Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mislim da dolazimo do ključne tačke ovog zakona, verovatno i najvažnije koja ne sme, ne može da bude tema političkog nadmudrivanja, koja ne sme da bude pitanje odnosa između pozicije i vlasti. Ovo je pitanje od ključnog značaja za građane Republike Srbije.
Postoje razna krivična dela- koruptivna, klasičan kriminal, ubistva, oružane pljačke, ali složićete se da nema težeg i goreg krivičnog dela koje neko može da učini, čak smatram da to mogu samo bolesna lica, od silovanja i pedofilije.
Nažalost, u našem društvu i silovanje i pedofilija drugo vremena nisu ozbiljno prepoznate kao ozbiljna društvena opasnost. O tome se nije govorilo i to se krilo. Vrlo retko smo uopšte bili svedoci da se o takvim krivičnim delima bave nadležni organi, policija i Tužilaštvo, a samim tim i sud.
Nažalost, sudska praksa je dovela do toga da su kazne i za pedofiliju i za silovanje vrlo blage. U prethodnom mandatu, Ministarstvo pravde je predložilo jednu neuobičajenu odredbu koja nije postojala, tu ću se možda složiti formalno pravno, koja glasi – za određena krivična dela se ne može ublažiti kazna ispod zakonskog minimuma.
Ovde ne tražimo nikakvo strožije kažnjavanje, nego samo ono što je zakon predvideo kao minimum kazne za silovatelje i pedofile, da ne može da se ublaži ispod tog minimuma, iz prostog razloga, jer je analiza kaznene politike pokazala da naše društvo, da sudije nisu svesne ozbiljnosti i težine krivičnog dela.
Ovde ne pričamo o tome da je neko obio trafiku. Odslužite kaznu, nadoknadi se šteta, ako ste osigurani, nego ova krivična dela ostavljaju trajne posledice na život čoveka. Drugim rečima, deca, žene koje su silovane, nikada se ne oporave od takvog događaja.
Upravo je zbog toga je ideja da se pošalje jasna poruka da država to neće tolerisati i da te kazne, makar minimalno, pružaju kakvu takvu zaštitu i satisfakciju, ako uopšte može da je bude posle tako krivičnog dela.
Zbog toga sam predložio amandman i drago mi je da su kolege iz DSS predložili istovetan amandman. Ovo nije pitanje DS, ovo je pitanje principa.
Izvinjavam se i Olgica Batić je takođe podnela amandman.
Vidite da cela opozicija stoji na istom stanovištu. Za mene je ovo ključna stvar u ovom zakonu i ona će me opredeliti da li lično mogu da dam podršku zakonu ili ne. Ne mogu da glasam za zakon koji će smanjiti ili omogućiti da pedofili i silovatelji dobiju niže kazne. Mislim da to niko normalan u ovom društvu ne bi smeo da podrži ni da dozvoli.
Ovde nisu samo u pitanju silovatelji i pedofili nego ona najteža krivična dela koja se vrše sa elementom nasilja. Nasilje je nešto što, slažem se, moramo, složićete se, da osudimo. Znači, prinuda, otmica, sva ona dela gde se zaista na najbrutalniji način krše ljudska prava.
Mislim da bi bilo dobro za ovu državu, da bi ovo bilo dobro za Narodnu skupštinu, da ne budemo prozivani da smo glasanjem i usvajanjem ovakvog teksta zakona, otežali žrtvama, da smo ublažili njima kazne, da je iz moralnih razloga dobro da se usvoji ovaj amandman. U tom smislu, ako je vladajuća većina spremna, pošto Vlada očigledno nije bila spremna da usvoji ovakav amandman, ukoliko je spremna da ga izglasa, možemo dobiti kvalitetan tekst zakona.
Ponavljam, ovo nije pitanje mog političkog ubeđenja, ovo je pitanje morala, ovo je pitanje principa. Molim vas, kao narodne poslanike, da izglasate ovaj amandman. Nikome ne šteti, samo mislim da ...
