Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Ova prepreka i problem koji sam malopre izneo se tiče studenata koji borave jedne školske godine, a svakog vikenda se vraćaju. Od njih se traži boravišna viza, ne ulazna. To se traži na graničnom prelazu i tu je problem.
(Ivica Dačić, s mesta: Gde se traži?)
Na makedonskoj granici, granična policija vraća naše studente i ne mogu da ulaze u Makedoniju, ako nemaju tu boravišnu vizu, a ima redovan pasoš ili ličnu kartu, tu je problem.
Još sam postavio pitanje i tih famoznih graničnih prelaza. Možemo ih nazivati malograničnim prelazima, kako god hoćete. Lepo sam čuo odgovor gospodinu Balintu o tim odnosima sa Mađarskom. Ovde sam više puta, kada se budžet usvajao, pitao zašto samo sa Makedonijom u poziciji budžeta nema IPA programa prekogranične saradnje EU. U tom kontekstu imamo i ovu situaciju da ni malograničnih prelaza nema od 2005. godine, iako je doneta odluka, a ljudi treba preko leta da čekaju satima, da bi išli preko glavnog prelaza.
U kontekstu slobode kretanja, nastavio bih sa problemima i na relaciji sa Kosovom. Briselskim sporazumom o slobodi kretanja nisu obuhvaćeni ni Preševo ni Medveđa. U našem delu je samo Bujanovac, samo Končuj i to stvara ogromne probleme. Apsolutno ne vidim koji je to razlog da ti prelazi koji su poprilično masovni, pogotovo Preševo, nisu predviđeni tim sporazumom. Šta će se uraditi da se to reši?
Dalje, opet one takse famozne. Postavljam pitanje – da li uopšte negde u svetu ima slične prakse, da od 105 evra mesečno sada imamo nedeljno 20 evra? Za odlazak do Gnjilana ili povratak mora se plati u toku nedelje 20 evra. Gde ima to u svetu? Sada će 1. januara biti godinu dana. Obećanje je bilo još u januaru prošle godine da će to da se reši, ali nema rešenja. Ne vidim sad gde je tu problem da se konačno, kada toliko govorimo o toj slobodi kretanja, tako da i u tom delu mislim da su i ti problemi, koji iziskuju ažurnost i traže urgentnija rešenja, jer se tiču svakodnevnog života građana. Zamislite, 80 evra mesečno neko ko nije ni zaposlen ili ko ima platu 200 evra. To je katastrofalno.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Uvaženi predsedniče, predsedniče Vlade, članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, gospodine Dačiću, da vam  se izvinim. Malopre sam dobacio sa mesta da su Miloševićeve vlade imale veću podršku nego što je ova imala. Mislio sam da su one imale veći broj poslanika ili poslaničkih glasova u parlamentu, a da nisu završile slavno i da se vi danas u svom poslu, kada ovde iscrpno nabrajate probleme i zablude prošlosti, sa kojima se suočavate, uglavnom rešavate te probleme koji su inicijalno nastali tih godina kada su Miloševićeve vlade u različitim kombinacijama imale enormnu podršku u parlamentu, a u onom prvom iz 1990. godine, čini mi se, podršku gotovo 200 poslanika.
Dakle, taj broj nije uvek merilo kvaliteta i uspešnosti rada, kao ni činjenica da je prošla Vlada, o tome ste mnogo govorili u kampanji, izdržala čitav mandat, očigledno nije bio reper njene uspešnosti. Inače, ova brakorazvodna parnica, koja traje već pet meseci između vas, ostalih članica vladajuće koalicije koji su bili u prošloj vladi, partija koje su činile prošlu vladu ne bi izgledalo ovako otužno i odvratno.
Nadam se da vas nisam tim pominjanjem Miloševića inspirisao da ga ovoliko pominjete u svojim govorima, pošto mislim da to radite na nečastan način. Nije moje da branim Miloševića, ali mislim da nije u redu da DSS optužujete da je izručila Miloševića. Oni su se protivili svim silama izručenju Miloševića. Izručili smo ga mi, izručila ga je partija Mlađana Dinkića, partija Rasima Ljajića i neke druge partije koje danas sede sa vama u Vladi i siguran sam da bi to i danas učinili, kao što bismo mi takođe učinili.
To je vama omogućilo da nakon toga počnete da reformišete SPS i da pravite rast na koji ste danas toliko ponosni. Inače, nije tačno da je Milošević uhapšen, a onda izručen suprotno Ustavu. Izručen je tačno u skladu sa Ustavom, koji je probao da napravi po svojoj meri 1990. godine.
Konačno, na vašem mestu ne bih toliko insistirao na strogom poštovanju Ustava. Bojim se da bi neko vrlo brzo mogao da vas optuži da izlazite iz okvira Ustava kada vodite kosovske pregovore. Liberalno-demokratska partija to nikada neće učiniti. Samo, pazite da to ne učini neko od vaših …

