Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2012.

14. dan rada

OBRAĆANJA

...
Stranka slobode i pravde

Borko Stefanović

Demokratska stranka
Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Zaista, ponavljate se. Gospodine Jovanoviću, neću vam dati reč, nemate pravo na repliku. Međutim, dugo čeka Srđan Milivojević, ima pravo na repliku i izvolite.
...
Demokratska stranka

Srđan Milivojević

Demokratska stranka
Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam bio ubeđen da je ovaj sneg pao ne da bi građani Srbije videli da je Vlada nesposobna i da ne zna da očisti glavne koridore, i da mora tenkove da šalje na ulice i auto-puteve, da izvlači vozila koja su zaglavljena, niti je ovaj sneg pao da bi prekrio breg, već da bi svaka zverka pokazala trag. Mnogo je interesantnije dokle vode ti tragovi i mislim da ti tragovi vode tačno do naručioca ovog zakona, da ti tragovi tačno vode do onih kriminogenih struktura, koje dobijaju benefit iz ovih zakona.
Znate, ne vole ti ljudi zalud neke stranke koje pišu ovakve zakone. Postoje jasni motivi zbog kojih oni vole te političke stranke i postoje mnoge ljubavi, postoje nesrećne ljubavi, postoje neuzvraćene ljubavi, postoje neke zabranjene ljubavi, ali ovde je reč o uzvraćenoj ljubavi, o srećnoj ljubavi, jer kao što neki ljudi vole da pomažu neke stranke, tako neki ljudi vole novac tih ljudi koji pomažu te stranke i plod te ljubavi vrlo često budu ovakvi zakoni.
Ako me pitate ko je birao te i takve ljude da sude, birala ih je Skupština i birala ih je prošla parlamentarna većina, a jedan od tih ljudi, sedi gospodine ministre pored vas, a to je državni sekretar.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Gospodine Arsiću, po kom osnovu se javljate?
Nemate pravo na repliku, niste pomenuti, niti vaša poslanička grupa.
Molim vas, dozvolite mi da vodim sednicu.
Reč ima narodna poslanica Nada Kolundžija, nećete govoriti?
Dalje, reč ima Srđan Miković.
Izvolite, gospodine Arsiću, po Poslovniku.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Član 104. a možemo da pričamo i o članu 106, 108, možemo o kom god hoćete, zato što ste bili dužni da opomenete prethodnog govornika, da je dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skuštine, a ne da spominje puteve koji su zavejani, zato što jednom kriminalnom privatizacijom smo ostali bez putarskih preduzeća, a o tome možete da pročitate i u novinama,  a o tome kakve su nam sudije bile i kako su sudile, vidimo na slučaju Janjušević – Kolesar i ko ih je oslobađao.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Gospodine Arsiću, nemojte da koristite pravo za povredu Poslovnika, za repliku.
Reč ima narodni poslanik Srđan Miković.

