Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, pošto ministar pravde u Vladi Republike Srbije, gospodin Selaković, nije tu, pitanje upućujem samo predsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Dačiću.
Narodni poslanici stranke Zajedno za Šumadiju pripremaju jedan zakonski predlog za Narodnu skupštinu, između ostalog i zato što smo uvereni da su poslanički zakoni potrebni našoj demokratiji. Na samom smo početku priprema i verujemo da ćemo to ubrzo usaglasiti i formulisati kao zajednički predlog poslaničke grupe URS, ali da bi taj predlog imao skupštinsku većinu na svojoj strani neophodnu za usvajanje zakona, mislim da je odlučujuće kakav će stav prema tom predlogu zauzeti Vlada Republike Srbije. Zato to i pitam, uz eventualne sugestije.
Reč je, naime, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. U postojećem zakonu, kao što znate, postoji čitav niz mera, obaveza koje u interesu transparentnosti, zakonitosti rada, preveniranja koruptivnog delovanja moraju da obavežu nosioci javnih funkcija.
Međutim, ono što je za nas neshvatljivo i potpuno neprihvatljivo, da se u smislu postojećeg zakona nosiocima javnih funkcija smatraju isključivo izabrani predstavnici građana. Pored toliko državnih organa i službi u glomaznom državnom aparatu, jedino su građani i njihovi izabrani predstavnici sumnjivi na korupciju. Ni najviši oficiri vojske i policije, načelnici uprava i službi, nemaju nikakvih obaveza po osnovu tog zakona, oni su potpuno nesumnjivi na korupciju, ali su na korupciju sumnjivi per definizione mi a priori izabrani predstavnici građana.
Povodom najaktuelnijih kragujevačkih zbivanja i političkih procesa koji se tamo vode, uzeću upravo policiju za primer, da bih izbegao nesporazume reći ću da stranka Zajedno za Šumadiju ima poverenja u srpske policajce. Policajci u Kragujevcu su naše komšije. To su ljudi koji profesionalno, odgovorno u devedeseto procentnom obimu…
(Predsednik: Vreme.)
… obavljaju svoje složene poslove, ali da bi u policiju imali isto takvo poverenje, zahtevamo proveru načelnika i odgovarajućih funkcionera policije, a ovakav zakon bio bi prvi korak u tom pravcu. Zanima me stav Vlade.

Hvala.
Predsednik Vlade, izvolite.

Pošto nije tu ministar pravde, Ministarstvo pravde je nadležno za taj zakonski okvir, kada je reč o borbi protiv korupcije. Sigurno da treba razmatrati sve ove zakone. Više puta sam isticao i u vreme mandata prethodne vlade da mi ponekad uzmemo neku temu kao tabu temu i kao jedan totem koji niko ne sme da kritikuje. Onda na osnovu toga nekoliko eksperata sedne i piše određene zakone, govoreći o tome da su to evropski standardi. Tako smo došli do nekoliko zakona koji su u primeni pokazali da ne samo da nisu evropski standardi, nego da upravo u evropskim okvirima ima više različitih rešenja, od toga, sećate se ovde, jedno vreme je glavna tema bila da li gradonačelnici mogu da budu poslanici, pa da li poslanik može da bude ministar, milion nekih tema koje nisu evropski standardi. Zato mislim da sva ova pitanja bi trebalo da se razmotre i analiziraju upravo sa tog aspekta najboljih primera i najbolje prakse koja postoji u EU.
Takođe, mislim da svima treba da bude jasno da korupcija nije rođena u Srbiji. Kao i sve ostalo, nastalo je tamo gde je bilo najviše para. Ali postoji jedna druga priča o tome. Mnogi načini za finansiranje stranaka, lično uzimanje para su u nekim zapadnim zemljama proglašene za legalne, kao što je uzimanje provizije za određene poslove itd. Zamislite ovde kod nas kada bi neko to tako uradio. Imam moje kolege, ministre unutrašnjih poslova u evropskim zemljama, čiji suprug ima firme koje se bave biznisom. Zamislite da je to ovde kod nas. Onda ispada da smo mi najgori. Ovo što govorim, uopšte ne želim nikoga da branim, nego samo govorim o tome da moraju da se naprava analize koje će upravo sistemski rešiti sva ova pitanja i, između ostalog, ovo što ste vi predložili, izmene i dopune zakona, ne samo o agenciji, nego uopšte raznih sistemskih zakona koji bi trebalo da budu usmereni na borbu protiv korupcije. Ne znam šta će biti u tom vašem predlogu zakona i na koji način vi to mislite. Vlada će zauzeti stav i nije nikakav problem da raspravljamo o svim tim temama, ali u ovom trenutku, možda to i nije tema kojom treba da se bavi samo vaša stranka ili koalicija, možda postoji čitav niz drugih primera koji su u primeni ovog zakona se pokazali kao da ne funkcioniše možda na najbolji mogući način. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić. Izvolite.

