Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.

Hvala vam na odgovoru i jednoj implicitnoj podršci koja se u njemu nalazi. Želeo bih da bude naprosto jasno u ovoj inicijativi koliko je to od značaja i za kredibilitet Vlade i za podršku politici Vlade u borbi protiv korupcije, koja upravo može biti obesmišljena, ne od strane političkih aktivista, nego od strane činovnika državnog aparata i delova službi koje bi trebalo da ulivaju najviše poverenja građanima u pogledu njene autentičnosti.
U tom smislu mogu samo da podržim vaše razmišljanje i da motivišem za još intenzivniji i afirmativni odnos sledećim primerima, kažem, ponovo motivisanim aktuelnom situacijom, iz Kragujevca dolazim, gde su tekući politički procesi tema broj jedan. Znate, ne deluje uverljivo kada načelnik policijske uprave u jednoj lokalnoj sredini privodi sa optužbom za zloupotrebu službenog položaja ljude, prema svemu što znamo, siromašnije od sebe. Ne deluje preterano uverljivo kada jedan lokalni policijski funkcioner posle svih prijava svim nadležnim organima za pretnje novinarima, za ozbiljne sumnje korupcije u njegovom najužem krugu, za pretnje izabranim predstavnicima građana ne snosi nikakve sankcije, ali zbog toga intenzivira policijske akcije prema lokalnoj samoupravi i izabranim predstavnicima građana.
Stiče se utisak kao da iza takvih funkcionera države zapravo stoji moć kojoj ni izabrani predstavnici građana, pa ni Vlada Republike Srbije ne mogu ništa. To je onda ono što obeshrabruje u inicijativi koju zastupa Vlada Republike Srbije, a to je ono što, inače, i poslanička grupa URS bezrezervno podržava, baš kao i moja stranka Zajedno za Šumaciju. Da, borba protiv korupcije i protiv kriminala, ali izgleda da će i protiv organizovanog kriminala i korupcije organizovana borba dati potrebne rezultate tek kada se kao prethodni uslov ispuni reforma policije, tužilaštva i pravosuđa, što je uslov stvaranja aparata za uspehe u toj borbi.
Dakle, podržavam ovo razmišlj anje koje ste izneli i stvorićemo motivaciju da zajednički na tom poslu budemo i efikasni i brzi.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade i članovi Vlade, na pitanje koje ću postaviti voleo bih da mi odgovori predsednik Vlade,  jer se tiče strateške orijentacije u politici Srbije. Mada, kada ga budete čuli, odlučite sami ko će odgovoriti.
Dakle, pitanje glasi – da li Vlada Srbije ima u planu preispitivanje režima odnosa Srbije i EU? Da ne mislim da je ovo urgentna stvar, ne bih ni postavio pitanje, ali ću obrazložiti zašto smatram da je ovo urgentna stvar. Pri tome neću govoriti o KiM, prosto da pokušamo da razmišljamo o ovoj stvari bez obzira na ovo pitanje. Što se tiče KiM, EU, kao što znate, ne traži od Srbije da prizna KiM, već samo traži od Srbije da preda KiM. Ali, nije to jedini problem u odnosima Srbije i EU i zato ću fokusirati pitanje upravo na ostatak tog odnosa.
Politika uslovljavanja EU prema Srbiji je bezobalna već godinama. Ali, nije samo ni to problem, postoji problem sposobnosti EU za širenje i mi o tome moramo razmišljati kao partneri koji imamo i ugovorni odnos. Uzgred budi rečeno, taj ugovorni odnos sadržan u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju još nije stupio na snagu. Taj sporazum je potpisan pre četiri i po godine, 29. aprila 2008. godine, a dan danas nije stupio na snagu, što samo po sebi govori o odnosu EU prema Srbiji.
Problem je ovde sada u EU. Ona u ovom trenutku, po svemu što se događa unutar njenih institucija i njene politike razvoja, nema sposobnost za širenje i to se može pokazati na nizu činilaca. Ona nema budžetsku sposobnost za širenje. Ona još nije usvojila budžet ni za iduću godinu, a kamo li za period od 2014. do 2020. godine. Sudeći po onome koliko za Srbiju izdvaja, to je sve manje para. Ona nema sposobnost apsorpcije radne snage iz novih zemalja, dakle, svog tržišta rada da bi se dalje širila. Ona nema institucionalnu sposobnost širenja. Ona nema društvenu sposobnost širenja. Evropska unija se sve više zatvara, što se pokazuje prema njenoj viznoj politici prema Srbiji i ostalim zemljama zapadnog Balkana.
Međutim, nije problem u tome što je EU takva, problem je u tome što Srbija ne menja svoj stav prema EU i svoj ugovorni odnos, bar u onome što može da učini. U EU Srbijom se bavi nekoliko njihovih činovnika i funkcionera koji imaju zapravo ulogu da okreću onaj dolap iz Rakićeve pesme. Srbija ima mnoge manjke u ovom odnosu, koje ću možda stići da kažem u sledećem javljanju, ali dovoljan razlog, obzirom na te manjke, da Vlada zaista ozbiljno preispita odnos Srbije i EU, bez nekih velikih problema, na osnovu sopstvenih činjenica, sopstvenih analiza onoga što je do sada učinjeno i sopstvene strategije razvoja.

Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.

Pošto je ovo uopšteno pitanje, mislim da je veoma teško dati odgovor na pitanje koje je u stvari već jedno retorsko pitanje koje podrazumeva da mi sada treba da izvršimo promenu naše strategije u odnosu prema EU.
Sigurno da postoje problemi u zemljama koje su članice EU kada je reč o proširenju, odnosno problemi koji se tiču njihovog javnog mnjenja, koje je protiv proširenja EU, što je i logično, zato što postoji veliki broj država koje više daju novca EU nego što dobijaju. Sigurno da Srbija nije među tim zemljama i neće biti među tim zemljama.
Ako bismo sada gledali šta treba da budu prioriteti naše spoljne politike u narednom periodu, ne vidim mogućnost da Srbija može da vodi spoljnu politiku uspešno ukoliko nema jedan konstruktivan odnos kada je reč o evropskim integracijama, objektivno gledano. Vi ste toga svi svesni. Uostalom, na tome ste i pobedili Miloševića 2000. godine. Niste ga pobedili na tome što ste vikali da je on izdao nacionalne i državne interese, nego ste govorili da je on zaratio sa celim svetom. Govorili ste i da je počinio ratne zločine, ne vi lično, naravno, nego govorim o DOS, kako se to tada zvalo. Svako ima deo svoje biografije koji nije baš slavan, ali dobro.
U svakom slučaju, mislim da bi danas povukli neodgovoran potez prema našoj državi i prema našem narodu ukoliko bismo prekinuli naš proces evropskih integracija. To ne znači da Srbija ne može ni da donese drugačiju odluku. Može, ali moramo da budemo svesni da je 56% naše trgovine sa EU, da najveći broj investitora dolazi iz EU, da su Nemačka i Rusija naši najveći spoljnotrgovinski partneri, s tim što od uvoza iz Rusije 70% ide na naftu i gas.
Takođe, moramo da budemo svesni pri tome, da EU i Rusiji najveći spoljno trgovinski partner. Znači, zašto bi Srbija rekla – neću u EU. Zamislite sutra situaciju, za dvadeset godina, da naša deca žive u zemlji koja će biti jedina u ovom regionu koja neće biti članica EU i gde će odlazak u Albaniju biti odlazak u EU. Ja ne mogu da se borim za takvu Srbiju, bez obzira što mi je Srbija draža i na prvom mestu u odnosu na EU, zato što ne idemo mi u EU zbog njih, nego zbog nas.
Kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, niko nas ne tera, niko nam ne brani da te nacionalne, državne interese branimo kako želimo i kako mi to hoćemo. Ali, ne vidim kako mi drugačije možemo odbraniti osim ukoliko ne učestvujemo u igri. Ne možete pobediti u utakmici u kojoj ne učestvujete. Da li ćemo mi ovde pobediti? Veliko je pitanje šta mi možemo sada da uradimo. Vi kažete sada – EU nas tera da predamo Kosovo. Moram da vam kažem i da vas pitam, nismo li ga mi već skoro potpuno predali? Jesmo. Zašto? Zato što je na Kosovu ostao samo srpski nacionalni državni interes gde srpska zajednica živi.
Vi sada govorite i gledate to sa aspekta knjiga. Uostalom i vi profesore Samardžiću predajete. Koji ono predmet predajete? Evropske integracije? Šta predajete? Da li je tako? Pa koji predmet predajete? Koji ćete predmet predavati ako ukinemo to?
Sa druge strane, znate kako, ne možete i vi iz DSS samo da udarate šamare drugima, a da ne podnesete neki šamar. Kao što ste prošli put govorili ovde i o meni ružne stvari, a govorio je gospodin koji živi i Parizu. Da li je tako? Sada vama nije loše u Parizu EU, a kada dođete u Beograd, to je najgora moguća institucija koja postoji u Srbiji. Molim vas, vratite se svi u Srbiju, pa onda pričajte protiv EU.
(Predsednik: Molim vas, da ovde završimo ovaj deo izlaganja, imate priliku.)
Ili vratite svoju decu, da ovde dele sudbinu ostaloga naroda, a ne da terate tuđu decu, pošto ste nama to govorili da budu protiv EU. Nemam razloga da branim EU više od vas. Oni su vas doveli na vlast 2000. godine.
(Predsednik: Gospodine Dačiću, moram da vas zamolim da ovde završite, pošto je prošao već šesti minut.)
Pa, zar nisam u pravu gospodine Stefanoviću.

