Da li još neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodna poslanica Milica Vojić Marković.

Hvala gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, prvo, dugujem izvinjenje kolegi. Zaista ga nisam videla. Bio je na sednici odbora i sada je u sali. Jedan od retkih.
Član 9. smo promenili i on glasi – sredstva za finansiranje, zaštitu i unapređenje kvaliteta vazduha obezbediće se iz budžetskog fonda u budžetu RS, namenjenog za finansiranje poslova i projekata iz oblasti zaštite životne sredine i iz obaveze operatera u skladu sa zakonom. Budžetski fond za namenu i finansiranje poslova i projekata iz oblasti zaštite životne sredine formira Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine najkasnije do 31. marta 2013. godine.
Kratko ću reći Fond za zaštitu životne sredine koji je nastao 2004. godine je ugašen na jesen 2012. godine sa obrazloženjem da su napravljene silne zloupotrebe u toj oblasti, da iz tih razloga treba ukinuti Fond. Ne sporim zloupotrebe. Iz razloga štednje se ukida jedan broj agencija i ovaj fond za zaštitu životne sredine. Od 137 agencija ukinute su ove dve, tri koje su namenjene za zaštitu životne sredine. Sve druge i dalje postoje i dalje troše budžetska sredstva i dalje su na grbači naroda Srbije, ali su značajno trošile sredstva samo ove iz zaštite životne sredine i one su u prvom krugu ugašene. Neslavno je prošao i Fond. Obrazloženje je bilo smešno. Zna se koji organi rade u slučaju zloupotrebe. Fond nije sam sebe zloupotrebio. Neko drugi je zloupotrebio sredstva Fonda a ne Fond, tako da je Fond kao žrtva svega toga nestao sa pozicije. S obzirom da je imao sedam milijardi sredstava, nije me začudilo da je baš on u prvom cugu nestao. Ta sredstva su usmerena na sve druge strane, a najmanje na zaštitu.
Sada je problem kako da funkcioniše ministarstvo zato što i ministarstvo i za druge subjekte koji se bave zaštitom životne sredine zapravo je ključni Fond za zaštitu životne sredine kao takav. Mi smo ponudili rešenje da se do 31. marta formira budžetski fond, to smo ponudili kao prelazno rešenje, da taj budžetski fond praktično isplaćuje sve one projekte i sve ono što je sada problem. Recikleri jesu problem. Definitivno su problem. Problem je monitoring. Gospodo, moramo da znamo jednu stvar, monitoring vazduha, voda, zemljišta je i te kako važan za nas, za poslanike, za državu, za Vladu koja predstavlja tu državu, za sve građane. Ako ne budemo imali sredstva za monitoring i za to su dostignuti standardi. U jednoj oblasti smo dostigli određene standarde. Uložili smo strašno mnogo sredstava samo kada je u pitanju zaštita vazduha u monitoringu te merne stanice gde je otišlo četiri miliona evra. Iz sredstava EU su izgrađene 24, 12 je plaćeno iz Fonda. Nešto je u Fondu funkcionisalo pa se plaćalo i ono što je korisno.
Znači, ti dostignuti standardi ako ne budu poštovani, ako ne budemo znali rezultate izveštaja nećemo moći kao država da odgovorimo na njih. Kada vidimo neko stanje mi onda kao država, vi kao ministarstvo morate da odgovorite na to, pa kažete – termoelektrane su mi najveći zagađivači, šta ću da uradim sa termoelektranama? To smo govorili kada smo menjali Zakon o energetici, preći ćemo na drugu vrstu goriva. Nećemo koristiti ovu vrstu koju danas koristimo i čije resurse polako praznimo ili regulisaćemo pitanje zakonom kako da se zaštite dimnjaci ili ovo ili ono. Znači, to je odgovor države. Ako to ne budemo imali, onda nema odgovora države.
Svaki građanin Srbije ima pravo da zna kakav vazduh diše. On to zna i bez toga kada se pojave rezultati toga, ali kada se pojave rezultati on ima pravo da kaže – da, u pravu sam i tražim da moj grad i moja država reaguje i da zaštiti mene i moju porodicu i moju decu, jer od svih vrsta oboljenja 27 bolesti su bolesti izazvane problemima sa vazduhom koji nije čist.
