Ustava oko tih 7%, da se utvrdi tačan spisak prihoda i rashoda pokrajine Vojvodine kako bi mi imali uvid kako se te pare troše. Nećemo da odlučujemo o tome. To je na građanima Vojvodine, ali moramo da imamo neki uvid u to kako se te pare troše. To su pare koje idu iz budžeta Republike Srbije i mi kao narodni poslanici, koji usvajamo budžet Republike Srbije, moramo da znamo kako se te pare troše.
Očekujem da, iako ovaj zakon neće biti usvojen, iako je glasanje o njemu usledilo posle Zakona o budžetu, obesmislili ste ovu raspravu sa ovim amandmanima i glasanje o tom zakonu, za narednu godinu svi sednemo i dogovorimo se kako će se tih 7% koje po Ustavu pripadaju pokrajini Vojvodini opredeliti i kako će se ona trošiti u interesu svih stanovnika Vojvodine. To je ono što bi trebalo svima nama da bude cilj i da se napravi jedan bilans prihoda i rashoda i da kao narodni poslanici imamo, ako ništa drugo, bar informaciju kako su ta sredstva raspodeljena i kako se ona troše, jer su to sredstva iz budžeta Republike Srbije. Mi za taj budžet odgovaramo kao narodni poslanici.
Stoga, izražavam zadovoljstvo, jer usvajanje ovog amandmana pokazuje spremnost da se možda nešto promeni u Skupštini Vojvodine, da se usvoji neki plan prihoda i rashoda koji bi omogućio nama, kao poslanicima, da imamo uvid u to.
Mi u DSS nećemo glasati za ovaj zakon, ali očekujemo od vladajuće koalicije, i od Skupštine Vojvodine, i od svih političkih aktera u Srbiji i Vojvodini da o Vojvodini razgovaraju, jer pregovore o Vojvodini nećemo dozvoliti, ali ćemo svakako biti ti koji će tražiti da se o Vojvodini u svakom razgovara i da se nađe rešenje koje je u skladu sa Ustavom i zakonom. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima gospodin Pastor. Izvolite.

Gospođo potpredsednik, dame i gospodo narodni poslanici, želim da se zahvalim na mogućnosti da danas ponovo mogu biti ovde u okviru rasprave o ovom zakonu u pojedinostima.
Isto tako, želim da kažem, pre nego što se osvrnem na amandman, da nije dobro stvaranje atmosfere vijanja veštica. To što se AP Vojvodina preko Skupštine pojavljuje pred ovim cenjenim domom jeste najbolji dokaz za to da u okvirima elemenata sistema želimo rešavati otvorena pitanja i otvorene probleme.
Ovo na šta ste vi, gospodine Mihajlov, uputili, jeste deo političke kakafonije danas u Srbiji, ali mislim da se to ne može iskoristiti za stvaranje apriori negativističke slike o svakome ko ovo pitanje postavlja, pa makar to činio i u okvirima elemenata sistema, kakva je Skupština Republike Srbije.
S druge strane, moram da kažem da se mi sa ovim pitanjem nismo mogli ranije pojaviti, jer je zakon čiju izmenu sada iniciramo donet u septembru mesecu ove godine. To što vi upućujete na prethodni period, vezano za veličinu budžeta, to je drugo pitanje o kome smo raspravljali onda kada je usvajan budžet za 2013. godinu. Ovo je principijelno pitanje, ovo je pitanje ustavnosti, ovo je pitanje poštovanja Ustava, ovo je zakonsko pitanje, ovo je načelno pitanje, a nije pitanje vezano za količinu novaca.
Za razliku od onih koji su govorili o tome da je ponižavajuće da se ovo pitanje našlo danas na dnevnom redu, mogu da kažem da mene raduje ta okolnost. Raduje me okolnost ne samo zbog toga što se to danas desilo, jer smo devet godina pokušavali da to realizujemo, pa nismo uspeli, nego i zbog toga što u principu u istom momentu možemo da vidimo i puding probu.
O čemu se radi? Radi se o tome, dame i gospodo, da ovaj zakon, čiju promenu sada iniciramo, jeste knjiga recepata, koja propisuje kako i od čega se pravi puding. Taj zakon je promenjen u septembru mesecu i na bazi tog promenjenog recepta sada imamo puding za 2013. godinu u obliku budžeta za 2013. godinu i možemo da vidimo šta sad to znači.
