Narodni poslanik Borislav Stefanović.

Samo kratko. Gospodine Kasaloviću, nisam ja sve što sam izneo mislio na vaše izlaganje, ako smo se dobro čuli. Niste vi rekli sve te stvari na koje ste se pozvali, ali neki vaši prethodnici jesu. Nadam se da me niste pogrešno razumeli, niti tvrdim da je vaša partija ta koja podstiče negativan odnos prema Vojvodini i Novom Sadu i naravno da su svi protiv novosadizacije, kao jednog lošeg primera u funkcionisanju, ali ja sam samo izneo to da su neki govornici pre vas koristili taj pristup, tu terminologiju, taj program, da pokažu suštinski da je to nepotrebno. Kada se to sve spoji sa predlogom budžeta koji je bio ranije, sećate se kako smo ovde imali vrlo negativnu raspravu i onda su se postavljala pitanja – šta će nam uopšte ta administracija, šta će nam strukture i institucije u pokrajini Vojvodini?
Zbog toga, da bi ipak neko u ovoj skupštini, osim gospodina Pastora, ustao pa rekao da to nije baš jednako kao opština bilo koja u Republici Srbiji, da to nije jednako kao nečiji predizborni planovi i programi i pravljenje veštačkih skupština i vlada u ovoj zemlji, nego da je to ipak jedna stvar koja trpi svoju istoriju i iz dobre tradicije i iz korisnosti za njene građane iz suživota i dokazana, ako hoćete, kroz vekove. Ne može se stavljati znak jednakosti.
U tom smislu mi uvek moramo da reagujemo, da ne bi Skupština otišla u pogrešnom pravcu. Naravno da treba približiti svim opštinama i gradovima, ali prosto veći gradovi bilo gde u Srbiji imaju, na žalost ove zemlje, zbog neujednačenog razvoja veći potencijal, više se podnosi i aplicira, hrabriji su ljudi ili preduzetnici i oni prosto hrabrije nastupaju. To ne znači da neko ima nešto protiv neke manje opštine, ali se pokazalo da brojevi ne lažu. Morate onda reći građanima – Novi Sad je značajno veći grad u odnosu na Sremske Karlovce, ali je udaljen samo sedam kilometara. Nemojte da tako pojednostavljujemo.

Gospodin Kasalović, replika.

U dobrom delu se možemo složiti gospodin Stefanović i ja, da su veći gradovi hrabriji, da brojke pokazuju, ali veći gradovi bi trebalo, ono što brojke pokazuju, da srazmerno svojoj veličini povuku i sredstva i kredite i potencijale. Ako zanemarimo taj princip, brojke neumoljivo govore, dolazimo u situaciju da pojedine opštine, pojedine regione, pogranične delove ostavimo potpuno van sistema, a sami sa svojim potencijalima ne mogu se izboriti.
Jedini moj motiv i želja jeste bila da, uvažavajući politiku i principe koje brojke pokazuju, budući razvojni fond iz toga izvuče pouke, dobrim delom promeni politiku i recimo kriterijum nerazvijenosti pojedinih delova, ponderiše ili značajno uzme u obzir prilikom mogućnosti povlačenja određenih sredstava. Inače, mi socijalisti zaista želimo da se bavimo suštinskom autonomijom, problemima svih građana.
Protiv smo pojave dnevno-političke autonomije, ekskluziviteta pojedinih stranaka, kada se pojavljuju pokreti koji žele i da ukinu potpunu autonomiju, a i druge političke stranke i pokreti koji žele da internacionalizuju i da se o autonomiji vode izvan Srbije i polemika i priča i sve ostalo. Mislim da je SPS u prethodnom periodu i u poziciji kada je bila da donosi određene odluke pokazala da zaista želi da se na ozbiljan način bavi autonomijom i da smo glasajući za određene zakonske predloge i svojim učešćem u kreiranju budućeg zakona o finansiranju nadležnosti AP Vojvodine zaista u tom smislu pokazali doslednost.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić. Izvolite.

