Dame i gospodo narodni poslanici, imamo tu malih, očigledno, neslaganja. Nismo mi prvi ovo izmislili. Pogledajte Zakon o poreskom postupku i o poreskoj administraciji. Hajde da napravimo razliku između nepovredivosti stana i poslovnog prostora. Hajde da vidimo kada neko ima registrovanu delatnost, da li on baš ima nepovredivost privatnog poseda.
Kako to da, recimo, poreska policija može da uđe u objekat, poslovni prostor, čak i za onaj koji nije registrovan kao poslovni prostor, ali se sumnja da se u njemu vrše dela koja su vezana za poreski postupak i poresku administraciju. Po tom istom zakonu, čak mogu da uđu, da proveravaju, da nešto od dokumentacije nije izneto u privatan posed, mogu da zaplene opremu, mogu da zaplene knjigovodstvene podatke, da o tome izdaju samo priznanicu i da odnesu u dalju kontrolu. Mislim da je taj zakon baš donela vaša vlada i onda on nije bio neustavan.
Znači, ovde nije reč o nepovredivosti stana, tu nema kršenja Ustava, nego o proveri poslovnog prostora. Svi državni organi sa određenim javnim ovlašćenjima, kada je u pitanju obavljanje delatnosti, ne primenjuje se na njih u potpunosti nepovredivost privatnog poseda, zato što vrše određenu delatnost, tako da nemojte da ulazimo više u tu priču.
Ne znam koliko puta još moram da vam kažem za sastav komisije, barem četvorica od sedmorice, moraju da ispunjavaju uslove da bi bili sudije. Šta ćete više da bude pravnik?

Hvala.
Reč ima Dejan Mihajlov, replika. Izvolite.

Ja neću poput kolege iz drugih stranaka da kažem – taj zakon nismo doneli mi, nego je donet na predlog vaših sadašnjih koalicionih partnera, što bi uradili oni i rekli da je to predlog Mlađana Dinkića.
(Veroljub Arsić, s mesta: Vi ste glasali.)
Mi smo glasali i mi se slažemo sa tim, gospodine Arsiću. Ja neću to iskoristiti kao opravdanje, naprotiv, mislim da poreska policija i finansijska policija treba da imaju ovlašćenja i to je potpuno drugo, jer se oni bave prikupljanjem javnih prihoda. Porezi su javni prihodi. Puni su budžet od njih i oni moraju da imaju ovlašćenje da se staraju o primeni zakona, odnosno, o naplati poreza.
Mi se potpuno slažemo sa tim i mi nemamo nikakav problem da poreska policija ima pravo da vrši apsolutnu kontrolu u prostorijama naručioca firmi. Što se nas tiče, tu nikakvog problema nema, ali ovde govorimo o republičkoj komisiji koja se ne bavi ni javnim prihodima, ne bavi se ni drugim stvarima, ovde govorimo o republičkoj komisiji, koja ima jedno ovlašćenje, koje po nama prevazilazi njene mogućnosti.
Razumem, u republičkoj komisiji ima šest članova, sedam, predsednik i šest članova. Znači, oni treba da sude u prekršajnom postupku, oni treba da se staraju o primeni ovog zakona, oni treba da idu i da plene dokumentaciju po kancelarijama i po prostorijama širom Srbije. Znači, naručioci nisu samo iz Beograda, nego iz cele Srbije. Znači, mi ćemo imati sedam supermena ili ćemo to da prepustimo sekretaru i članovima republičke komisije, zaposlenima u okviru republičke komisije.
Znači, mi ovde govorimo o tome da poreska policija ima jedan razgranat sistem po celoj Srbiji, i poreska uprava, i to su potpuno različite stvari. Ovde govorimo o nadležnostima jednog usko specijalizovanog tela republičke komisije, koje se bavi Zakonom o javnim nabavkama i zaštitom procedura, postupaka i zaštitom državnog interesa u procesu javnih nabavki. To su po meni različite stvari. Hvala.