Gospodine Samardžiću izvolite.

Molim vas, malo mira, ako možete da upozorite poslanike da mi dopuste da kažem nešto.
Gospodine predsedniče Vlade, što bi rekli profesori, ali u osnovnoj školi – vi ste promašili temu, s obzirom na moje pitanje. Uopšte niste odgovorili na moje pitanje koje je bilo kratko i jasno. Uvek se trudim da postavim kratko i jasno pitanje da ne bi dopustio ministru i predsedniku Vlade da ide mnogo okolo. Ali, vi prosto ne umete ili nećete da govorite konkretno i jasno na pitanje, nego pričate mnogo što šta.
Naravno, o tome ja neću govoriti. Ali, imate jedan šlagvort koji ste mi dali maločas kada ste rekli da Srbija nikada nije bila bliža EU nego sad. Znate, to što vi plivate punom parom prema EU, ne znači da je vama jasno kuda idete. Dakle, vi plivate najjače što možete, imate iluziju da se približavate nekom cilju koji ne postoji. Tu je moje pitanje. Vi pričate o Albaniji u EU, da li vi znate o čemu govorite, da li vi znate kakva je danas situacija u EU kada je bar reč o proširenju. Prosto je neverovatno koliko nemate elementarnih informacija. Vi o EU govorite kao da je ona struktura iz 2000. godine, kao da se ona ne pomiče. Za 12 godina dovoljno se stvari u Uniji dogodilo da Srbija ima pravo da postavi ovo pitanje o kome vam govorim.
Zbog toga moje drugo pitanje glasi na sledeći način i molio bih vas da se koncentrišete, ukoliko mislite da mi odgovorite. Da li će Vlada pokrenuti skupštinsku raspravu oko ovog pitanja - kako u Evropsku uniju, sa kojim instrumentima, sa kojim ciljem, da li u EU, da li je moguće ući i da li je moguće ostvariti taj konačni cilj? Mi zaista imamo potrebu za jednom celodnevnom raspravom i molim vas da odgovorite na to pitanje, da li će ona to učiniti.
Evo, o čemu se radi. Vlada Srbije danas, kao i prethodna Vlada, deluje reakcijom. Deluje pasivnim odgovorom na sve ono što EU zahteva. Moje prvo pitanje ticalo se toga da Vlada počne aktivno da radi, da prvo pogleda šta se događa u njoj samoj, u ovoj državi u EU i onda sam siguran da bi izvukla zaključke u pogledu promene te politike. Ovako kako se stvari događaju, imam utisak da postoji samo jedan motivacioni razlog za ovaj put Srbije u EU, a to je strah.
Vi se zapravo bojite da EU ne sankcioniše Srbiju ukoliko ona pokrene neko pitanje u vezi sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, koji uzgred budi rečeno još uvek nije stupio na snagu. Nemojte se bojati, ne sede tamo ale i aždaje, tamo su ljudi kao što su i naši ljudi. Pokušajte to, ali prvo dobro osmislite celu strategiju, jer jedino tako možete biti kredibilni sagovornik tamnošnjim funkcionerima. Siguran sam da bi Unija aktivirala mnogo važnije činioce i ljude za razgovor na takvu temu, nego ove koje aktivira sada. Jer, ti ljudi koji se sada bave to je jedan rukavac birokratije EU koja održavaju Srbiju u ovakvom stanju u kakvom jeste, a to je koja održava permanentnu kontrolu nad Srbijom, a ne pomaže joj u tom putu ka Uniji ni najmanje.