Srđan Miković

Demokratska stranka
Dame i gospodo, pred nama imamo 4 zakona, a sva četiri data u hitnoj proceduri. Činjenica je da od stotinak zakona i odluka koje je razmatrala Narodna skupština, preko 80, odnosno 90 posto se razmatra i donosi po hitnoj proceduri. Zbog toga nam se dešava sve ono što piše u predlogu zakona, nije dovoljno dorađeno, pregledano, popravljeno. Dešava nam se da od tehničkih grešaka provlače se od jednog do drugog zakonskog teksta.
Tako bih ja hteo da pitam samo predstavnike Ministarstva, na 19. strani Pregleda odredbi koje se menjaju, odnosno na 41. strani materijala, ukoliko je moguće da nam se kaže da li nakon brisanja člana 390a, ostaje naslov – Ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom ? U samom tekstu Krivičnog zakonika taj član koji se briše, tiče se ugrožavanja lica pod međunarodnom zaštitom, a nikako zasnivanje robskog odnosa i prevoz lica u robskom odnosu, to se istina i ne briše.
Od tehničkih grešaka pa do grešaka koje su suštinske.
Druga stvar, ostavlja se kao inkriminacija da onaj ko uvredi drugog, može da se kazni, a sa druge strane, ko za drugog iznosi ili pronosi što god neistinito, što može škoditi njegovoj časti i ugledu, ta inkriminacija se briše.
U tom smislu mislim da nismo dosledni jer nema opravdanja da se iz Krivičnog zakonika briše krivično delo klevete iz člana 171. a da se istovremeno ne briše i krivično delo uvrede iz člana 170. Krivičnog zakonika.
Takođe, krivično delo klevete, pretpostavlja iznošenje ili pronošenje neistine, koja može škoditi častu i ugledu oštećenog, što s obzirom da oštećeni ne može uvek ili ne može odmah da sazna za to, nosi veću društvenu opasnost, u smislu razaranja moralnih vrednosti.
Spreman sam da o tome diskutujem, da sa jedne strane ukoliko idemo na brisanje klevete, onda smatram da ni krivično delo uvrede ne može, a možemo da diskutujemo da li treba da ostane ili ne, inkriminacija, naročito u pogledu posledica, po rastakanje moralnih vrednosti.
Osim toga, predviđeno je da jedan deo praktične inkriminacije iz zloupotrebe službenog položaja, člana 359. koji spada u krivična dela protiv službene dužnosti, se sada prebacuje u krivična dela protiv privrede, u drugu grupu, van genusnog određenog krivičnog dela.
Hajde da vidimo i da to bude jasno, jer neki teoretičari kao što je, na primer prof. Petrić i drugi krivičari, zauzimaju stav da ukoliko dolazi do izmene ili proširenja optužbe, ovde konkretno mislim na izmenu optužbe iz člana 341. Zakonika o krivičnom postupku, postavlja se pitanje da li će se raditi o novoj optužnici, ili će se raditi o izmeni postojeće optužnice? Kakve će posledice biti po pitanju rokova za krivično gonjenje ukoliko, u međuvremenu, zbog dugotrajnog vođenja postupka, pitanje nove optužnice, odnosno da li krivično gonjenje po novoj optužnici zastarelo? U tom smislu, treba razjasniti te stvari, jer mislim da je to jako, jako važno da se zna, da ne bi posledice bile onakve kakve ne treba.
Konačno, da se ne bih ponavljao u odnosu na ono što su moji prethodnici ovde govorili, meni posebno jedna stvar nije jasna. Zbog čega ste u ovom drugom predlogu zakona, znači Predlogu zakona o izmenama Zakonika o krivičnom postupku, s jedne strane zaključili da su uočeni brojni nedostaci normativne prirode, koji zahtevaju krupnije intervencije u tekstu Zakonika? To ste napisali u razlozima za donošenje zakona.
Vi predlažete da se, praktično, rok za primenu Zakonika o krivičnom postupku koji je izglasan ranije, pomeri sa 15. januara na 1. oktobar 2013. godine. To je ono što mi apsolutno ne može biti jasno. Da ste rekli da se taj rok pomera za kraj maja, svaka čast, čestitao bih vam na spremnosti da tokom prolećnog redovnog zasedanja, tokom marta, aprila i maja ova narodna skupština u okviru redovnog zasedanja razmatra predlog bilo novog zakonika, bilo izmena i dopuna Zakonika o krivičnom postupku.
