Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2012.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseta sednica Drugog redovnog zasedanja

2. dan rada

26.12.2012

Sednicu je otvorila: Vesna Kovač

Sednica je trajala od 09:20 do 00:05

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Da.)
Narodni poslanik Bojan Kostreš. Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Bojan Kostreš

Liga socijaldemokrata Vojvodine
Hvala.       
U ime LSV ću reći nekoliko stvari o ovom Zakonu o javnim nabavkama. Od samog donošenja prvog Zakona o javnim nabavkama, koji je donet 2002. godine, imao sam tu i čast i zadovoljstvo da podržavam taj zakon i da učestvujem u njegovom donošenju. Osnovna ideja zakonodavca bila je da se u ovoj oblasti uvede red i da se onemoguće koruptivne radnje koje su bile prisutne. Nismo imali jasno definisana načela, nismo imali uređenu oblast u ovim poslovima i vladalo je, rekao bih, neko bezvlašće. Prosto, nismo bili u prilici da iskontrolišemo situaciju. Veliki deo državnog novca je odlivan baš zato što Zakon o javnim nabavkama nije postojao.
Ne želim da kažem da svaka nabavka koja je tada vršena je bila zloupotrebljavana, ne želim da kažem da su sve te nabavke bile loš, ali postojao je jedan jak utisak da zloupotrebe postoje. Zbog toga je prvi Zakon o javnim nabavkama i donet. Tada su uspostavljena prva pravila. Svako novo pisanje Zakona o javnim nabavkama je u stvari pokušaj da se zakonska regulativa u ovoj oblasti unapredi. Tako doživljavam i ovaj zakon.
Mislim da treba reći da on ima određena unapređenja, da ima određene kvalitete, da je pokrio određene oblasti koje prethodnim zakonom nisu bile dovoljno dobro regulisane i to treba pozdraviti.
Naravno, više ću govoriti o onim stvarima koje meni smetaju i zbog kojih ja i moje koleginice i kolege iz LSV, ukoliko naše primedbe ne budu bile usvojene, nećemo glasati. Najvažnija stvar koja se i najčešće pominje, kada je u pitanju donošenje ovog zakona, jesu zloupotrebe i jeste korupcija.
Meni je zaista žao što Vlada Republike Srbije koju sam ja podržavao kao poslanik u prethodnom mandatu, Vlada Republike Srbije koju je vodio premijer Cvetković, nije dovoljno energije i snage potrošila da se izbori sa korupcijom. Mislim da priče o tome da je prethodna Vlada bila korumpirana ne stoje. Postojala je korupcija, kao što postoji i danas i korupcija je bolest ovog društva, koja se mora iskoreniti. Zbog toga parlament ovim predlogom zakona i drugim predlozima zakona treba da pomogne da se svi zajedno sa jednom od najvećih pošasti i problema u našem društvu izborimo.
Sadašnja Vlada mnogo agresivnije se bori protiv korupcije. Hoću da verujem to radi iskreno, da radi zato da bi se izborila sa problemima koji postoje u našem društvu. Za godinu, godinu i po dana ili dve, kada budemo sumirali sve rezultate borbe protiv korupcije aktuelne Vlade, mi ćemo moći da govorimo malo detaljnije o tim stvarima. U svakom slučaju, treba pozdraviti ideju da se borimo proti korupcije. Mislim da je to problem koji se mora iskoreniti zajedničkim delovanjem svih nas, jer ćemo doći u situaciju da, ukoliko korupcija ostane model ponašanja u Republici Srbiji, u velikoj meri uskratimo šansu za reformu Srbije i za evropsku budućnost Srbije.
Nadam se da ovaj zakon neće biti zakon koji u sebi ima puno populističkih namera i zato podržavam moje kolege iz DS da se utvrdi koja je dobit i kako će ta dobit biti raspoređena, odnosno koje su uštede.
To mi deluje kao vrlo kvalitetna o dobar predlog. Ne bih voleo da ovaj zakon doživi neslavnu epizodu, koju je , po mom mišljenju, prethodno usvojenog Zakona o javnim preduzećima, gde su na sva vrata i na sva usta najavljivana i departizacija, i uvođenje kadrova koji neće biti pod uticajem političkih partija, i evropski standardi. Sve to je najavljeno ovim zakonom, zakon je usvojen i onda je najveći broj direktora javnih preduzeća imenovan po starom zakonu. Znači, pslata je poruka – super je ovaj zakon, super su evropski standardi, super je departizacija, ali to ćemo ostaviti nekoj narednoj vladi, nekim narednim poslanicima da se oni time bave, nekim narednim kadrovima, a mi ćemo ipak primeniti stari zakon koji smo usvojili i u najvećoj meri kritikovali, i koji smo najavili da ćemo ga promeniti zato što smo mi drugačiji.