Hvala, gospodine Mihajlov.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Kolega, čini mi se da smo se bar u nečemu složili. Vi ste spremni da radi poboljšanja efikasnosti naplate poreza date određena ovlašćenja nekom državnom organu. Evo, i ja se slažem. Malo je neuobičajeno, ali tako je.
Sa druge strane, ne slažete se da ti isti prihodi koje obezbeđuju ovi organi i poreski obveznici budu kontrolisani na sličan način. To vam je kao kada nađete dobar izvor, postavite na njega česmu, ali sipate u kofu na kojoj je dno probušeno. Vi o tome govorite.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

U toku čitave ove rasprave zaista smo želeli da probleme koji su postojali u prethodnom Zakonu o javnim nabavkama otklonimo uspostavljanjem efikasnih mehanizama kako bi se te zloupotrebe u primeni otklonile. Svi naši amandmani su išli u tom pravcu.
Naša ključna primedba na komisiju se upravo ogleda u ovoj koncentraciji nadležnosti koja je zaista neverovatna. Činjenica da postoje zloupotrebe u javnim nabavkama ne treba da bude prepreka za druge institucije rade svoj posao kako bi se one otklonile.
Pogledajte šta se sve koncentrisalo u ovoj komisiji. Kada čovek pogleda, retko je naći neki organ koji to ima. Taj organ pokreće postupak, sprovodi sve ove radnje, pleni, zatvara, uzima dokumentaciju, istražuje, saslušava i sudi, sve isti ljudi. Ono narodski – kadija te tuži, kadija ti sudi. U jednoj instituciji se vodi istraga, saslušavaju se, utvrđuju se činjenice, saslušavaju se lica i taj isti organ donosi odluku.
Retko je gde naći organ u kojem je takva koncentracija. Uz sva ova opravdanja potrebe da se otklone problemi koji se odnose na javne nabavke, ali ovakvu moć u jednom organu koncentrisati je problematično, jer može doći do zloupotreba, a to se uvek govorilo. Onaj ko optužuje, ne može da presuđuje i to je naša suštinska zamerka ovde.
Drugi organ treba da utvrdi činjenice da li se nešto desilo u postupku javnih nabavki. Zato smatramo da druge institucije treba da rade ovaj posao, i prekršajni sudovi i policija i tužilaštvo i svi drugi organi, a ne jedan isti organ sve ove nadležnosti da konzumira. Hvala.

Hvala.
Gospodine Arsiću, izvolite.

Sada kada čitamo po novinama šta se sve radilo u sistemu javnih nabavki, građani mi često postavljaju pitanje – u redu je, lepo je što vi hoćete s tim da se izborite i treba, ali šta mi imamo od toga, gde je novac koji je pokraden od države. Sad ćemo da pokrećemo druge parnične postupke da država nadoknadi štetu, plen imovine koja je nastala vršenjem krivičnog dela itd.
Hajde mi objasnite kako, ako komisija nema ta ovlašćenja, može da proveri da li je ugovor zaključen ili nije, a sumnja da jeste­­? Da piše krivičnu prijavu tužiocu, koji će da postupi u roku od 30 dana, 60 dana, 90 dana?
Tu ima još jedna stvar. Ovo nije pitanje delatnosti, ovo je pitanje trošenja javnih sredstava. Ko hoće da učestvuje u ovoj priči, neka učestvuje i neka prihvati pravila igre koja su u ovom zakonu. Ko neće, ne mora. Oni koji vrše javne nabavke, niko nikoga ovde ne bije po ušima ni da bude član komisije, ni da bude direktor javnog preduzeća. Niko nikoga na to ne tera, to je njegov izbor. Ako je to njegov
izbor, takođe mora da se pridržava jednog ovako rigoroznog zakona, jer baš zbog tako širokih tumačenja zakonske regulative, mi smo danas došli ovde gde jesmo.
Ovaj zakon nije samo želja da se uradi nešto bolje, nego je na prvom mestu cilj da se spašava ono što je preostalo da se spasi. Pogledajte, neću više da ulazim u neke velike polemike i diskusije, ali najveće zloupotrebe su bile u postupcima javnih nabavki…
(Predsedavajuća: Vreme.)
Završavam. Baš zato što smo dozvoljavali da se zakon naširoko i nadugačko tumači, a i kada su otkrivane, šta su od toga imali oni koji su izgubili sredstva, a to su građani sa jedne strane, a sa druge strane još uvek i po ovom zakonu postoji mehanizam sudske zaštite, tj. pokretanja upravnog spora pred nadležnim sudom i tu se odlučuje kao poslednjom instancom.

Hvala.
Gospodin Palalić, replika.