(Predsedavajući: Izvinjavam se, molim vas, ponovo se prijavite. Moja je greška.)
Da ponovim ovu zadnju rečenicu. Mislim da će jasno govoriti o ozbiljnosti svih nas ovde, da ne postoje političke razlike kada su u pitanju ovako važne stvari.
Po meni, ovo je jedna od onih stvari gde zaista ne treba da imamo različita mišljenja. Mogu pravnici formalno da raspravljaju da li je nešto, mesto, da stoji negde u tekstu zakona, ali takvo opredeljenje, mislim da ne sme da spreči. Ono što je najvažnije, da za ta krivična dela koja su nama od srca i iz stomaka kako god želite, nešto najgore što nekome može da se desi, što nikome ne poželite, moraju da budu jasno sankcionisani i mislim da je ovo jedini pravi put.
Drugi način koji je postojao ranije, jasno se pokazalo da, to moram da kažem, da postoje slučajevi da se za silovanje izricala kazna od šest meseci. U sudskoj praksi postoji da su uslovne kazne za silovatelje izricane, da su za silovanje deteta, za pedofiliju dobijane kazne do godinu dana zatvora. Mislim da je to loša poruka.
Još samo jednu rečenicu na kraju, što je rekla koleginica iz DSS i potpuno je u pravu, u pitanju su povratnici. Služenjem jedne kazne zatvora, oni kada izađu, oni ponavljaju dela. Podsetiću vas na Marijin zakon koji je ovde bio u Skupštini, koji je bio predložen, koji ja pozivam vladajuću koaliciju da ga vrati u Skupštinu. Naravno, potpuno sam spreman da se urade određene izmene, u kom pravcu smatraju da treba da idu, iz prostog razloga jer nije dovoljno samo kazniti strogim zatvorskim kaznama, jer oni stalno ponavljaju krivična dela. Odsluže zatvorsku kaznu, i oni to rade iz početka. Neophodno je imati mehanizam kontrole nakon odslužene zakonske kazne. Da li ona 30 ili 40 godina, oni opet ponavljaju ta krivična dela.
Mislim da je to velika odgovornost nad svima nama i očekujem da se ovaj amandman usvoji od strane vladajuće koalicije, Ministarstva pravde, svejedno, da predlaže ovaj predlog zakona. Možda ono što smo mi predložili Ministarstvu pravde iz vaše perspektive nije najbolje, to prihvatam, ali ga samo predložite u bilo kojoj formi. Mislim da je od ključne važnosti za građane Srbije. Hvala.

Hvala.
. Reč ima ministar Selaković. Izvolite.

Dakle, kao što sam rekao prilikom obrazlaganja predloga ovog zakona, zaista mi je ostalo nejasno, to moram da postavim kao pitanje. Ako ste rekli da su obuhvaćena najteža dela sa elementima nasilja, kako je to moguće da je izostalo teško ubistvo? Uopšte mi nije po kom principu je pisan ovaj katalog dela koja se izuzimaju. Recimo, kod proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga imate izostavljen najteži oblik, a to je organizovana kriminalna grupa kao učinilac nije obuhvaćena ovim članom.
Takođe, kada sam rekao da je u suprotnosti sa opštim delom Krivičnog zakonika i dalje stojim pri tome. Šta ćete sa krivičnim delima koja su učinjena pod silom ili pretnjom? Šta ćete sa onima koja su učinjena u stanju ne uračunljivosti? Šta ćemo sa krivičnim delima u pokušaju? Bez obzira na to što sam rekao, ovde je raniji zakonopisac napravio pometnju lošim pristupom ne navodeći dobar katalog krivičnih dela koja bi trebalo izuzeti, odnosno koja treba da budu izuzeta od ublažavanja. Prihvatam ovaj amandman.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Homen, replika. Izvolite.

