Zamolio bih vas da me ne prekidate, jer čisto zbog pojašnjenja, vi ste predsedavali Odborom, niste kao i ja glasali za taj amandman, kao i neki drugi članovi tog odbora, tako da vas molim da samo kažem stav zbog čega smo apsolutno protiv i nije nam jasno zbog čega se ponovo vraća da se to objavljuje u "Službenom glasniku", koji je razlog, jer "Službeni glasnik", kao preduzeće koje ima dosta prihoda od drugih raznih oglasa,  nije mu preko potrebno, niti će biti ugroženo njegovo poslovanje, ako ostane bez prihoda od ovoga.
Ako je politika ove vlade da ukinemo razne parafiskalne namete privredi, da skraćujemo procedure, ovo što se radi ponovo otežava proceduru, stvara dodatne troškove preduzećima, da ne pominjemo koje su to sume novca, koje su godišnje izdvajanje za oglašavanje, portal javnih nabavki je odlična stvar. Kada objavite to, postoji vreme, datum i od tog dana ima rok kada će oni podneti, tako da apsolutno mogu da kažem da mi smatramo da za tim nema potrebe, zbog procedure, zbog načela, efikasnosti, ekonomičnosti. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Janko Radaković i Jovana Joksimović.
Predstavnik predlagača i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Izvolite.

Hvala.
Hteo bih prvo ova dva minuta po amandmanu, pa posle vreme kao ovlašćeni moje poslaničke grupe.

Gospodine Đeliću, ovo nije vaš amandman i možete da koristite samo vreme poslaničke grupe.

Želeo bih samo da kažem da i ova diskusija koju smo sada čuli u dosta dobroj meri odražava ono što smo videli na jednom odboru na kome ste vi predsedavali, a to je da smo videli velike razlike onoga što je trebalo da bude, rekao bih konsenzus, i DS je rekla da u slučaju da se usvoji par amandmana i mi bi bili spremni da glasamo za ovaj zakon. Na odboru i večeras vidimo da oko ovog zakona nema saglasnosti ni unutar vladajuće koalicije. Građani Republike Srbije moraju da znaju da smo dva i po sata imali raspravu ne samo između vlasti i opozicije nego i u velikoj meri unutar vladajuće koalicije, gde ni amandmani PUPS oko pitanja koje se tiče srca političkog programa, a tiče se firmi koje zapošljavaju prevashodno invalide, niti pitanja SPS i tu smo videli želju da se ne skrnavi jedan od napretka koji je obećan ovim zakonom, a to je da rokovi teku tek od momenta objavljivanja na portalu Uprave za javne nabavke. U poslednji momenat, ne znam da li DSS prihvata ovo rešenje, zato što gospodin Nušić, njihov bivši visoki funkcioner sada je sa naprednjacima i postavljen je da vodi taj Službeni glasnik i bilo kako bilo, ono što je apsolutno neverovatno je da zakon koji se navodno sprema dve godine od strane SNS, koji je navodno odležao svoje pravno vreme u Skupštini danas smo videli na Odboru za privredu i finansije kada je predsedavajuća dobila 15 amandmana Odbora. To uopšte nisu mali amandmani. To su amandmani koji na primer priznaju elementarnu grešku, a to je da se zaboravilo reći ko je taj koji drži registar ponuđača. Odjedanput su se setili da to treba da bude APR. Odjedanput su se setili da postoji "Službeni glasnik" koji treba da brani i obezbedi ono što je zakonito.
Uzgred budi rečeno, hajde da je bila obaveza da se objavi za one veće nabavke u pisanoj formi jer možda internet nije toliko dostupan ili možda neki ljudi u našoj zemlji više vole da pročitaju tekst. Ne, predlaže se amandman kojim će se obezbediti da se to objavi na drugom portalu. Gde je tu plus? Portal Uprave za javne nabavke ili portal "Službenog glasnika"? Velika stvar. Ne samo to, ono što je izuzetno razočaravajuće je da ovaj amandman koji smo predložili, koji je samo hteo da bolje uredi po dobroj pravnoj praksi, da premesti neke definicije, pojmove, i o tome su poslanici DSS govorili, ne da bi menjali tekst nego samo da stvari budu stavljene gde treba, i taj amandman se odbija. Ne razumem zašto.
Odbijen je amandman SPS. Podržali smo ga. On je samo predložio dobru stvar. Dobro je što su se oni setili. Žao mi je što se mi nismo setili toga, a to je da se publikuje na internetu svaki plan javnih nabavki sitnih naručioca. To je odlična ideja. Predlažem da svi podržimo taj amandman. Zašto?

