Hvala.
U ime LSV ću reći nekoliko stvari o ovom Zakonu o javnim nabavkama. Od samog donošenja prvog Zakona o javnim nabavkama, koji je donet 2002. godine, imao sam tu i čast i zadovoljstvo da podržavam taj zakon i da učestvujem u njegovom donošenju. Osnovna ideja zakonodavca bila je da se u ovoj oblasti uvede red i da se onemoguće koruptivne radnje koje su bile prisutne. Nismo imali jasno definisana načela, nismo imali uređenu oblast u ovim poslovima i vladalo je, rekao bih, neko bezvlašće. Prosto, nismo bili u prilici da iskontrolišemo situaciju. Veliki deo državnog novca je odlivan baš zato što Zakon o javnim nabavkama nije postojao.
Ne želim da kažem da svaka nabavka koja je tada vršena je bila zloupotrebljavana, ne želim da kažem da su sve te nabavke bile loš, ali postojao je jedan jak utisak da zloupotrebe postoje. Zbog toga je prvi Zakon o javnim nabavkama i donet. Tada su uspostavljena prva pravila. Svako novo pisanje Zakona o javnim nabavkama je u stvari pokušaj da se zakonska regulativa u ovoj oblasti unapredi. Tako doživljavam i ovaj zakon.
Mislim da treba reći da on ima određena unapređenja, da ima određene kvalitete, da je pokrio određene oblasti koje prethodnim zakonom nisu bile dovoljno dobro regulisane i to treba pozdraviti.
Naravno, više ću govoriti o onim stvarima koje meni smetaju i zbog kojih ja i moje koleginice i kolege iz LSV, ukoliko naše primedbe ne budu bile usvojene, nećemo glasati. Najvažnija stvar koja se i najčešće pominje, kada je u pitanju donošenje ovog zakona, jesu zloupotrebe i jeste korupcija.
Meni je zaista žao što Vlada Republike Srbije koju sam ja podržavao kao poslanik u prethodnom mandatu, Vlada Republike Srbije koju je vodio premijer Cvetković, nije dovoljno energije i snage potrošila da se izbori sa korupcijom. Mislim da priče o tome da je prethodna Vlada bila korumpirana ne stoje. Postojala je korupcija, kao što postoji i danas i korupcija je bolest ovog društva, koja se mora iskoreniti. Zbog toga parlament ovim predlogom zakona i drugim predlozima zakona treba da pomogne da se svi zajedno sa jednom od najvećih pošasti i problema u našem društvu izborimo.
Sadašnja Vlada mnogo agresivnije se bori protiv korupcije. Hoću da verujem to radi iskreno, da radi zato da bi se izborila sa problemima koji postoje u našem društvu. Za godinu, godinu i po dana ili dve, kada budemo sumirali sve rezultate borbe protiv korupcije aktuelne Vlade, mi ćemo moći da govorimo malo detaljnije o tim stvarima. U svakom slučaju, treba pozdraviti ideju da se borimo proti korupcije. Mislim da je to problem koji se mora iskoreniti zajedničkim delovanjem svih nas, jer ćemo doći u situaciju da, ukoliko korupcija ostane model ponašanja u Republici Srbiji, u velikoj meri uskratimo šansu za reformu Srbije i za evropsku budućnost Srbije.
Nadam se da ovaj zakon neće biti zakon koji u sebi ima puno populističkih namera i zato podržavam moje kolege iz DS da se utvrdi koja je dobit i kako će ta dobit biti raspoređena, odnosno koje su uštede.
To mi deluje kao vrlo kvalitetna o dobar predlog. Ne bih voleo da ovaj zakon doživi neslavnu epizodu, koju je , po mom mišljenju, prethodno usvojenog Zakona o javnim preduzećima, gde su na sva vrata i na sva usta najavljivana i departizacija, i uvođenje kadrova koji neće biti pod uticajem političkih partija, i evropski standardi. Sve to je najavljeno ovim zakonom, zakon je usvojen i onda je najveći broj direktora javnih preduzeća imenovan po starom zakonu. Znači, pslata je poruka – super je ovaj zakon, super su evropski standardi, super je departizacija, ali to ćemo ostaviti nekoj narednoj vladi, nekim narednim poslanicima da se oni time bave, nekim narednim kadrovima, a mi ćemo ipak primeniti stari zakon koji smo usvojili i u najvećoj meri kritikovali, i koji smo najavili da ćemo ga promeniti zato što smo mi drugačiji.