U tom pravcu govorim. Govorim iz pozicije nekoga ko zaista ne zna neki drugi mehanizam. Fond u mnogim zemljama postoji, formiran je i dobar je mehanizam za korišćenje sredstava koje zagađivač plaća i koji ulaze u zaštitu životne sredine. To je najčistiji mehanizam, najjednostavniji mehanizam, najvidljiviji mehanizam. Pozdravljam, ako smislite bolji. To će biti prvi u ovom delu sveta, pa možda i šire. Dok to ne bude smišljeno, sve drugo predstavlja problem.
Monitoring prestaje sa radom. Videli ste verovatno članke koji su ovih dana izlazili u novinama da se gase stanice za merenje kvaliteta vazduha, da se do sada ugasilo pet, a da će se 35 ugasiti, da će zaista biti problema sa građanima Srbije koji traže da znaju rezultate tog merenja. Mislim da predlog koji smo vam uputili ima smisla. Budžetski fond može da se napravi, niko ga ne brani. Videli smo da postoje neki drugi budžetski fondovi u okviru budžeta. Neka to bude prelazno rešenje, a ja sam sigurna da ćete doći na isto. Vratite fond, a sa onima koji krše zakon zna se kako se postupa. Hvala.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Hvala. Prvo ću da krenem od monitoringa vazduha, 78 mernih stanica i taj budžet koji ste spominjali za monitoring vazduha, kao što kažete da se prestaje sa monitoringom vazduha, moram da kažem da to nije tačno. Dakle, budžet, sigurna sam da vi to dobro znate, je godišnji bio između 16 i 17 miliona u prethodnim godinama. Za 2013. godinu je 25.
Ono što je zanimljivo, a što sam ja dobila, to je da sa tim fondom za zaštitu životne sredine, koji pominjemo kao nešto što fali i koji je imao blizu sedam milijardi dinara godišnje, analiza kaže sledeće da u 2011. godini emitovane količine oksida sumpora su bile 7% veće nego u prethodnoj godini sa postojanjem fonda za zaštitu životne sredine. Emitovani oksidi azota su bili 15% veći nego prethodnih godina. Praškaste materije su bile 15% veće.
Fond je postojao, to je jasno. Novca je bilo u fondu, to je jasno. Kvalitet vazduha je bio gori, da li je tako, nego što bi smelo da se desi.
Takođe, izneli ste jednu stvar. Citiram – taj novac koji je sada u budžetu je usmeren na sve druge strane, samo ne na zaštitu životne sredine. Prema tome, ako imate informaciju o tome, molim vas da i mene informišete. Ne znam na šta je to drugo otišlo, a nije otišlo na zaštitu životne sredine.
Upravo sam objašnjavala kako to sada funkcioniše i rekla sam da najveći problem jeste sporost, odnosno što sada imamo da ministarstvo daje nalog, ono što treba da se plati Ministarstvu finansija, Ministarstvo finansija dalje. To je vreme koje je nepotrebno u smislu da je sporije, nego što treba.
Kada govorite o uspostavljanju budžetskog fonda, sami znate da budžetski fond može da se osnuje na osnovu sopstvenih prihoda. Iz marta meseca 2012. godine, odlukom prethodne Vlade, tih sopstvenih prihoda nema. Iz tog razloga, ovaj amandman nismo mogli da prihvatimo. Pretpostavljam da je obrazloženje koje sam vam dala dovoljno jasno.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković, replika.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Gospođo ministre, dame i gospodo narodni poslanici, hajdemo po redu. Hajdemo prvo od toga da je postojao Fond, a kvalitet vazduha je bio toliko loš. Kakve veze ima Fond sa kvalitetom vazduha. Zahvaljujući Fondu saznali smo kakav nam je kvalitet vazduha. Znači, platio je monitoring. To je jako važno. Saznali smo kakav nam je kvalitet vazduha. Ako ne budemo radili monitoring, ako ne budemo merili kvalitet vazduha, nećemo znati i izostaće odgovor države.