Reč ima predsednik Vlade.

Znate šta, kad čujem vas kako govorite protiv EU, dođe mi da je podržim. Zašto? Zato što mislim da to nije principijelno. To nije bila osnova naše politike sa kojom ste došli na vlast. Vi ste, da vas podsetim, učlanili Srbiju ponovo u UN posle 2000. godine. Da li je to bilo u našem nacionalnom i državnom interesu? Vi ste, da vas podsetim, amnestirali albanske separatiste i teroriste i pustili ih iz srpskih zatvora. Vi ste, da vas podsetim, izručili Miloševića Haškom tribunalu protivustavno, a sada se obraćate Ustavnom sudu. Izručili ste protivustavno, jer tada nije postojao Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom.
Ako govorite o strahu, kako ste reagovali u martu 2004. godine kada je počeo ponovni pogrom Srba na Kosovu i Metohiji? Kako ste reagovali kada je proglašena nezavisnost? Ako niste imali taj strah, zašto je vrhunac naše aktivnosti bio proterivanje ambasadora i paljenje stranih ambasada? Mislite da smo time zaštitili srpske nacionalne i državne interese? Nismo. (Ne, zapisali su mi ovde da predajete politički sistem EU. Dobro, izvinite.)
Čini mi se da su i vaša deca radila u našoj misiji u EU. Čekajte, jedan i sada. Ako je tako, onda ga vratite u Srbiju. Nemojte kakav je to način? Vi ste pre četiri godine rekli da samnom ne biste popili ni kafu. Ja to vama ne govorim, samo vam kažem, budite prema ovom narodu iskreni. Time ako prekinemo odnose i pregovore sa EU naštetićemo našem narodu i našoj deci, možda nećemo vašoj, pošto će verovatno i dalje da rade tamo, ali dosta više toga, te priče koje se odnose na neke uopštene stvari.
Mi sada ovde imamo situaciju, znate, ja sam prvi protiv toga i uvek sam govorio da nećemo u EU, ako traže od nas da se odreknemo interesa.
Vi ga preteraste! Preteraste ga, zbog toga, zato što ovde apsolutno, promenili ste vašu politiku, na tome niste pobedili na izborima. Nikada nisam bio eurofanatik, na protiv, uvek sam kritikovao, ali nemojte vi sada mene da kritikujete, što sam se sastao sa Tačijem, a zaboravljate da ste i vi pregovarali sa Tačijem 2006. godine, ili ne znam koje godine, da je on bio u Rambujeu, zaboravljate da su vaši lideri DOS, čak je jedan i ljubio ruke Madlen Olbrajt, da bi bio kulturniji. To je bila vaša koalicija koja je srušila Miloševića. Sa vašeg aspekta, verovatno mislili što smo ga rušili, a vi ste oslobodili one koji su bombardovali Srbiju, jer ste povukli presude gde su svi oni osuđeni na zatvorske kazne, a primili ste ih prvi, Solanu, posle toga kada su došli, što ih niste uhapsili? Je li tako, zašto ih niste uhapsili kada su sudovi doneli te odluke, sada ste se setili da ste protiv EU, a zemlju ste doveli do toga vi koji ste pobedili 5. oktobra, da danas, em smo dalje od EU, em što smo došli do toga da postavljate neku lažnu dilemu, samo ovaj narod da se odrekne EU, Kosovo će nam se ponovo vratiti. Neće, za to moramo da se borimo i kažite ovom narodu, hoćemo li da se borimo ili nećemo, političkim sredstvima, u kafanskim krugovima, u salonskim raspravama, na okruglim stolovima ili među tim narodom na KiM, pa ako treba i bilo kojim drugim sredstvima. Snosite posledice za svoje reči.