Hvala lepo.
Poštovane kolege, mi smo ispred poslaničke grupe DSS na član 3. podneli amandman gde smo predložili da se doda iza tačke 28. tačka 29, a taj član odnosi se na značenje određenih izraza u javnim nabavkama i da to bude neuobičajeno niska cena, to je ponuđena cena koja značajno odstupa u odnosu na tržišnu uporedivu cenu i izaziva sumnju i mogućnost izvršenja javne nabavke u skladu sa ponuđenim uslovima.
Smatramo da na osnovu dosadašnjeg iskustva koje smo imali da se ovaj termin neuobičajeno niska cena, mora jasno i precizno definisati bez obzira što u članu 92. stoji ovaj termin. Ali, svakako i ovaj član 3. postoji i tako je naveden i svi ovi termini koji se koriste u proceduri javnih nabavki su navedeni te smo smatrali da je vrlo važno da i ovde to uradimo. Jer ako je predlagač hteo da napravi bolje, jasnije i preciznije i kriterijume i sve što se tiče procesa i procedura u javnim nabavkama, smatrali smo da ovo nije smeo da izostavi.
Ranije smo imali velikih problema sa damping cenama stranih firmi, na različitim tenderima gde tokom postupka dobijamo i do dva, tri puta nižu cenu. Imali smo primer "Alpine" gde je procenjena vrednost bila 33,3 miliona evra za radove, a oni su je dobili za 17,3. Neposredno posle toga uz različite anekse ugovora i podnete odštetne zahteve isplaćeno im je 44 miliona evra, znači najniža cena, nije i najpovoljnija za državu.
Dakle, dešava se vrlo često suprotno, tako da stvarno smatramo da je neophodno da se ovaj termin definiše u okviru člana 3. Molim predstavnika predlagača da to uzme u obzir u cilju boljeg i preciznijeg Zakona o javnim nabavkama.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, trošim vreme od ovlašćenog predstavnika.
Fasciniran sam činjenicom da predlagač ovog zakona nije prihvatio ni jedan amandman opozicije osim nekih kozmetičkih i da od naših 27 amandmana ni jedan nije dovoljno dobar da ga prihvati.
Ovaj predlog zakona koji imamo pred nama je dobar kao što smo rekli u odnosu na raniji predlog zakona i predstavlja ozbiljan iskorak kvalitativno koji može da uradi ovu oblast. Ali, smatramo da nije savršen i mi smo kroz naše amandmane ukazali na one probleme koji postoje u ovom zakonu, gde su u skladu sa nekim ličnim interesima pisani pojedini članovi, gde su urađeni neki delovi zakona i neke odredbe urađene na način koji neće moći da funkcioniše.
Mi smo kroz raspravu u načelu i kroz raspravu po amandmanima ćemo ukazati na sve probleme koji čekaju u primeni ovog zakona, na sve mogućnosti za zloupotrebe koje će se desiti ukoliko neki od amandmana ne budu prihvaćeni. Mene je iznenadila činjenica da prosto ni jedan amandman nije prihvaćen.
Imajući u vidu nameru ovde svih poslanika i svih opozicionih stranaka da urade nešto dobro za ovaj zakon, već su prihvaćeni samo amandmani vladajuće koalicije i amandmani koji su plasirani isto tako po zahtevu nekih novopostavljenih direktora nekih javnih preduzeća. To pokazuje nespremnost poslaničke većine koja je predložila ovaj zakon, da ne uspostavi jednu saradnju u ovoj Skupštini koju smo mi očekivali da ćemo imati bar na ovom zakonu i koji smo očekivali prilikom prvog zakona u ovoj Skupštini koji se usvaja na predlog poslanika.
Mi ćemo kroz ovu raspravu kao poslanici DSS naravno obrazložiti sve naše amandmane koji nisu prihvaćeni i ukazati zašto bi bilo dobro da su oni u ovom predlogu zakona i zašto njihov izostanak neće doprineti boljem funkcionisanju javnih nabavki u Srbiji.
I to ćemo isto uraditi sa krajnje dobrom namerom, na način da i javnosti i poslanicima ove u sali bude jasno da su oni kvalitetni i da su pisani u cilju, ne da bi neko popunjavao vreme i pravio amandmane da zamajava nekoga, već da bi popravio tekst predloga zakona koji je poslanički i koji će biti kao prvi takav zakon iz ove Skupštine i koji bi trebalo da bude plod prosto jedne saradnje, dogovora oko najboljeg rešenja u ovoj Skupštini, bez toga da li je neko opozicija ili pozicija, pošto smo mi sa takvim namerama pristupili izradi ovog zakona.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije tačno da su amandmani prihvaćeni samo od narodnih poslanika koji pripadaju vladajućoj većini, prihvatani su i od narodnih poslanika koji ne pripadaju i ne podržavaju ovu vladu i nisu učestvovali u predlaganju ovog zakona i to odmah da raščistimo.
Zamolio bih, kada spominjete interesne grupe, odredite tačno koje su to interesne grupe, zato što interesne grupe mogu da budu i grupe koje hoće da zloupotrebe postupak javnih nabavki.
Mene interesuje da li ovde neko zloupotrebljava ili hoće da napravimo zakon da neko u sistemu javnih nabavki vrši korupciju ili šteti državi, da bi ostvario pravo koje mu u normalnim uslovima ne bi pripalo.
Što se tiče ovog amandmana, ne znam, možda jeste vaša želja bila da nešto popravite, ja u to neću da ulazim, ali već u samom zakonu je definisana ova materija. Hoćemo li kroz svaki član da provlačimo iste stvari? Ne vidim ni jedan razlog zašto bi u samom delu, ne šteti zakon, ali ga opterećuje suvišnim stvarima.

