Mislim da imam pravo po Poslovniku. Ako je to vaša milost neću da uzmem reč. Onda u redu.
Prvo, bez obzira što nemam pravo da kada neko moju diskusiju oceni kao jalovu ili bilo čiju diskusiju oceni kao jalovu, vi kažete da nema pravo na repliku. Nema problema. Ali smatram da ova diskusija ne može da bude jalova, zato što razgovaramo o strateški važnim stvarima za državu. Na koji način ćemo se zaštiti od kriminala, od korupcije, od svih onih štetnih ponašanja koja ugrožavaju svakog građanina države? Nazvati tako nešto jalovo i od starne predsednika Skupštine onemogućiti da se na to odgovori u okviru replike, u okviru prava na korišćenje člana 104. Poslovnika. Mislim da je to neprimereno. U svakom slučaju smatram da na to mora da se reaguje, jer svaka ova diskusija, ako već sedimo ovde, a sedimo od jutros, sada je pola devet, mislim da je to neprimereno.
Druga stvar pomenuto je pitanje uvođenja otežavajuće okolnosti mržnje. Imamo situaciju da u članu 54. postojećeg Krivičnog zakonika su definisane i pobude iz kojih je delo učinjeno. Znači, ukoliko ga čitamo kako treba i kako glasi, i mržnja iz svih tih razloga što su sada posebno pobrojani, jeste obuhvaćeno i jeste da sud mora da ceni. Druga je stvar da li smo hteli još nešto da potenciramo, ali onda očigledno cenimo da sudovi ne primenjuju Krivični zakonik koji piše jasno onako kako treba. Ja ga čitam onako kako treba i bez obzira što je ovo dobro podvući još jednom, to već piše u Krivičnom zakoniku.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Poštovani predsedavajući, samo da napomenem, ukoliko mi istekne vreme po amandmanu, da znate da sam ovlašćeni predstavnik član 158. Poslovnika stav 3.
Što se tiče amandmana na član 5, taj amandman sam podnela isključivo iz razloga da bi se ispravile neke neusklađenosti do kojih je došlo donošenjem izmena zakonika iz 2009. godine, jer je upravo u stavu 5. tog člana ostala neizmenjena odredba koja dozvoljava sudu da ne opozove uslovni otpust i u slučaju da je uslovno otpušteni osuđen na kaznu zatvora upravo do jedne godine zatvora.
Izmenom ovako predloženog člana mislim da se uvodi jedna opšta konfuzija i mislim, pre svega, da je stav predlagača nejasan i da je u tom smislu morao da bude precizniji, jer upravo ovakvom odredbom predlagača ide se ka smanjenju reakcije države na jedno potpuno recidivno kriminalno delovanje. Naime, lice koje je na uslovnom otpustu je bilo pravosnažno osuđeno na kaznu zatvora zbog određenog dela i uvek se to mora imati u vidu, jer zna se da kazna zatvora služi generalno i u svrhu specijalne prevencije izvršenja krivičnog dela. Upravo ovako podnetim amandmanom na ovaj predloženi član 5. učvršćuje se upravo volja zakonodavca da utiče da ubuduće ne dolazi do povrede u izvršenju krivičnog dela.
Samo ću zamoliti moje kolege, pošto ja njih slušam pažljivo, da ubuduće i oni mene slušaju. Hvala.

Hvala.
U pravu ste što se tiče sugestije da vas slušaju pažljivo.
Molim narodne poslanike za red u sali, da bi se mogli čuti.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Ljuban Panić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Jovicki.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Olgica Batić.

Cilj amandmana koji sam podnela na ovaj član svakako nije bio da menjam koji je i zakonodavac imao u vidu prilikom njegovog pisanja, nego upravo da se ovakvim amandmanom učini u pravno-tehničkom smislu prilagođavanje upravo u izradi predloženog člana Krivičnog zakonika.
Naima, smatram da krivično delo koje je učinjeno iz mržnje zbog pripadnosti rase i veroispovesti, zatim nacionalne ili etničke pripadnosti, pola, seksualne orijentacije ili rodnog identiteta i drugog lica, tu okolnost sud uvek treba da ceni kao otežavajuću okolnost, osim ukoliko ona sama nije propisana kao samo obeležje krivičnog dela.
Nepotrebno je da se potpuno novim članom zakona, bar je to neko moje mišljenje, koje sam u obrazloženju amandmana takođe iznela, da se potpuno novim članom zakona naglašava predanost sprovođenja međunarodnih ugovora, a da se sa druge strane pravno-tehnički neprimereno ovakva odredba, po mom mišljenju, stavlja u zaseban član Krivičnog zakonika. Iako je cilj predlagača ovakvih izmena i dopuna zakona upravo u pogledu ovog člana i predloga amandmana, mislim da je to upravo korak više kojim ovaj amandman treba usvojiti, jer čini mi se da je on prilagođenoj pravno-tehničkoj prirodi. Hvala.

Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)

Pokušaću samo još jednom, eventualno da pronađemo nekakav zajednički imenitelj za ovaj problem koji ja vidim iz svog ugla.
U dokumentu OEBS koji se naziva Razumevanje krivičnih dela počinjenih iz mržnje, kaže se da žrtva može da bude jedna osoba, više osoba ili imovina. Dakle, ne radi se samo o licima, već se radi i o imovini.
Dalje, ako čitamo njihov dokument, govori se da je zaštićena karakteristika temeljna ili glavna karakteristika koju dele članovi grupe kao što je rasa, religija, nacionalna pripadnost, jezik. Prihvatam ukoliko je termin kulturološko nasleđe vrlo širok, da ga zamenimo u ispravci amandmana sa terminom "jezik" i da barem taj deo zaštitimo, kao što je u ovom dokumentu OEBS. Zašto smatram da je to tako, da prevedemo na jezik života?
Daću dva vrlo konkretna primera, pa da pokušamo da ih analiziramo zajedno. Ukoliko dođemo u jedan restoran i vi kao pripadnik Srpske nacionalne zajednice, ja kao pripadnik Romske nacionalne zajednice, dakle, nismo pripadnici iste etničke grupe, pevamo zajedno srpske pesme i zato što smo pevali srpsku pesmu, neko nas napadne, isprejiše i sticajem okolnosti to bude pripadnik Romske nacionalne zajednice, ne može da bude kažnjen na kvalifikovan način iz prostog razloga jer sam ja pripadnik Romske nacionalne zajednice, a uslov je da vi i ja koji pevamo budemo pripadnici iste etničke grupe ili iste nacionalne zajednice.
Drugi primer, ukoliko se u jednoj biblioteci pronađe vaša knjiga i moja slikovnica, i jedna i druga su napisane ćiriličnim pismom, uđe neki vandal, isprejiše i jednu i drugu knjigu sprejem, opet ne može, napisane su ćiriličnim pismom, a ni vi ni ja nismo pripadnici iste etničke grupe, niti iste nacionalne pripadnosti. Sama ta činjenica ne daje mogućnost da se to kvalifikuje kao otežavajuća okolnost.
Razumem da je možda moja definicija bila vrlo široka i da u ovom trenutku možda nismo spremni da je prihvatimo na takav način. U tom smislu, ministre, nudim da je zamenim terminom "jezik", kao što je to u dokumentima OEBS, jer sada možemo u tom pravcu niz takvih primera da navedemo, gde naročito u multikulturalnom društvu, gde određene jezičke elemente prihvataju pripadnici različitih nacionalnih zajednica, pripadnici različitih etničkih zajednica, a da oni koji mrze, mrze sam taj element kulture, odnosno jezik i da ukoliko napadne na to, ne može da bude osuđen, jer naprosto, oni koji ga koriste, ne pripadaju istoj etničkoj grupi ili ne pripadaju istoj nacionalnoj zajednici. Da je to zaista tako, ne bih sada čitao ceo ovaj tekst o kome govorim.
Samo ću još jednom da podsetim na ono što sam pročitao na samom početku. Dakle, žrtva može da bude jedna osoba, više osoba ili imovina. Kada se radi o imovini ili kada se radi o jeziku, onda to nema u smislu ovog zakona nikakve veze sa etničkom ili nacionalnom pripadnošću, odnosno samo sa time. Ne sporim da pripadnost jednoj nacionalnoj zajednici, jedno od obeležja treba da bude jezik. Međutim, to ne znači da mora da bude. Savremen pogled na definisanje nacionalne zajednice, naročito kada su Romi u pitanju, onda ne poznaje isključivo kategoriju jezika. Vi imate da jedan broj ljudi u Vojvodini govori rumunskim jezikom, da jedan broj ljudi govori romskim jezikom, a da jedan drugi broj ljudi govori recimo mađarskim ili srpskim jezikom. Taj moderan pristup takvom određenju mislim da bi i mi trebali da prihvatimo i da jezik kao takav prihvatimo u ovom slučaju, jer ne dešava se tako retko da pojedinci imaju određenih predrasuda, a predrasuda jeste osnovni element ovde, ili prema ćiriličnom pismu ili prema latičnom pismu. Mi Romi koristimo i ćirilično i latinično pismo, pa tu nemamo problema. Ali, zaista oni koji jednostrano gledaju, to može da bude ozbiljan predmet napada.
Zamolio bih vas da eventualno razmislite i u tom smislu ću da podnesem ispravku amandmana, da taj termin, još jednom ponavljam, koji govori ovde o kulturološkom nasleđu, zamenim jezikom. Kao uporište jeste dokument OEBS, koji nesumnjivo govori o određenoj praksi i o zemljama o okruženju i jeste sigurno tekovina demokratije. Hvala.

