Hvala, gospodine Dačiću.
Reč ima gospodin Jovanović. Izvolite.

Meni je jasno da vi pokušavate uspešno da glumite ovde u parlamentu. Zar se ne osećate neprijatno u atmosferi koja vas je zatekla ovde u Skupštini, u tim oštrim pitanjima kojima vas izlažu poslanici srpskog parlamentu? Oštrija su samo u Pjong-jangu kada se pojavi veliki vođa.
Šta ste vi postali? Neko ko deli pravu po Srbiji. Tako o sebi govorite. Vi ste predsednik Vlade koji treba da kaže ovde u parlamentu na kraju godine – izvinite, građani, ono što smo planirali nismo uradili, 170 hiljada vas je ostalo bez posla, povećala se inflacija, smanjile se investicije, razorili smo poslovni život u zemlji, pokrenuli negativnu energiju, uveli vikend racije, traumirali vas svojim besmislenim međustranačkim i koalicionim sukobima. Ministar ste policije.
Ko vam je branio četiri godine da se borite protiv korupcije i kriminala? Ko u Srbiji prisluškuje predsednika Republike? Ko u Srbiji prisluškuju predsednika Vlade? Kako prolaze oni lideri u zemlji koji zloupotrebljavaju institucije i na tome grade svoju politiku? Na lažima? Vrlo dobro znate odgovore na ta pitanja.
U politici sam duže od 12 godina. Sedamnaest godina sam u politici. U tih 17 godina mnogo više sam se borio protiv vas, nego nešto radio, između ostalog, sa vama. Verujte mi, značajnije mi je ono što sam zajedno sa vama uradio, nego što sam radio protiv vas. Vi ste me prinudili da trošim svoj život u besmislenim sukobima. Ovde nismo došli da bi ratovali sa onima koji su danas vlast. Ovde smo da bi štitili interese ljudi i o sposobnosti samo nas da te interese formulišem i na jasan način predstavimo, politički zavisili.
Loša nam je zemlja danas, gospodine Dačiću, ne zato što je teška ekonomska kriza, nego zato što imamo krizu upravljanja. Ko vodi ovu zemlju? Vi ili vaš prvi potpredsednik? Pitajte narod oko sebe, pa ćete dobiti odgovor na to pitanje. To nije dobro. To nikada nije bilo dobro i ne može biti dobro sada. Nemojte da se pozivate na istraživanja. Radne grupe istražuju, pa otkrivaju, da Srbi više vole svoje lidere, nego sami sebe, više nego Miloševića i Tita zajedno. Dosta sa tim ludilom u 21. veku na kraju 2012. godine.
Samo jedna poruka Srbiji – nismo u stanju da odgovorimo na pitanje šta je cilj našeg naroda i naše zemlje, pomozite da ga formulišemo? Na šta liči kosovska politika? Da li treba Cvijan da se obrati Ustavnom sudu, da bi dobili odgovor od Ustavnog suda, pošto samo na njegova pitanja odgovaraju? Evo, DSS ovde, nikada se nismo slagali oko kosovske politike. Parlamentarna grupa je postavila pitanje Ustavnom sudu – da li su postupci Vlade Republike Srbije u pregovorima sa kosovskim institucijama i EU u skladu sa Ustavom ili ne? Ustavni sud ćuti. Šta onda reguliše naše odnose, ako ne Ustav i zakoni? Tabloidi, na svečanostima na kojima se pojavljujete da sutra ne bi bili šikanirani na naslovnim stranama? Pred kim se to povlačite i vi i vaša stranka i većina vaše koalicije?
Na šta liči naša zemlja danas? Nećemo da pričamo o aferama. To me ne interesuje, a mogao bih mnogo toga da kažem.
(Predsednik: Vreme.)
To što znam prisiljava me da vam se suprotstavljam u onome što delovi vaše Vlade rade, a vi o tome ćutite. Ko ćuti, sa tim se slaže.

Reč ima premijer Dačić. Izvolite.