Iskreno se nadam da će ovaj zakon o javnim nabavkama neće doživeti ovakvu praksu i da ćemo sve one pozitivne mere koje se ovim zakonom budu promenile, primenjuju, a da ćemo imati i izveštaj o tome, da li na način kako to predlaže DS, ili na neki drugi način, ali da ćemo imati konstantno obaveštavanje kolike su te uštede i šta se sa tim uštedama uradilo. Mislim da je to stvar koju poslanici i poslanici LSV podržavaju.
Važno je uvesti odgovornost u ovaj zakon, čak i krivičnu odgovornost, kako je koleginica iz LDP jutros govorila o tome, zašto da ne? Zašto da ne i krivična odgovornost, jer mislim da treba ubaciti u svest ljudi koji se bave ovim poslom i koji bi mogao da bude visoko koruptivan, da se može za to odgovarati i da to postoji u zakonu, da na taj način još jednom skrenemo pažnju koliko želimo da se izborimo sa zloupotrebama u primeni ovog zakona.
Neki pojmovi u samom zakonu, po meni, nisu dovoljno jasno precizirani. O tome ću malo govoriti. Mislim da njihovo preciznije definisanje bi moglo da donese neka kvalitetnija rešenja. Znate, kada dođete u situaciju da imate mogućnost različitog tumačenja, onda možete i da donosite različite odluke.
Mislim da bi moglo preciznije da se definišete relevantno tržište i kako se i čime dokazuje da je uporediva cena baš sa relevantnim tržištem. Mislim da bi naručilac u nekom dokumentu bio dužan da prikaže uporedivu cenu i u kojim slučajevima. Ukoliko ne postoji jasno definisanje ovih pojmova, moglo bi da dođe do samih malverzacija.
Nije mi dovoljno precizno definisano koji su to bitni, a koji nebitni nedostaci? Opet možete definisanjem bitnih i nebitnih nedostataka da utičete na kreiranje slike onoga ko bi mogao da bude povoljniji ponuđač. Mislim da bi boljim i preciznijim definisanjem mogao da se postigne i bolji efekat.
Neubičajeno niska cena, predviđeno je da naručilac može da odbije ponudu zbog neubičajeno niske cene, ali ako ona značajno odstupa u odnosu na tržište i tržišnu uporedivu cenu, ali nije definisano kako će biti utvrđena ta uobičajena niska cena i kolika je ona? Da li je to 5%, da li je to 30%, da li je to 70%? Opet, mislim da se može manipulisati ako to ne bude jasno definisano.
Transparentnost elektronske licitacije je više nego važan činilac u sprečavanju mogućnosti koruptivnih radnji i zato mislim da su u ovom delu zakona neke stvari mogle biti malo preciznije definisane.
Ne znam zašto naručilac treba da bude dužan da omogući na uvid u podatke samo onim učesnicima, samo ponuđačima? Mislim da bi bilo korisno da se omogući uvid u podatke svim zainteresovanim licima.
Mislim da smo često bili u prilici da, ponekad, zbog nedostatka informacija, se pokrenu kampanje u javnosti, da se stvaraju teorije zavere, da se stvara loš odijum prema nekim poslovima koji do kraja možda i nisu toliko loši. Nekad se pokazivalo da, u krajnjoj instanci, ti zakoni, odnosno postupci koji su bili predmet niskih kampanja, nisu bili ni protiv zakona, niti na štetu i uštrb građanki i građana, ali se opet od toga pravila velika fama. Zato mislim da bi na ovaj način bili izbegnuti zlonamerni komentari postupka, a samim tim, onemogućeno pravljenje ovakvog jednog negativnog odijuma.
Ne znam zašto naručilac posla nije dužan da oceni procenjenu vrednost, odnosno da objavi procenjenu vrednost javne nabavke? Mislim da, pošto svi imamo ambiciju da se borimo protiv korupcije i da korupciju sasečemo u korenu, kada bi objavili jedan ovakav podatak, ili kada bi stavili da je naručilac posla dužan da objavi procenjenu vrednost javne nabavke, odmah bi mogli državni ograni koji se bave monitoringom, a i nevladin sektor bi mogao da isprati tu celu priču. Odmah bi smo mogli da kažemo – ova javna nabavka nije u redu, ili nešto sa tom javnom nabavkom je sumnjivo, iz same procenjene vrednosti javne nabavke. Mislim da je to jedan od argumenata koji bi trebalo da bude usvojen.
