Hvala.
Sledeći se za reč javio narodni poslanik Predrag Mijatović.

Hvala lepo.
Javljam se po ovom amandmanu i u okviru ove diskusije koja se trenutno vodi. Mislim da je ministarka dovoljno jasna kako će i na koji način taj dug biti isplaćen i ispeglan. Normalno, ne tako lako, ali sigurno je da će to da se završi. Međutim, ima jedna druga stvar oko koje treba razmišljati – kako je taj dug napravljen i biti možda malo fleksibilniji.
Tu bih se složio sa jednim delom kolega koji su govorili, a na nešto je odgovorila i gospođa ministar. Taj dug koji je napravljen nije napravljen kriminalnom delatnošću, niti je otišao nekome u džep, dug je potrošen na osiguranike, potrošen je na zdravlje ovih ljudi. Dugovi koji su napravljeni za lekove su potrošeni, kao što je i određeni broj zdravstvenih radnika od 20.000 ili 13.000, neko spominje 13.000, neko spominje 20.000, ti ljudi su dobili posao. Zaposleni su tamo gde su bili potrebni, upravo ono o čemu ste govorili. Možda je neki mali procenat zaposlenih tamo gde nije trebalo, ali to je jako malo.
Znači, ono o čemu je kolega govorio, nećemo nadam se pledirati na to da 20.000 ljudi otpustimo zato što je primljeno preko ugovorenog sa Fondom.
Ima jedan drugi problem, gospođo ministar, ono o čemu smo govorili na Odboru za zdravlje, a to je da se sudaramo i ponovo smo se sudarili sa Fondom za zdravstveno osiguranje, odnosno mi suviše velike ingerencije dajemo Fondu i dajemo mogućnost da on organizacije zdravstvo u Republici Srbije, a ne Ministarstvo zdravlja. Fond vrlo često ne razume potrebe zdravstvenih ustanova i potrebe osiguranika. Radi vrlo često po nekim birokratskim principima, ne razmišljajući o tome da li neki od tih birokratskih principa direktno nekada štete zdravlju ljudi. Ne kažem da je to namerno, ali mislim da to radi iz neznanja.
Ono o čemu smo i govorili to je da mnogi veća prava, veće mogućnosti, odnosno organizaciju zdravstva treba da ima ministarstvo, a ne Fond za zdravlje, jer upravo ovaj dug je napravljen u tom pravcu, što su se direktori zdravstvenih ustanova sudarili sa uzansima koje im je dao Republički fond za zdravlje. Da je Republički fond za zdravlje imao razumevanja za potrebe zdravstvenih ustanova i u kadru i u potrošnji medicinskih sredstava ne bismo imali ovoliki dug. To je na neki način veštački dug koji je napravljen. Taj dug je mogao da bude ispeglan i mogao je da bude manji. Sad nam se taj dug pojavio koji nam je Republički fond upravo prezentirao i mi ćemo ga peglati.
Analiza svega što tražite od mene iziskuje zaista jednu takvu retrospektivu i jednu takvu organizaciju da ne bi bilo dovoljno još jedno ministarstvo uposlenih.
Ne mislim samo vi, gospodine poslaniče, nego uopšte sve to što tražite šta je bilo, zašto je bilo.
Molim vas, stojim iza činjenice da će se do kraja ove godine tačno znati u paru, u dinar koliko je ko prekoračio određene obaveze i koliko je ko napravio određenih troškova.
Da li je to negde bilo osnovano, da li je negde povređena procedura, da li je bilo manipulacija, time se moraju baviti drugi. Ministar zdravlja mora raditi ono što mi planiramo u ovom momentu da radimo, a to je da planiramo bezbedniju i sigurniju budućnost sa ovako malo para.
Biću krajnje iskrena, u ovoj sali sedi bar 10% onih koji su me molili za jako kvalitetne lekare da ih negde zaposlim. Znate, deo duga je i zato što zaista naše finansijske mogućnosti ne mogu pokriti sve kadrovske potrebe koje imamo. Deo duga je i zbog toga.
Ne možemo striktno govoriti samo o tome da je u zdravstvu sve izraz korumpiranosti, sve izraz nepotizma i raznih nemilih socijalnih komunikacija. U tom smislu mislim da treba odvojiti žito od kukolja i da to uopšte nije sporno.
Ovu priliku koristim da zamolim ministra unutrašnjih poslova, da zamolim tužilaštvo da rade svoj posao i da zamolim sve građane da ne učestvuju u koruptivnim radnjama, odnosno ako se od njih traži da u njima učestvuju, da zaista imaju slobodu da se jave i ministru zdravlja.