 Gospodine Đuriću, samo vas molim da u skladu sa Poslovnikom postavite jasno formulisano pitanje, jer vam je ostalo tridesetak sekundi.

Ne bih ulazio u vaše kognitivne sposobnosti da li možete da razumete jasnoću pitanja. Omogućite mi da pet minuta govorim i da postavim pitanje. Dakle, još jednom, pazite da vam nož u leđa ne zabiju sadašnji koalicioni partneri.
Hoćemo li konkretno na pitanja? Da li kao predsednik Vlade možete na bilo koji način da kontrolišete i dovedete u red nemogućeg Vuka Jeremića, koji se lažno predstavlja kao predsednik sveta, koji je koliko ja znam, osim toga što je poslanik, a u ovaj parlament nije kročio od dana izbora, na neki način i službenik Vlade, specijalni savetnik ministra spoljnih poslova, i finansira se ono što radi iz budžeta Srbije? Ovo za šta vi optužujete danas DSS, neke druge partije, kada govore protiv Evrope, protiv integracija Srbije na mnogo gori, brutalniji i primitivniji način radi svakog dana Vuk Jeremić u svom ponašanju, bez obzira gde se u tom trenutku nađe.

Vreme.
Reč ima predsednik Vlade.

Kada govorimo o DSS, stvarno ih ne napadam ni za šta. Ne napadam stav da mi treba da prekinemo evropske integracije. To je potpuno legitiman stav. Odgovaram na optužbe koje su dolazile prethodnih sedmica, koje su govorile o tome, čak su i skupovi organizovani u "Sava centru", gde su govorili da je ovo izdajnička vlada itd.
Svako ima pravo da iznese svoje mišljenje. Nisam spominjao DSS da je izručila Miloševića. Govorio sam o tom vremenu. Savezni ustavni sud je, ako se sećate, donosio rešenja o tome da li je to urađeno u skladu sa zakonom, da li postoji zakon ili ne, da li je to urađeno ili nije urađeno. Ali, to je prošlost, ne želim da se vraćam na tu temu.
Ono što mislim da bi u narednom periodu trebalo da bude praktično zajedničko za sve nas, to je da probamo da nađemo rešenje za sve goruće probleme, koji će moći da nas povedu nekoliko koraka napred. Tu zaista mislim da možemo da imamo saglasnost većine političkih stranaka. To jeste teže nego da se oko svega, da tako kažem, svađamo, polarizujemo i da ne bude u Skupštini.
Ne znam da li na neki način vi očekujete da ja sada zaista konkretno odgovaram na ova pitanja ili da izrazim neki svoj stav. Dobro znate da Vlada Srbije funkcioniše po principu koji je jasan, a to je da Vlada vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Međutim, mi nismo nadležni za Generalnu skupštinu UN, tako da ne bih mogao, bar za sada, možda u sledećim promenama Ustava i to stavimo kao nadležnost.
Ono što mislim da je dobro, to je da probamo da to što je Vuk Jeremić izabran na to mesto iskoristimo za našu državnu i nacionalnu politiku, da iskoristimo, da to bude dobar plus, dodatak onome što Srbija radi. Za to je neophodno i da postoji dogovor, koordinacija, konsultacije, a to da li će on vratiti mandat ili ne, stvarno ne bih ulazio u te unutarstranačke odnose u DS, niti mi je to apsolutno namera.
Uostalom, i ova Skupština se izborila za to da mandati pripadaju pojedincima a ne političkim strankama. Ali, mislim da bi bio red da kažemo, bez obzira šta neko mislio o Vuku Jeremiću, dobro je i za Srbiju je zaista velika čast što je građanin Srbije, bivši ministar spoljnih poslova, na mestu predsednika Generalne skupštine UN. Mislim da, bez obzira na stranačke razlike, treba da podržimo da on tu funkciju obavlja najbolje što može, jer to će biti i ogledalo i interes cele Srbije. Hvala.

