Hvala.
Na član 17. amandman je podnela narodni poslanik Neđo Jovanović.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici zajedno Aleksandra Jerkov, Bojan Kostreš, Karolj Čizik, Olena Papuga i Đorđe Stojšić i zajedno Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond i Zoltan Pek.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Olena Papuga.

Poštovani predsedniče, ministre, kolege poslanici hoću i ja da izrazim zahvalnost što ste prihvatili taj amandman, ali postavljam jedno pitanje, zašto su samo poslanici iz Vojvodine podneli, predložili taj amandman? Možda zato što u Vojvodini su stvarno sitne krađe zauzele jako velikog maha, čak su u nekim opštinama ljudi, da bi se odbranili od svega toga, organizovali civilne straže što nije bilo dobro.
Krade se od trafo stanica do pruga, po domaćinstvima, ljudi ne mogu da očuvaju svoju imovinu, tako da mislim da snižavanje cenzusa na pet hiljada je stvarno dobro, ali ministre, pitala bih vas i da li su predviđena sredstva, dodatna sredstva za to, zato što verujem da će biti više predmeta, da će javni tužioci morati više da rade, jer ako je prihvaćen taj amandman, mislim da će se i postupati po njemu.
Takođe bih htela da kažem, po mom ličnom mišljenju, ali dokazano je da su sitne krađe zauzele tolikog maha, iz tog razloga ima jako malo policije, zna se na koliko građana dolazi koliko policajaca u Vojvodini, a mislim i u celoj Srbiji, da to nije samo problem u Vojvodini, da možda u Vojvodini je konkretno mali broj policajaca, a moja stranka LSV već duže vremena traži upravu, odnosno policijsku upravu za Vojvodinu, što mislim da ne bi bilo ništa loše, jer smo mi to imali do "Jogurt revoluciju" i tada je Vojvodina bila stvarno najbezbedniji region u celoj Evropi. Jednostavno, to bi samo dovelo do bolje organizacije, policija bi bolje funkcionisala, komandiri policije bi se birali u Vojvodini, ali odgovarali bi ministru policije, tako da mislim da o tome ubuduće treba razmisliti i da je taj amandman dobar i dobro je što ste ga prihvatili, ali da bi se situacija u Vojvodini poboljšala, treba i dalje razmišljati o policijskoj upravi u Vojvodini.

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jožef Šandor, Ana Novković, Rajko Stevanović, Nenad Kitanović i Saša Milenić.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Ana Novković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, ovaj amandman u poslaničkoj grupi URS nisu podneli samo poslanici iz Vojvodine, već iz Šumadije, južne i istočne Srbije, tako da je taj problem rasprostranjen na čitavoj teritoriji Srbije.
Mi danas imamo situaciju da tužilaštva mogu po službenoj dužnosti da reaguju samo u slučaju krađa preko 15.000 dinara. To nije mali iznos za naše građane koji imaju mala primanja i teško žive.
Ako vas neko danas pokrade, a ta šteta nije veća od 15.000 dinara, sami morate da potražite pravdu na sudu, da angažujete advokata, platite takse, sačekate nekoliko godina, provedete silno vreme u sudu, a ako oštećeni nema novca ili imovinu za nadoknadu štete, postupak se privremeno obustavlja.
Baš zbog ovoga, sitne krađe su učestale i postale su svakodnevne. Krade se po prodavnicama, čak i ako vlasnik prodavnice, prodavac uhvati lopova i pozove policiju, a oni neće da dođu, ako je vrednost ukradene robe ispod 15.000 dinara. Ide se čak i dotle da se u ovo vreme svinjokolja ljudima ulazi u dvorište, u pušnice, krade se suvo meso, krade se iz zamrzivača, u leto i jesen se ulazi u bašte i krade im se povrće, nešto do čega su ljudi teško došli i što im mnogo znači, iz dvorišta se kradu bicikle, sa parkinga delovi, sa automobila i sve se to kasnije prodaje po buvljacima. Mnogi čak i ne napuštaju svoje kuće da bi sačuvali sopstvenu imovinu, a kao što je koleginica rekla, građani u nekim mestima su razmišljali i o civilnim stražama, što zaista nije rešenje, jer o ovome treba da brine država.
Sa druge strane, šalje se loša poruka da se krađa isplati, lopovi su se čak izveštili i kradu ispod cenzusa, tih 15.000, jer znaju da neće biti procesuirani, kradu više puta iste osobe ponavljaju to delo.
Zato smo moje kolege i ja iz poslaničkog kluba URS predložili da se iznos od 15.000 smanji na 5.000, što bi omogućilo da se znatno veći broj krivičnih dela sitne krađe, utaje i prevare, goni po službenoj dužnosti, a samim tim bi i veći broj učinilaca ovih krivičnih dela bio procesuiran.
Mi smatramo da je krajnje vreme da država pokaže odlučnost i da štiti imovinu svojih građana.
Radujem se i zahvaljujem što je Vlada prihvatila moj amandman i amandman poslanika URS. Takođe izražavam zadovoljstvo, pošto je u večerašnjoj raspravi niz amandman usvojen i što je rasprava konstruktivna, bez obzira što se vodi ovako kasno, ali je u interesu građana, baš zbog ovog problema, zbog kog sam podnela amandman, mnogo ljudi se i meni lično žalilo, bili su ne zadovoljni, čak ljuti i besni i osećali su se bezpomoćno i mislim da posle ovoga možemo da im pošaljemo bolju poruku. Hvala.

