Molim vas da mi ovo ne računate u vreme zato što ću dati objašnjenje. Nadao sam se da predsedavajućem Skupštine ne moram da dam objašnjenje zbog čega.
Znači, izuzetno iz stava 1. ovog člana za sledeće odluke Skupštine Fonda, potrebna je saglasnost oba osnivača. Znači, pričam o konsenzusu kojim se traži saglasnost oba osnivača. Ako sam vam dao objašnjenje i ukoliko sam vas uverio da se držim teme, molim vas da mi to vreme koje sam iskoristio da vama objasnim, ne računate u vreme poslaničke grupe, nego sada na dalje.
Skupština AP Vojvodine je u vrlo kratkom roku, i to za dan, dan i pô, uspela da se sastane i da dâ odgovor na svaki podneti amandman. Bilo je napominjano da na ovaj amandman nije stigao odgovor. Jeste, stigao je odgovor i na taj amandman i to je na drugoj strani materijala pod alinejom 3. Znači, apsolutno i to stoji.
Još jedna stvar, pitanje zbog čega Skupština AP Vojvodine nije mogla da na ovaj amandman dâ odgovor ranije ili na samoj sednici Odbora, po članu 72. Poslovnika, saziv za sednicu Odbora dostavlja se u pisanom obliku članovima Odbora, poslaničkim grupama i Vladi, istaknut na oglasnoj tabli najmanje tri dana pre dana održavanja sednice Odbora. Izuzetno saziv može u kraćem roku.
Ovde sam milion puta govorio i apelovao da zakazujemo sednice Skupštine u nekim malo dužim rokovima, da se omogući adekvatna priprema sednice Odbora i adekvatna sama diskusija na plenumu.
Vraćam se opet na samu suštinu amandmana. Ovde govorim o proceduri u vezi ovog amandmana, u vezi izjašnjenja na ovaj amandman. U svakom slučaju, ukoliko neko ima 78%, a neko 22%, a tih 22% može da praktično onemogući usvajanje poslovnog plana Razvojnog fonda za, na primer, naredni period, šta to znači? To znači mogućnost blokade rada fonda i postavlja se pitanje zaštite interesa onih koji imaju 78% u samom fondu.
Druga stvar, mi ovde pravimo pravila za ubuduće, za čitav niz godina i pravila za sve, za svakog ko će danas, sutra biti u svojstvu osnivača, odnosno u određenom delu vlasnik Razvojnog fonda. Ukoliko ovde narušimo ta pravila, postavlja se pitanje mogućnosti daljeg razvoja principijelnog odnosa prema svima.
Mi smo ovde imali pokušaj da u pogledu toga da kada država ima određeno učešće u nekoj banci, da ima pravo da, na primer, izvrši nacionalizaciju te banke, odnosno da izvrši preuzimanje te banke. Kada smo ukazali da je potrebno da se to graniči samo na kontrolno učešće, tamo gde država ima kontrolno učešće, da to može da bude jedan osnov zašto bi se u takvim situacijama imalo pravo na preuzimanje. To je prihvaćeno, istina, posle određenog napora jednog broja poslanika, pre svega iz opozicije, da se tako nešto uvede. U tom smislu, taj princip koji je tada prihvaćen, zašto da ne prihvatimo i ovde?
U svakom slučaju, ukoliko neko ima 1%, 22% ili 99%, svaki od osnivača apsolutno ima uvid u sve. Ukoliko bilo gde postoji određeni problem u poslovanju ili, ne daj Bože, nešto gore, pa cela država će znati o tome. I Vlada Republike će znati o tome.
Da li Vlada ima mogućnost i drugim instrumentima da reaguje? Normalno da ima mogućnost i drugim instrumentima da reaguje ukoliko je bilo šta, ali nemojte, ukoliko ne postoji potreba da jedan princip koji je prisutan svuda, princip koji je u skladu sa principima koji su prihvaćeni u celoj Evropi, u svim razvijenim zemljama, da taj princip gazimo. Upravo na odbrani tog principa apelujem na predlagača ovog amandmana, pošto postoji dobra volja predlagača zakona u članu 7. i u članu 8. u pogledu izlaska u susret stavovima Vlade, da u pogledu samog ovog člana 3. da se ne insistira na tom amandmanu, jer država ima dovoljno instrumenata da reaguje na sve što se dešava u Razvojnom fondu. Hvala.
