Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da dolazimo do ključne tačke ovog zakona, verovatno i najvažnije koja ne sme, ne može da bude tema političkog nadmudrivanja, koja ne sme da bude pitanje odnosa između pozicije i vlasti. Ovo je pitanje od ključnog značaja za građane Republike Srbije.
Postoje razna krivična dela- koruptivna, klasičan kriminal, ubistva, oružane pljačke, ali složićete se da nema težeg i goreg krivičnog dela koje neko može da učini, čak smatram da to mogu samo bolesna lica, od silovanja i pedofilije.
Nažalost, u našem društvu i silovanje i pedofilija drugo vremena nisu ozbiljno prepoznate kao ozbiljna društvena opasnost. O tome se nije govorilo i to se krilo. Vrlo retko smo uopšte bili svedoci da se o takvim krivičnim delima bave nadležni organi, policija i Tužilaštvo, a samim tim i sud.
Nažalost, sudska praksa je dovela do toga da su kazne i za pedofiliju i za silovanje vrlo blage. U prethodnom mandatu, Ministarstvo pravde je predložilo jednu neuobičajenu odredbu koja nije postojala, tu ću se možda složiti formalno pravno, koja glasi – za određena krivična dela se ne može ublažiti kazna ispod zakonskog minimuma.
Ovde ne tražimo nikakvo strožije kažnjavanje, nego samo ono što je zakon predvideo kao minimum kazne za silovatelje i pedofile, da ne može da se ublaži ispod tog minimuma, iz prostog razloga, jer je analiza kaznene politike pokazala da naše društvo, da sudije nisu svesne ozbiljnosti i težine krivičnog dela.
Ovde ne pričamo o tome da je neko obio trafiku. Odslužite kaznu, nadoknadi se šteta, ako ste osigurani, nego ova krivična dela ostavljaju trajne posledice na život čoveka. Drugim rečima, deca, žene koje su silovane, nikada se ne oporave od takvog događaja.
Upravo je zbog toga je ideja da se pošalje jasna poruka da država to neće tolerisati i da te kazne, makar minimalno, pružaju kakvu takvu zaštitu i satisfakciju, ako uopšte može da je bude posle tako krivičnog dela.
Zbog toga sam predložio amandman i drago mi je da su kolege iz DSS predložili istovetan amandman. Ovo nije pitanje DS, ovo je pitanje principa.
Izvinjavam se i Olgica Batić je takođe podnela amandman.
Vidite da cela opozicija stoji na istom stanovištu. Za mene je ovo ključna stvar u ovom zakonu i ona će me opredeliti da li lično mogu da dam podršku zakonu ili ne. Ne mogu da glasam za zakon koji će smanjiti ili omogućiti da pedofili i silovatelji dobiju niže kazne. Mislim da to niko normalan u ovom društvu ne bi smeo da podrži ni da dozvoli.
Ovde nisu samo u pitanju silovatelji i pedofili nego ona najteža krivična dela koja se vrše sa elementom nasilja. Nasilje je nešto što, slažem se, moramo, složićete se, da osudimo. Znači, prinuda, otmica, sva ona dela gde se zaista na najbrutalniji način krše ljudska prava.
Mislim da bi bilo dobro za ovu državu, da bi ovo bilo dobro za Narodnu skupštinu, da ne budemo prozivani da smo glasanjem i usvajanjem ovakvog teksta zakona, otežali žrtvama, da smo ublažili njima kazne, da je iz moralnih razloga dobro da se usvoji ovaj amandman. U tom smislu, ako je vladajuća većina spremna, pošto Vlada očigledno nije bila spremna da usvoji ovakav amandman, ukoliko je spremna da ga izglasa, možemo dobiti kvalitetan tekst zakona.
Ponavljam, ovo nije pitanje mog političkog ubeđenja, ovo je pitanje morala, ovo je pitanje principa. Molim vas, kao narodne poslanike, da izglasate ovaj amandman. Nikome ne šteti, samo mislim da ...
(Predsedavajući: Izvinjavam se, molim vas, ponovo se prijavite. Moja je greška.)
Da ponovim ovu zadnju rečenicu. Mislim da će jasno govoriti o ozbiljnosti svih nas ovde, da ne postoje političke razlike kada su u pitanju ovako važne stvari.
Po meni, ovo je jedna od onih stvari gde zaista ne treba da imamo različita mišljenja. Mogu pravnici formalno da raspravljaju da li je nešto, mesto, da stoji negde u tekstu zakona, ali takvo opredeljenje, mislim da ne sme da spreči. Ono što je najvažnije, da za ta krivična dela koja su nama od srca i iz stomaka kako god želite, nešto najgore što nekome može da se desi, što nikome ne poželite, moraju da budu jasno sankcionisani i mislim da je ovo jedini pravi put.
Drugi način koji je postojao ranije, jasno se pokazalo da, to moram da kažem, da postoje slučajevi da se za silovanje izricala kazna od šest meseci. U sudskoj praksi postoji da su uslovne kazne za silovatelje izricane, da su za silovanje deteta, za pedofiliju dobijane kazne do godinu dana zatvora. Mislim da je to loša poruka.
Još samo jednu rečenicu na kraju, što je rekla koleginica iz DSS i potpuno je u pravu, u pitanju su povratnici. Služenjem jedne kazne zatvora, oni kada izađu, oni ponavljaju dela. Podsetiću vas na Marijin zakon koji je ovde bio u Skupštini, koji je bio predložen, koji ja pozivam vladajuću koaliciju da ga vrati u Skupštinu. Naravno, potpuno sam spreman da se urade određene izmene, u kom pravcu smatraju da treba da idu, iz prostog razloga jer nije dovoljno samo kazniti strogim zatvorskim kaznama, jer oni stalno ponavljaju krivična dela. Odsluže zatvorsku kaznu, i oni to rade iz početka. Neophodno je imati mehanizam kontrole nakon odslužene zakonske kazne. Da li ona 30 ili 40 godina, oni opet ponavljaju ta krivična dela.
Mislim da je to velika odgovornost nad svima nama i očekujem da se ovaj amandman usvoji od strane vladajuće koalicije, Ministarstva pravde, svejedno, da predlaže ovaj predlog zakona. Možda ono što smo mi predložili Ministarstvu pravde iz vaše perspektive nije najbolje, to prihvatam, ali ga samo predložite u bilo kojoj formi. Mislim da je od ključne važnosti za građane Srbije. Hvala.