Gospodine ministre, hteo sam nešto drugo da kažem, ali zaista moram da se zahvalim u ime Narodne skupštine. Mislim da je ovo velika stvar. Rekao sam da ću glasati za vaš predlog zakona, bez obzira da li se slažem detaljno ili ne sa nekim drugim rešenjima. Mislim da je velika stvar i da ste učinili dobro delo. Ovo pokazuje da postoji u Srbiji mogućnost saradnje između pozicije i opozicije, a u korist građana. Hvala.

Hvala.
Prijavljena je Aleksandra Jerkov. Da li ima potrebe? (Ne.)
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, spremio sam dve diskusije. Jedna je da prihvatite ovaj amandman, a druga je da ga odbijete. Drago mi je da u popodnevnim satima bolje radimo, kao što sam kazao. Nevezano za to, imam obavezu da se zahvalim, jer su mene kontaktirale porodice žrtava najmonstruoznijih, neću pominjati imena zbog moralnih obzira prema tim ljudima, ali i pitale su me u poruci, koju su mi poslali, da li ste vi, kao čovek, brat, prijatelj, komšija, poslanik ikada kontaktirali sa detetom koje je bilo žrtva seksualnog nasilja? Da li vi imate decu i da li znate kakve posledice po zdravlje dece ostavlja akt seksualnog nasilja…
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, molim vas da takva pitanja ne postavljate ministru, nego nastavite po amandmanu.)
Niste me dobro razumeli, gospodine predsedavajući. Samo kažem šta su porodice pitale, a ne ja.
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću, razumeo sam i nemojte molim vas, upozoravam vas, da ne postavljate takva pitanja ministru. Izvolite.)
Želim da vam se zahvalim u ime svih tih porodica koje su me kontaktirale, u ime svih poslanika koji će pozdraviti ovu odluku. Na kraju, ne mogu a da ne pomenem mog pokojnog prijatelja, dr Vladana Batića. On je preminuo 29. decembra 2010. godine. Poslednji predlog koji je uputio Narodnoj skupštini bio je da se takva krivična dela, kao u uređenim državama sveta, kažnjavaju hemijskom kastracijom. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić. Izvolite.

Smatram da je dobro što je ministar pravde prihatio ovakav amandman, jer je krajnje konstruktivan, i nije hir njega prihvatiti, nego je zaista realna potreba. Sa druge strane, prihvatite i neki moj amandman, pa ću možda i ja glasati za ovaj predlog zakona. Ako ne bude, onda ništa. Šalu na stranu.
Što se tiče amandmana na član 7. koji sam podnela, mislim da je on uslovljen nužnošću svega onoga što se dešava u zemlji Srbiji. Govorili smo o silovanjima, govorimo o pedofiliji, govorimo o višestrukim povratnicima i to bi značilo da ukoliko se iz člana 57. stav 2. obriše to bi omogućilo da se u slučaju teških krivičnih dela, a upravo opravdavam mogućnost brisanja kazne koje su izuzetno blage, a takva je cela naša kaznena politika.
Sudska praksa je neretko pokazala, bez obzira što se na nju često predlagač poziva u ovom predlogu zakona, da je sramna u pogledu određenih krivičnih dela i da, ne samo da ne može, već i da ne sme da se zabrani ublažavanje kazne za ono što su neki moji prethodnici rekli, a to je za krivično delo silovanja. Za to ne trebate biti pravnik, pa da imate samo malo zdrave pameti i da znate da bi tako nešto bilo protivno zdravom razumu.
Drugo krivično delo je obljuba nad nemoćnim lice, obljuba nad detetom, najteži oblici otmice, teški oblici iznude. Ono što je već pomenu, a ministar je to, čini mi se, izgovorio, a to je promet opojnih droga. Upravo zbog zakonskog minimuma i zbog ove pomenute sudske prakse, koja u tom pravcu nije dovoljno dobra, pokazalo se da upravo se narko dileri izvlače od strogih kazni, da im se često iz neke nemogućnosti ili, moram biti potpuno nepristrasna, pa reći da nekada zbog nesposobnosti dokazivanja, upravo organizovane kriminalne grupe, koju je neko pomenuo, već se utvrđuje obična grupa.