Pre nego što bi se na to osvrnuo, želeo bih da kažem par rečenica u odnosu na amandmane. Pre svega, želim da izrazim zadovoljstvo što ste uložili taj amandman. Taj smo amandman prihvatili kao ovlašćeni predlagači, zbog toga što smo ubeđenja da taj amandman znači stvaranje šanse za sve nas zajedno da u čistu čašu ulijemo čistu vodu i da naprosto znamo šta je šta, da se približimo ambiciji da možemo da kažemo – čist račun, duga ljubav, da jednostavno znamo šta je koliko. To što Vlada ovaj amandman nije podržala, to što nadležni odbor ovaj amandman nije podržao, nije iznenađenje, ali je zato razočarenje. Mislim da to nije tehničko pitanje, nego je pre svega političko i principijelno pitanje. Iz tog razloga nam je žao što je takav stav i stvoren.
Isto tako moram da kažem da smo mi veoma lako prihvatili ovaj vaš amandman, zbog toga što smo u prethodnim godinama, od 2005. godine na ovamo, ovih sedam godina ukupno dvanaest puta kao pokrajinska Vlada inicirali dopunu elemenata pravnog sistema Republike Srbije upravo u ovom smislu, da se jednostavno tzv. pravilnik o uslovima i načinu vođenja računa za uplatu javnih prihoda i rashoda sredstava tih računa dopuni sa ovom obavezom, da se jednostavno sistematično i razrađeno vode ove veličine. Sa tog aspekta, ova vaša ambicija iz amandmana jeste samo potvrda naše ambicije koju smo dvanaest puta do sada izrazili.
Ubeđeni smo da prihvatanje ovog amandmana znači jačanje preglednosti i transparentnosti, da znači razrešavanje jedne dileme vezane za to koliko se uplaćuje i koliko se dobija. Mislimo da je, ne samo u odnosu na AP Vojvodinu, nego i u odnosu na sve ostale jedinice, na kojim nivoima se mogu ova merenja vršiti, bilo neophodno da se to učini i iz tog razloga prihvatamo ovaj amandman. Sa naše strane mislimo da on doprinosi raščišćavanju ukupne situacije.
Kada sam malopre rekao, dame i gospodo, sa time ću završiti, da je ovaj zakon knjiga recepata za pravljenje pudinga, onda sam mislio na to da se kroz ovaj zakon praktično vidi kako se rastače ustavna garancija. Šta to konkretno znači u odnosu na budžet za 2013. godinu? Vidimo šta znači proizvoljno tumačenje člana 184. stav 4. Ustava Republike Srbije. To je za nas, pre svega, principijelno i ustavno-pravno pitanje, pitanje poštovanja vladavine prava i pitanje ozbiljnosti namere iza rečenice vezane za decentralizaciju, regionalizaciju i pitanje poštovanja prinicipa supstidijarnosti.
Zašto kažem da je ovo puding proba? Kažem zbog toga što je praktično na delu viđeno kako se mogu izgovarati rečenice vezane za to da je budžet u odnosu na Vojvodinu toliko velik koliko nikada nije bio u prethodnim godinama. Izgovarana je rečenica sa ovog mesta da je to nivo od 70 milijardi, čak i više. Mi to doživljavamo, izvinjavam se ako ću biti možda malo preoštar u definiciji, da je to praktično prvi korak ka nekoj realizaciji ambicije uvođenja protektorata nad Vojvodinom.
Činjenice govore o tome da je obim budžeta u odnosu na nivo koji bi bio, da u septembru mesecu nije izmenjen ovaj zakon, manji za devet milijardi dinara, a da u strukturi Vojvodina u sledećoj godini dobija 3,8 milijardi dinara manje za Fond za kapitalna ulaganja, nego što bi joj pripadalo da je ostao zakon neizmenjen pre septembra meseca ove godine.
Na kraju, dame i gospodo, želim da kažem da ne doživljavam, bez obzira na pretpostavljeni ishod glasanja, da je ovo vreme potrošeno u ovoj skupštini bilo uzaludno, nego doživljavam kao šansu za to da se ponovi ono što vidimo da se ponavlja ili pojavljuje u zadnjim mesecima, da su u prethodnom periodu neki ćutali, koji su danas praktično na liniji koju mi danas zastupamo. Lično sam ubeđen da će se u ovom smislu promeniti opšte javno mnjenje u ovoj skupštini i da će se u ovom smislu ovo pitanje urediti.