S druge strane, javna je tajna da mnoga preduzeća, odnosno mnoge firme koje se bave snabdevanjem državnih firmi, firmi na koje se primenjuje ovaj zakon o javnim nabavkama, troše energiju, troše vreme na uspostavljanje nekih komunikacija sa ljudima, da imaju svoje ljude u firmama naručiocima, da bi mogli da saznaju unapred koja će biti procenjena vrednost javne nabavke i da bi prema tome mogli da se ponašaju. To, po meni, otvara mogućnost jedne korupmpiranosti, ili, čak, dovođenja u situaciju koja bi mogla da bude sumnjiva, da ne govorimo uvek o tome da s ve može biti ili da je sve korumpirano.
Treća stvar. Kod sukcesivnih nabavki, ona firma koja izvršava tu nabavku više godina, ili ona ima informaciju o tome koja je procenjena vrednost, ili ma neko iskustvo, sve one firme koje hoće da se naknadno uključe u posao, nemaju tu informaciju i mislim da bi bila korisna. Sa više informacija tog tipa i tog karaktera, mislim da bismo otvorili konkurentnost. Otvaranjem konkurentnosti, sigurno bismo i naručiocu doneli neki koristan rezultat i pomogli da se tako nešto uradi.
Neke izmene koje bih uveo i ono što bih definisao jeste da je naručilac dužan, a ne da može u konkursnoj dokumentaciji da navede vrstu sredstava finansijskog obezbeđenja, kojom ponuđaču obezbeđuju ispunjenje svojih obaveza u postupku javne nabavke, kao i ispunjenje svojih ugovornih obaveza, odnosno za povraćaj i avansno plaćanje. Time bi se dala garancija ponuđačima da će naručilac platiti nabavku. Daje ima se jedan sigurnost u tom celom poslu.
U definisanju građanskog nadzornika piše da nema prava na nadoknadu. Možda bi trebalo razmisliti o tome. Prosto, svaki put kada nemate prava na nadoknadu, otvarate mogućnost nekih manipulacija i stvari koje ne bi bile u korist naručiocu.
Zahtev za zaštitu prava, po mom mišljenju, ne može delimično biti usvojen. Zahtev za zaštitu prava se usvaja u celini, a postupak se onda ponavlja delimično ili u celini. To je isto jedna moja primedba.
Primetio sam jednu kontradiktornost u član u 64, koji kaže u prvom stavu – procenjena vrednost javne nabavke se iskazuje u dinarima, bez PDV. U drugom piše – procenjena vrednost javne nabavke obuhvata ukupni plativi iznos ponuđača.
Meni se čini da plativi iznos iz stava 2. jeste procenjena vrednost PDV. Možda grešim. Takođe u članu 149, da sada ne čitam, nelogični su mi prvi, treći, deveti stav, ali ne bih da oduzimam vreme.
Ovo je bio moj pokušaj. Moje koleginice i kolege će u raspravi u pojedinostima, kroz amandmane, pokušati da skrenu pažnju na to kako se jedan zakon može unaprediti. Naravno, LSV je spremna da podrži i ovaj zakon i svaki drugi zakon koji ima smisla, u slučaju da se podrže naše inicijative i naši predlozi.
Ovo je oblast na koju moramo da utrošimo puno energije i mislim da puno stvari u državi Srbiji treba da se unapredi i treba da se uradi bolje. To nikako ne znači da dosadašnja Vlada, Vlada gospodina Cvetkovića, nije radila dobro svoj posao.
Greške koje je napravila Vlada Mirka Cvetkovića, koju sam ja kao poslanik podržavao, su takve i građani su te greške ocenili na način na koji su ocenili. Danas se nalazimo u opoziciji. Ne prihvatam da sve ono što je rađeno nije rađeno sa željom da se poboljša kvalitet života građana Srbije, da se poboljša evropska perspektiva Srbije i da se urade neki poslovi koji su bili neophodni.
Svaki novi zakon o javnim nabavkama, a siguran sam da će biti, jer ovo nije ni prvi ni poslednji Zakon o javnim nabavkama, bi trebao da iskoristi sva naša iskustva koja imamo svi mi, da bismo unapredili ovu oblast i na taj način pomogli efikasnije funkcionisanje javnog sektora u ovoj oblasti. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, hteo bih da nekoliko stvari raščistimo, barem kada je zakon u pitanju. Taj amandman koji je podnet na neuobičajeno nisku ponudu jeste bila tema razgovora, ali da li treba zakonom ograničiti pravo onih koji sprovode postupak javne nabavke određenim procentom. Čini mi se da je 20% predloženo, ako cena odstupa od realne tržišne. Zar nije neuobičajeno niska ponuda i 19%? Mislim da tu treba ostaviti onog ko sprovodi javnu nabavku da sam prema svojim procenama i saznanjima traži izveštaj o kakvoj se ponudi radi, inače ta odredba je prepisana iz starog Zakona o javnim nabavkama.