Na član 21. je podnela narodni poslanik Judita Popović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavan pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Judita Popović.

Poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo i ovaj amandman je u stvari dokaz da je ona malopređašnja pohvala na nivou jednog incidenta, zato što ovaj član 21. je mogao mnogo preciznije i jasnije da definiše krivično delo, koje može počiniti odgovorno lice. Ja sam ovim amandmanom tačno pokazala Vladi šta bi trebalo da uradi, odnosno predlagač zakona, kako bi nastalo jedno jako dobro zakonsko rešenje i kako bi u stvari pojednostavilo postupak u krivičnom gonjenju počinilaca krivičnog dela u jednom kriminalu. Definisala sam da odgovorno lice koje je u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese materijalnu štetu, iskoristi svoj položaj ili ovlašćenje, prekorači granicu svog ovlašćenja ili propusti da izvrši svoju dužnost, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
U ovako definisanom krivičnom delu imate tačno označenu nameru, umišljaj, označenu protivpravnost, imovinsku korist. Korist je tačno definisana kao imovinska i imate štetu koja može biti samo materijalna, a pri tom učinilac mora iskoristiti svoj položaj ili ovlašćenje, odnosno da prekorači granice svog ovlašćenja ili propusti da izvrši svoju dužnost.
Na ovaj način nema nedoumica, imate jasno precizno krivično delo bez mogućnosti da se preširoko tumači i da neko neku diskrecionu ocenu uvede prilikom utvrđivanja da li je delo izvršeno ili nije. Tako trebaju da se definišu i krivična dela u Krivičnom zakoniku.
Ukoliko budete preuzeli naš način razmišljanja u reformiranju krivičnog zakonodavstva, mislim da ćemo dobiti jedan dobar novi Krivični zakonik u budućnosti. Nadam se da ćete prihvatiti našu pozitivnu kritiku.

Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković i Jovan Palalić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Olgica Batić.

Podržavam uvođenje novog krivičnog dela zloupotrebe položaja službenog lica, iako lično smatram da ne treba brisati krivično delo nesavestan rad u privrednom poslovanju, jer se samo biće tog krivičnog dela primenjuje ne samo na društvena preduzeća, kako to kaže predlagač, već se primenjuje i na javna preduzeća. Upravo rukovodioci tih javnih preduzeća vrlo često umeju i znaju, što je praksa i dokazala, da nesavesno posluju i da nanose štetu upravo našoj zemlji. Preporučujem, takođe, da se još jednom amandman detaljno analizira.
Sa druge strane opis ovog krivičnog dela identičan je opisu krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Nedostaje reč "službeno" i nedostaju reči "povrede prava drugog". U svemu ostalom inkriminacija i biće ovog krivičnog dela u potpunosti ostaje ista. Sve ostalo, dakle, jeste identično i ništa nije promenjeno. Šta to zapravo znači? To znači da zloupotreba službenog položaja upravo u onom obliku povodom kog nas Evropa stalno kritikuje i povodom koga stručnjaci lupaju u sva zvona zapravo se nimalo nije izmenila. Dakle, ovde u pitanju nije šija nego vrat, prosto rečeno.
Ne može se brisati zloupotreba službenog položaja odgovornog lica, a da to ne bude pravo istinsko, zapravo suštinsko brisanje tog krivičnog dela, da se potom ne propiše čitava paleta novih krivičnih dela. Onda nismo trebali, kao što sam već to napomenula u raspravi u načelu, da zamajavamo bilo koga, posebno ne EU, da smo mi zapravo nešto ukinuli, kad nismo ukinuli. Sa druge strane ima neka pitanja na koja bih volela da me ministar sasluša i ako je moguće da mi da i odgovor na ta pitanja.
Naime, zbog zabrane retroaktivne primene krivičnog zakonodavstva postavljam pitanje da li će nastati dilema i da li će tekući postupci za zloupotrebu službenog položaja koja je izvršena upravo od strane odgovornog lica, da li će sada biti obustavljena, budući da odgovorna lica ne mogu po predlogu izvršiti to krivično delo, ali mogu izvršiti krivično delo iz člana 245. Krivičnog zakonika, koje nije postojalo kao krivično delo u vreme izvršenja. To je moje prvo pitanje. Ili će gotovo identična ova formulacija zloupotrebe službenog položaja, zapravo sa formulacijom zloupotrebe položaja odgovornog lica voditi stavu da je zapravo ovo prvo delo konzumiralo drugo delo, te da je kao takvo bilo i propisano u vreme izvršenja dela. Ono što bi treće postavila pitanje, to je naravno pitanje zastarelosti. Šta u pogledu toga u ovom slučaju.

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Ljuban Panić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Narodni poslanik Olgica Batić.

Želim samo da kažem da na sve naredne amandmane neću se javljati da bi ovaj radni narod koji je ostao do kasno bio odmoran i spremio se za sutrašnju sednicu. Hvala.