Sve razumem što ste rekli i to je sve u redu, ali ponovo se vraćam na jednu stvar. Dakle, desiće se u životu i u praksi da ćemo imati situaciju da će neke zdravstvene ustanove zahvaljujući tome što su napravili dogovor sa nekim, politički dogovor sa nekim u ministarstvu, imati mnogo povoljnije uslove od drugih, a trebalo bi da svi budemo pod jednakim uslovima.
Imaćemo situaciju, garantujem da ćemo imati situaciju i već je sad imamo, da će neko imati broj kadrova preko normativa, a neko neće moći da ispuni ni normativ. Onda ćete vi reći, s obzirom da to ima veze sa prethodnim članom izmenama zakona - dobro, vi nemate ali imate lokalnu samoupravu, pa neka ona plati.
Tu ja ne vidim politiku. Očekivao sam zaista od vas da se uvede neki red. Kako idemo iz člana u član, nigde ne vidim red. To mi jako smeta. Zaista sam od vas očekivao da uvedemo neki red i da onda ispune sve ustanove normativ, da se ministarstvo postara da one ispune normativ, a onda da govorimo o nadgradnji sistema.

Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.

Poštovani predsedniče, poštovana ministarka, kolege i koleginice narodni poslanici, smatram da je ovo što je kolega pričao i što je ministarka pričala da ima i te kako logike. Smatram da prethodna rukovodstva Ministarstva zdravlja nisu lepo organizovala mrežu ustanova, nisu lepo vodila računa pored Ministarstva zdravlja.
Mislim da Institut za javno zdravlje "Batut" nije adekvatno vodio računa o potrebi sistema zdravstvene zaštite u Srbiji. Mi se sada suočavamo sa nedostatkom lekara, anesteziologa, radiologa, kardiohirurga i to jasno pokazuje da ranija neka rukovodstva Ministarstva zdravlja su nedomaćinski vodila to ministarstvo i da nisu imala komunikaciju sa Institutom za javno zdravlje "Batut" i klinički centri sa njihovim institutima po gradovima.
Zalažem se da se otvore vrata za prijem novih lekara. Mi smo kao zdravstveni sistem Srbije suočeni sa zabranom prijema novih lekara. Mogu da posvedočim da zadnje dve godine bukvalno ni jedan lekar nije primljen u Niškom kliničkom centru, a da svake godine Niški medicinski fakultet, kao što medicinski fakulteti Beograda, Kragujevca i Novog Sada svake godine maltene povećavaju upisnu politiku za mlade naše najpametnije studente medicine.
Nakon toga, ta deca bukvalno nemaju mogućnosti da se zaposle. Samo na birou u Nišu 500 mladih lekara čeka posao, u Beogradu više od 2.000, za Novi Sad je preko 500 lekara. Pitam vas, ako imamo te upisne politike koju vi ne kontrolišete, zalažem se da imate komunikaciju i da određujete upisne kvote na medicinske fakultete spram toga što znate kolika je potreba za određenim kadrom u Srbiji, da mnogo više ingerencija preuzmete od Ministarstva prosvete i da zajedno sa dekanima medicinskih fakulteta kreirate upisnu politiku u nekim narednim godinama.
Zalažem se da se 10 ili 20% te upisne politike smanji dokle god se deca koja su na birou, mladi lekari, ne zaposle, ne pruži im šansa da rade, a pokazatelj da smo mi sve starija specijalnost, da pričamo o anesteziolozima ili neurohirurzima ili koga god već uzmemo u niškom kliničkom centru i ja ću vam reći da sam sa 45 godina ja najmlađi na mojoj klinici i to nešto nije normalno, da sa 45 godina budete najmlađi na klinici. Treba neko sa 25 godina da bude najmlađi.
Nama je potreban podmladak. Mi smo blokirani od strane ministarstva pređašnjeg, da generalni direktor koji nije bio iz naše stranke, jednostavno, nije mogao da primi nijednog novog mladog lekara. Imamo sjajnu decu, a ta deca ne mogu da se zaposle zbog nekih, ja neću reći, političkih grešaka, nego grešaka u institutima za javno zdravlje, dodatno, nebrigom možda ili neinteresovanjem ljudi koji su bili u Ministarstvu zdravlja.
Mi smo došli do toga da su nam lekari malo ostarili, postepeno idu u penziju, a da niko ne vodi računa o mladim lekarima za koje se ja borim i zalažem da im se omogući da nastave da rade.
U nekim ranijim vremenima bile su volonterske specijalizacije, to smo odbacili kao jako loše. Ja smatram da je i to način da ako ta deca nemaju posao, ako država nema mogućnosti, da barem volontiraju, da nakon završene šeste ili sedme godine medicine uđu u zdravstveni sistem, da to svoje znanje nastave da nadgrađuju, a ne da, bukvalno kada sede na birou, to što su i znali, zaborave i da to neko praktično znanje koje im je slabo iz tog nekog sistema edukacije na medicinskim fakultetima, mislim na praktičan deo, ne na teoretski, jer u praktičnom treba da radimo malo reformu, a u teoretskom smo super, potrebna je i reforma edukativnih sistema u medicini, da ta deca kroz svakodnevni rad imaju mogućnosti da unaprede svoje znanje.
Upoznajem vas sa problemom koji postoji u svim kliničkim centrima, mnogim zdravstvenim ustanovama, da mi kao lekari starimo, a da podmladak ne primamo. To je pitanje koje treba da postavite, da se borite za te neke mlade lekare koji sede na birou ili koji napuštaju našu zemlju u potrazi za svojim radnim mestom.

