Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Pričamo o tome da su zdravstvene ustanove, bolnice napravile dugove koje nisu platile, znači, da fond nije pokrio po vašoj proceni 13 milijardi dinara obaveza prema dobavljačima.

Zašto to nije urađeno? Zašto su nastali toliki dugovi? To je ključno pitanje. Verovatno razlozi za to stoje, što ili nije bilo dobro planirano, ili su probijene stavke, ili je nabavljeno nešto mnogostrukim cenama, nego što je trenutno na tržištu, na osnovu kojih su pravljeni planovi. Navešću samo dva konkretna slučaja gde su se odlivale pare iz Fonda zdravstva pa ćete verovatno proceniti da li je to tačno i da li ćete nešto učiniti po tom pitanju.

Prvi slučaj gde su se odlivale pare nekontrolisano jesu javne nabavke za dijalizne aparate, odnosno dijaliznog materijala za dijabetičare. U prvih 10 meseci prošle godine po osnovu javnih nabavki, na osnovu promenjenog Pravilnika o nabavci dijaliznog materijala ova država je oštećena za najmanje 150 miliona dinara. Kako? Tako što je fond verovatno u dogovoru sa nekim od lobista za određenu firmu promenio pravilnik i predvideo da se dijalizni materijal nabavlja isključivo za određene aparate koje proizvodi direktno jedan proizvođač.

akle, nacrtao je u tenderu ko može da dobije i ko može da bude dobavljač. Pošto su tako predviđeni uslovi tendera, naravno da su cene tog dobavljača za dijalizni materijal bile višestruko veće i da su svi drugi ponuđači bili odbacivani zato što ne ispunjavaju uslove jer se nacrtalo koji konkretno dobavljač može da ispuni sve uslove konkursa. Dakle, rekao sam po tom osnovu je 150 miliona dinara za 10 meseci prošle godine se odbilo više od para poreskih obveznika nego što je bilo potrebno.

Drugi osnov jesu hiperbarične komore. Hiperbarične komore u državnom zdravstvu postoje samo četiri, po mom saznanju i to sa jednim mestom, tri KBC Zemun i jedna u Gamzigradskoj banji. Pored toga postoje na četiri lokacije u Srbiji privatne hiperbarične komore sa 12 mesta, a Fond zdravstva je ugovorio i sa jednima i sa drugima korišćenje hiperbaričnih komora gde privatnih sa 12 mesta. Jedan tretman traje sat vremena, odnosno 48 pacijenata na sat, puta bar osam sati dnevno je negde oko 400 pacijenata dnevno, puta bar 250 dana, to otprilike dođe oko 10 hiljada tretmana i puta 80 evra koliko košta jedan tretman. Radi se o milionskim ciframa koje su otišle, a da to nije otišlo, na primer u državno zdravstvo.

Da paradoks bude veći ta jednomesna komora u Gamzigradskoj banji je pored 10 postelja koje treba da da na korist pacijentima, mogla da ugovori samo tri sa Fondom zdravstva. To su samo dva ilustrativna primera i na njima možete da vidite gde su se odlivale pare iz Fonda zdravstva i zašto su nastali ovoliki dugovi. Još jedan od razloga što ogroman broj lekara koji radi u državnom zdravstvu, radi paralelno i u privatnom.

Na primer, ilustrativan slučaj da recimo na teritoriji grada Niša, na žalost i na nesreću ovog naroda u toku jedne godine izvršeno preko dve hiljade abortusa. Od tih dve hiljade abortusa samo 50 je izvršeno u državnim, a ostatak u privatnim ustanovama. Cene abortusa nisu male. Zašto se to dešava? Zato što oni koji rade u državnom zdravstvu su naravno upućivali pacijente u privatne ordinacije da bi tamo plaćali i da bi uzimali mnogo više novca. U svim drugim oblastima je ista situacija. Sve dok se ne razdvoji privatno i državno zdravstvo u smislu da ne može jedan te isti čovek da radi i u državnoj i u privatnoj ordinaciji neće biti kraja ovakvim minusima koji će se praviti u fondovima zdravstva, u budžetima bolnica.