Kako sam došla do toga gde su otišla sredstva? Jednostavnom logikom. Ako je oko 7 milijardi uplaćeno, ako je sada budžet zaštite životne sredine 0,2% ukupnog budžeta, to nije cifra od 7 milijardi. To je cifra mnogo manja. Vrlo sam jednostavno došla do toga.
Ko je dao informacije o tome koliko mernih stanica postoji i koliko gasimo? Politika je dala te informacije. Na Odboru za zaštitu životne sredine smo imali izveštaj o stanju vazduha, kvalitetu vazduha, a direktor Agencije za zaštitu životne sredine je vrlo jasno rekao da on od oktobra meseca, da mu od 2011. godine polako ukidaju plaćanje, da je pet stanica prvo ukinuto, da ukida sledećih nekoliko. Pominjao je Valjevo, jer sam ja insistirala da dobijem informacije o tome. Pominjao je kako se obnavljaju stanice. U Politici, u članku, vrlo jasno kaže da je zbog tih poremećaja u plaćanju 2012. godine je raspoloživo oko 30% manje validnih podataka, nego 2011. godine. Sada navodi sve to. Čovek je javno to rekao na Odboru. Ovde su prisutni ljudi koji su to čuli. Mislim da su možda i vaše kolege bile. Nisam sigurna. O plaćanjima direktor kaže da nije uplaćeno od oktobra 2012. godine. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko, poštovane kolege, nisam imala nameru da se javljam, ali kao lekar specijalista higijene i kao neko ko dolazi iz Zavoda za javno zdravlje u Kruševcu, mogu samo da vas obavestim da koriba stanice koje su preko Agencije za zaštitu životne sredine instalirane na celoj teritoriji Srbije nisu jedine stanice koje vrše kontinuirani monitoring kvaliteta vazduha ili emisije štetnih gasova, kako se to ranije zvalo.
Znači, zavodi za javno zdravlje na celoj teritoriji Rasinskog okruga kontinuirano vrše kontrolu kvaliteta vazduha. To se dešava i sa svim drugim zavodima za javno zdravlje koji su ovlašćeni i koji posluju po ISO standardu 17/25. Ne možemo da kažemo da smo u opasnosti i da nećemo imati validne podatke. Svi zavodi su u obavezi prema ugovorima sa Ministarstvo za zaštitu životne sredine koje sklapaju početkom godine da kontinuirano, mesečno, kvartalno i godišnje šalju Ministarstvu zdravlja i zaštite životne sredine podatke o koncentracijama zagađujućih materija i o zdravstvenom stanju stanovništva na teritoriji svog okruga, kada su u pitanju respiratorne bolesti, a koje su indirektno vezane za stanje kvaliteta vazduha.
Prema tome, ne možemo da kažemo da Ministarstvo za zaštitu životne sredine nema validne podatke. Ima ih i imaće ih uvek, jer u opisu poslova Zavoda za javno zdravlje stoji kontrola i zaštita kvaliteta vazduha, kao i zaštita stanovništva od masovnih nezaraznih bolesti, gde ove bolesti i pripadaju.
Pre 20 godina, kada sam postala radnik Zavoda, merenja su vršena na četiri punkta u sredini u kojoj ja radim i živim i jasno se ocrtavao ambijent čiji se kvalitet meri, bilo da je to visoko frekventna saobraćajna zona, rekreativna zona, urbana zona ili neka druga zona. U prethodnom periodu nije bilo dovoljno sredstava i to je svedeno na dva punkta. To je jasan pokazatelj da možemo da imamo jasno stanje o kvalitetu vazduha koji udišemo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković, replika.

Nisam rekla ništa što nije tačno. Postoje mreže koje su napravili instituti i zavodi za javno zdravlje, ali one su paralelne mreže koje koriste starije metode merenja i te metode merenja se koriste samo kao uporedne. Nisu jedine koje mogu dati rezultate merenja.
Monitoring, na kraju krajeva, je zakonom propisan i tačno se zna ko je ovlašćen da vrši monitoring. Nisam to izmislila. Nisam ga napisala, niti bilo šta drugo. Samo sam rekla ono što stoji u zakonu, a znam za postojanje paralelnih mreža, lokalnih mreža koje su iz nekih razloga dotrajale i ne mogu da se koriste potpuno i pouzdano. Hvala.