Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, ministre Selakoviću, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite da se zahvalim najpre gospodinu ministru što je na dnevni red naše Skupštine poslao ovaj set zakona iz oblasti koja je bila jedna od najgorih u protekle četiri godine.
Dozvolite da se osvrnem na kazneni zakon koji je pred nama. Donošenje ovog kaznenog zakona Republika Srbija ispunjava neke zahteve, kako građana Srbije, tako i Saveta Evrope i EU u procesu pridruživanja i sticanja statusa kandidata za članstvo u EU, a koji se tiču Krivičnog zakonika. Isto tako i grupa država kako su kolege naglasile, za borbu protiv korupcije Saveta Evrope, usvojila je izveštaj za Republiku Srbiju u okviru trećeg kruga evaluacije koji sadrži neke preporuke za izmenu i dopunu pojedinih članova Kaznenog zakonika koji se odnose na korupciju.
Danas smo čuli mnogo o kriminalu i korupciji, vezano za ovaj Krivični zakonik. Pozivam gospodu koja se opirala borbi protiv korupcije i kriminala da javno da podršku ovom zakonu, a ujedno i Vladi Republike Srbije, i Aleksandru Vučiću kao koordinatoru u borbi protiv korupcije i time javno demonstriraju svoje opredelenje za borbu protiv najvišeg zla koje danas ugrožava našu otadžbinu, a koje je uslov ekonomskog oporavka zemlje. Dozvolite jednu rečenicu da kažem, da je danas borba protiv korupcije ravna patriotskom činu odbrane otadžbine.
Što se tiče Krivičnog zakonika, osvrnuću se na član 42. izmena i dopuna, a radi se o licima pod međunarodnom zaštitom. Ovo krivično delo uvedeno je još krivičnim pravom Kaznenog zakona Jugoslavije iz 1990. godine i prema odredbama tog kaznenog zakona članom 155b, pa sve do danas, delo se sastoji od izvršenja otmice ili nekog drugog nasilja prema licu pod međunarodnom zaštitom, napadom na njihove službene prostorije, napadom na privatni stan i napadom na njihovo prevozno sredstvo.
Zakon je ujedno i predvideo dva teža oblika krivičnih dela. Prvi je kada je usled izvršenja otmice lica ili upadom u njegove službene prostorije, napadom na njegovo prevozno sredstvo, kada nastupi smrt jednog ili više lica i najteže, drugi, kada smrt nastupi iz umišljaja. Sada u ovom kaznenom zakonu, članom 39. briše se član 390. Kaznenog zakonika, jer krivično delo ugrožavanja lica pod međunarodnom zaštitom, a to su ambasadori, konzuli i druge diplomate i nešto drugačije su sada formulisani u članu 392 i mislim da je to prava stvar.
Ovaj član Kaznenog zakonika usaglašen je sa propisima EU, jer kao i ostali smatram da je to vrlo dobro i dat je poseban značaj tim licima pod međunarodnom zaštitom, stavljanjem posebnog naslova – lica pod međunarodnom zaštitom, s tim više da bi se ta lica još jače zaštitila ovde kod nas.
Što se tiče prigovora narodnih poslanika upućenih vama gospodine ministre, da ste sa svojim studentima izašli i javno izrazili neslaganje protiv sramne odluke Haškog tribunala, presudama Markaču i Gotovini, smatram da je to prava stvar, biti sa svojim studentima, sa svojim narodom i kao ministar pravde to vam i dolikuje.
Bilo je reči i od prethodnih govornika o Haškom tribunalu i reći ću jednu rečenicu. Pošto sam bio pretposlednji svedok u procesu Miloševića, kao njegov svedok, dozvolite da kažem da nema smisla o tome razgovarati. Istorija je najveći sudija i ona će suditi i vama koji klevećete naše narodne heroje ali i Haškom tribunalu i nama svedocima. Istorija je već presudila.
Gospodine ministre, još jedanput hvala što ste sa svojim studentima stali civilizovano i kulturno, a ne kao neki što su palili Skupštinu i nikada ne bi sedeli danas ovde da je nisu palili. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku da kažem da ću ja glasati za ove izmene i dopune zakona, mada u suštini nisam zadovoljan obimom predviđenih novih kaznenih dela. Voleo bih da je tu prepisano ono kazneno delo koje je nedavno usvojeno u ruskom zakonu, koji se zove strani agent, a to su političari koji prime neovlašćeno novac iz inostranstva, stave ga u privatni džep. Mislim da bi to rešilo mnoge naše probleme u Skupštini.
Meni je stvarno žao što nismo ovim Krivičnim zakonikom obuhvatili i taj pojam koji se u Rusiji zove tzv. strani agent. Tu bi jasno bilo ono da nije bilo otpora do pobede, već je bilo ono otpora do love. To bi vrlo lepo bilo da smo uveli taj član zakona. Na moju žalost, nismo.
