Reč ima narodni poslanik Srđan Miković, replika.

Imam repliku zato što gospodin Marković je pomenuo da njemu ne treba pomoć ministra ili Vlade. Meni treba.

Gospodine Mikoviću na osnovu toga stvarno niste imali pravo replike.

Kako ne.

Niste.

Dobro onda koristim vreme.
Meni je zamereno što sam ovde tražio da se ministarstvo i Vlada izjasni po pitanju podnetog amandmana, jer u tački 2. citiranog člana 36. stoji – ako nabavku može izvršiti samo određeni ponuđač, jedan jedini autor jednog dramskog komada ili dirigent ili bilo ko drugi, može da ih bude više. Ovde se radi samo kada nabavku može izvršiti određeni ponuđač, znači ne može da se primeni član 36.
Upravo zbog toga svi razlozi stoje da se prihvati amandman gospođe Gorice Mojović. Jedino kako bi mogao da razumem i da podržim stav predlagača jeste ukoliko sam poslednji član 178, samo momenat primenjivanja zakona, a zakon će se primenjivati od 1. aprila 2013. godine jedino da to shvatimo kao prvoaprilsku šalu. Onda da sve shvatimo kao šalu. U protivnom mislim da treba ozbiljno gledati na ovaj zakon.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Slažem se da na ovaj zakon treba gledati ozbiljno i gleda se jako ozbiljno. Mnogo ozbiljnije, jer vama je 1. april bio od juna meseca 2008. do jula, avgusta meseca 2012. godine. Vidim koliko ste nas ozbiljno ili šaljivo, nazovite kako god hoćete, u kakvu ste nas situaciju doveli.
Kada ste već sve ovo shvatali kao prvoaprilsku šalu, što vaš zakon o javnim nabavkama niste prihvatili? Nemojte nas da krivite što nećemo ni mi. Mi ovo ne shvatamo kao šalu. Vlast shvatamo kao ozbiljan posao, odgovoran posao, ne da ga radimo za sebe nego za građane. Čini mi se da se naše i vaše poimanje vlasti razlikuje i to je veliki problem.

Reč ima narodni poslanik Srđan Miković po Poslovniku.

Na ovo ipak moram da odgovorim, zato što pre svega ovde se radi o …