Kada je u pitanju iskazivanje ponude sa PDV i bez PDV, tu su određena ekonomska pravila koja već postoje. Vi kada fakturišete robu imate posebnu stavku – usluga ili roba, a onda kao dodatna stavka jeste obračun PDV i na kraju zbir usluge ili robe sa PDV.
Kada je u pitanju krivično zakonodavstvo, bila je ideja, intencija da prekinemo sa paralelnim zakonodavstvom. Mi smo samo pre nekoliko dana ovde imali izmene i dopune Krivičnog zakonika. U tim izmenama i dopunama koje su usvojene, članom 22. dodaje se naslov – Zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom. Član 234a – odgovorno lice u preduzeću ili drugom subjektu privrednog poslovanja koje ima svojstvo pravnog lica ili preduzetnika, a koje je u vezi sa javnom nabavkom, a podnosi ponudu zasnovanu na lažnim podacima, ili na nedozvoljeni način dogovara sa ostalim ponuđačima, ili preduzme druge protivpravne radnje u nameri da tako utiče na donošenje odluka naručioca javne nabavke, kazniće se zatvorom itd. Sada imamo stav 2, 3, 4. Ovo je već regulisano onim zakonom kojim treba da se regulišu kaznene odredbe za kršenje Zakona o javnim nabavkama.
To da prethodna Vlada nije korumpirana, hoćemo li da pričamo o aferi koja je vezana za "Agrobanku". Nemoguće je da nestane iz jedne banke 300-350 miliona evra i da država ne reaguje na to, osim ako nije postojala sprega između onih koji su vodili i dozvolili da nestane taj novac i nekog iz Vlade Republike Srbije. Hoćemo li o aferi Dulić, hoćemo li o aferi Saša Dragin? Sve su to ministri bivši. Hoćemo li i u sledećoj raspravi koja ovde treba da bude pokrenuta oko Razvojne banke, odnosno Razvojnog fonda AP Vojvodina. Kako to da je Razvojna banka Vojvodine prestala da bude likvidna? Gde je taj novac? To su sve državne ustanove, bez obzira na to da li ih je osnivala Republika ili autonomna pokrajina ili ima neki drugi oblik državne svojine.
Ne mogu da se složim da prethodna Vlada nije bila korumpirana. Ne kažem da su svi ministri u Vladi bili korumpirani. Taman posla da tvrdim da je jedna stranka, da su svi koji su u toj stranci lopovi. To nikada nećete čuti iz mojih usta. Činjenica jeste da oni koji su vršili javna ovlašćenja, barem jedan deo njih, je kršio zakon. U ovoj Vladi, nemam ništa protiv, potpuno smo svesni, ne može ni jedna politička stranka, ni jedan političar beskonačno dugo da bude na vlasti i da se štiti preko mehanizama izvršne vlasti. Izvolite, gospodo, da li za četiri, pet, šest, deset godina, neko će da kontroliše ono što ova Vlada nije sebi iskontrolisala, ali verujte da neće biti puno da se kontroliše. Vrlo malo. Onda možemo da raspravljamo o tome, ali za sada svi pokazatelji govore da u ovoj Vladi, do današnjeg dana, nije bilo korupcije.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Gospođo Gojković, izvinjavam se, bili ste na listi prijavljenih za reč. Međutim, pogrešno sam videla. Vašoj poslaničkoj grupi je ostao još minut. Dakle, imate još minut. Ukoliko želite daću vam naknadno reč? Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem se predsedavajućoj na uočenoj grešci. Dakle, pošto sam poslednja u redosledu prijavljenih u načelnom pretresu o Zakonu o javnim nabavkama, pokušaću da ne budem pobornik poslovice – repeticijum esmatra studiorum i da ne ponovim sve ono što se čulo u dan i po koliko traje debata.