Reč ima dr Predrag Mijatović.

Ne bih se složio sa tim da se prihvati amandman kolege iz DS, a evo iz kog razloga. Mi, kao i kolega Milisavljević, stalno razgovaramo o kliničkim centrima, razgovaramo o Nišu, Kragujevcu, Beogradu i o broju lekara koji se nalazi na birou rada. Šta ćemo sa unutrašnjošću Srbije, sa unutrašnjošću Vojvodine? Mnogo lekara ima na birou rada u Beogradu, u Nišu, Kragujevcu itd.
Mi imamo akutni nedostatak lekara u svim ruralnim sredinama, u svim malim sredinama i u domovima zdravlja po Srbiji. Zašto o tome ne razgovaramo i zašto se ne pitamo zašto mi imamo 500 lekara na vašem birou rada? Upravo zato govorim da kadrovsku politiku mora da vodi ministarstvo, a zašto u selima u okolini Niša ili okolini Kragujevca, Vršca, nemamo lekare, a to vam je zato što mladi lekari tamo ne žele da idu. Ne možete govoriti o tome da mi imamo nedostatak lekara i da je upisna politika ovakva ili onakva, jer se dešavalo da u neka manja mesta mesecima drže raspisani konkurs za prijem lekara na šta bi se ministarstvo složilo koje vodi kadrovsku politiku, a ljudi ne žele da se jave.
Imate jedan veliki broj lekara na birou rada u Beogradu, koji ne žele da odu ne na periferiji Beograda, a da ne govorim o tome da odu u neko selo da rade.
Prema tome, nemojmo stalno iznositi probleme kliničkih centara, jer se ne sastoji zdravstveni sistem Srbije od kliničkih centara koji jesu nadgradnja, nego zdravstveni sistem treba pružiti svim stanovnicima Srbije u svim sredinama, a tu imamo akutni nedostatak.
Ja imam podatak neki, ne znam da li je tačan, ministarka može da me ispravi, da nama fali dve hiljade lekara po malim mestima u unutrašnjosti Srbije i o tome bi trebalo da povedemo računa, a ne samo da razgovaramo o kliničkim centrima.
Znači, Ministarstvo zdravlja, mislim da treba da vodi kadrovsku politiku i da ograniči prijem u kliničke centre, a normalno da širom otvori vrata, prijem lekara i popunjavanje radnih mesta u malim sredinama. Hvala.

Nebojša Zelenović, izvolite.

Replika. Potpuno vas podržavam, hajte da nateramo ministarku da počne da vodi zdravstvenu politiku, da počne da vodi politiku, a ne kadriranje, a politika je, napravite plan, potpuno se slažem sa vama.
Dakle, neka ministarka napravi plan kako će da reši taj problem. Govorim o tome da uopšte u bolnici u Šapcu nedostaje 20 lekara specijalista, a za to ima 50 naoružanih čuvara, kao da čuvaju banku, a ne bolnicu. O tome govorim. Hajde da napravimo plan. Nije kriva ministarka za to stanje, ona žena nije bila tu. Neki drugi ljudi su krivi za situaciju u kojoj se nalazimo. Dakle, ko je određivao specijalizacije, na koji način, ko je specijalizacije dobijao, zašto nemamo anesteziologe i radiologe, zašto vraćamo ove nesrećne skenere i skrining i mamografe, zašto to radimo?
To su ključne stvari, ali toga nema u ovim propisima, toga nema. Hajde od toga da počnemo i da rešimo najzad problem, a ne da postavljamo nove uprave i gomilamo birokratiju i još jednu novu proceduru, i još jedna nova procedura i mislim da je lekarima najviše od svega administracija preko glave.

Replika, gospodin Mijatović.

Slažem se sa vama da treba da se vodi politika i to ispravna politika. Nadam se da će gospođa ministar prihvatiti ovo o čemu smo govorili, ali nedostaju vam mladi lekari specijalisti. Još jednu stvar ne treba zaboraviti, ne treba odobravati specijalizaciju odmah posle fakulteta.
Znači, ne treba neko ko je završio Medicinski fakultet u Nišu odmah da ostane u Nišu i da završi specijalizaciju. Šta se dešava? Mi imamo felerične specijaliste koji onda posmatraju pacijenta samo kroz organ za koji su specijalizirali, a ne kao jedinstvo ličnosti, jedinstvo pacijenta.
Prema tome, ono što je nekada bilo, a nadam se da će Ministarstvo uvideti da mora da prođe određeni vremenski period, gde će se mlad lekar baviti opštom praksom i raditi u opštoj praksi, da li u selu ili u gradu, ambulanti, pa tek onda posle toga dobiti specijalizaciju.
Složio bih se sa vama da nedostaje određeni broj specijalizacija koje se možda ne smatraju atraktivnim specijalizacijama, pa nije bilo ni interesovanja. Tu treba Ministarstvo da vodi kadrovsku politiku i da insistira da nema drugih specijalizacija dok se ne popune one specijalizacije koje su deficitarne u Srbiji. Hvala.

Reč ima Dušan Milisavljević.