Hvala.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Mi smo veoma svesni  da ovo nije ni malo jednostavan posao, ali smo takođe svesni činjenice da gore od ovoga verovatno ne može biti. Uvek ima goreg od gorega, ali ovo je zaista takva situacija da mora da se napravi taj radikalni rez.
Mi nećemo čekati 31. mart kada počinje primena ovog zakona i primena ovih ograničenih rokova plaćanja, već ćemo u ovom mesecu očistiti jedan deo dugovanja države prema privatnom sektoru. Konkretno, sada u četvrtak donosimo na Vladi odluku, da isplatimo 4,8 milijardi dinara dugova prema putarskim privrednim organizacijama, poput "Puteva iz Užica", "Planuma", P.S.P. Beograd, ali istovremeno da zabranimo dosadašnji način rada da su mogli da ugovaraju radovi na način, da neko izvrši radove, a prihvati ugovor da mu država plati te radove u roku verovali ili ne četiri godine, znači 2012, 2013, 2014. i 2015. godina, a radove izvršio u ovoj godini. To je nenormalno, jer nema tog putarskog preduzeća koje može da napravi tako nešto, da četiri godine finansira državu.
Šta se desilo? Ono što ste vi zapazili, ta putarska preduzeća, da bi nešto od toga naplatila su po enormnim kamatama prodala ta potraživanja prema bankama. Banke su stavile zaloge na ta preduzeća, blokirala ih i sada ako država ne reaguje, ta preduzeća idu u stečaj. Mi donosimo odluku da sada u decembru, da 4,8 milijardi dinara, potpuno eliminišemo ne samo 2012. godinu, nego i 2013, 2014. i 2015. godinu.
Dešava se nešto što se nije desilo, unapred ćemo četiri godine da platimo iz razloga što ćemo osloboditi ta preduzeća ogromnih kamata, koje će inače platiti, ali ćemo istovremeno zabraniti Ministarstvu saobraćaja da sklapa takve ugovore u budućnosti, to prosto nije fiskalno odgovorno.
Druga je stvar da ćemo, inače kada smo sagledali ukupne docnje vezane za putare, gledali smo republička preduzeća, to su putevi Srbije, koridori i Ministarstvo saobraćaja. Ispostavilo se da docnje ima samo Ministarstvo saobraćaja. Bio sam možda malo iznenađen, ali "Putevi Srbije", nemaju trenutno nikakve docnje. Dakle, sve što im je dospelo, sve su plaćali. Oni imaju verovatno potreba da više ugovore nego što sada rade, ali nemaju trenutno ni oni ni "Koridori Srbije" nikakve docnje, dok je Ministarstvo saobraćaja napravilo 4,8 milijardi docnji, na način kojim sam spomenuo.
Što se tiče drugih dugova države, to su dugovi bolnica, koje takođe rešavamo u paketu zakona koji je Vlada predložila, 13 milijardi dinara, koje će preuzeti država i isplatiti u naredne tri godine, a bolnice će ubuduće biti izuzete iz procesa javnih nabavki za lekove i sanitetski materijal.
Što se tiče duga Fonda zdravstva, on je dodatnih 13 milijardi dinara i Fonda zdravstva trenutno kasni 200 dana u plaćanju veledrogerijama. Mi smo doneli jedan zaključak na Vladi, da se naloži Fondu zdravstva da već do kraja ove godine skrati rok plaćanja na 150 dana. Dakle, ne čekamo mi sledeću godinu, nego skraćujemo u decembru jednom jačom uplatom to.
Konačno, ostaju nam dugovi Pokrajine i lokalnih samouprava prema izvršenim a neplaćenim kapitalnim ulaganjima. Sledećeg četvrtka, dakle za nedelju dana, za desetak dana, donećemo još jednu odluku na Vladi, da ponudimo svim lokalnim samoupravama i Pokrajini Vojvodina, da ukoliko žele, izmire svoje dugove do dana 31. oktobra ove godine, tako što će država da im da neku vrstu pozajmice, za godinu dana grejs perioda i na 24 meseca otplate u 2014. i 2015. godini, a poverioci bi odmah obveznice koje bi mogli da prodaju na tržištu i tako da se naplati.
Ukoliko postoji interes poverioca i opština da na taj način regulišu te obaveze, kao i pokrajine i njihovih poverilaca, mi ćemo odmah posle Nove godine emitovati takve obveznice, jer smo to omogućili Zakonom o budžetu koji je ova skupština izglasala.