Hvala.
Narodni poslanik Zelenović, replika. Izvolite.

Hvala.
To je sve lepo što ste vi rekli i podržavam vas, ali očekujem od vas jedan korak više. Očekujem da to što vi njih savetujete i molite, da vi službeno, po svojoj službenoj dužnosti ukažete na te stvari, a onda ćemo videti da li postoji spremnost kod ostalih organa u državi da se time bave.
To što vi na neki način sublimirate i kažete da je sve tako loše, sve je tako kako jeste, ja sam učinila šta mogu, to zaista poštujem, ali to nije dovoljno. Vi ste ipak ministar.
S druge strane, vi ste sada prešli jednu granicu, po meni čini mi se i zakonsku, a to je da opravdavate zapošljavanje preko ugovora, ako sam dobro razumeo. Ispravite me ako grešim. Dakle, ne možemo da vodimo socijalnu politiku preko zdravstvene politike. Zdravstvena politika je jedna stvar, a to da li ima ili nema dovoljno zaposlenih … da ste malo više vi analizirali ili da su ovi pre vas malo više analizirali, videli bi koliko po svim zdravstvenim ustanovama sekundarnog nivoa nedostaje lekara specijalista, nedostaje medicinskih sestara, ali zato imamo tesare, molere, farbare, šta god hoćete. Ko će onda da leči ljude? Dajte to rešenje. To ni u jednom od ovih predloga zakona ne vidim. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik dr Zoran Radovanović.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege, mislim da je kolega dobio aplauz zaslužni, samo što bih vas podsetio i građane Srbije da aktuelni ministar priča o dugu koji je nasleđen iz prethodnog perioda. Klinički centar u Nišu je imao pre 5. oktobra 2.000 zaposlenih, a od tada ima 3.300 zaposlenih. Zašto ne pitate ministarku ko je zaposlio te ljude? Da li to treba da zna ona? Hiljadu i nešto ljudi je zaposleno kada su došli ovi novi.
Dugovanja koja su bila nije pravila ministarka Slavica. Tri meseca sam direktor i nisam primio ni jednog. Zašto ne pohvalite mene?
Malo pre koleginica poslanica zbog replika pominje 13.000 zaposlenih koji su višak. Da li hoćete da pitam tu poslaničku grupu da li misli da se 13.000 ljudi otpusti s posla?
(Milica Radović s mesta: Možete li da ponovite pitanje?)
Da ponovim - hoćete li da pitam tu poslaničku grupu, da javno kažete da vi tražite da otpustimo 13.000 ljudi zaposlenih u zdravstvu?
To ste rekli malo pre, da ima viška.
(Predsedavajuća: Nemojte se direktno obraćati narodnim poslanicima, molim vas.)
Opet moram da gledam na drugu stranu.
Znači, problem je samo jedan. To smo pričali i na prethodnoj sednici. Znači, treba da se razgovara o tome da pokušavamo da rešimo stanje.
U pravu je kolega što kaže, da neće da leče tesari, moleri, šloseri i stolari, ali ti ljudi su živa bića i oni rade u sistemu zdravstva. Oni rade u Kliničkom centru Niš. Ne mogu da im dam otkaz i da time smanjim dug i da budemo jednaki i da to bude razlog zbog čega postaje zdravstveni sistem stabilan. Ne, sada se gasi požar. Posle toga donosimo zakone koje ste tražili, da se reši i da se pohapse oni koji su krali. I direktori i iz Fonda, svi koji su krali da se uhapse. Tako mora. Kada se to završi, onda rešavamo sistemskim zakonima druge stvari. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Nebojša Zelenović, replika. Izvolite.