Zašto mislim da je to važno? To je važno zbog toga što ovo pitanje lično doživljavam u ustavno-pravnom i zakonskom smislu kao pitanje Rubikona. Kao što je u rimsko vreme postojalo pravilo da legija ne može da pređe reku Rubikon, tako mislim da je u ovom smislu ovo pitanje, pitanje poštovanja Ustava, pitanje poštovanja vladavine prava, sigurno jedno pitanje Rubikona i mislim da će se ovo pitanje kad-tad morati poštovati. Zahvaljujem.

Moram da priznam da poređenje sa Rubikonom i sa rimskim legijama možda nije najadekvatnije u ovom slučaju. Po ovom pitanju, vi i mi nemamo spora. Znači, mi se zalažemo da se u skladu sa Ustavom Srbije status Vojvodine uredi i to je ono što je za nas potpuno prihvatljivo. To je ono što smo i vi i mi jedini radili poslednjih godina za vreme naše Vlade. Vi ste kao stranka glasali protiv budžeta kojim nije išlo 7% za Vojvodinu, svih ovih godina ranije, za razliku od vaših koalicionih partnera koji su tada učestvovali u republičkoj Vladi.
To je ono što je za nas prihvatljivo i to je mesto oko koga se i mi i vi slažemo, oko poštovanja Ustava. Taj Rubikon ste vi prešli kada ste doneli Zakon o nadležnostima i Statut Vojvodine koji nije u skladu sa Ustavom Srbije. Mi smo vas tada upozoravali. Odneli smo Ustavnom sudu naše žalbe i Ustavni sud je to potvrdio. Znači, vi ste ti koji ste prvi prešli Rubikon, ne mislim vi lično, nego mislim na vladajuću koaliciju u tom trenutku.
Mi smo sad malo vratili na onu obalu Rubikona Statut Vojvodine i Zakon o nadležnostima Vojvodine, Ustavni sud je vratio. Mislim da u svim ostalim situacijama moramo na jednoj obali svi da stojimo i da situaciju i odnos Vojvodine i Srbije ne treba da se posmatra preko nišana i da vi namećete, ne vi, nego jedan deo stranaka u Vojvodini, nameće da su odnosi vlasti u Srbiji i vlasti u Vojvodini takvi da se mi sada gledamo preko nišana i ko je ko prelazio Rubikon i ko šta radi? Mislim da je to potpuno neadekvatno poređenje i da mi ovde ne govorimo o Rubikon, ni o čemu drugome, već treba da sednemo i da razgovaramo kako ova stvar da se reši.
Mi smo predlagali, imamo Odbor za ustavna pitanja Skupštine Srbije pred kojim može da se pokrene pitanje šta je tumačenje Ustava, odnosno kako se definiše tih 7%. To je ono što treba da počnemo da radimo sad da bismo to pripremili za budžet iduće godine ili za neki rebalans koji će uslediti možda. To treba da bude tema i za to ćete uvek imati našu podršku da se o tome razgovara, da se ne pregovara, da se ne prelazi Rubikon i da se ne gledamo preko nišana jer to ništa dobro neće doneti. To je ono na čemu ćemo mi kao DSS insistirati da se izbegne ta podela, da se izbegnu te podele Rubikoni, reke, jer nemojte od Dunava da pravite Rubikon.

Hvala gospodine Mihajlov, isteklo je vaše vreme za repliku.
Reč ima gospodin Pastor. Izvolite.

Ne bih želeo da se pogrešno protumači moje upoređenje ili retorička slika koju sam primenio. Kada sam govorio o Rubikonu nisam mislio na Dunav, nisam mislio na Vojvodinu i Srbiju. Govorio sam u prenosnom smislu i to možete proveriti u stenografskim beleškama, govorio sam to sa aspekta ustavnosti, vladavine prava itd. Tako u tom smislu mislim da ne bi bilo zgodno da ovo ostane u vazduhu.
Sa druge strane, uopšte ne postoji sa naše strane, sa moje strane lično nikakvo gledanje preko nišana, pa zato smo ovde. Želimo u ovom domu da rešavamo sva pitanja koja se rešavaju u ovom domu. Zbog toga mislim da je veoma dragoceno vreme koje smo ovde potrošili razgovarajući o ovim pitanjima. Kada vi kažete - u odnosu na Statut i Zakon o nadležnostima i kažete – vi. Onda moram da kažem da je Zakon o nadležnostima donela Narodna skupština Republike Srbije i da je Statut usvojen u Skupštini AP Vojvodine ali je saglasnost na taj Statut dala Skupština Republike Srbije. Postoji odluka Ustavnog suda, ali ne možete sada crno – belo pokazivati stvar i ponovo povući potez ka satanizaciji čitave priče.