Iskreno se nadam da će ovaj zakon o javnim nabavkama neće doživeti ovakvu praksu i da ćemo sve one pozitivne mere koje se ovim zakonom budu promenile, primenjuju, a da ćemo imati i izveštaj o tome, da li na način kako to predlaže DS, ili na neki drugi način, ali da ćemo imati konstantno obaveštavanje kolike su te uštede i šta se sa tim uštedama uradilo. Mislim da je to stvar koju poslanici i poslanici LSV podržavaju.
Važno je uvesti odgovornost u ovaj zakon, čak i krivičnu odgovornost, kako je koleginica iz LDP jutros govorila o tome, zašto da ne? Zašto da ne i krivična odgovornost, jer mislim da treba ubaciti u svest ljudi koji se bave ovim poslom i koji bi mogao da bude visoko koruptivan, da se može za to odgovarati i da to postoji u zakonu, da na taj način još jednom skrenemo pažnju koliko želimo da se izborimo sa zloupotrebama u primeni ovog zakona.
Neki pojmovi u samom zakonu, po meni, nisu dovoljno jasno precizirani. O tome ću malo govoriti. Mislim da njihovo preciznije definisanje bi moglo da donese neka kvalitetnija rešenja. Znate, kada dođete u situaciju da imate mogućnost različitog tumačenja, onda možete i da donosite različite odluke.
Mislim da bi moglo preciznije da se definišete relevantno tržište i kako se i čime dokazuje da je uporediva cena baš sa relevantnim tržištem. Mislim da bi naručilac u nekom dokumentu bio dužan da prikaže uporedivu cenu i u kojim slučajevima. Ukoliko ne postoji jasno definisanje ovih pojmova, moglo bi da dođe do samih malverzacija.
Nije mi dovoljno precizno definisano koji su to bitni, a koji nebitni nedostaci? Opet možete definisanjem bitnih i nebitnih nedostataka da utičete na kreiranje slike onoga ko bi mogao da bude povoljniji ponuđač. Mislim da bi boljim i preciznijim definisanjem mogao da se postigne i bolji efekat.
Neubičajeno niska cena, predviđeno je da naručilac može da odbije ponudu zbog neubičajeno niske cene, ali ako ona značajno odstupa u odnosu na tržište i tržišnu uporedivu cenu, ali nije definisano kako će biti utvrđena ta uobičajena niska cena i kolika je ona? Da li je to 5%, da li je to 30%, da li je to 70%? Opet, mislim da se može manipulisati ako to ne bude jasno definisano.
Transparentnost elektronske licitacije je više nego važan činilac u sprečavanju mogućnosti koruptivnih radnji i zato mislim da su u ovom delu zakona neke stvari mogle biti malo preciznije definisane.
Ne znam zašto naručilac treba da bude dužan da omogući na uvid u podatke samo onim učesnicima, samo ponuđačima? Mislim da bi bilo korisno da se omogući uvid u podatke svim zainteresovanim licima.
Mislim da smo često bili u prilici da, ponekad, zbog nedostatka informacija, se pokrenu kampanje u javnosti, da se stvaraju teorije zavere, da se stvara loš odijum prema nekim poslovima koji do kraja možda i nisu toliko loši. Nekad se pokazivalo da, u krajnjoj instanci, ti zakoni, odnosno postupci koji su bili predmet niskih kampanja, nisu bili ni protiv zakona, niti na štetu i uštrb građanki i građana, ali se opet od toga pravila velika fama. Zato mislim da bi na ovaj način bili izbegnuti zlonamerni komentari postupka, a samim tim, onemogućeno pravljenje ovakvog jednog negativnog odijuma.
Ne znam zašto naručilac posla nije dužan da oceni procenjenu vrednost, odnosno da objavi procenjenu vrednost javne nabavke? Mislim da, pošto svi imamo ambiciju da se borimo protiv korupcije i da korupciju sasečemo u korenu, kada bi objavili jedan ovakav podatak, ili kada bi stavili da je naručilac posla dužan da objavi procenjenu vrednost javne nabavke, odmah bi mogli državni ograni koji se bave monitoringom, a i nevladin sektor bi mogao da isprati tu celu priču. Odmah bi smo mogli da kažemo – ova javna nabavka nije u redu, ili nešto sa tom javnom nabavkom je sumnjivo, iz same procenjene vrednosti javne nabavke. Mislim da je to jedan od argumenata koji bi trebalo da bude usvojen.