To je ono što je gospodin Selaković napomenuo, a to je da nije predviđen najteži oblik krivično dela – organizovana kriminalna grupa, već se utvrđuje obična grupa. Imamo da se umesto izricanja najmanje 10 godina zatvora organizatoru primenom instituta ublažavanja kazne izrekne tri godine, pa onda prema odredbama o uslovnom otpustu izađe na slobodu za dve godine, a kada se recimo na takvog narko dilera primeni minimum odredaba o ublažavanju kazne, kazna će se onda smanjiti na godinu dana, a primenom instituta uslovnog otpusta, on će se pustiti na slobodu posle osam meseci.
Ne može se dozvoliti mogućnost ublažavanja kazni kod krivičnih dela, kao što su nedozvoljeni prelaz državne granice, kao što je trgovina ljudima. Ovde se radi o izuzetno teškim krivičnim delima za koje mogućnost ublažavanja kazni ne sme da postoji.
Sa druge strane, vidim da se ovde pojedini poslanici, pre svega zahvaliću kolegi Milivojeviću što je pomenuo nešto što mislim da je zaista vredno pomena, jer se svi ovde, upravo je ušao, kolega Milivojeviću upravo sam vas pohvalila povodom onoga što ste izneli, zgražavaju nad silovanjima, nad pedofilijom, nad višestrukim povratnicima, a kada je DHSS i Vladan Batić podneo predlog Skupštini o hemijskoj kastraciji i to upravo višestrukih silovatelja, pedofila, moram napomenuti da se tako nešto radi u Poljkoj, Češkoj, da je tako nešto usvojeno i u Rusiji, na koju se mnogi pozivaju i Medvedev je potpisao, usvojila ga je i državna Duma, ovde su se mnogi zgražavali nad tim, a pre svega oni koji su bili zagovornici ljudskih prava, pa su se pozivali na odredbe člana 34, člana 23. i 24. Ustava Republike Srbije, jer se time krši pravo na život i pravo na duševni i telesni integritet.
Izvinite, ali zar silovatelj ili višestruki pedofil ima pravo na život i na bilo kakav integritet. Mislimo da nema. U tom smislu je bio predlog o izmenama i dopunama Zakona o izricanju kaznenih sankcija. U tom smislu je bila predložena hemijska kastracija. Isto kao što je bio predložen i registar koji je na kraju krajeva prošla vlada usvojila. Isto kao što je bilo predviđeno i čipovanje. To nije ništa strašno. To države Evrope primenjuju bilo da se radi o dobrovoljnoj ili hemijskoj kastraciji, to je drugo pitanje.
Podsetiću takođe da je ovde premijer, gospodin Dačić, pre tri godine, ima to u pres klipinzima i može da se nađe, ali da se on pita on bi fizički kastrirao silovatelje i pedofile.
Sada kažem i naravno da ću naići na negodovanje svih onih boraca za ljudska prava, moje intimno mišljenje je tako, pa bih i ja fizički kastrirala. Ali, ako već ne možemo da idemo u tom pravcu, jer će oni da se bune, hajde bar da učinimo neki pomak da nam žrtve silovanja i pedofila ne budu samo neka NN lica koja čitamo u crnim hronikama svakodnevno, nego da učinimo nešto za njih, jer ukoliko se ti borci budu pozivali na ljudska prava, prvo neka konsultuju svoje ćerke, neka konsultuju svoje žene, neka konsultuju svoje majke i svoje sestre, pa onda neka brinu o pravima silovatelja i višestrukih pedofila. Hvala.

Reč ima ministar Selaković. Izvolite.