Na član 7. amandman su istovetnom tekstu zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Dejan Mihajlov, Miroslav Petković i Jovan Palalić, zajedno Gordana Čomić, Slobodan Homen i Srđan Milivojević i narodni poslanik Ljuban Panić.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Milica Radović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde se zaista radi  o jednom vrlo važnom amandmanu. Sadašnji zakon koji je još uvek snazi predviđa da se kazne za neka krivična dela, koja spadaju u teška krivična dela, ne može izreći kazna ispod zakonskog minimuma. Smatramo da je to rešenje više nego opravdano.
Sada ovaj predlog krivičnog zakonika predviđa mogućnost ublažavanja kazne za neka monstrouzna krivična dela, kao što je u pitanju, recimo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba nad detetom. Zaista bih volela da mi neko kaže okolnost koja može da shvati kao toliko olakšavajuća okolnost da se silovateljima, odnosno pedofilima ublaži kazna ispod zakonskog minimuma.
Predlagač zakona je rekao u svom obrazloženju da je ovaj amandman u suprotnosti sa drugim odredbama opšteg dela Krivičnog zakonika, koji predviđaju mogućnost ublažavanje kazne u određenim slučajevima, pa se u praksi javila dilema. Mene zaista zanima, ako on predviđa mogućnost ublažavanja kazne, svojim amandmanom apsolutno zabranjuje mogućnost ublažavanja kazne za ova krivična dela i ne vidim o kakvoj suprotnosti se radi. Pored toga, rečeno je da nije preciziran kriterijum na osnovu kojih je, u članu 57. stav 2. Krivičnog zakonika, određena krivična dela pod kojima je zabranjeno ublažavanje kazne.
Da li postoji jači kriterijum od toga da se radi o najmonstruoznijim krivičnim delima, koja bi trebala da predviđaju mnogo rigoroznija kažnjavanja, nego što je to danas slučaj? Podsetiću vas da nisu retki slučajevi da zakon, odnosno da sud za ova krivična dela čak predviđa i uslovnu, nekada dosuđuje uslovnu osudu, ili vrlo blage efektivne kazne zatvora od svega par meseci.
Ova kategorija učinilaca krivičnih dela, svakako, ako ne uvek, ono često spada u kategoriju povratnika, odnosno lica koja se ne zadovoljavaju samo time, da ova krivična dela izvrše jedanput, već ga čine nekoliko puta. Zbog toga bi bilo neophodno da se sprovede jedna rigoroznija kaznena politika kada su u pitanju ova krivična dela, pa čak i da se uvede mogućnost narukvice za monitoring oslobođenih lica i lica koja su puštena na slobodu, radi se o učiniocima krivičnih dela. To je čak bio, čini mi se, predlog bivšeg ministarstva pravde, koje bi naišlo na veliko prihvatanje javnosti. Šteta što ono nije zaživelo u praksi.
Zaista vas molim da još jedanput razmotrite ovu mogućnost, jer ne bi bilo korektno, ne bi bilo humano, ne bi bilo moralno, u krajnjem slučaju, da se za ova krivična dela predvidi mogućnost ublažavanja kazni.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen. Izvolite.