Pokušaću samo još jednom, eventualno da pronađemo nekakav zajednički imenitelj za ovaj problem koji ja vidim iz svog ugla.
U dokumentu OEBS koji se naziva Razumevanje krivičnih dela počinjenih iz mržnje, kaže se da žrtva može da bude jedna osoba, više osoba ili imovina. Dakle, ne radi se samo o licima, već se radi i o imovini.
Dalje, ako čitamo njihov dokument, govori se da je zaštićena karakteristika temeljna ili glavna karakteristika koju dele članovi grupe kao što je rasa, religija, nacionalna pripadnost, jezik. Prihvatam ukoliko je termin kulturološko nasleđe vrlo širok, da ga zamenimo u ispravci amandmana sa terminom "jezik" i da barem taj deo zaštitimo, kao što je u ovom dokumentu OEBS. Zašto smatram da je to tako, da prevedemo na jezik života?
Daću dva vrlo konkretna primera, pa da pokušamo da ih analiziramo zajedno. Ukoliko dođemo u jedan restoran i vi kao pripadnik Srpske nacionalne zajednice, ja kao pripadnik Romske nacionalne zajednice, dakle, nismo pripadnici iste etničke grupe, pevamo zajedno srpske pesme i zato što smo pevali srpsku pesmu, neko nas napadne, isprejiše i sticajem okolnosti to bude pripadnik Romske nacionalne zajednice, ne može da bude kažnjen na kvalifikovan način iz prostog razloga jer sam ja pripadnik Romske nacionalne zajednice, a uslov je da vi i ja koji pevamo budemo pripadnici iste etničke grupe ili iste nacionalne zajednice.
Drugi primer, ukoliko se u jednoj biblioteci pronađe vaša knjiga i moja slikovnica, i jedna i druga su napisane ćiriličnim pismom, uđe neki vandal, isprejiše i jednu i drugu knjigu sprejem, opet ne može, napisane su ćiriličnim pismom, a ni vi ni ja nismo pripadnici iste etničke grupe, niti iste nacionalne pripadnosti. Sama ta činjenica ne daje mogućnost da se to kvalifikuje kao otežavajuća okolnost.
Razumem da je možda moja definicija bila vrlo široka i da u ovom trenutku možda nismo spremni da je prihvatimo na takav način. U tom smislu, ministre, nudim da je zamenim terminom "jezik", kao što je to u dokumentima OEBS, jer sada možemo u tom pravcu niz takvih primera da navedemo, gde naročito u multikulturalnom društvu, gde određene jezičke elemente prihvataju pripadnici različitih nacionalnih zajednica, pripadnici različitih etničkih zajednica, a da oni koji mrze, mrze sam taj element kulture, odnosno jezik i da ukoliko napadne na to, ne može da bude osuđen, jer naprosto, oni koji ga koriste, ne pripadaju istoj etničkoj grupi ili ne pripadaju istoj nacionalnoj zajednici. Da je to zaista tako, ne bih sada čitao ceo ovaj tekst o kome govorim.
Samo ću još jednom da podsetim na ono što sam pročitao na samom početku. Dakle, žrtva može da bude jedna osoba, više osoba ili imovina. Kada se radi o imovini ili kada se radi o jeziku, onda to nema u smislu ovog zakona nikakve veze sa etničkom ili nacionalnom pripadnošću, odnosno samo sa time. Ne sporim da pripadnost jednoj nacionalnoj zajednici, jedno od obeležja treba da bude jezik. Međutim, to ne znači da mora da bude. Savremen pogled na definisanje nacionalne zajednice, naročito kada su Romi u pitanju, onda ne poznaje isključivo kategoriju jezika. Vi imate da jedan broj ljudi u Vojvodini govori rumunskim jezikom, da jedan broj ljudi govori romskim jezikom, a da jedan drugi broj ljudi govori recimo mađarskim ili srpskim jezikom. Taj moderan pristup takvom određenju mislim da bi i mi trebali da prihvatimo i da jezik kao takav prihvatimo u ovom slučaju, jer ne dešava se tako retko da pojedinci imaju određenih predrasuda, a predrasuda jeste osnovni element ovde, ili prema ćiriličnom pismu ili prema latičnom pismu. Mi Romi koristimo i ćirilično i latinično pismo, pa tu nemamo problema. Ali, zaista oni koji jednostrano gledaju, to može da bude ozbiljan predmet napada.
Zamolio bih vas da eventualno razmislite i u tom smislu ću da podnesem ispravku amandmana, da taj termin, još jednom ponavljam, koji govori ovde o kulturološkom nasleđu, zamenim jezikom. Kao uporište jeste dokument OEBS, koji nesumnjivo govori o određenoj praksi i o zemljama o okruženju i jeste sigurno tekovina demokratije. Hvala.