Hvala vam na odgovoru i jednoj implicitnoj podršci koja se u njemu nalazi. Želeo bih da bude naprosto jasno u ovoj inicijativi koliko je to od značaja i za kredibilitet Vlade i za podršku politici Vlade u borbi protiv korupcije, koja upravo može biti obesmišljena, ne od strane političkih aktivista, nego od strane činovnika državnog aparata i delova službi koje bi trebalo da ulivaju najviše poverenja građanima u pogledu njene autentičnosti.
U tom smislu mogu samo da podržim vaše razmišljanje i da motivišem za još intenzivniji i afirmativni odnos sledećim primerima, kažem, ponovo motivisanim aktuelnom situacijom, iz Kragujevca dolazim, gde su tekući politički procesi tema broj jedan. Znate, ne deluje uverljivo kada načelnik policijske uprave u jednoj lokalnoj sredini privodi sa optužbom za zloupotrebu službenog položaja ljude, prema svemu što znamo, siromašnije od sebe. Ne deluje preterano uverljivo kada jedan lokalni policijski funkcioner posle svih prijava svim nadležnim organima za pretnje novinarima, za ozbiljne sumnje korupcije u njegovom najužem krugu, za pretnje izabranim predstavnicima građana ne snosi nikakve sankcije, ali zbog toga intenzivira policijske akcije prema lokalnoj samoupravi i izabranim predstavnicima građana.
Stiče se utisak kao da iza takvih funkcionera države zapravo stoji moć kojoj ni izabrani predstavnici građana, pa ni Vlada Republike Srbije ne mogu ništa. To je onda ono što obeshrabruje u inicijativi koju zastupa Vlada Republike Srbije, a to je ono što, inače, i poslanička grupa URS bezrezervno podržava, baš kao i moja stranka Zajedno za Šumaciju. Da, borba protiv korupcije i protiv kriminala, ali izgleda da će i protiv organizovanog kriminala i korupcije organizovana borba dati potrebne rezultate tek kada se kao prethodni uslov ispuni reforma policije, tužilaštva i pravosuđa, što je uslov stvaranja aparata za uspehe u toj borbi.
Dakle, podržavam ovo razmišlj anje koje ste izneli i stvorićemo motivaciju da zajednički na tom poslu budemo i efikasni i brzi.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade i članovi Vlade, na pitanje koje ću postaviti voleo bih da mi odgovori predsednik Vlade,  jer se tiče strateške orijentacije u politici Srbije. Mada, kada ga budete čuli, odlučite sami ko će odgovoriti.
Dakle, pitanje glasi – da li Vlada Srbije ima u planu preispitivanje režima odnosa Srbije i EU? Da ne mislim da je ovo urgentna stvar, ne bih ni postavio pitanje, ali ću obrazložiti zašto smatram da je ovo urgentna stvar. Pri tome neću govoriti o KiM, prosto da pokušamo da razmišljamo o ovoj stvari bez obzira na ovo pitanje. Što se tiče KiM, EU, kao što znate, ne traži od Srbije da prizna KiM, već samo traži od Srbije da preda KiM. Ali, nije to jedini problem u odnosima Srbije i EU i zato ću fokusirati pitanje upravo na ostatak tog odnosa.
Politika uslovljavanja EU prema Srbiji je bezobalna već godinama. Ali, nije samo ni to problem, postoji problem sposobnosti EU za širenje i mi o tome moramo razmišljati kao partneri koji imamo i ugovorni odnos. Uzgred budi rečeno, taj ugovorni odnos sadržan u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju još nije stupio na snagu. Taj sporazum je potpisan pre četiri i po godine, 29. aprila 2008. godine, a dan danas nije stupio na snagu, što samo po sebi govori o odnosu EU prema Srbiji.
Problem je ovde sada u EU. Ona u ovom trenutku, po svemu što se događa unutar njenih institucija i njene politike razvoja, nema sposobnost za širenje i to se može pokazati na nizu činilaca. Ona nema budžetsku sposobnost za širenje. Ona još nije usvojila budžet ni za iduću godinu, a kamo li za period od 2014. do 2020. godine. Sudeći po onome koliko za Srbiju izdvaja, to je sve manje para. Ona nema sposobnost apsorpcije radne snage iz novih zemalja, dakle, svog tržišta rada da bi se dalje širila. Ona nema institucionalnu sposobnost širenja. Ona nema društvenu sposobnost širenja. Evropska unija se sve više zatvara, što se pokazuje prema njenoj viznoj politici prema Srbiji i ostalim zemljama zapadnog Balkana.
Međutim, nije problem u tome što je EU takva, problem je u tome što Srbija ne menja svoj stav prema EU i svoj ugovorni odnos, bar u onome što može da učini. U EU Srbijom se bavi nekoliko njihovih činovnika i funkcionera koji imaju zapravo ulogu da okreću onaj dolap iz Rakićeve pesme. Srbija ima mnoge manjke u ovom odnosu, koje ću možda stići da kažem u sledećem javljanju, ali dovoljan razlog, obzirom na te manjke, da Vlada zaista ozbiljno preispita odnos Srbije i EU, bez nekih velikih problema, na osnovu sopstvenih činjenica, sopstvenih analiza onoga što je do sada učinjeno i sopstvene strategije razvoja.