Jednostavno, fascinantno je to što neki poslanici izbegavaju da razgovaraju o tome gde se nalazi novac od 600 do milijardu evra koji godišnje nestaje u javnim nabavkama. Na to ukazuju, ne samo predlagači zakona, nego i izveštaj Svetske banke za 2011. godinu, kao i Evropska komisija koja je dala svoj izveštaj o napretku Srbije u 2012. godini, a koji je razmatran na relevantnim mestima i koji jasno govore da uprave za javne nabavke u vršenju svoje nadzorne funkcije su uočili nepravilnosti za 2011. godinu u visini iznosa.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Božidar Đelić

Demokratska stranka
Hvala, gospođo predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, evo nas u jednom momentu interesantnom, čini mi se, za naš parlamentarizam. Kolega iz LSV je podsetio da sam imao tu čast da budem autor prvog zakona o javnim nabavkama pre deset godina. Pratim ovu tematiku. Čini mi se da je prvi put ovde jedna opoziciona stranka predložila mehanizam kojim će moći da dokaže da je stranka na vlasti bila u pravu i da od toga ima koristi ona sama, a što je mnogo bitnije da od toga imaju koristi građani Republike Srbije.
Cele ove godine, a i nešto pre toga, smo čuli da zakon koji će predložiti SNS će obezbediti uštede između 600 miliona i hiljadu miliona evra našim građanima na godišnjem nivou. Zbog toga, apelujem na SNS, na stranke koje formiraju ovu većinu, a i na druge opozicione stranke, da podrže naš amandman. Ovaj amandman je amandman dobre volje. On je fer. On predlaže zakonski utemeljen i logičan način da se proveri da li je ono što je rekao predlagač, kao krunski razlog, da se dovodi ovaj zakon, a to su ove uštede, realnost ili nije?
Jedini način da znamo da li je ovo tačno ili nije jeste da usvojimo amandman, zato što ga donosimo sada posle budžeta, da posle toga glasamo svi zajedno. Ponavljam, DS, ukoliko usvojite amandman gde će se smanjiti u rebalansiranom budžetu za koji ćemo mi glasati sve stavke ukupno za 600 miliona evra, a pojavi se budžetski fond u istom iznosu, gde će ministar finansija svakog kvartala dolaziti u ovaj visoki Dom da nam obrazloži da li ima tih ušteda ili nema, mi ćemo glasati…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… za zakon za javne nabavke i glasaćemo za rebalans budžeta. Na ovaj način imaćemo novi momenat, gde za cilj jednog zakona, za jednu javnu politiku imamo mehanizam da proverimo da li je ono što je predlagač rekao istina ili nije. Nemojte bežati…
(Predsedavajuća: Hvala gospodine Đeliću.)
… od sopstvenog uspeha. Prihvatite naš amandman i ukoliko ovo bude uspešno, mi ćemo na tome čestitati. Ukoliko ne predložite da se usvoji amandman, čini mi se da je to dokaz da nikad … (Isključen mikrofon.)

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Dame i gospodo narodni poslanici, prethodni govornik, kao jedan od tvoraca konsolidovanog trezora itd, treba da zna i kao bivši ministar finansija i kao bivši potpredsednik Vlade, o tetkama nećemo da govorimo, treba da zna da se uštede prilikom vršenja javnih nabavki ne mere samo u budžetu Republike Srbije. Te uštede su planirane i za javna preduzeća koja se ne finansiraju iz budžeta. Te uštede su planirane i za lokalne samouprave koje se samo jednim delom finansiraju iz budžeta Republike Srbije. Te uštede su planirane u javnim preduzećima gde je osnivač AP, gde je osnivač jedinica lokalne samouprave. O tim uštedama pričamo.
Vi ste jednu priču oko jednog zakona hteli da iskoristite kao političku priču u smislu kolike će biti uštede. Nemam ništa protiv, to je vaše pravo, ali šta je prvenstveni cilj Zakona o javnim nabavkama? Prvi i osnovni cilj jeste da država i državni organi kupuju robu ili usluge po onoj ceni koja je realna i tržišna. To je osnov čitave ove priče. Znači, ako hoćete da kupite telefon za kancelariju, da ga kupite po onoj ceni koja je realna, a ne da ga plaćate 30% više, kao što je to bilo do sada. Dobro znate takođe da je ovaj stari zakon u primeni do 31. marta 2013. godine, dok se svi organi koji treba da sprovode novi zakon o javnim nabavkama ne konstituišu. Znate dobro da i kada se konstituišu ima jedan početni period uhodavanja i stvaranja pravne prakse. Isto tako dobro znate da će najozbiljnije uštede koje ovaj zakon treba da proizvede nastati kada zakon uđe u potpunu primenu i nikako drugačije. Sve to znate.
Sad u ovom trenutku, govorim o 2013. godini, nažalost, jedan deo trošenja sredstava predviđenih budžetom i drugim korisnicima javnih sredstava, trošiće se i po starom zakonu, tako da smo mi, ne izvršili procenu, nego dali očekivanje kolika će da bude ušteda. To su dve velike i različite stvari.