Pokriće se ovaj dug trenutno. Da li će za godinu dana nastati isti? Hoće, naravno. Zato što će biti nekontrolisanih javnih nabavki kao što su bile ove u prethodnom periodu i zato što će oni koji rade u državnom zdravstvu prebacivati pacijente u svoje privatne ordinacije. Sve dok se na taj način ne stane na put takvoj pljački, uvek će biti minusa u državnoj kasi. Pored onoga što ste rekli da ćete napraviti evidenciju ko šta i koliko duguje, molim vas da ispitate i sve slučajeve sumnjivih javnih nabavki u zdravstvu, a ima ih na stotine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, javljam se kao pacijent, dakle, nisam lekar. Mislio sam da danas raspravljamo pre svega o pravima pacijenata pa shodno tome i o pravima lekara da budu plaćeni za usluge koje putem zdravstvene zaštite treba da imaju svoje lične dohotke, zato što leče pacijente.

Mislio sam da su pacijenti u prvom planu, ispostavilo se da su lekari u pravom planu, a pacijenti u drugom. Razlog tome, najverovatnije što imamo u Skupštini previše lekara. U državi Srbiji živi negde 30 do 40 % ljudi na selu, zemljoradnika i imaju jednog predstavnika, tj. moju malenkost. Dakle, gotovo, što bi neki rekli iz opozicije, nemaju ni jednog kad sam ja u pitanju jer ja ne vredim ništa. Najverovatnije po njima. Ali, ljudi sa sela imaju jednog predstavnika, lekari očigledno imaju daleko više. Imajući u vidu sve to mislim da i mi pacijenti imamo neka prava i želim da tom prilikom izjavim sledeće.

Glasaću kao predstavnik jedne male seljačke narodne stranke i glasaću svakako da ovaj dug koji je napravljen u zdravstvu, za koji ćemo tek utvrditi kako je nastao, jednog lepog dana kada bude padala kiša, znači, nećemo ga najverovatnije utvrđivati kako su ti dugovi nastali za vreme vlasti i bivšeg režima, ali ćemo te obaveze pretvoriti u javni dug, to znači dug svih građana. Prebacićemo to kao na mrtvu kobilu i sad da vidimo ko će da plaća taj javni dug. Neće ga plaćati samo oni koji su osigurani, neće ga plaćati samo korisnici zdravstvene zaštite, već će ga plaćati svi građani, pa i oni koji nisu imali pravo na lečenje o ovom trošku. Dakle, plaćaće ga oni koji nisu uživali nikakav stepen zdravstvene zaštite ili oni koji su u potpunosti se lečili privatno, bez ikakvih usluga od strane zdravstvene zaštite Republike Srbije.

Hoću sledeće da kažem. Ne možete od ništa napraviti nešto. To može samo u politici, u realnom životu ne može. Dakle, u politici od nekoga ko je niko i ništa možete napraviti nešto, pa sad ko se prepoznao u ovome prepoznao se, ipak sam rekao i moju dušu sam nekako očistio. Ali, u zdravstvu to ne može, morate imati pare. Da bi imali pare moramo da ih zaradimo. Barem mi na selu znamo da za određene svrhe moramo da izdvojimo za javnu potrošnju, odnosno za zdravstvo, da moramo da izdvojimo neke novce, a te novce moramo prethodno da zaradimo.

Hoću da kažem da naš privredni sistem, ovde se lekari mogu svađati koliko će koji dom zdravlja dobiti, koliko će koja zdravstvena ustanova dobiti novca, koja će zdravstvena ustanova dobiti koji aparat, koja će dobiti više lekova, koja će dobiti veći oprost dugova. Vi se tu možete svađati danima ali nećete popraviti stanje u zdravstvu sve dok se zajedno ne dogovorimo da stvorimo neku novu državu Srbiju koja će biti zemlja šansi. Dakle, gde će ljudima između ostalog biti dostupno i zdravstvo, dakle, besplatno zdravstvo, kao školstvo, kao i neke druge stvari.

Takođe, hoću da kažem da je bilo mnogo zloupotreba, da se zdravstvo koristilo u izbornoj kampanji, pa je najverovatnije i proizvod svega toga i povećani broj lekara u ovoj skupštini, ne želeći nikoga da zbog profesionalnog zanimanja, da mu umanjim vrednost, dakle, sama struktura je malo prema biračkom telu nepovoljnija, ali to je najverovatnije rezultat toga da je zdravstvo malo više politizovano, nego što bi trebalo da bude.