Znate šta, ne pripadam grupi ljudi koja želi da deli revolucionarnu pravdu. U svakom slučaju, imam pravo da iznesem svoje mišljenje i kada govorim ko je u pravu ili nije u pravu, govorim sa političkog aspekta. Uostalom, mi smo političke stranke koje se bore za podršku građana.
U tom smislu, razumem potrebu da to što vi govorite, kao opoziciona stranka. Ne utičem na to koja ćete pitanja da postavite Vladi Republike Srbije. Ako vi niste zadovoljni žestinom tih pitanja prema Vladi, ne mogu da teram same članove Vlade da pitaju sami sebe. Tu stojimo pred vama, pa pitajte šta hoćete. Ako ne znamo da vam odgovorimo ili nemamo podatke, dobićete pismeno.
Ne vidim razlog za toliku galamu. Zašto? Čini mi se da imamo zajedničke ciljeve. Ovo je sve borba za politički prostor na političkoj sceni. To sve razumem. Ovo je borba za pozicioniranje. U ovom smislu, što želim da govorim kao predsednik Vlade, mene to ne zanima. Sada govorim o tome da je položaj u kome se Srbija nalazi veoma težak. To je možda jedan od najtežih perioda u istoriji. Od realnog i kritičkog sagledavanja te stvarnosti zavisi da li će politika koju vodimo biti realna i ostvariva.
Na kraju mandata ove vlade neće se meriti to šta smo želeli, nego šta smo uradili. Niko nema tu čaroliju ili čarobni štapić da za šest meseci postojanja Vlade reši neka goruća pitanja, kao što je ekonomska kriza ili problem KiM. Moramo da budemo svesni situacije u kojoj se nalazimo, realnog odnosa snaga i posledica tih naših odluka. To je odgovoran odnos prema narodu i prema državi.
Sada smo u vremenskoj odrednici, gde svaka odluka ima velike i dalekosežne posledice. Zato kada i razgovaramo o KiM, a o tome će se sigurno parlament izjasniti u prvim nedeljama sledeće godine, o rezoluciji koju će zajedno predložiti, odnosno koju će zajedno pripremiti predsednik Republike i Vlada Republike Srbije, to će biti predlog Vlade, pošto mi imamo tu zakonsku inicijativu, odnosno mogućnost predlaganja dokumenata, važno je da nađemo balans između odluka koje treba da donosimo i posledica koje iz tih odluka mogu da proisteknu.
Ovo vreme je mnogo odgovornije i ozbiljnije, nego što je partijski interes svake od naših stranaka. Mislim da nema razloga za ovakve tonove, osim ukoliko svi ne glumimo. Nemam potrebe da glumim, jer sve što sam pričao, pričao sam i ranije, i ono što sada govorim, mislim da radim odgovorno u ime Vlade Srbije, a prema ovom narodu i ovoj državi.
Da li smo uspešni u tome, proceniće građani na izborima. Oni će deliti pravdu. Možemo da dajemo svoje mišljenje vezano za to. Ne vidim bilo koju od političkih stranaka, kao neprijatelja. Ne vidim bilo koga kao prostor za ubiranje političkih poena u kritici jednih ili drugih.
Znam da ovde ima i političara koji vole da samnom polemišu, neki su to namerno radili. To je odgovaralo i njima da mene napadaju, i meni da njih napadam. To je lepo izgledalo za javnost i svi su bili zadovoljni. Niko danas ne može da dobije na temi Kosova bilo kakve poene, jer je situacija veoma loša. Nalazimo se maltene na izgubljenom terenu. Evropske integracije, sledeći prolazni rok će biti u martu.
Ne bih voleo da se vraćamo na temu Kosovo ili Evropa.
(Predsednik: Vreme.)
Ne bih voleo da to bude glavna tema naših rasprava jer je pojednostavljena. Zato moramo da napravimo balansiranu politiku koja će se jednostavno truditi da nas ne postavlja pred tu dilemu. Zato, gospodine Jovanoviću, hvala vam što ste me kritikovali, ali budite uvereni da neću podneti ostavku zato što mislim da radim u interesu naroda i države i to će, uostalom, narod najbolje proceniti kada za to dođe vreme, a to će biti za četiri godine. Hvala.

Hvala.
Samo se prijavite još jednom, molim vas.

Gospodine predsedniče, dugo traje ovih pet minuta, namučiste se da ih potrošite. Tako to obično bude kada nemate šta da kažete. U ovoj Skupštini, konstituisanoj nakon majskih izbora, naša poslanička grupa je podnela najviše zakona i inicijativa koji, osim imena naše stranke, koje se nalazi ne mestu na kome se mora naći kao pokretač inicijative, ni po čemu ne mogu biti tretirane kao partijske inicijative, već pre svega kao izraz najozbiljnije brige za čitavo društvo. Pogledajte na kakvom ste sporazumu vi napravili svoju Vladu i na šta liči politika Vlade šest meseci posle tog sporazuma. Što se vi samnom sporite oko Kosova? Rešite to u okviru svoje vladajuće koalicije sa predsednikom države, on vas je doveo na mesto predsednika Vlade. Sa njim ste danas u nesporazumu u okviru kosovske politike i platforme, ne samnom. Samnom ste oduvek bili.
Od 1996. godine, gospodine Dačiću, puno je argumenata koji bi valjda svakom razumnom bili dovoljno čvrsti dokazi da nas makar sluša, nas iz LDP. Od 1996. godine svaki naš nesporazum, bez obzira na težinu sukoba koji su ga pratili, okončan je tako što ste se vi naknadno presvlačili, što od onoga da je šačica huligana pokrala izbore, što smo stigli do lex specialis, što od Nikolićevog, Šešeljevog i Vučićevog referenduma i JUL-ovskog, koji smo rekli - ne NATO, stižemo do Vučića koji u Vašingtonu moli Amerikance da još malo ostanu na Kosovu, što od našeg pitanja - što gurate Srbe na barikade pre godinu dana, mi danas stižemo do srpske žandarmerije koja te barikade ruši. Ne možete tako da se presvlačite doveka.
(Predsednik: Vreme.)
Kraj je svemu tome. Zato treba da podnesete ostavku.

