Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljiljana Lučić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.
Gospođo ministarko, kolege poslanici, kada govorimo o ovom članu, mislim da previđamo jedan problem koji je u osnovi ovakvih zakonskih rešenja, a to je da, kada centralni nivo vlasti nema dovoljno novca da ono što jeste nadležnost centralnih vlasti isfinansira, onda imamo prenošenje nadležnosti na lokalne samouprave.
Kod nas su puna usta te centralizacije, a u stvari decentralizujemo neke poslove i nadležnosti onda kada centralni nivo vlasti kaže – za ovo više nemamo novca. Jako bi bilo dobro kada bi centralni nivo vlasti, kada bi republički budžet mogao da finansira ono što jesu normativi, ono što je minimum nekog standarda, a onda da se kaže lokalnim samoupravama – ako imate mogućnosti, možete i više. S tim, na to hoću da upozorim, što onda možemo da dođemo u situaciju da npr. Ustavni sud kaže da je to neustavno. Nažalost, nemamo razumevanje ni najviših sudskih organa ove vlasti šta je decentralizacija, šta je obaveza centralnih nivoa, šta je obaveza lokalne vlasti?
Kod nas kada neki grad ili opština imaju sredstava ili vode takvu politiku da npr. Hoće da pojačaju neka prava iz socijalne zaštite, hoće bolje da štite npr. Neke grupe građana, kao što su penzioneri sa najmanjim primanjima, kada hoće svoje dodatne pronatalitetne mere finansiraju, to je onda neustavno.
Imamo nekoliko problema, od nerazumevanja šta je uloga centralnih i lokalnih nivoa vlasti, do problema da centralni nivo vlasti nema uvek dovoljno sredstava da ono što je njihova nadležnost isfinansira, do toga da lokalne samouprave koje mogu da urade nešto više, budu diskvalifikovane kao vlasti koje se neustavno ponašaju. Hvala.

Ministarka Đukić Dejanović, izvolite.

Poštovane dame i gospodo, nekada dobra praksa prethodi zakonskim odredbama. Gradonačelnik, gospodin Đilas, zapravo je bez pravnog osnova uradio nešto što je bilo jako korisno. Primio je značajan broj lekara u domove zdravlja Beograda, a mi sada to legalizujemo.

Reč ima narodna poslanica Ana Novković. Izvolite.

Opet hoću da naglasim da je važna i dobra organizacija samih domova zdravlja na lokalu. Ne može ministarstvo o svemu da brine, za to su odgovorni direktori domova zdravlja.
Zaista ne mogu da se pomirim sa činjenicom da sam slušala opravdanja zašto treba primiti, ne znam, šest vozača i da se plati iz sopstvenih sredstava, a ne može da se primi lekar za jedno selo, da roditelji bolesnu decu ne bi dovodili do grada? Takođe, u svakoj lokalnoj samoupravi može da se nađe tolika ušteda da se plati jedan lekar.
Živim u samom Kovinu, ali zaista imam razumevanja za te ljude sa sela. Da li ćemo dozvoliti, može se uštedeti na nekoj drugoj strani – da li ćemo odvojiti pare za sadnju cveća i ulepšavanje parkova, ili platiti lekara za selo? Izvinite, molim vas, to je moralno pitanje i odgovornost lokalne samouprave.
Što se tiče pokrajinskog nivoa, takođe bih zamolila da se obrati pažnja na one bolnice i na ona mesta u unutrašnjosti. Prošle godine smo imali obećanje pokrajinskog sekretara da će se početi sa renoviranjem npr. Internog odeljenja u Pančevu. To smo slušali 2009. godine. Od toga ništa.
Da li je bilo para u budžetu? Naravno da jeste. Volela bih da se i ovde postavi pitanje i odgovornosti i moralnosti.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Vlada i Odbor za zdravlje i porodicu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović. Izvolite.

Poštovana ministarko zdravlja, podneo sam ovaj amandman i predložio sam da se stavovi jedan i četiri brišu. Zašto? Da biste uveli ovakvu promenu, to znači da sve funkcioniše. Sve funkcioniše, i hajde onda da to još malo nadogradimo ko koliko ima para.
To zaista nije slučaj kod nas. Ne podržavam ovo i zato sam tražio da se te odredbe brišu. Ne podržavam način rešavanja problema, tako što ćemo dati moć da kreiraju zdravstvenu politiku ljudi na lokalu, a da prethodno nemamo zdravstvenu politiku na nivou Republike. Očekujem zdravstvenu politiku na nivou Republike, pa kada ispunimo sve te normative koje smo sami napisali i sami ih doneli ovde i usaglasili, onda može i preko i onda se slažem, pa ko koliko može.
U ovom slučaju, sa ovako predloženim merama, pokazujemo da nema nikakvog reda u sistemu. Znate, ovde ne vidim nikakav red. Ovde nemamo para, hajde sada vi po lokalu sa se snalazite kako znate i umete, pa ko koliko ima, to će mu i biti.
Ne bih da pravdam bilo čije poteze, ali ovim direktno šaljete poruku građanima – selite se tamo gde je bolje, idite vi lepo u Beograd, pa se svi lečite tamo pošto je tamo super, a ovamo možete kako se ko snađe.
Moje pitanje za vas – hoćete li vi da vodite zdravstvenu politiku ili će da vode gradonačelnici zdravstvenu politiku? Predlažem da je vodite vi, pa kada je dovedete na jedan nivo na kom treba da bude, ako ste sposobni za to, onda će gradonačelnici preko toga ko koliko bude mogao. Toliko.

Ministarka Đukić Dejanović, izvolite.

Svaki ministar zdravlja je neuporedivo uspešniji ako sarađuje sa gradonačelnicima.