Recimo, kod mene u Inđiji u Domu zdravlja, redovno za izbore organizuju "bazare zdravlja", gde učestvuje u korist jedna partija koja sada više nije na vlasti, oni su organizovali "bazare zdravlja"…

Gospodine Rističeviću, molim vas da se vratite na temu.

Ja sam u temi, tako su nastali ovi dugovi, mislim na 13 milijardi, zato što je zdravstvo korišćeno u političke svrhe, tamo je deljen propagandni materijal, između ostalog, proverljivo je, na račun Doma zdravlja u Inđiji, dobio sam poziv, zato što sam prigovarao, da se u interesu mog zdravlja pozivam, da se proverim na takvom političkom "bazaru zdravlja". Dakle, taj telegram imam kući, on je plaćen iz Fonda za zdravstvo o trošku tog doma zdravlja i potpuno sam ja u temi. Bojim se da moramo prvo da eliminišemo politizaciju zdravstva, a potom malo da zavrnemo rukave, a ne ruke, da nešto zaradimo, pa da određeni procenat društvenog proizvoda ide u zdravstvo i time ćemo otkloniti sve probleme i raskole koje međusobno doktori imaju po partijskim linijama. Hvala, kao pacijent.

Da li još neko želi reč? Ne.

Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković i Radojko Obradović.

Vlada nije prihvatila amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.

Reč ima narodni poslanik Miroslav Petković.

Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, na početku moram da kažem da sam zaista šokiran što je ovaj zakon došao nakon predloga budžeta za 2013. godinu. Ovo što piše u ovom predlogu zakona, nigde nismo našli u budžetu za narednu godinu.

Kolorado nastaje u subotu, verujte, kada budemo glasali u istom danu o zakonima o rokovima plaćanja i o ovim zakonima, gde će apsolutno, ukoliko ovaj zakon bude donet, bude usvojen poništiti zakon o kome je gospodin Dinkić toliko ponosno pričao pre nekoliko dana.

Nismo dobili od vas odgovor kako se došlo do cifre od 13 milijardi dinara i mi zahtevamo da se to nađe u ovom zakonu. Ponudili smo rešenje da to bude deo zakonskog teksta u određenom roku, da tačno znamo ko koliko kome u ovoj zemlji duguje.

Nažalost, nismo dobili odgovor na to pitanje, ali vi ste rekli da je srpska vlada bila u iznudici, prinuđena da bi sistem zdravstva funkcionisao, da se odluči na ovaj korak. Ovo ne plaća Vlada, ovo plaćaju građani Srbije, pacijenti, svi oni ljudi koji plaćaju zdravstvene doprinose za zdravstveno osiguranje.

Prema tome, to je novac svih građana Republike Srbije i zbog toga insistiram na ovome, ne kao poslanička grupa u opoziciji koja ima želju da ovde danas otpušta zdravstvene radnike sa posla ili da na neki drugi način dezavuiše i onemogući kvalitetnu zdravstvenu zaštitu naših građana.

Ovim zakonom se nastavlja bezuslovno spašavanje pojedinih nivoa vlasti od strane države. U budžetu nema Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Recite mi koje godine Fond za zdravstvo nije napravio dug, koje godine nije pravio deficit, koje godine je neko odgovarao, zato što su ta sredstva potrošena, što su planovi probijeni?

Da li to znači, ukoliko se usvoje ovi zakoni, Republički fond za zdravstveno osiguranje u 2013. godini neće imati nikakvih dugova. Pretpostavljam da vi to imate u planu.

Siguran sam da se to neće dogoditi i da ćemo za šest meseci znati tačno koliki je to iznos.

Ja sam gospodina Dinkića u raspravi o budžetu pitao, da li će ovaj iznos sredstava, a vi ste ga opredelili na 13 milijardi, a prema svim podacima on iznosi preko 30 milijardi, čak 32 milijarde. Zašto se to nije unelo u deficit? To je skriveni deo. To je ono što ne znamo na osnovu budžeta, to se pojavilo nekoliko dana nakon usvajanja republičkog budžeta.

Mislim da nama nikakvog smisla povećavati javni dug da bi se po osnovu zaduživanja za plaćanje ovih docnji, preuzimanje ovih docnji, tek će se pokazati koliko će koštati državu, ali podstaći će zdravstvene ustanove da se i dalje ponašaju neracionalno.