Za reč su se javile i Bojana Božanić i Dejan Mihajlov, replika, kojim redosledom, izvolite gospođo Božanić.

U principu, ja sam bar razumela da mi Zakon o javnim nabavkama, kao i druge zakone donosimo da bi precizirali i jasnije definisali sve procedure i postupke, evo konkretno u procedurama u sprovođenju javnih nabavki.
U članu 3. definisani su svi termini koji se pojavljuju u Zakonu o javnim nabavkama, pregovarački postupak, kvalifikacioni, konkurentni dijalog, okvirni sporazum, a onda mi ponovo dalje u članovima 35, 36, 37, 38, 39. itd, pojašnjavamo, odnosno predstavnik predlagača pojašnjava te termine. Zaista ne smatram da je to neko opterećenje za sam zakon, to što bi trebalo možda da se pojasni, pošto termin neuobičajeno niska cena je nešto sa čime smo se susretali poslednjih godina, vrlo su se koristili na jedan nezgodan način i dešavalo se da ta cena koja je najniža, ne bude najpovoljnija za državu, već kroz aneks ugovora, kroz neke odštete i zahteve, država plati mnogo više, a u nekom drugom slučaju, možda bi dobili neku povoljniju, da smo u startu uzeli neku cenu koja nije neuobičajeno niska u odnosu na procenjenu vrednost.
Malo sam se u svojoj opštini gde radim i bavila tim javnim nabavkama, pa sam videla i na primeru lokalne samouprave, a već i na primeru gde su države cifre mnogo veće, svakako je to dosta ozbiljnije, a ovo što je moj kolega Dejan Mihajlov rekao, naš je cilj da mi pomognemo da ovaj zakon bude što bolji i što kvalitetniji.
I za nas je neki narod glasao i oni takođe očekuju da mi pomognemo u cilju donošenja jednog zakona o javnim nabavkama, koji je dobar, kvalitetan, koji će sprečavati korupciju i koji će doprineti uspehu i radu svih izvođača radova, ali i naručilaca posla. Mi samo hoćemo da pomognemo.

Izvolite gospodine Mihajlov.

Mi ovde ne govorimo sada o tome da neko vas optužuje da vi zastupate interesne grupe, ali prosto je interesantna jedna stvar da se pojavljuje amandman, da sve mora da se  objavi u "Službenom glasniku". Ja bih se složio da stoji da se objavi u "Službenom glasniku" besplatno i to bi za nas bilo prihvatljivo, jer to je odgovor zašto se pojavilo nešto novo što mi smatramo da nije dobro. Postoji portal na kome se objavljuje sve javne nabavke, koji je javan, dostupan svima i dokumentacija koja je potrebna za određene javne nabavke i to je potpuno besplatno. Ukoliko uvedemo potpuno bespotrebno po nama, objavljivanje u "Službenom glasniku", koje će se i plaćati, smatramo da se nepotrebno izlažemo troškovima, naručioce i da je to stvar koja je u ovom trenutku prevaziđena, sa jedne strane.
Sa druge strane, internet izdanje ili elektronsko izdanje "Službenog glasnika" se plaća i mi smo jedina država u regionu gde se elektronski oblik "Službenog glasnika", izdanje, plaća, iako postoji obaveza po Ustavu da zakoni budu jednako dostupni svima i da neznanje nekog zakona ne opravdava onoga ko čini neko delo protivno zakonu. Ukoliko se to uradi, da se svede to na elektronsko objavljivanje ponuda, ukoliko bude besplatan pristup na sajtu "Službenog glasnika" tom ponudom.
U suprotnom, mi dolazimo u situaciju da se navodi novi namet, teret naručiocu posla, da se objavljuje u "Službenom glasniku", što po nama nije neophodno u ovoj situaciji i samo se izlaže trošku i samo se duplira ono što već postoji. Jedna institucija republička, Uprava za javne nabavke, Republička komisija koja ima svoj portal, koji bi trebalo da postane po nama potpuno ispravno centralno mesto svih javnih nabavki u Srbiji.

Izvolite gospodine Arsiću.