Hvala.
Reč ima gospodin Kasalović, replika. Izvolite.

Vrlo kratko, bez želje da dalje učestvujem u ovoj vrsti polemike, rebalans budžeta se nije usvajao zbog garancije zaduživanja "Srbijagasa" ili bilo kog drugog javnog preduzeća. Rebalans je bio jednostavno refleksija dotadašnje politike Vlade u toku 2012. godine, bez mogućnosti da se značajnije reaguje u tom trenutku i vi znate da je bilo i potrebe da se predvide čak i zarade za pojedina preduzeća, koja nisu bila planom budžeta predviđena.
Na taj način, jednostavno se nije mogla završiti poslovna godina. Bilo je više razloga za taj rebalans nije po tom osnovu. Jedino što se možemo složiti vi i mi, jeste da vi takođe kritikujete tu politiku, ne izražavate personalnu kritiku prema menadžmentu i prema preduzeću, nego jednostavno prema takvoj politici. Kažem vam da je sa takvom politikom napravljen diskontinuitet.
Vi imate pravo da sumnjate kao opozicija i da kritikujete, a ja vam kažem da sam ja uveren da je napravljen diskontitnuitet i da će to biti dokazano radom ove vlade u 2013. godini.

Hvala.
Reč ima Zoran Ostojić. Izvolite.

Da li je napravljen diskontinuitet ako je pola Vlade isto, to ćemo videti, ali kada je u pitanju LDP, postoji kontinuitet. Kada ste u prošloj vladi tražili garancije za "Srbijagas", isto smo govorili. Nema razloga da ne govorimo sada drugačije, sada smo još uvek u 2012. godini i pričamo o 2012. godini.
Bili smo protiv budžeta, obrazložili smo zašto, između ostalog i zbog predviđenih garancija. Došle su na dnevni red te garancije i kontinuitet je da budemo protiv, ali obrazlažemo – protiv. U obrazloženju piše da se odbija naš amandman, kako bi se izbeglo da preduzeće dođe u situaciju da ne može da ispunjava svoje obaveze, što bi prouzrokovalo dodatno opterećenje na likvidnost preduzeća.
Ova rečenica bila je u obrazloženju i prošli i pretprošli put i natprošli put, i svaki put kada ste davali garancije i dok nismo došli do 530 miliona evra bez današnje garancije.
Znači, isto je, zato smo rekli da ima kontinuiteta. Vi tvrdite, eto, sledeće godine neće biti, ali sada ovo je kontinuitet. Nova Vlada, a kontinuitet, tačno. Liberalno demokratska partija, kažete, personalno ne napada menadžment "Srbijagasa".
Kako da vam kažem, čovek koji kaže da se treba zaduživati jer se onda upravlja većim kapitalom, čovek koji je rekao da ovakav javni dug Srbije nije ništa kada bi društveni proizvod bio 100 milijardi evra, zaista je dao doprinos ekonomskoj nauci.
Ali, hajde ako smo mi pristojni, pa ne idemo personalno, mada svakako ne mislimo najbolje o menadžmentu, samo da citiram Zoranu Mihajlović, evo, ne govori LDP, ona je redovno kazala da je "Srbijagas" u teškoj finansijskoj situaciji, jer je od trenutka kada je Dušan Bajatović postao direktor, vrednost kapitala te kompanije smanjena za 40%. Rekla da je da postoji osnovana bojaznost, a ja bih rekao da postoji apsolutna sigurnost da će dug "Srbijagasa" postati javan.
Takođe je rekla da ona, ministarka, Mihajlović Milanović, da je Bajatović zaposlio po rođačkoj i partijskoj liniji više od 200 ljudi. Nije to rekao LDP, sadašnja ministarka koja ne brani ove garancije iz SNS. Zato kažemo da ovoj vladi ne možemo verovati, zato kažemo da ova vlada nastavlja kontinuitet politike zaduživanja zemlje, kao i prethodna vlada, nesporno, jeste nas je jednom zadužila, jer je bila nesposobna, da sprovede suštinske reforme u ovoj zemlji. Zato kažemo da je to kontinuitet politike.
Izvinite, ponoviću vam podatak da je Cvetkovićeva vlada zadužila zemlju za četiri godine, otprilike šest milijardi evra. U toj vladi su sedeli i socijalisti, u toj vladi je Dušan Bajatović takođe bio direktor "Srbijagasa", i G 17 plus, Rasim Ljajić, PUPS, da ne nabrajam sada sve, a ova vlada za ovih pet ili šest meseci, sa ovim zaduživanjem, a biće dug, to je svima jasno, jer firma koja duguje milijardu evra, ona duguje više nego što vredi. Ova vlada je za ovih pet, šeste meseci sa ovim garancijama skoro se približila tri milijarde. Prešla je dve i po milijarde, budite uvereni.
U tom smislu smo protiv ovoga i zato vas molimo za razumevanje, da ne idete dalje tim putem, ukoliko već tvrdite kako ste napravili diskontinuitet.