Isto, da ste rekli, na primer, 31. decembar, ili 1. decembar, a ne 1. oktobar, i to bi mogao da razumem, da kažete – ne možemo da stignemo tokom prolećnog redovnog zasedanja, razmatraćemo to kada ponovo bude redovno zasedanje, od prvog radnog dana oktobra, pa naredna tri meseca, odnosno narednih 90 dana. U tom smislu i postoji amandman koji sam podneo, da bi se ovakve stvari, koje kažete da su važne, koje kažete da zahtevaju krupnije intervencije u tekstu Zakonika, razmatrali na redovnom zasedanju Narodne skupštine.
Predlog, gde se očigledno ide, da se izmene razmatraju na vanrednom zasedanju, opet ukazuje da će se ići ili postoji bojazan, da će se ići na hitan postupak, da će se ići u razmatranje tokom jula, avgusta, septembra, ili ne znam kada, kada nije redovno zasedanje. U tom smislu, smatra da bi valjalo da svaki zakon, naročito zakon koji se tiče krivično-pravne materije, bude razmatran u rokovima, koji daju priliku svakom narodnom poslaniku da detaljno pročita i da se konsultuje sa svim stručnjacima, odnosno da se takvi zakoni, koji utiču na bezbednost cele države, svakog građanina, urade na način da zadovolji potrebu, da se kvalitetno donese promena svakog propisa.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Hvala predsedavajuća.
Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, to što vas je ostalo, pošto vidim da pojedinih poslaničkih grupa nema u sali, iako su uvaženi ministri slikali pojedine poslanike nekih poslaničkih grupa, kojih je makar bilo u sali, mi smo danas dobili saziv za ovu sednicu, na kojoj treba da se razgovara o, kako je rečeno, važnim krivičnim zakonima.
Počeli smo sednicu time što smo izglasali jedan zakon, pa je predsedavajući rekao da je tehnička greška da taj zakon nije usvojen, to je bilo prilično neuobičajeno, i do sada u pravnoj praksi, koliko znam, nezabeleženo.
Međutim, važnost i hitnost, svakako uz saziv kada smo dobili dnevni red, možda smo
mogli da pretpostavimo, pošto se radilo o nekoliko važnih krivičnih zakonika, što procesnih, što materijalnih, međutim kada smo dobili te zakone, u njima je, većini njih, tri od četiri, pisalo "odlaže se", iako je odlaganje korak napred, iako je odlaganje u zakonu koji reguliše krivično-procesno pravo korak napred, onda shvatam hitnost za sazivanje ove sednice.
Međutim, ipak ću se vratiti na ono što sam našao i što su poslanici i opozicionih i pozicionih stranaka mogli da nađu u jednom, praktično, zakonu, Krivičnom zakoniku, zavređuje pažnju jer tu postoje određene odredbe koje bi mogle da se komentarišu. Rekao bih da su izmene Krivičnog zakonika parcijalne i vrlo često idu na ruku počiniocima krivičnih dela. O tome ću nešto govoriti kasnije.
Međutim, svakako da i poslanici DS u dosadašnjim svojim izlaganjima, su rekli da neke odredbe ovog zakona treba podržati. Na kraju krajeva, neke od njih su pisali i ministri iz prethodne Vlade, i to na kraju krajeva nije ni bitno, jer je borba protiv kriminala svakako tema koja bi trebala da bude neka zajednička tema od nacionalnog značaja, i u tom smislu, stranačke boje ne bi trebale biti važne.
Jedna od tih promena, jeste koja se tiče kvalifikacije krivičnog dela nastalog iz mržnje, dakle posebne kvalifikacije, član 6. izmena Krivičnog zakonika. Međutim, senku na ovu odredbu, koju bi svakako trebalo pohvaliti, jeste činjenica da su pre nekoliko dana, lica koja su činila krivična dela iz mržnje, sada nekvalifikovane, amnestirana, kao i sva ostala lica koja su obuhvaćena Zakonom o amnestiji, ja bih rekao o opštoj amnestiji.
Druga odredba Krivičnog zakonika, koja zavređuje pažnju, jeste činjenica da je posebno sankcionisano, falsifikovanje znakova, državnih žigova, za obeležavanje robe, merila i predmeta od dragocenih metala. Naime, to je na pravi način zaštićena intelektualna svojina. Međutim, o ovome smo posebno govorili kada smo govorili o izmenama Zakona o autorskim i srodnim pravima, i složili smo se, čini mi se, u činjenici da je primena zakona koji se tiču zaštite intelektualne svojine, neadekvatna i da najveće pranje novca i najveće zarade u kriminalnoj sferi, jesu oblasti, pored droge, u oblasti zloupotrebe intelektualnih i autorskih prava.
