Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, nastaviću ono što sam malopre počeo, a radi se o problemu zdravstvenog osiguranja dece i studenata, s obzirom da je amandman širi i da obrazlaže probleme dece i majki. Skoncentrisaću se na studente i reći ću da sam zamoljen i dobio sam ovlašćenje od studentske asocijacije pravnika da ukažem na probleme sa kojima se studenti sreću u Srbiji.

Šta predviđa sadašnji zakon? Prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju utvrđeno je da studenti do 26 godine starosti imaju obavezno zdravstveno osiguranje. Osiguravaju se kao članovi porodica preko roditelja.

Gospodine Milosavljeviću molim vas.
(Isključen mirkofon.)
(Dušan Milosavljević, s mesta: Pričamo deci, deca su do 26 godina starosti.)
Isključio sam vaš mikrofon, gospodine Milosavljeviću. Vi se ne čujete.
Izvolite, gospodine Zelenoviću. Želite li povredu Poslovnika?

Povreda Poslovnika, član 27. Molim vas da pročitate o čemu se radi u amandmanu, da biste mogli čoveku da oduzmete reč. Dakle, radi se o osiguranju, o proširenju prava na osiguranje. Ja sam govorio o deci i trudnicama, a čovek je govorio o studentima, deci koja se redovno školuju do 26. godine. Nemate prava da se tako ponašate. Čovek treba da govori, u temi je, govorimo o amandmanu. Molim vas da mu date reč. Hvala.

Gospodine narodni poslaničke, mi ovde treba da se naučimo da poštujemo dnevni red i da budemo dostojanstveni u tom pogledu. Nije ni primereno, morate priznati, da počnete da pričate u bilo kom momentu o problemu koji vas muči. Možda to može kod drugih predsedavajućih, ali meni to smeta. Ne poštujete vi, vređate Poslovnik, vređate Skupštinu kada počnete da pričate van dnevnog reda. Dozvolite da se usredsredimo na zakon i da to privodimo kraju onako kako je to dostojno.
Povreda Poslovnika, izvolite.

Član 106, govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Želim da pričam o ponuđenom amandmanu gospodina Zelenovića. Vi mi upravo ne dozvoljavate da ispričam moje izlaganje povodom njegovog amandmana. Namerno ili ne, izostavljeni su studenti, iako se deci i studentima priznaje isti status, čak i istim stavom člana 22. reguliše se zdravstveno osiguranje dece i studenata. Želim to, pošto gospodin Zelenović želi da proširi to svojim predlogom amandmana, a vi mi uporno ne dajete, i to mi ne dajete vrlo bezobrazno. Isključujete me i neparlamentarno rukovodite sednicom. Znači, kršite ulogu predsedavajućeg.
Molim vas, dozvolite mi da završim svoje izlaganje, jer je izlaganje u sklopu amandmana.

Možete se izjasniti da se u danu za glasanje glasa da li sam povredio Poslovnik ili ne.
Nastavljamo po dnevnom redu.
Da li zahtevate da se glasa o povredi Poslovnika?

Pa, prekršili ste pravo da pričam o studentima. Svakako je da tražim da se glasa o vašem predsedavanju, tako je.

U danu za glasanje će se narodni poslanici izjasniti da li je došlo do povrede Poslovnika.
Reč ima narodni poslanik Miloš Aligrudić, povreda Poslovnika.

Neću biti strog. Reč je o čl. 27. i 19.
Ja vas molim, najlepše vas molim, ne radi se ni o mojoj grupi, niti intervenišem zbog toga. Poznate su ogromne razlike, šanac između nas i DS, ali je neverovatno, molim vas da se skoncentrišete i da vodite u smislu člana 27. ovu sednicu kako treba. Ostavlja veoma ružan utisak. Ljudi su objasnili u čemu se povreda sastoji. Ona je očigledna i farsa je razgovarati o toj povredi ili glasati o njoj u danu za glasanje.
Mislim da se ova situacija vrlo jednostavno prevazilazi tako što ćete čoveku dati reč da nastavi tamo gde je stao, jer svima nama ovde, bili u političkim razlikama ili ne, evidentno je jasno da je čovek imao pravo da obrazloži amandman. Nemojte molim vas, šta drugo da vam kažem.

Prihvatam.
Reč ima narodni poslanik Radojko Obradović, po amandmanu.