Jednima je dozvoljeno sve, drugima nije dozvoljeno ni da počnu. Drugima sve nije dozvoljeno.
(Predsedavajući: Ja vas sada pitam – da li želite po amandmanu, ili želite repliku? Ako želite repliku, nemate pravo na nju, jer vas poslanik nije pomenuo.)
Ovo je rasprava po amandmanu. Moram da izvršim uvod, ako dozvoljavate.
Kaže se da je do skoro u kancelariji Aleksandra Krišanovića, posebnog savetnika ministra Dulića, u Nemanjinoj 11, na zidu levo od ulaza stajala velika tabla na kojoj su bili ispisani projekti koje ovo ministarstvo namerava da realizuje. Kanal Dunav-Egejsko more, kao jedan od glavnih projekata, bio je predstavljen u gornjem desnom uglu. Dakle, ja podržavam da luka bude u Stalaću i da moj kolega može da drži lanac brze hrane, ali pod uslovom da ne potruje ljude kao pre 10 godina. Hvala.

Hvala.
Ima reč Dejan Radenković.
Izvinjavam se Radenkoviću, po Poslovniku ima reč Borislav Stefanović.

Član 107.
Predsedavajući, uz svo uvažavanje, nije nigde u Poslovniku predviđeno, istine radi i zbog Poslovnika, da nekom može da se oduzme reč zato što je ironičan. Dakle, niko se nije vređao. To što je možda vama ličilo na ironiju, nama možda nije. Možda mi više verujemo u ovaj projekat od vladajuće većine.
Znači, smatram da ste tu pogrešili. Kako da dokažemo vama da mi, recimo, do kraja verujemo da će u Stalaću biti luka za registraciju plovila? Vi kažete da smo ironični, a ja vas gledam i kažem – evo, mi baš verujemo da će biti regata od Stalaća do Egejskog mora. Kako vi sad procenjujete da je neko ironičan? I da jeste, ja vam kažem da to u Poslovniku ne postoji kao osnov za oduzimanje reči. Hvala.

Smatram da nije povređen Poslovnik. Ako mislite da treba da se izjasnimo oko toga, u redu. (Ne)
Narodni poslanik Dejan Radenković ima reč, po amandmanu.

Kao izvestilac Odbora moram da upoznam javnost. Mi smo vodili polemiku danas i na Odboru, što se tiče pomenutog predloga.
Prvo, ja sam i danas kao predstavnik Odbora rekao da sam čak i mislio u jednom trenutku da se kolega Milivojević malo šali i da je to za mene krajnje neozbiljan predlog, jer tamo ne postoji lučka kapetanija, ne postoje posade koje tamo borave, sedište prema upisu za Stalać je Lučka kapetanija Smederevo, itd. Sve je ovo jedna prazna priča u korist nekih sitnih poena i mislim da nema smisla da izvrgavamo ruglu jednu ozbiljnu stvar, a to je upis prema sedištu. To treba lepo da piše. Na brodu treba da piše i sedište, a to bi bilo – Beograd.
Ne znam čemu bi vodilo sve ovo, da to bude Stalać, pa da brodovi plove međunarodnim vodama i da piše Stalać, da svi gledaju i da se pitaju iz koje je zemlje i gde je taj Stalać? Mislim da ovo ne stoji i da nema opravdanosti u ovome što kolega Milivojević predlaže. Možda u nekoj budućnosti se ukaže prilika pa se prvo proglasi da je to lučka kapetanija, znači, postavi se redosled događaja, pa možda kasnije da se odredi i upis plovila, da se tamo postavi ozbiljna lučka kapetanija, sa ozbiljnim kapacitetima, pa da tek onda možemo da pričamo o tome, kao i o kapacitetima za evidenciju i upis plovila.
Kao predstavnik Odbora, ja se zahvaljujem. Samo sam hteo da upoznam ostale narodne poslanike i javnost o tome kakva se polemika vodila na Odboru. Kada sam video da je kolega Milivojević ozbiljan, i ako je zaista krajnje ozbiljan predlog, ja bih ga samo podsetio da oni koji su slične predloge davali u prethodnom mandatu, danas više ne sede u Skupštini. Hvala.

Reč ima Srđan Milivojević, pošto je spomenut. Replika.

Replika, pošto sam dva puta pomenut. Zahvaljujem se kolegama koji su me pomenuli.
Svi moji predlozi su veoma ozbiljni. Ja veoma volim kraj iz koga dolazim, pogotovo grad Stalać, južnu i zapadnu Moravu i mesto gde nastaje velika Morava i nikada nisam davao nikakve neozbiljne predloge. Apsolutno sam uveren da gospodin Milutin Mrkonjić može da izgradi lučku kapetaniju pre roka. Jer, da se uradi zgrada lučke kapetanije, to je šala, zabava, i za Ćićevac i za Stalać i za Varvarin i za Kruševac.
Jedna veoma važna napomena, pošto me niste saslušali do kraja. Opet podvlačim – ne počinje istorija Srbije od ove vlade. I prethodna Vlada je nešto radila. Postoji u kabinetu ministra, tadašnjeg, poljoprivrede, Slobodana Milosavljevića, studija izvodljivosti koju je radio "Energoprojekt". Nema potrebe da plaćamo naknadnu studiju izvodljivosti za isti taj projekat. Možda je dobro samo da pogledamo šta kaže ta studija izvodljivosti.
Odmah da vam kažem – plovni put na delu tog plovnog puta je moguć i bitno bi popravio hidrološku sliku Srbije, omogućio navodnjavanje, izgradnju šest hidroelektrana i bitno doprineo energetskoj efikasnosti Republike Srbije i poboljšanju hidroloških prilika na teritoriji koju pokriva sliv zapadne i velike Morave, a delom i južne Morave.
Dakle, to uopšte nije neozbiljan predlog i nemojte da sudite na osnovu predloga da li dolazi iz opozicije ili pozicije, da li su ozbiljni ili neozbiljni. Na kraju, ako sam ja ironičan, a vi smrtno ozbiljni, da li to znači da vi ne verujete Vladi Republike Srbije a verujete meni? Nemojte da se odričete projekata koje promoviše vaš predsednik stranke, donedavno, i koje promoviše vaš predsednik kao koalicioni partner. Nema potrebe da vas bude sramota. To su ozbiljni projekti, strateški projekti. Ja verujem u njih.
Na kraju krajeva, ako neko nije čitao Žil Verna kad je bio mali, mora da proba da put kroz središte zemlje nađe u 55 godina. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na naslov iznad člana 20. amandman je podnela narodni poslanik Milica Vojić Marković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ne znam da li je predlagača sramota da ja po stoti put govorim o istoj stvari? Mene je sramota. Stvarno moram da priznam da me je sramota da ispravljam, upoznajem sa jezikom. To nije nadležnost poslanika, ali, izgleda da moram.
Sadržina nije primerena jeziku. U Srbiji se kaže – sadržaj. Ne vidim šta je bilo sporno da to i prihvatite?
Sada sam uspela da rastumačim da vi niste prihvatili amandman, tako bar kaže predlagač zakona, zbog toga što se poziva na Konvenciju o pravu mora. Konvencija o pravu mora zabranjuje da se koriste srpski izrazi za srpski zakon.
Ne znam da li postoji konvencija o pravilnoj upotrebi srpskog jezika, ali bi je svakako trebalo napisati i prihvatiti u ovom parlamentu, da bismo mogli da razumemo zakone koji su pred nama. Hvala vam.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne).
Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne).
Na član 33. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić Marković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.