Što se tiče seta zakona o tužilaštvu, sudijama, Krivičnom zakonu itd, taj set treba da otkloni posledice koje smo zatekli. Valjda je to svima jasno. Pravosuđe koje smo mi zatekli je bilo takvo da se nije znalo ko je gori, da li oni kojima se sudi, ili oni koji sude. Često su oni koji sude po meni bili gori od onih kojima sude. Rešetke da ste stavili na pojedine sudove i na pojedina veća, dušu ne bi ogrešili, to tvrdim. Ta boginja pravde za vreme vlasti bivšeg režima je tako bila silovana, da mislim da nema doživotnih kazni koliko bi oni trebali da izdrže za takvu vrstu primene Krivičnog zakonika koji su oni primenjivali.
Za vreme vlasti bivšeg režima nije bio ni bitan Krivični zakonik, nisu trebali da ga menjaju. Njima je bio sud u ministarstvu. Sudio je ministar ili ministarka, sudio je državni sekretar. Nije se sudilo po zakoniku. Nikakve izmene i dopune njima nisu trebala. Njima je to sve bilo u jednoj kancelariji. Ko im smeta, oni presude, odleže kaznu. Radili su šta su hteli, ali nisu mogli dokle su hteli. Bili su i kadija i sudija, a sad se boje sudova koje su sami instalirali. Oni misle da ćemo mi vršiti politički pritisak na način na koji su oni vršili politički pritisak nad sudovima i znajući koliko su ti sudovi bili podobni njima, oni se boje da će biti podobni nama i da će sankcionisati neke od njih. To njihov strah.
Zato nisam zadovoljan ni činjenicom što ovim Krivičnim zakonikom nije predviđeno da se najstrože krivično sankcioniše politički pritisak na pravosuđe, na tužilaštvo, na sudove, na apelacione sudove, itd, što se nesporno dešavalo za vreme njihovog mandata. Uz puno saučešće porodici Brisa Tatona, pomenuću samo taj slučaj. Tvrdim da kvalifikacija pravna, koja je tada ustanovljena, uz neviđeni politički pritisak i uz neviđenu državnu pravosudnu sramotu, da ta kvalifikacija tog krivičnog dela ne stoji, da svi svedoci nisu saslušani, da svi dokazi nisu izneseni, da su neki mladi ljudi koji su možda bili huligani, trebalo im je suditi zato što su huligani, presuđeni iako nisu bili tu, da je ta pravda bila malo slepija nego što je trebala da bude.
Ko će sad to da ispravi? Svi smo bili svedoci neviđeno političkog pritiska koji je rezultirao sa kaznom od 240 godina zatvora. Da li je to taj Krivični zakonik koji su oni primenjivali? Svi smo bili svedoci da je to bilo pravno nasilje, državno, političko, pravno nasilje …
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, vrati se na ovu izmenu i dopunu zakona, na temu dnevnog reda.)
Govorim o Krivičnom zakoniku.
(Predsedavajuća: Ne, govorite o primeni prethodnog.)
Sačekajte malo. Jasno sam rekao u uvodu ovog obrazloženja da nisam zadovoljan što nije zabranjena takva vrsta političkog pritiska na pravosuđe, odnosno
što Krivičnim zakonikom nije predviđeno da se i u takvim situacijama sankcionišu oni koji vrše politički pritisak na pravosuđe da donosi dosta sramne presude, za koje ne znamo ko će i na koji način moći da ispravi, s obzirom na ustavni i zakonski postupak u takvim situacijama.
Što se tiče amnestije koja je pomenuta ovim Krivičnim zakonikom i koji su pominjali naši oponenti, moram ponovo da podsetim da su 2001. godine amnestirani svi republički zakoni Zakonom o amnestiji, svi sem pedofila, a pedofili nisu amnestirani jer je bio podnešen amandman koji je Vlada prihvatila. Da su saveznim zakonom amnestirani od onih koji sad prigovaraju teroristi, osobe koje su bile osuđene za krivično delo terorizma, udruživanje radi neprijateljske delatnosti, rušenje ustavnog poretka i suvereniteta, 160 članova "dreničke grupe" amnestirano. Mnogi od njih su možda kasnije učestvovali u zločinima u tzv. "žutoj kući", nemojte sada da se neko u toj "žutoj kući" opet prepozna.
Dakle, i to nam se dešavalo i sad neko u ovoj amnestiji priča ponovo. Ovim zakonikom je predviđena amnestija kad neko izdrži dve trećine kazne da ne bi dobio opet neku opomenu, to moram da kažem.
Ovde je predviđena mogućnost kućnog zatvora, ali samo za dela do godinu dana. To pozdravljam, jer će država uštedeti mnogo para. Takvih dela je najviše. Čovek ukrade kobasicu itd. Sad će biti puno sitnih krađa. Rezultat toga je potpuno ekonomski uništena država. Hoćete li da kažete da je neko za četiri meseca ekonomski uništio državu? Rezultat ekonomskog uništenja će biti opšte siromaštvo. Porašće niz krivičnih dela, biće sitnih krađa ili krađa koje će biti na ivici krivičnog sankcionisanja. To do godinu dana, dajte makar ljudi koji moraju da pokradu zato što su ostavljeni bez ikakve perspektive …