Gospodine Đeliću, vratite se na amandman.

Koristim vreme ovlašćenog.

Znam.

Želim da naznačim u uvodnom momentu mojih 15 minuta kad amogu da govorim o onome šta želim, a ne samo o amandmanu. To je pravilo Poslovnika kjoi bi vi trebalo da poznajete bolje od mene.
Ono što je zaprepašćujuće u ovom momentu jeste da jedan dobronameran predlog koji dolazi iz vladajuće koalicije, uočeni problemi koji postoje u javnim nabavkama, a to je da neka javna preduzeća, naručioci po zakonu imaju obavezu da veoma rano u godini objave taj plan to ne rade i ponekada čekaju dosta pozno u godini da to objave. Neki od njih, i to smo svi dobro uočili, tu nema političkih razlika, to objavljuju usred leta i daju izuzetno kratke rokove da se te javne nabavke obave. Veoma je dobar i podržavamo amandman SPS. Loše je što druge članice vladajuće koalicije to ne podržavaju, da se svi planovi javnih nabavki objave na internetu. To je u skladu sa ovim što, poštovani predlagači iz SNS, i vi sami predlažete u smislu transparentnosti.
Na raku bih hteo da kažem nekoliko reči i o amandmanima koje smo mi predložili i za koje ne razumem zašto nisu prihvaćeni. Jedan amandman je pokušao da izbegne izuzetak koji se po prvi put uvodi, a to je da na velikim tržištima koji su međunarodnog tipa i postoji velika tradicija svuda u svetu javnih međunarodnih tendera, a to je za lične karte i pasoše. Skoro četiri miliona biometrijskih pasoša u Srbiji. Svi moraju da imaju ličnu kartu. To su izuzetno bitni veliki momenti i nikakva tajnost neće biti prekršena ukoliko to ostane u domenu javnih nabavki. Ono što mora da ostane tajno, sve zemlje to rade, kada je nabavljala u prethodnom periodu te čipove i ono što je trebalo da obezbedi beli šengen. Nema nikakvog razloga da se sada to izuzme iz primene. Iz najbolje namere smo predložili amandman koji predlaže da kada već predlagač sa pravom želi da se dodatni radovi kroz aneks smanjuju sa 25 na 15%, mi smo rekli 10%. U redu, možda to nije najbitnije kao dodatni rad. Predložili smo da takva ekstenzija radova ne može biti po cenama koje su drugačije od prvobitnog tendera koji se sproveo sa punom konkurencijom.
Gde je tu problem? Da li ovde idemo na neku visoku politiku? Ne, to je zdrav razum. Prihvatite amandman. Možemo ga ispraviti, nije još kasno, da na taj način možemo da obezbedimo da tih dodatnih 15%, neka bude po vašem, se ne radi po drugačijim cenama.
Istovremeno, pozdravljam što je prihvaćen naš amandman, o tome će pričati moj kolega, u smislu, na način na koji može da se obezbedi konkurencija. Ali, ono što na kraju stvarno ne mogu da razumem, to je obrazloženje koje je dato na amandman, koji, čini mi se, i tu ne polažem naročita autorska prava, na amandman koji pokušava da na ovom bitnom slučaju za naše građane, uvedemo jedan generalni princip, a to je, da kada se najavljuje ušteda, predloži se istovremeno i mehanizam da se proveri da li se ta ušteda efektivno realizuje.
Mislim da je to veoma fer. Ukoliko vladajuća koalicija, naročito SNS, koja je već više od godinu i po dana, a i u ovoj debati obećava i najavljuje između 600 miliona evra i milijardu evra na godišnjem nivou ušteda, predložili smo mehanizam kojem ćemo obezbediti da taj eventualni uspeh bude i dokazan u našim budžetima. Ideja je veoma jednostavna, da svi oni koji naručuju, procene uštede koje će imati, da te uštede ne bi nestale na neka druga trošenja, da se formira budžetski fond.