Između nas ne postoji spor oko principijelnih stvari ali mislim da sve ovo treba izvući iz dnevnog političkog sukobljavanja i sesti i dogovarati se u okvirima sistema, kao što mi sada pokušavamo učiniti, bez obzira na to kakav će biti ishod glasanja.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Pastor, zaista ova priča o Rubikonu je zanimljiva koju ste vi postavili i moj cenjeni kolega Mihajlov vam je lepo objasnio kako mi moramo svi biti na istoj strani obale reke.
Jeste važno kako će ovaj zakon završiti. On neće biti usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to se već sada vidi. Ova poslanička grupa kojoj ja pripadam neće glasati za njega, a onda ostaje naša dužnost da još jednom i još jednom i još jednom ponovimo zbog čega smo podneli amandman koji ste vi iz AP Vojvodine prihvatili. Prosto zbog toga mi hoćemo da ostanemo principijelni, dosledni poštovanju Ustava ove države. Da ukažemo na licemerje raznih stranaka kada je reč o ovom pitanju.
Dakle, ono što pripada AP Vojvodini kako je definisana Ustavom Republike Srbije, nešto što država Srbija i svi njeni građani moraju da poštuju i ovaj dom to mora da poštuje, ne samo na ovom mestu, povodom ovog amandmana koji omogućava lepih i celih po Ustavu predviđenih 7% od prihoda AP Vojvodini, nego na taj način što ovaj dom mora uvek voditi računa i o poštovanju samog Ustava Republike Srbije kada je reč o položaju AP Vojvodine. Upravo je to ono na šta je moj prethodnik iz DSS ukazivao i mislim to vrlo uspešno, da je reč o tome da je ovaj dom, gospodine Pastor, prekršio Ustav.
Kada smo tada govorili da ovaj dom krši Ustav svojom većinskom odlukom tako što je izglasao Zakon o nadležnostima Vojvodine i dao saglasnost za Statut Vojvodine, tada smo bili optuživani da mi unapred prejudiciramo svoju stavom odluku Ustavnom sudu i da na to nemamo pravo. Iako, kao poslanici imamo pravo na svoje mišljenje o svakom Predlogu zakona. Onda je finale došlo na Ustanom sudu Srbije i sada punim plućima mogu da kažem da je ovaj dom ovde u prošlom sazivu doneo neustavan zakon i da je na neustavan način dao saglasnost za Statut Vojvodine. U čemu ste svi vi učestvovali, pa se nemojte čuditi nekome ko je principijelan i koji kaže – da ćemo se do poslednjeg zalagati da AP Vojvodina ima ona prava koja su predviđena Ustavom i smatramo vrhunskim licemerjem kada se AP Vojvodini ne dozvole ta prava, a još većim licemerjem kada neko iz AP Vojvodine, koji je od stane građana AP Vojvodine biran za najviši dom u AP Vojvodine, saučestvuje izokola u ovakvoj ujdurmi.
Dakle, mi mislimo da je jako važno da se ovo pitanje izvede na čistac i do kraja. Prema tome, bilo je logično da prihvatite ovaj amandman, kao što će biti logično da nam ceo zakon ne prođe. Kao što nije bilo logično da ovu temu i ovo mesto kada je reč o budžetu Republike Srbije već ranije nije uzela u obzir vladajuća većina i otklonila ovo praktično, jedino bolno mesto koje mi vidimo.
Jedini način da se iz ovog izađe, da se ovaj propis adekvatno izmeni i da već za sledeću godinu bez ikakvih dilema uđemo u normalnu kolotečinu kada je reč o finansiranju AP Vojvodine. Zaista jedini način da se iz ovog galimata izađe, da Republika Srbija u ovoj skupštini, a i vi u AP Vojvodine donesete propise u skladu sa Ustavom Srbije kada je reč o ispoljavanju autonomije Vojvodine i na taj način ćemo rešiti ceo problem.
Dakle, tu nema nikakvog nadmudrivanja, neme ni potreba nad tim. Dakle, samo treba poštovati propise da bi svi bili zadovoljni, jer ti propisi nisu napravljeni samo da pogoduju građanima koji žive na teritoriji AP Vojvodine, nego su osmišljeni tako i tako treba da ih tumačimo, da pogoduju svim građanima Srbije kojima treba da bude stalo da žive u jedinstvenoj i normalnoj državi u kojoj prava treba da budu jednaka za sve. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović. Izvolite.