Hvala.
Reč ima potpredsednica Grubješić. Izvolite.

Ja zaista imam razumevanja, kao što sam uvek imala za opoziciju, pošto sam i sedela u ovom parlamentu osam godina, ali ja ne znam da li su svi narodni poslanici pogledali amandmane koje je podnela LDP. Ima 28 identičnih amandmana – briše se, i 28 identičnih obrazloženja.
Mislim da to nije dobra parlamentarna praksa, to se naravno radi, podnose se identični amandmani, identična obrazloženja, ali ja sam makar od vas očekivala da budete malo drugačiji, jer ovo sam gledala u nekim ranijim godinama, pogotovo ove amandmane - briše se. Kako je prošla stranka koja je takve amandmane podnosila, vi to bolje znate od mene.

Hvala.
Gospodine Đuriću, vašoj poslaničkoj grupi je preostalo još tri minuta. Izvolite.

Nemam ja problem s tim o čemu vi pričate, gospođo Grubješić. Znate kada ima makar malo šanse da se zakon popravi, iako je prilično loš, kao što je bio Predlog zakona o javnim preduzećima, tu su vam podneli 30-ak amandmana. Skoro 20 ste prihvatili i napravili smo nešto od tog zakona, na kraju.
U međuvremenu ste ponovo uspeli da ga upropastite, reicmo ovim imenovanjem direktora "Železnice". Naravno, naši amandmani su politički. Mi smo protiv toga da se usvoje ovi zakoni, zato tražimo da se svi njihovi članovi obrišu. Zato što ja neću da glasam za kredit "Srbijagasu", koji između ostalog, kod bioloških sredstava kojima raspolaže, ima između ostalog osnovno stado nazimice 2.264 komada, osnovno stado krmače 1.823 i osnovno stado nerasti 112 komada. Ne znam šta su nerasti.
Ako vi hoćete, vi plaćajte kredite tom preduzeću. Mi nećemo. Vas ništa ne obavezuje, naći ćete način verovatno da uđete i u sledeću vladu. Verujte mi, nekada je časnija i ona sudbina, u ovom slučaju sasvim sigurno, koju je doživela SRS. Mislim da je njihova pozicija časnija od pozicije ovih, sa kojim se danas nalazite u Vladi.

Hvala.
Reč ima gospodin Zoran Ostojić. Izvolite.

Vidite, jeste u pisanom obliku da su nam ista obrazloženja, ali u usmenom izlaganju, verujte da su različita, za razliku od Vlade koja je samo jedno obrazloženje dala, a ne više.
Hajde da kažemo ovako, ko vodi Vladu u kojoj sedite? Nekako mi se čini da najbolje razume tu praksu, imali su tada reč, sada nemaju. Rekao sam da smo mi u pisanju amandmana bili kreativni. Nisam rekao da smo bili originalni.
Da, tu praksu su uveli ovi koji sada vode Vladu, odnosno stožer su Vlade, imaju većinu, imaju predsednika. U bici za bolje sutra, u pokušaju da vas sprečimo da učinite još zla, kad kažem još mislim na to da ste prvo prethodno sve ovo radili sa drugim partnerima, sada radite sa ovima koji razumeju ovo "briše se", legitimno je, ne pravim opstrukciju, pričam argumentovano, čak smo vas vraćali na dnevni red, vi ste počeli, ne vi, nego drugi, i mi želimo da sprečimo ono što svi vi znate da ne valja. Svi vi znate. Kad odete kući savest, savest je deo ljudskosti, vi znate da smo mi u pravu.
Koji je dugi način? Drugi način je da dobijemo priliku da obrazložimo još jedanput i još jedanput zašto sa ovakvom praksom vođenja države treba da se prekine. Zato nam je teško da slušamo kad se međusobno optužujete, kad objektivno postoji, bar na ovom i hiljadu drugih primera, nešto što se zove kontinuitet.
Promenili su se ljudi, ali se teško menja politika. Na kraju krajeva, možda je to prirodno. Ne može gospodin Atlagić, da ono u šta je verovao 40 godina, ovako sad promeni, kao na primer neko ko mu sada vodi stranku. Zato smo i govorili da je lako promeniti svoje mišljenje, ali je teško promeniti tuđe mišljenje koje je postalo pogrešno onda kad si ti imao pogrešno mišljenje. Kad 20 godina pričaš jedno i zaludiš stotine hiljada ljudi i onda posle 20 godina kažeš – e sad ja tako više ne mislim, mislim suprotno, tvoja je odgovornost da učiniš sve da te ljude koje si zaludeo i koji misle pogrešno i čija je politika, odnosno podrška politici dovela zemlju u katastrofu, da im kažeš sad i vi treba da promenite mišljenje, kao što sam ja. Ja sam odgovoran čovek i neću samo svoje mišljenje da promenim, nego ću učiniti sve da promenim i mišljenje stotina hiljada ljudi koji su mislili od belog da je crno, a od crnog da je belo i druge ljude ubeđivali u to.
(Marijan Rističević, s mesta: Da od belog je brašno.)