Podneo sam amandman na član 55. koji glasi: "Jahta, pomorska jahta čiji je vlasnik pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji, odnosno fizičko lice koje je domaći državljanin sa prebivalištem u Republici Srbiji, u obavezi je da se upiše u upisnik jahti, čamaca i plutajućih objekata, bez obzira na državu u kojoj se jahta nalazi".
Šta sam hteo da postignem ovim amandmanom je sledeće. Od sedam jahti srpskih tajkuna ukupne vrednosti oko 104,5 miliona evra, Srbija nije dobila ni dinara poreza jer su registrovane u stranim poreskim rajevima.
Čak i da su, nekim slučajem, svoja luksuzna plovila registrovali u Srbiji, svi ukupno bi platili porez od, za njih tričavih, 35 hiljada evra. Naime, porez na posedovanje broda ili jahte od 15 ili više metara iznosi od 108 hiljada do 494 hiljade dinara, u zavisnosti od snage motora, a to je manje od pet hiljada evra po komadu. Međutim, prema zvaničnoj evidenciji, u Srbiji nije registrovana nijedna jahta takvih gabarita, iako se brojni domaći tajkuni, među kojima kraljevi šerpi i šećera, međusobno utrkuju čija će vodena kraljica biti veća i duža. Ja znam da su iza nas vremena kad se otimalo od jednih davalo drugima, vreme je, po meni, da lupimo porez na bahate, bezobzirne i bezobrazno bogate. Sramota je biti bogat u državi koja je postala socijalni slučaj, gde gotovo milion ljudi ima socijalne karte. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Svakako ću podržati ovaj amandman, jer meni se jako sviđa da se sve te jahte, koje imaju naši bogataši, oporezuju ovde u Srbiji, da se ovde registruju. Žao mi je što podnosilac amandmana nije naveo da se i ove jahte registruju u Stalaću, jer će tu biti velika luka i lučka kapetanija kad se bude izgradio ovaj kanal, i naravno, nije to neko finansijsko opterećenje za vlasnike jahti, jer porez na jahtu se plaća uglavnom ili po dužini jahte i plovila ili na osnovu snage motora, i apsolutno sam uveren da će onda biti mnogo lakše liderima sadašnje vladajuće koalicije, da ne moraju da idu u Monte Karlo i da se slikaju na tim jahtama, nego lepo dođu u Stalać pa se tu slikaju. Pošto je neko kazao da su ovde sedeli neki koji više nisu u parlamentu, baš ti su mahali slikama tih koji su danas na vlasti kako se nalaze na palubama takvih jahti.
Ja ću glasati za ovaj amandman i apsolutno sam uveren da će SNS podržati ovaj amandman. Ne mogu da verujem, prosto, da će gospodin Rističević ostati usamljen u ovom amandmanu. Mislim da nema razloga da ga ne podržimo. Treba da se puni budžet Republike Srbije, malo po malo pa će biti makar za 10 metara kanala. Ali, ako ga ne podrže njegovi sadašnji koalicioni partneri, znači da oni i dalje imaju nameru da se na tim jahtama slikaju u Monte Karlu, a ne u Stalaću.
I uzgred, kad ste me već malopre opomenuli za Stalać, ne znam da li će neko otvoriti brze restorane u Stalaću, ali kad se neko otruje hranom on ima probavne probleme par dana, kad se otruje politikom, on nikada ne ustane. Hvala.

Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Bojim se da me prethodni kolega nije razumeo. Ove jahte nisu nastale kad su na vlast došli moji koalicioni partneri. Dakle, ove jahte su nastale u vreme kada je vladala stranka koju sad vodi jedan milijarder. Mislim da je mom kolegi proradila savest, da se on tog vremena stidi. To je vreme kad se mnogo otimalo od siromašnih i davalo bogatim. To je vreme kad se nije borilo protiv siromaštva, već protiv siromašnih. Pozdravljam što on želi da podrži moj amandman, s obzirom da zna o kome se ovde radi.
Ovo je jahta vašeg bivšeg finansijskog direktora stranke. On je imao jedan mali čamac 2000. godine, možda pet, šest metara dugačak, a onda je dobio tri šećerane po tri evra, ukupno za devet evra i onda mu je čamac porastao, produžen je, sve duže i duže je rastao ...
(Predsedavajuća: Gospodine Rističeviću, to ipak nema veze sa temom, molim vas da se vratite na temu.)
Ja sam na temi. Predložio sam da se jahte registruju. Da bi do kraja dostigao dužinu 48 metara. Evo, predlažem da ga parkiraš u Stalać, ali nemoj na njemu više da prodaješ brzu hranu i ponovo da truješ ljude, molim te. Hvala.