Konačno, pitanje, odakle državi pare da to namiri? To je potpuno jednostavna stvar, iz likvidnih sredstava koje obezbeđujemo šest meseci unapred. Mi smo, kao što sam rekao obezbedili sredstva ne za finansiranje deficita u ovoj godini, već smo faktički pokrili naše obaveze do maja sledeće godine, sa emitovanjem evro obveznica i naša je strategija da nikada više ne dovedemo državu u poziciju da nema likvidnijih sredstava za izvršavanje obaveza u budžetu koje je Skupština odobrila, tako da ćemo taj trend slediti i u budućim godinama, ne samo u sledećoj, nego i u svim budućim godinama. Uvek ćemo imati šest meseci unapred sredstva, koja ćemo koristiti, međutim, za plaćanje tačno utvrđenih obaveza sa smanjenim budžetskim deficitom, sa zaustavljanjem rasta javnog duga, kako bi i sa uvedenom finansijskom disciplinom.
Dakle, ovaj zakon o kome govorimo, vi ste potpuno u pravu kada to kažete, je samo jedan kamičak u kompletnom programu fiskalne konsolidacije, kojom treba da se obezbedi finansijska disciplina u zemlji. Naravno, da smo svesni toga da sam po sebi neće dati efekte ako sve ovo ostalo ne uradimo. Hvala vam na ovoj prilici da kažem šta ćemo to uraditi, kako bi država mogla od 31. marta da efektivno više ne dođe u situaciju u kojoj se sada nalazi, što znači izmirivanje ovih obaveza – da, jer te obaveze su tu, to su obaveze prema privatnom sektoru, ali sistem novi da se ne prave docnje u budućnosti. U zdravstvu to je uvođenje centralizovanih javnih nabavki. Što se tiče putara, nema više ovakvih načina omogućavanja ugovora sa ovakvim vrstama na četiri-pet godina plaćanja, mora se plaćati po situacijama u roku od 60 dana, promptno, i da se ugovara samo ono što država može da plati.
Dakle, disciplina i kontrola da se ne preuzimaju obaveze mimo Zakona o budžetskom sistemu, što znači i kažnjavanje i krivično gonjenje ljudi u državi koji bi preuzimali veće obaveze nego što imaju pravo u usvojenim finansijskim planovima, ako su u pitanju javna preduzeća, budžeta lokalnih samouprava, pokrajina ili Republike, svejedno.

Hvala.
Replika, narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Hvala na ovako iscrpnom odgovoru.
Evo da se osvrnem na ovo što ste zadnje rekli, odgovornost za preuzimanje obaveza koje nisu planirane. Kada je bila rasprava o rebalansu budžeta, govorili ste o preuzimanju obaveza od strane države, odnosno ugovaranju od strane Ministarstva za prostorno planiranje, prethodnog.
Prema Zakonu o pomoći građevinskoj industriji, za nekih, nemojte me držati za reč, ne znam da li sam zapamtio tačan podatak, ali radi se sigurno o ciframa koje su tri puta veće nego što je bilo dozvoljeno budžetom. Negde, ako se ne varam, 27 milijardi je bilo dozvoljeno, a ugovoreni su radovi preko 60 milijardi dinara.
Hoće li biti odgovornosti za to što se radilo u prethodnom periodu? Za nas je ključna stvar da se uvede red i da se povede odgovornost za one koji su doveli do nereda i do haosa.
Sami ste rekli da država duguje 13 milijardi bolnici za opreme i lekove, Fond 13 milijardi prema dobavljačima. Koliki je dug građevinske industrije, odnosno ministarstva prema građevinskoj operativi za mnoge projekte koji su sprovođeni prethodne dve, tri godine, čisto partijske projekte koji su sprovođeni širom Srbije i po lokalnim samoupravama, a koji su probijeni budžetom. Budžetom nisu predviđeni, a pravljeni su u predizborne svrhe.
Niko ne govori da to što je rađeno nije potrebno Srbiji, ali je pitanje po kojim cenama je ugovarano i pitanje je da li je to predviđeno finansijskim planovima. Nije. Probijene su cifre dva ili tri puta. Imate slučaj Niša i mnogih drugih gradova. Sada smo u situaciji da su svi u velikim dugovanjima i da država to treba da pokriva.
Pošto ste rekli da država obezbeđuje sredstva unapred bar šest meseci, da će isplaćivati sve ono što je zaostalo, interesuje me koliko će porasti javni dug po tom osnovu? Ne postoji "perpetuum mobile". Verovatno mora da se pozajmljujemo negde da bi imali likvidna sredstva da plaćamo.

Hvala.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Javni dug će našom fiskalnom strategijom dostići maksimum na 65% BDP u sledećoj godini i tu će se zaustaviti i onda će krenuti da pada. Naš plan je da do 2015. godine bude smanjen na 58%. Drugim rečima, vrhunac rasta javnog duga kao posledica plaćanja obaveze iz prethodnog perioda će biti 65% BDP. On će se tu zaustaviti. Zašto će se zaustaviti? Zato što smo prepolovili budžetski deficit.