Zatim, kriminalizacija pretnje protiv sudija, tužioca i advokata, svakako u članu 30. ovih izmena zakona, jesu za pohvalu. Međutim, nisam siguran da postoji dobra namera da se ona primene u praksi, pre svega imajući u vidu ozbiljno mešanje izvršne vlasti u pravosudne postupke, u posao tužioca i druge nezavisne institucije, koje su u svakom slučaju, koje bi trebale da budu nezavisne od izvršne vlasti.
Pohvalo je svakako i što je posebno kriminalizovano krivično delo, odnosno precizirano krivično delo terorizma. Međutim, delim mišljenje sa pojedinim poslanicima koji su izneli ozbiljnu sumnju u pravo vreme za ukidanje krivičnog dela klevete.
Čini mi se da, sem jedne poslaničke grupe, su sve ostale poslaničke grupe izrazile sumnju u predlog o dekriminalizaciji krivičnog dela klevete. Zbog čega? Zbog činjenice za novonastalim društvenim okolnostima, u kojima je kleveta postala opšte prihvaćena društvena pojava, u kojima mediji svakodnevno kleveću, u kojima na neki način izriču presude i koji daju za pravo i drugima, mimo medija, naravno, nisu samo mediji koji šalju jednu takvu krivu sliku, da je slobodno klevetanje.
Složio bih se sa kolegama da je u srpskoj tradiciji, generalno tradiciji našeg društva, činjenica da je obraz važniji i od drugih materijalnih vrednosti i u tom smislu smatram, ministre, da treba još jednom da razmislite o činjenici da li u ovom momentu krivično delo klevete treba da bude sasvim ukinuto.
Ono što svakako ne zavređuje pažnju i zbog čega mislim da ovaj zakon, govorim o Krivičnom zakoniku, predstavlja na neki način nastavak pogodovanja počiniocima krivičnih dela. To ću i dokumentovati. Pre svega, skoro smo usvojili Zakon o amnestiji, odnosno parlamentarna većina, uz naše ozbiljne kritike i upozorenje da to nije dobro što činite, usvojili ste Zakon o amnestiji i na slobodi su se našla oko 1.100 lica osuđena za razna krivična dela, od najlakših do najtežih. Dakle, i za krivična dela ubistva, krivična dela koja imaju određene kvalifikovane oblike. Izuzetaka je bilo zaista veoma malo. Ta su lica na slobodi. Poslao je lošu poruku kako licima koja su potencijalni izvršioci krivičnih dela, da je vršenje krivičnih dela na neki način za državu manje opasno, nego što je to ranije izgledalo i stvorio se utisak da je amnestija nešto što će postati krajna kategorija i da svako onaj ko vrši krivično delo može da očekuje da će biti jednog dana amnestiran.
Kada se uz tu amnestiju nadovezala činjenica da su za pojedina vezana krivična dela pojedinim licima kazne umanjene i petostruko, imamo slučaj lica koji je osuđen na 20 meseci, a trebaće da odsluži dva meseca.
Predsednik Republike je abolirao lica koja su tek u krivičnom postupku, koja još nisu dokazala da su nevina, takođe poslao jednu veoma lošu poruku javnosti. Ministar finansija je izašao sa svojim zakonom o amnestiji poreskih obveznika. Sada više plaćanje poreza nije nešto što je poželjno, jer će svi oni koji ne plaćaju porez biti amnestirani.
Danas, vrlo neumesno, pošto nije tu, neću pomenuti poslanicu pošto pripada vladajućoj koaliciji, pominjala je nesreću koja se desila stradanjem jednog policajca, koji je vršio svoju dužnost časno i pošteno i slažem se sa svim onim što je rekao gospodin Milivojević, međutim, ona je žalila porodicu i nastradalo lice licemerno, jer je ona pre 10, 15 dana glasala za zakon kojim su amnestirane i takve ubice. Možda će jednog dana biti amnestirane i takve ubice.
(Nikola Selaković i državni sekretar, s mesta u isti glas: To nije tačno.)
Molim predsedavajuću da opomene državnog sekretara i ministra da me ne prekidaju.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Gospodine Veselinoviću, molim vas, sada vi pričate neistinu, javno to mogu da kažem, pošto smo svi bili prisutni ovde dok je ta poslanica o kojoj pričate govorila.

Whoops, looks like something went wrong.