Narodni poslanik Saša Milenić.

Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, pošto ministar pravde u Vladi Republike Srbije, gospodin Selaković, nije tu, pitanje upućujem samo predsedniku Vlade i ministru unutrašnjih poslova, gospodinu Dačiću.
Narodni poslanici stranke Zajedno za Šumadiju pripremaju jedan zakonski predlog za Narodnu skupštinu, između ostalog i zato što smo uvereni da su poslanički zakoni potrebni našoj demokratiji. Na samom smo početku priprema i verujemo da ćemo to ubrzo usaglasiti i formulisati kao zajednički predlog poslaničke grupe URS, ali da bi taj predlog imao skupštinsku većinu na svojoj strani neophodnu za usvajanje zakona, mislim da je odlučujuće kakav će stav prema tom predlogu zauzeti Vlada Republike Srbije. Zato to i pitam, uz eventualne sugestije.
Reč je, naime, o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. U postojećem zakonu, kao što znate, postoji čitav niz mera, obaveza koje u interesu transparentnosti, zakonitosti rada, preveniranja koruptivnog delovanja moraju da obavežu nosioci javnih funkcija.
Međutim, ono što je za nas neshvatljivo i potpuno neprihvatljivo, da se u smislu postojećeg zakona nosiocima javnih funkcija smatraju isključivo izabrani predstavnici građana. Pored toliko državnih organa i službi u glomaznom državnom aparatu, jedino su građani i njihovi izabrani predstavnici sumnjivi na korupciju. Ni najviši oficiri vojske i policije, načelnici uprava i službi, nemaju nikakvih obaveza po osnovu tog zakona, oni su potpuno nesumnjivi na korupciju, ali su na korupciju sumnjivi per definizione mi a priori izabrani predstavnici građana.
Povodom najaktuelnijih kragujevačkih zbivanja i političkih procesa koji se tamo vode, uzeću upravo policiju za primer, da bih izbegao nesporazume reći ću da stranka Zajedno za Šumadiju ima poverenja u srpske policajce. Policajci u Kragujevcu su naše komšije. To su ljudi koji profesionalno, odgovorno u devedeseto procentnom obimu…
(Predsednik: Vreme.)
… obavljaju svoje složene poslove, ali da bi u policiju imali isto takvo poverenje, zahtevamo proveru načelnika i odgovarajućih funkcionera policije, a ovakav zakon bio bi prvi korak u tom pravcu. Zanima me stav Vlade.

Hvala.
Predsednik Vlade, izvolite.

Pošto nije tu ministar pravde, Ministarstvo pravde je nadležno za taj zakonski okvir, kada je reč o borbi protiv korupcije. Sigurno da treba razmatrati sve ove zakone. Više puta sam isticao i u vreme mandata prethodne vlade da mi ponekad uzmemo neku temu kao tabu temu i kao jedan totem koji niko ne sme da kritikuje. Onda na osnovu toga nekoliko eksperata sedne i piše određene zakone, govoreći o tome da su to evropski standardi. Tako smo došli do nekoliko zakona koji su u primeni pokazali da ne samo da nisu evropski standardi, nego da upravo u evropskim okvirima ima više različitih rešenja, od toga, sećate se ovde, jedno vreme je glavna tema bila da li gradonačelnici mogu da budu poslanici, pa da li poslanik može da bude ministar, milion nekih tema koje nisu evropski standardi. Zato mislim da sva ova pitanja bi trebalo da se razmotre i analiziraju upravo sa tog aspekta najboljih primera i najbolje prakse koja postoji u EU.
Takođe, mislim da svima treba da bude jasno da korupcija nije rođena u Srbiji. Kao i sve ostalo, nastalo je tamo gde je bilo najviše para. Ali postoji jedna druga priča o tome. Mnogi načini za finansiranje stranaka, lično uzimanje para su u nekim zapadnim zemljama proglašene za legalne, kao što je uzimanje provizije za određene poslove itd. Zamislite ovde kod nas kada bi neko to tako uradio. Imam moje kolege, ministre unutrašnjih poslova u evropskim zemljama, čiji suprug ima firme koje se bave biznisom. Zamislite da je to ovde kod nas. Onda ispada da smo mi najgori. Ovo što govorim, uopšte ne želim nikoga da branim, nego samo govorim o tome da moraju da se naprava analize koje će upravo sistemski rešiti sva ova pitanja i, između ostalog, ovo što ste vi predložili, izmene i dopune zakona, ne samo o agenciji, nego uopšte raznih sistemskih zakona koji bi trebalo da budu usmereni na borbu protiv korupcije. Ne znam šta će biti u tom vašem predlogu zakona i na koji način vi to mislite. Vlada će zauzeti stav i nije nikakav problem da raspravljamo o svim tim temama, ali u ovom trenutku, možda to i nije tema kojom treba da se bavi samo vaša stranka ili koalicija, možda postoji čitav niz drugih primera koji su u primeni ovog zakona se pokazali kao da ne funkcioniše možda na najbolji mogući način. Hvala.