Gospodine Rističeviću, još jednom vas upozoravam. Sledeći put ću vam izreći opomenu.

Zašto? Zato što sam zagovornik kućnog pritvora?
Pročitajte Krivični zakonik. Upravo govorim o tome da mera od godinu dana zatvora može da se zameni, to sam nazvao kućnim pritvorom, dakle, da kažnjena osoba može to da izdrži kući. Ako to vama nije u skladu sa procedurom i Poslovnikom, ne znam o čemu treba da govorim. Da li treba da govorim o "Orkanskim visovima"?
Takođe, pozdravljam kažnjavanje dogovaranja ishoda sportskih takmičenja i drugih takmičenja, ako sam dobro razume, s obzirom da sam i sam bio žrtva jednog takvog takmičenja, pa nemojte opet da zaradim neko upozorenje ili opomenu, jer sad pričam takođe o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kao žrtva ni jednog nameštenog takmičenja, koji nije sankcionisan upravo zato što krivično delo nije postojao u zakonu.
Što se tiče drugih izmena i dopuna, po pitanju droge, mislim da smo tu pooštrili pravila, da je ovaj Krivični zakonik daleko bolji neko onaj, da je tu nešto dopunjeno pa neće moći neka spisateljica da bude tri put trgovala sa drogom, pa maltene kažnjena nešto novčano, maltene je nisu odlikovali. Takav im je bio Krivični zakonik, tako su ga oni primenjivali.
Nadam se ne samo da ćemo usvojiti bolji Krivični zakonik, izmene i dopune i ovaj set zakona, već mislimo da ćemo to na bolji način i primenjivati bez ikakvog političkog pritiska.
Zatečeno stanje već sam opisivao. Naš narod od nas očekuje hleba i pravde. Više od hleba očekuje pravdu. Ovde je spominjan Aleksandar Vučić. Ovde je rečeno da treba da poseti Šešelja u zatvoru. Slažem se sa tim. Ali, takođe bih voleo da on kaže koji su to političari, imenom i prezimenom, primali novac. Mislim da bi on posetio vrh jedne opozicione stranke u našem Centralnom zatvoru. Kad već hoće da govori o poseti, može ta poseta da bude i unutrašnje prirode, ne mora da se ide u inostranstvo.
Narod hoće pravdu, narod hoće pravnu državu. Pravna država je skup pravila. Zato danas kada ulazite u Skupštinu imate Karađorđa desno, pogledajte ga. Seljaci su napravili ovu državu. Eno vam tamo Sretenjski ustav. Njega su seljaci doneli. Ne trebaju vam bolji krivični zakonici. Bili su moderniji u ono vreme, moderniji od većine evropskih. Tako smo mi seljaci pravili državu i zakonike. On vas pita, gospodo iz bivšeg režima, gde vam je država? Desno je car Dušan. Mi nećemo ništa novo, samo carstvo Dušanovo, odnosno taj zakon bi meni važio, Deset božijih zapovesti i zakon cara Dušana. On drži taj zakon i pita – gospodo poslanici, gde vam je zakon pred kojim su svi građani jednaki pred zakonom?

A ja vas pitam, gospodine Rističeviću, gde vam je tema?
Molim vas, vratite se na temu dnevnog reda.

Ovo je načelna rasprava i lepo pričam da bih ovaj zakonik zamenio Dušanovim zakonikom, pa bi ovi ovde negde visili naopačke, zato što je to sankcija za neko krivično delo. Imali smo pretke s kojima možemo da se ponosimo. Ko će se ponositi nama? Tačnije, ko će se ponositi sa ljudima iz stranke bivšeg režima? Hvala.

Gospođo Popović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, pozivam se na članove 27. i 107. Poslovnika. Smatram, u prvom redu, da selektivno primenjujete ovaj Poslovnik. Kada vodite sednicu, očigledno da vodite računa o tome da se opozicija kažnjava.
Podsećam vas dva opoziciona poslanika su danas dobila opomene, za razliku od poslanika stranke koja je na vlasti, koja je u proteklih nekoliko minuta iznela izuzetno opasne kvalifikacije, vrednosne sudove.
Što se tiče sudova, što se tiče pravosuđa, to je izuzetno i jako bitno da se istakne da ne može da se generalizuje sve ono što je negativno u ovom društvu, tako što će sudovi da se pozivaju, da se isključivo sudovi okrivljuju za sve ono što ne valja i da se govori o tome, da nema razlike između sudija i onih kojima sudija sude. To je jako opasno po ovu državu, jer vi nasrćete na pravnu državu.
Meni je žao što niste vi reagovali tako što opomenuli poslanika da ne govori na taj način o pravosuđu. Prosto, moram sebi da uzmem za pravo da branim ovu granu vlasti, sudsku, ukoliko ne branite vi i ukoliko to ne brani ministar. Nisam primetila da je ministar na bilo koji način odreagovao, tako što bi trebao da odreaguje, odnosno da se javi za reč i da kaže nešto u vezi onoga što je izrečeno negativno na temu pravosuđa.