Javio sam se zbog ovoga što je gospodin Kasalović pri samom kraju svog govora istakao. Naravno da Kasalović i SPS ima pravo da iznese svoj stav o autonomiji Vojvodine i o svakom od pitanja koja su danas na dnevnom redu, ali bojim se da je gospodin Kasalović prešao onu granicu koja je prihvatljiva.
Znate, vi ste ipak stavili u istu ravan političke partije koje se na ovaj ili onaj način, ali u okvirima ustavnog poretka, na zakonom i Ustavom dozvoljen način u pluralističkom društvu zalažu za razvijanje i širenje autonomije Vojvodine i, sa drug strane, pokrete, kako ste sami rekli, koji u svom delovanju i zalaganju imaju nasilje, koji deluju protivustavno, neke od njih je i Ustavni sud stavio van snage i zabranio njihovo delovanje. Takva relativizacija, takvo stavljanje u istu ravan prosto nije dobro i nije korisno ni za Vojvodinu, ni za Republiku Srbiju. To prosto nisu iste stvari.
Političke partije, naročito one koje su parlamentarne, imaju pravo da se na svaki dozvoljen način zalažu za onaj stepen autonomije za koji misle da je najbolji ili da je dobar. Oni koji žele nasilno da ukinu autonomiju, koji pribegavaju nasilju, koji pribegavaju sastavljanju javnih spiskova za linč, ljude proglašavaju izdajnicima i separatistima, ne mogu da imaju isti položaj i ista prava kao političke partije koje ste vi označili kao autonomaške.
Da vam odmah kažem, ne mislim da ste kada ste govorili mislili na LDP, mislim da ste mislili na neke druge partije i baš zbog toga i reagujem, zbog toga što se ne radi o nama. Nije dobro da stvarate takvu atmosferu u javnosti, pogotovo kao čovek koji dolazi iz Vojvodine i naročito kao visoki funkcioner jedne od vladajućih političkih partija.

Reč ima gospodin Kasalović, pravo na repliku. Izvolite.

Tačno je, gospodine Đuriću, da nisam mislio na LDP, govorio sam generalno. Kada se o autonomiji Vojvodine pojave određene rasprave, pojave određene dileme, kada se veštački prave problemi, u takvoj jednoj atmosferi i klimi pojavljuju se određeni ekstremni pokreti i određene političke stranke koje ekskluzivno žele da se bave samo autonomijom na njima svojstven način i u takvoj klimi zaista ne možemo da govorimo o suštinskom autonomiji, već govorimo o problemima koji se ne rešavaju i o načinu na koji se pokušava rešavati van institucija.  
Upravo sam svoje prethodno izlaganje završio sa mojim obraćanjem gospodinu Pastoru i uvideo kroz ovaj način komunikacije i rada dve skupštine da se pitanja i problemi suštinske autonomije mogu rešavati kroz institucije Republike Srbije. To možda ponekad zavisi od ljudi koji su na čelu tih institucija. Želim da verujem duboko da je pred nama vreme da će to pre svega zavisiti od samih institucija, bez obzira od ljudi koji su na čelu, ali je potrebno zaista načiniti prvi korak. Lično ja i SPS želimo na taj način da se bavimo problematikom autonomije.

Reč ima gospodin Đurić, replika. Izvolite.

Naravno, slažem se da institucije trebaju da budu u prvom planu, ali institucije uglavnom čine ljudi, u mladim demokratijama pogotovo. Naše institucije će još dugi niz godina pre svega zavisiti od kvaliteta ili afiniteta ili slobode u delovanju ljudi koji ih vode.
Nažalost, mi imamo Ustavni sud koji je menjao svoje pristupe u odnosu na određena pitanja, pa i u odnosu na autonomiju Vojvodine, na ocenjivanje njenih osnovnih pravnih dokumenata, u zavisnosti od toga kako se smenjivala vlast. Ali, bojim se da ste u odgovoru meni ponovo ponovili istu grešku. Ne smete da kažete - neko ko se legitimnim sredstvima bori za ostvarivanje svojih ciljeva, bez obzira o kojoj se političkoj partiji radi. Mi smo bili politička partija koja tvrdi da ste na silu nametnuli Ustav, da je on prvo pisan, a onda izglasan na potpuno pogrešan i netransparentan način i da je bilo ozbiljnih zloupotreba na dvodnevnom referendumu, da je na taj način značajno ograničena autonomija Vojvodine i da zbog toga danas godinama posle toga, punih šest godina, imamo čitav niz problema, sukoba, nejasnoća i političkih trvenja.
Vi kažete da iz toga neko izvlači svoje pravo da pravi pokrete koji su za ukidanje autonomije Vojvodine, koji su nasilni. O tome vam govorim. To je ona logika koja kaže kod nasilja u porodici da je žena svojim ponašanjem obično zaslužila da je nasilnik tuče. Izvinite, ali to nije dopušteno. Postoje organizacije, politički pokret i političke stranke čiji su ciljevi ustavni i one čiji su ciljevi neustavni. Isto važi i za metode borbe. Samo vas molim da tu u demokratiji vrlo važnu distinkciju do kraja poštujete. Da ne pričam o tome kako je duh pušten iz boce. Bojim se da je pušten iz boce bacanjem jogurta na pokrajinske institucije.