S druge strane, javna je tajna da mnoga preduzeća, odnosno mnoge firme koje se bave snabdevanjem državnih firmi, firmi na koje se primenjuje ovaj zakon o javnim nabavkama, troše energiju, troše vreme na uspostavljanje nekih komunikacija sa ljudima, da imaju svoje ljude u firmama naručiocima, da bi mogli da saznaju unapred koja će biti procenjena vrednost javne nabavke i da bi prema tome mogli da se ponašaju. To, po meni, otvara mogućnost jedne korupmpiranosti, ili, čak, dovođenja u situaciju koja bi mogla da bude sumnjiva, da ne govorimo uvek o tome da s ve može biti ili da je sve korumpirano.
Treća stvar. Kod sukcesivnih nabavki, ona firma koja izvršava tu nabavku više godina, ili ona ima informaciju o tome koja je procenjena vrednost, ili ma neko iskustvo, sve one firme koje hoće da se naknadno uključe u posao, nemaju tu informaciju i mislim da bi bila korisna. Sa više informacija tog tipa i tog karaktera, mislim da bismo otvorili konkurentnost. Otvaranjem konkurentnosti, sigurno bismo i naručiocu doneli neki koristan rezultat i pomogli da se tako nešto uradi.
Neke izmene koje bih uveo i ono što bih definisao jeste da je naručilac dužan, a ne da može u konkursnoj dokumentaciji da navede vrstu sredstava finansijskog obezbeđenja, kojom ponuđaču obezbeđuju ispunjenje svojih obaveza u postupku javne nabavke, kao i ispunjenje svojih ugovornih obaveza, odnosno za povraćaj i avansno plaćanje. Time bi se dala garancija ponuđačima da će naručilac platiti nabavku. Daje ima se jedan sigurnost u tom celom poslu.
U definisanju građanskog nadzornika piše da nema prava na nadoknadu. Možda bi trebalo razmisliti o tome. Prosto, svaki put kada nemate prava na nadoknadu, otvarate mogućnost nekih manipulacija i stvari koje ne bi bile u korist naručiocu.
Zahtev za zaštitu prava, po mom mišljenju, ne može delimično biti usvojen. Zahtev za zaštitu prava se usvaja u celini, a postupak se onda ponavlja delimično ili u celini. To je isto jedna moja primedba.
Primetio sam jednu kontradiktornost u član u 64, koji kaže u prvom stavu – procenjena vrednost javne nabavke se iskazuje u dinarima, bez PDV. U drugom piše – procenjena vrednost javne nabavke obuhvata ukupni plativi iznos ponuđača.
Meni se čini da plativi iznos iz stava 2. jeste procenjena vrednost PDV. Možda grešim. Takođe u članu 149, da sada ne čitam, nelogični su mi prvi, treći, deveti stav, ali ne bih da oduzimam vreme.
Ovo je bio moj pokušaj. Moje koleginice i kolege će u raspravi u pojedinostima, kroz amandmane, pokušati da skrenu pažnju na to kako se jedan zakon može unaprediti. Naravno, LSV je spremna da podrži i ovaj zakon i svaki drugi zakon koji ima smisla, u slučaju da se podrže naše inicijative i naši predlozi.
Ovo je oblast na koju moramo da utrošimo puno energije i mislim da puno stvari u državi Srbiji treba da se unapredi i treba da se uradi bolje. To nikako ne znači da dosadašnja Vlada, Vlada gospodina Cvetkovića, nije radila dobro svoj posao.
Greške koje je napravila Vlada Mirka Cvetkovića, koju sam ja kao poslanik podržavao, su takve i građani su te greške ocenili na način na koji su ocenili. Danas se nalazimo u opoziciji. Ne prihvatam da sve ono što je rađeno nije rađeno sa željom da se poboljša kvalitet života građana Srbije, da se poboljša evropska perspektiva Srbije i da se urade neki poslovi koji su bili neophodni.
Svaki novi zakon o javnim nabavkama, a siguran sam da će biti, jer ovo nije ni prvi ni poslednji Zakon o javnim nabavkama, bi trebao da iskoristi sva naša iskustva koja imamo svi mi, da bismo unapredili ovu oblast i na taj način pomogli efikasnije funkcionisanje javnog sektora u ovoj oblasti. Hvala.