Narodni poslanik Bojan Đurić.

Ne brinem za to da li će Vuk Jeremić vratiti mandat DS, to me uopšte ne zanima, brinem za vas. Nekako mislim da je vama teža da odete za nekoliko nedelja u Brisel, da postižete teške sporazume, da se mučite, a da Vuk Jeremić priča dogodine u Prizrenu. Da li mislite da to što radi vam pomaže ili da vam odmaže, gospodine Dačiću, da vam poboljšava poziciju, da vam olakšava? Ne zanima me šta radi u DS, zanima me šta radi kao osoba, lice, građanin Srbije, koji je delimično plaćen iz budžeta Republike Srbije.
Evo malo konkretnih pitanja. Pominjali ste svoj ekspoze. Slušao sam ga i tada pažljivo, malo kasnije sam ga čitao i jedna od važnih tačaka je – naš strateški cilj je da stvorimo društvo zasnovano na znanju. Pitam vas i gospodina Mrkonjića, za kog mislim da je resorno nadležan – koje su vas tačno kvalifikacije i fantastično znanje gospodina Dragoljuba Simonovića, novog direktora Železnica, motivisale da mu date priliku da bude direktor sistema koje ima 18.500 zaposlenih?
Bilo je teško naći biografiju gospodina Simonovića, međutim, on je već danas počeo da daje intervjue i kaže da je treći stepen studija završio na Fakultetu za poslovne studije u Banjaluci, a četvrti stepen na Fakultetu za preduzetnički biznis. Sve to od 2008. godine. Na osnovu kojih kriterijuma ste izabrali gospodina Simonovića? Znate li da u njegovoj odluci na sajtu Železnica Srbije piše da se bira Dragoljub Simonović Sima? Da li je to vama ozbiljno vođenje države?
Na kraju, tačno je, kako ste rekli, egzekutiva u Srbiji bicefalna. Da objasnimo ljudima koji nisu studirali pravo ili političke nauke, to znači dvoglava, ali to baš i ne daje pravo predsedniku Republike da vrši državni udar.
Ne znam da li ste, gospodine Dačiću, primetili današnji intervju, odnosno izjavu gospodina Nikolića, osobe koja je kao predsednik Republike, kao druga glava te bicefalne egzekutive, potpisala Zakon o javnim preduzećima, koja je rekla da je potpuno nebitno da li će se direktor javnih preduzeća imenovati na konkursima, ili van njih, ili bez njih? To je šamar i vama kao predsedniku Vlade koji ste potpisali i poslali u Skupštinu Zakon o javnim preduzećima, gospodinu Dinkiću koji je ovde danima, uz najbolju volju, ipak zbog koalicionog mira, nije smeo da kaže koje su to stranke protiv departizacije, odnosno raspisivanja konkursa.
Da li mislite da ćete uspeti da realizujete ono što ste predvideli u svom ekspozeu? Da li ćete uspeti da podelite tu pravdu o kojoj toliko često govorite, da vlast ne sme da živi isuviše dobro kada narod živi teško, u situaciji kada osobu ovako mizernih kvalifikacija imenujete na mesto direktora Železnica Srbije, preduzeća koje dobija 130 miliona evra godišnje subvencije i ima preko milijardu evra gubitaka?
Kako se osećaju oni drugi građani Srbije, onih nekoliko stotina hiljada koji su ostali bez posla? Ili, kako se oseća svaki normalan student u ovoj zemlji, gospodine Obradović je tu, sa privatnog ili državnog univerziteta, kada ih ovako ponizite, kada lice ovakvih kvalifikacija postavite za direktora Železnice Srbije? Milošević to nikada ne bi radio.