Poštovana ministarko, teško vama ako vas bude kolega Radovanović branio.
Nije me kolega Radovanović razumeo. Nisam tražio da se bilo ko otpusti, samo sam tražio da se primene propisi. Oni su jasni i postoje normativi. Oni kažu koliko kadra u kojoj zdravstvenoj ustavi treba da bude, ali se to ne slaže sa onim što je u stvarnosti.
Dakle, nisam da se neko otpusti, ali postoji mogućnost da se napravi prostor da se zaposle lekari, stručnjaci, ali o tome ću pričati kasnije. Dakle, u pitanju je nesporazum. Inače, pohvaljujem kolegu Radovanovića. Svaka čast.

Hvala.
Sledeći se za reč javio narodni poslanik Predrag Mijatović.

Hvala lepo.
Javljam se po ovom amandmanu i u okviru ove diskusije koja se trenutno vodi. Mislim da je ministarka dovoljno jasna kako će i na koji način taj dug biti isplaćen i ispeglan. Normalno, ne tako lako, ali sigurno je da će to da se završi. Međutim, ima jedna druga stvar oko koje treba razmišljati – kako je taj dug napravljen i biti možda malo fleksibilniji.
Tu bih se složio sa jednim delom kolega koji su govorili, a na nešto je odgovorila i gospođa ministar. Taj dug koji je napravljen nije napravljen kriminalnom delatnošću, niti je otišao nekome u džep, dug je potrošen na osiguranike, potrošen je na zdravlje ovih ljudi. Dugovi koji su napravljeni za lekove su potrošeni, kao što je i određeni broj zdravstvenih radnika od 20.000 ili 13.000, neko spominje 13.000, neko spominje 20.000, ti ljudi su dobili posao. Zaposleni su tamo gde su bili potrebni, upravo ono o čemu ste govorili. Možda je neki mali procenat zaposlenih tamo gde nije trebalo, ali to je jako malo.
Znači, ono o čemu je kolega govorio, nećemo nadam se pledirati na to da 20.000 ljudi otpustimo zato što je primljeno preko ugovorenog sa Fondom.
Ima jedan drugi problem, gospođo ministar, ono o čemu smo govorili na Odboru za zdravlje, a to je da se sudaramo i ponovo smo se sudarili sa Fondom za zdravstveno osiguranje, odnosno mi suviše velike ingerencije dajemo Fondu i dajemo mogućnost da on organizacije zdravstvo u Republici Srbije, a ne Ministarstvo zdravlja. Fond vrlo često ne razume potrebe zdravstvenih ustanova i potrebe osiguranika. Radi vrlo često po nekim birokratskim principima, ne razmišljajući o tome da li neki od tih birokratskih principa direktno nekada štete zdravlju ljudi. Ne kažem da je to namerno, ali mislim da to radi iz neznanja.
Ono o čemu smo i govorili to je da mnogi veća prava, veće mogućnosti, odnosno organizaciju zdravstva treba da ima ministarstvo, a ne Fond za zdravlje, jer upravo ovaj dug je napravljen u tom pravcu, što su se direktori zdravstvenih ustanova sudarili sa uzansima koje im je dao Republički fond za zdravlje. Da je Republički fond za zdravlje imao razumevanja za potrebe zdravstvenih ustanova i u kadru i u potrošnji medicinskih sredstava ne bismo imali ovoliki dug. To je na neki način veštački dug koji je napravljen. Taj dug je mogao da bude ispeglan i mogao je da bude manji. Sad nam se taj dug pojavio koji nam je Republički fond upravo prezentirao i mi ćemo ga peglati.
Međutim, taj novac je potrošen pozitivno, nije potrošen negativno. Ne trebamo ni na koji način da govorimo o tome da je to bio kriminal i da neko treba da snosi odgovornost, krivičnu odgovornost, direktor neke ustanove koji je nabavio medicinska sredstva da bi ga upotrebio u bolnici ili je neko na radnom mestu u nekoj bolnici ili seoskoj ambulanti primio lekara ili medicinsku sestru koji treba da radi.
Sve je to utrošeno za dobrobit građana Srbije, odnosno osiguranika. Zato mislim da treba da budemo daleko fleksibilniji u ocenjivanju kako je ovaj dug napravljen. Hvala.