Ovde je kolega rekao da pojedini zdravstveni centri funkcionišu bez ikakvih problema, bez dugova, bez zapošljavanja mimo ugovora, a sa druge strane, imamo neke centre koje duguju milijarde. To smo tražili ovim amandmanom, tražimo da znamo tačno ko koliko duguje.

Zbog čega su propale pojedine veledrogerije, zbog čega je, "Velefarm" otišao u stečaj? Zbog čega neke firme ne mogu da rade, jer im nisu platili.

Vi ste rekli da ste zatekli anarhiju, ali nije ta anarhija nastala odjednom. Rekli ste da postoji neki rezervni fond, a koliki je on? Vi kažete 66 milijardi se duguje Republičkom fondu. Ko duguje? Propale firme koje su prsle kao kokica koje su u stečaju od kojih dinar nećete moći da naplatite u narednom periodu.

Vi pričate o nekim milijardama, kao da će doći na račun Fonda, odakle će se to pokrivati, a znate da je to nemoguće i da se neće ostvariti.

Pričam o 13.600 zaposlenih ljudi mimo ugovora sa Republičkim fondom. To su ljudi koji su bili spremni da u izbornim kampanjama daju potpise za pojedine odborničke liste na lokalnom nivou, koji su pretvoreni u glasačku mašinu određenog pokreta koji je pre neki dan postao stranka, da bi prešli cenzus u pojedinim opštinama. To je jednostavno.

Hajde da se ne lažemo oko toga. Niko ne tera te ljude na ulicu, niko ne osporava da oni kvalitetno rade svoj posao, čuli smo da fali 500 sestara u Srbiji, a znate u kakvim uslovima one rade. Ovde nije potrebno da dođete, da molite i da apelujete na direktora zdravstvenih ustanova, da se ponašaju racionalno, već da oni koji dobro rade, dobiju priznanje za to. Gospodin Radovanović je rekao, tri meseca, v verovatno čekaju 100 dana da prođe, pa ćete dobiti medalju zato što ste tako dobro radili taj posao u prva tri i po meseca, već da oni ljudi koji su napravili ove dugove, koji su odgovorni za ovo stanje, odgovaraju, jer ako hoćemo da zaštitimo sve one ljude koji čestito i pošteno rade svoj posao, da ne bude da je u ovoj zemlji jedini problem zdravstvo i pravosuđe i dajte da to rešimo već koliko danas. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Pravnici bi se verovatno složili da ovo nije zakon koji će dugo trajati, jer ima ograničeno dejstvo. To nije ni lex specialis, specijalan zakon o zdravstvu, ovo je lex individualis, znači, zakon koji trenutno rešava jedan akutni problem, ali ga ne rešava trajno, a požar koji je izbio zbog raznoraznih razloga, on se samo delimično gasi.

Svako onaj ko smatra da je diskusija, kako odmiče, nekako ipak glavne činjenice i glavne probleme gura u plan i one su sada jako vidljive, svako ko smatra da je ovo atak na lekarsko osoblje koje brine o zdravlju stanovništva, koje obavlja jako važnu društvenu funkciju, taj nije korektan u svom nastupu. Zbog čega?

Zato što će dug javni koji je nastao iz razloga o kojima smo svi pričali plaćati ljudi koji nemaju zdravstveno osiguranje i koji ne koriste državno osiguranje, zatim ljudi koji se privatno leče, plaćaće i oni koji nisu platili doprinose za zdravstveno osiguranje, ali plaćaće i oni koji su platili doprinose za zdravstveno osiguranje i zbog toga postoji zainteresovanost i javnosti i svih narodnih poslanika.

Mislim da je kolega iz vladajuće većine ukazao na ono što smo mi rekli u raspravi u načelu i ako se sistemski ne reši ovaj problem, mi ćemo požar koji ovim nije ugašen, jer se deo duga samo sa ovim reguliše, mi ćemo ga imati za neku godinu, a bez ikakve namere da obeshrabrim privatne apoteke. Uvođenje lekarskog recepta, mogućnost da se od 1. januara koristi u privatnim apotekama je dobra mera, ali se postavlja pitanje na koje je jedan od kolega ukazao, a ja sam ukazao …