Nije u redu obrazloženje koje kaže da se time kažnjavaju oni koji su efikasniji, iz razloga što može Vlada da obezbedi da iz tog fonda se nagrade oni koji će napraviti najveće uštede. Na taj način će čak biti i eklatantnije da taj fond ušteda iz javnih nabavki može da se veoma jasno pokaže ko je taj koji radi najviše u interesu naših građana, pa onda da dobije mogućnost da finansira nešto drugo, ili pak da naša nacija, kroz izveštaj ministra finansija, svakog kvartala sledeće godine u ovom Domu, a posle toga kroz budžete da onda obezbedi da ide više novca na ono što nam je toliko potrebno.
Mi smo vas pažljivo slušali. Jeste, uštede su u Srbiji danas potrebne. Jedan od najbezbolnijih načina da se te uštede realizuju jeste kroz bolje funkcionisanje javnih nabavki. Hajde onda da usvojimo ovaj mehanizam i da kroz taj mehanizam ima više novca za poljoprivredu, ima više novca za samohrane majke, ima više novca za žene koje moraju da održavaju trudnoću, da ima više novca za one koji su socijalno najugroženiji, da ima više novca za vodoprivredu, da ima više novca za podršku domaće privrede. Mislim da oko toga možemo da se dogovorimo.
Zbog toga postoje samo dva razloga za odbijanje ovog amandmana. Prvi je da ga niste shvatili ili ste videli neku zlu nameru tamo gde je nema. Ponavljam, zle namere nema i ja vam predlažem da ovaj princip, koji mi ovde predlažemo da uvedemo u ovim teškim vremenima, a to je da svuda gde se obećavaju ili očekuju uštede, da se to proveri, da imamo povratnu informaciju od svih javnih politika koje budemo izglasavali u ovom visokom domu i žao mi je što se ovde pokušava videti neka politička pozadina gde nje stvarno nema.
Mi smo ovde otvoreni. Ako ne možete 600 miliona evra sledeće godine, dajte cifru, da promenimo amandman. Ako ne želite da to bude tako što se formira budžetski fond, nego želite da smanjite za te uštede poreze, to je prihvatljivo.
Ponavljam, DS je spremna, ukoliko usvojite ovaj amandman, da glasa za Zakon o javnim nabavkama. DS će posle toga glasati po ovom amandmanu za rebalans budžeta koji će obezbediti da naši građani imaju mogućnost da prate da li se te uštede od 600 miliona evra, ili koliko vi kažete, efektivno realizuju. Ako ih realizujete, mi ćemo vam na tome čestitati, ali strah me je posle ove diskusije i diskusije na Odboru i ovog praznog obrazloženja, strah me je zapravo razlog zbog čega se ovo odbija, a to je da ni vi sami više ne verujete u vaša obećanja, da sada kada ste suočeni sa onime što jeste vlast, a to je odgovornost, kada morate da odgovarate za ono što ste obećali, odjedanput klecaju kolena, odjedanput čujem na desetine praznih obrazloženja da to tek treba da se uhoda, da zakon treba da se odgodi, da zakon treba da počne da funkcioniše malo kasnije, da to baš nije sasvim lako, da sada moramo da vidimo koji će nivo uraditi na taj način i dolazimo do apsurda svih apsurda, a to je u ovom obrazloženju da kada neko štedi, da je on kažnjen. To je u potpunosti u suprotnosti sa onim što mora da bude naš cilj, svih nas, nezavisno od toga šta su naše političke opcije, a to je da obezbedimo da državni novac bude upotrebljen i zakonito i ekonomično.
Gospodine Arsiću, kolege, nije još kasno. Možete u danu za glasanje možda za sebe da obezbedite jednu veliku pobedu. Evo, mi iz DS vama nudimo mehanizam za to, ali ukoliko vi to odbijete ili vidite politički napad tamo gde ga zaista nema ili ne verujete u ono što ste tako dugo pričali. Hvala vam na vašoj pažnji.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.