Mi imamo tri milijarde evra startnih troškova da bismo isplatili samo obaveze po osnovu javnog duga koji je napravljen u prethodnim godinama i kamate koje iz toga proizilaze, plus ovaj deficit koji smo predvideli od 3,6% BDP ili na nivou konsolidovane države to je oko 130 milijardi. To kada se sabere jedno sa drugim daje cifru od 4,2 milijarde evra, koliko je potrebno da se to zatvori. Jedan deo toga će se zatvoriti prihodima od prodaje državne imovine u sledećoj godini. To nismo planirali u budžetu, ali očekujemo da ćemo napraviti 200-300 miliona evra od toga i na taj način ćemo malo i da smanjimo zaduživanje već u sledećoj godini i, naravno, po osnovu predfinansiranja obaveza za 2014. godinu, jer sam rekao da ćemo ići šest meseci unapred, dakle, imati dovoljno likvidnosti da finansiramo ne samo obaveze u tekućoj godini, nego da imamo unapred šest meseci, tako da ono što ćemo imati potrebu da finansiramo za sledeću godinu će biti veće od onoga što će biti isplaćeno u tekućoj godini, ali, napravili smo presek tako što smo prepolovili budžetski deficit, tako što smo u fiskalnoj strategiji planirali da se smanji na svega 1% u 2015. godini i po tom osnovu na 65% dug će se zaustaviti i to već početkom sledeće godine na tom nekom nivou i onda će stajati tako, pa će pasti na 58% do 2015. godine.
Vraćanje, izračunali smo i to, tu se slažemo i sa ekspertima MMF i sa Fiskalnim savetom, sa ovako ozbiljnom fiskalnom konsolidacijom, bez obzira na to što je zaista radikalna promena, za vraćanje u one zakonske granice, po Zakonu o budžetskom sistemu na 45%, potrebno je da prođe puno godina. Tek 2020. godine je moguće da se to čak i teorijski da se desi.

Hvala.
Narodni poslanik Milan Lapčević, replika. Izvolite.

Rekli ste da će država delom da namiruje obaveze po osnovu uzimanja novih kredita, a delom od prodaje imovine. Da li se misli na prodaju javnih preduzeća, državnih i lokalnih? To je jedno.
Drugo, iz ovih podataka koje ste nam sada naveli, da ćemo sledeće godine dostići maksimum javnog duga od 65% BDP, nam praktično ukazuje da je prethodna Vlada od 2008. do 2012. godine državu zadužila, odnosno povećala zaduženje od 25 na 65% ili prevedeno u novac sa ovim što ste malopre sabirali, oko četiri milijarde dugovanja i sadašnjih skoro 15 milijardi spoljnog duga, dolazimo do 20 milijardi spoljnog duga države, a imali smo osam milijardi 2008. godine. To su konkretne cifre koliko nas je usrećila prethodna vlast, u kojoj ste i vi učestvovali i punim kapacitetom do 2011. godine, a onda vaša stranka bez vas do 2012. godine. Ti dugovi su diktirani od najveće stranke u Vladi, od ministra finansija, od predsednika Vlade, ali ne možete da izbegnete potpunu odgovornost ni za vaše učešće. Morali ste na vreme da reagujete ako danas govorite da je država u stravičnim problemima, da moramo sada da preduzimamo ovako radikalne mere. Mogli ste na vreme da reagujete i da kažete da nećete da učestvujete u onome što jeste očigledno pogrešno po državu – besumučno zaduživanje, ulaženje u obaveze koje država ne može da isprati, niti da isplati, pa sada dolazimo u situaciju da dugujemo putarima pet milijardi, bolnicama 13, dobavljačima još 13 itd. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Ako tako želite, nemam problem da preuzmem odgovornost i za zemljotres u Fukušimi u Japanu. Dakle, nemam taj problem preuzimanja odgovornosti.
Znate i sami da odgovornost za ovakav javni dug, nakon mog mandata ministra finansija, snose ministri finansija koji su bili posle mene. No, ako hoćete da kažete da sam ja i za to kriv, jesam, neka vam bude.
Ono što hoću da kažem jeste da sam već jednom uspeo za tri godine da napravim preokret za 6% BDP, da od minusa dovedemo Srbiju u suficit. Uradiću to još jednom. Uz ovakvu podršku koju imam od koalicionih partnera, ubeđen sam da ćemo u tome uspete. Ko je odgovoran za prethodne periode, biće deplasirano pričati za par godina, kada budemo imali potpuni preokret.