Reč ima predsednik Vlade. Izvolite.

Pošto je ovo uopšteno pitanje, mislim da je veoma teško dati odgovor na pitanje koje je u stvari već jedno retorsko pitanje koje podrazumeva da mi sada treba da izvršimo promenu naše strategije u odnosu prema EU.
Sigurno da postoje problemi u zemljama koje su članice EU kada je reč o proširenju, odnosno problemi koji se tiču njihovog javnog mnjenja, koje je protiv proširenja EU, što je i logično, zato što postoji veliki broj država koje više daju novca EU nego što dobijaju. Sigurno da Srbija nije među tim zemljama i neće biti među tim zemljama.
Ako bismo sada gledali šta treba da budu prioriteti naše spoljne politike u narednom periodu, ne vidim mogućnost da Srbija može da vodi spoljnu politiku uspešno ukoliko nema jedan konstruktivan odnos kada je reč o evropskim integracijama, objektivno gledano. Vi ste toga svi svesni. Uostalom, na tome ste i pobedili Miloševića 2000. godine. Niste ga pobedili na tome što ste vikali da je on izdao nacionalne i državne interese, nego ste govorili da je on zaratio sa celim svetom. Govorili ste i da je počinio ratne zločine, ne vi lično, naravno, nego govorim o DOS, kako se to tada zvalo. Svako ima deo svoje biografije koji nije baš slavan, ali dobro.
U svakom slučaju, mislim da bi danas povukli neodgovoran potez prema našoj državi i prema našem narodu ukoliko bismo prekinuli naš proces evropskih integracija. To ne znači da Srbija ne može ni da donese drugačiju odluku. Može, ali moramo da budemo svesni da je 56% naše trgovine sa EU, da najveći broj investitora dolazi iz EU, da su Nemačka i Rusija naši najveći spoljnotrgovinski partneri, s tim što od uvoza iz Rusije 70% ide na naftu i gas.
Takođe, moramo da budemo svesni pri tome, da EU i Rusiji najveći spoljno trgovinski partner. Znači, zašto bi Srbija rekla – neću u EU. Zamislite sutra situaciju, za dvadeset godina, da naša deca žive u zemlji koja će biti jedina u ovom regionu koja neće biti članica EU i gde će odlazak u Albaniju biti odlazak u EU. Ja ne mogu da se borim za takvu Srbiju, bez obzira što mi je Srbija draža i na prvom mestu u odnosu na EU, zato što ne idemo mi u EU zbog njih, nego zbog nas.
Kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, niko nas ne tera, niko nam ne brani da te nacionalne, državne interese branimo kako želimo i kako mi to hoćemo. Ali, ne vidim kako mi drugačije možemo odbraniti osim ukoliko ne učestvujemo u igri. Ne možete pobediti u utakmici u kojoj ne učestvujete. Da li ćemo mi ovde pobediti? Veliko je pitanje šta mi možemo sada da uradimo. Vi kažete sada – EU nas tera da predamo Kosovo. Moram da vam kažem i da vas pitam, nismo li ga mi već skoro potpuno predali? Jesmo. Zašto? Zato što je na Kosovu ostao samo srpski nacionalni državni interes gde srpska zajednica živi.
Vi sada govorite i gledate to sa aspekta knjiga. Uostalom i vi profesore Samardžiću predajete. Koji ono predmet predajete? Evropske integracije? Šta predajete? Da li je tako? Pa koji predmet predajete? Koji ćete predmet predavati ako ukinemo to?
Sa druge strane, znate kako, ne možete i vi iz DSS samo da udarate šamare drugima, a da ne podnesete neki šamar. Kao što ste prošli put govorili ovde i o meni ružne stvari, a govorio je gospodin koji živi i Parizu. Da li je tako? Sada vama nije loše u Parizu EU, a kada dođete u Beograd, to je najgora moguća institucija koja postoji u Srbiji. Molim vas, vratite se svi u Srbiju, pa onda pričajte protiv EU.
(Predsednik: Molim vas, da ovde završimo ovaj deo izlaganja, imate priliku.)
Ili vratite svoju decu, da ovde dele sudbinu ostaloga naroda, a ne da terate tuđu decu, pošto ste nama to govorili da budu protiv EU. Nemam razloga da branim EU više od vas. Oni su vas doveli na vlast 2000. godine.
(Predsednik: Gospodine Dačiću, moram da vas zamolim da ovde završite, pošto je prošao već šesti minut.)
Pa, zar nisam u pravu gospodine Stefanoviću.

Gospodine Samardžiću izvolite.