Hvala.
Gospodin Milivojević, pravo na repliku. Izvolite.
Izvinite gospodine Milivojeviću, ipak moram da dam reč kolegi Šajnu, hteo je po Poslovniku. Ponovo ću vam vratiti vreme kada dođete na red.

Poštovana predsedavajuća, hteo sam samo da vas zamolim, u članu 107. Poslovnika u stavu 2. kaže se – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje. Moj imenjak, kolega Milivojević, govori da lideri vladajuće većine imaju jahte i direktno se obraća nama.
Koliko govorim srpski jezik, a ako ga ne razumem dovoljno, stvarno ću morati da tražim prevodioca, ali lideri su ljudi koji su vrlo konkretne osobe u srpskom jeziku. Ja sam predsednik Romske partije koja je član vladajuće koalicije i doživljavam da se i meni lično obraća i mislim da je povređen Poslovnik. Molim vas da ga opomenete sledeći put, da jasno pravi razliku u tome ko ima jahte, ko nema jahte i da ne ispada da jahte koje imaju neki poslanici iz drugih poslaničkih klubova mi posedujemo, jer zaista ih nemamo. Hvala.

Hvala.
Ne smatram da sam povredila član 107. Poslovnika, s obzirom da se prethodni govornik nikome nije neposredno obraćao. To što ste vi komentarisali nije bilo neposredno obraćanje, a što se tiče izmene Poslovnika, kada dođe na red, o tome ćemo da razgovaramo.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Očigledno se mi ovde najbolje ne razumemo i meni je jako žao zbog toga. Prvi tajkun je prvu jahtu u Srbiji kupio te veličine 1998. godine, kada je DS bila u opoziciji, i to čisto istine radi. Druga jahta je kupljena 1999. godine. Kada je reč o registraciji plovila u Srbiji, postoji jedan problem koji se zove osiguranje za te jahte. Velike osiguravajuće kompanije ne mogu takvu jahtu, nažalost, i opet ću glasati za taj amandman iako znam da velike osiguravajuće kompanije Srbiju smatraju zemljom visokog rizika i ne žele da takvu jahtu osiguraju u Srbiji. Meni je jako žao zbog toga, ali opet podvlačim. Istine radi, ja ću glasati, podržati ovaj amandman, jer se ja ne stidim toga što je neko 1998, 1999, 2000. godine omogućio nastajanje tajkuna. To ne ide na dušu DS, niti nas koji ovde sedimo. Oni koji to predlažu neka se osvrnu malo oko sebe, neka pogledaju levo, desno, ako ne znaju gde, neka pogledaju u ogledalo, možda će im se samo kasti ko je, kada i kakvu jahtu kupio.
Kada je reč o trovanju, opet podvlačim, to kada se neko otruje hranom ima tri dana digestivne probleme i bude mu malo muka, ali kada ga otrujete politikom, kada ga zatrujete da hleb može da košta tri dinara, kada ga otrujete činjenicom da, ako jedna NATO čizma kroči na Kosovo, on će večito, za ceo život da se povuče iz politike, ako neko kaže da će dok god bude ...
(Glasovi iz klupe: Da li je to tema?)
Imam pravo na repliku, ne znam što ste nervozni i što vas peče nečista savest. Saslušajte me, ne boli mnogo, dva minuta traje. Vi ste stalno nešto šokirani. Ja sam anitšok terapija za vas. Onda slušajte, molim vas.

Hvala.
Gospodine Šajn, po amandmanu?
(Srđan Šajn: Po Poslovniku, opet član 107.)
Znači, hoćete povredu Poslovnika. Prijavite se još jedanput.
Povreda Poslovnika, gospodin Šajn.