Hvala, gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, malo mi je teško da govorim ovako dok oni razgovaraju preko mene, ali dobro.
Član 23. se odnosi na tužbu zbog povrede prava. Tu smo predložili da se stavovi 3. i 4. brišu. Evo i zašto. Oni glase ovako – ako je povreda učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, tužilac može od tuženog umesto naknade štete iz stava 1. tačka 5. ovog člana zahtevati naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licentne naknade, koju bi primio za korišćenje prava. Sledeći – pri razmatranju tužbenih zahteva iz stava 1. tačke 3. i 4. ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti povrede prava i traženih mera, kao i interese trećih lica.
Mislimo da ovom ovde nije mesto. Zašto nije mesto, po našem mišljenju? Zato što su sudovi, kako su uređeni u našoj državi, nezavisni, samostalni državni organi i njihova nadležnost je uređena Ustavom i nekim drugim zakonima. Vrlo je neobično, pa sam jako blagi izraz upotrebila, da Zakon o žigovima uređuje postupak kojim sud dolazi do pravde. Vrlo je neobično.
U obrazloženju vi kažete, a upravo sam htela da pitam – da li je ovo video ministar pravde? U obrazloženju vi kažete da je ministar pravde ovo video i da je on potpuno saglasan sa ovim. Ovo je vrlo za nas neuobičajeno, pa ćemo pogledati i možda tražiti tumačenje.
Da li se vi pozivate na Direktivu o sprovođenju prava intelektualne svojine. Direktiva je sasvim u redu. Ona uređuje da vi u svom zakonodavstvu imate uređen sudski postupak kako se do nečega dolazi, ali ne u Zakonu o žigovima. To ne može Direktiva da vam uredi, to uređuje Ustav i to uređuju drugi zakoni.
Mislim da je ovo trenutak da odustanete od ovoga što ste rekli. Direktiva, bilo čija, ne može da kaže da vi u Zakonu o žigovima propišete kako će sud doći do pravde. To ne može. Moj predlog je da to povučete dok je vreme, ove stavove 3. i 4, zato što mislim da ćete komplikovati kasnije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić. Izvolite.

Gospodine ministre, gospodine predsedniče, mislim da je jako važno da još jednom razmotrite amandmane koje su moje koleginice podnele upravo na ovaj član.
Zakon o parničnom postupku je opšti propis koji reguliše postupak u oblasti građansko-pravnih sporova. On tu reguliše vrlo važnu oblast koja se tiče i ocene dokaza. To je propis koji upravo reguliše na koji način će se ceniti izvedeni dokazi u jednom građanskom sporu.
Uvešćemo potpuni haos ako to isto budemo uvodili u neke druge sistemske zakone koji će onda regulisati postupak i, važnu stvar, ocenu dokaza na osnovu kojih će sud, na osnovu svog slobodnog uverenja, doneti odluku. To je upravo stvar koja se tiče ovog poslednjeg člana koje su moje koleginice sporile amandmanom.
Razmatranje tužbenih zahteva, to je eksplicitna nadležnost parničnog postupka i Zakona o parničnom postupku. Iz stava 1. tačke 3. i 4. ovog člana – sud uzima u obzir srazmeru. Zakon koji reguliše žigove, ulazi u oblast procesnog prava koje se primenjuju pred nadležnim sudovima. To je apsolutno nemoguće.
Molim vas da ovaj presedan ne pravite, jer će sutra bilo koje drugo ministarstvo, želeći da reguliše parnični postupak, uzeti za sebe pravo da propisuje kako će sud da ceni izvedene dokaze o postupku.
Razumem u delu obrazloženja u kojem se govori da je ova materija regulisana, ali koliko imamo najavu, iz samog Ministarstva pravde ide novi zakon o parničnom postupku i na sajtu ministarstva je to najavljeno. Molim vas da prihvatite ove amandmane i da ukažete ministru pravde da ovu odredbu ugradi u okviru Zakona o parničnom postupku.
Još jednom vas podsećam, neprihvatljivo je da Zakon o žigovima reguliše način kako će sudija da ceni izvedene dokaze. To mislim da ćete retko naći u bilo kojoj zemlji, ako napravite uporedno pravo da ovako nešto postoji izvan Zakona o parničnom postupku. Hvala.

Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Donka Banović.

Hvala vam.
Inače, ovaj član u sadašnjem Zakonu o žigovima nosi naziv - postupak po tužbi i tu se sa izmenama i dopunama prilično dopunjava. Dakle, imate dopunu ovog člana, nekih četiri nova stava. Mi predlažemo da se briše stav koji glasi: "Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana, je hitan". Zato što se on kosi sa našim pravnim sistemom i Zakonom o parničnom postupku. To je veoma dobro obrazložio moj kolega pravnik Jovan Palalić, ja nisam pravnik, ali zaista je on objasnio zbog čega ne bi trebalo činiti, a i ove ostale dopune su. S tim što ovde kaže da je hitan, a u prethodnom stavu tužba zbog povrede prava može se podneti u roku od tri godine, od dana kada je tužilac saznao za povredu i učinioca, a najkasnije u roku od pet godina, od dana kada je povreda prvi put učinjena.
Pretpostavljam da ste ovo preuzeli iz prakse nekih drugih država koje imaju mnogo više iskustva u ovome. Međutim, to nam bode oči jer se ostavlja tako dugi rok, a onda za ovo kažete da je hitno. S tim što je jako teško odrediti šta znači reč – hitan. Juče smo imali tako neke članove gde se govorilo o tome da treba postupiti odmah, pa vas pitam šta znači izraz – hitan? Nekome je hitno tri dana, tri meseca, a nekome jedan sat. Takvi izrazi u samom zakonu ga ostavljaju prilično nedefinisano. Smatramo da ovo treba brisati.

Na član 25. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Milica Vojić Marković.

Hvala gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, član 25. odnosi se na privremene mere i ponovo stavovi 3. i 4. Čitam ih zato što možda ljudi koji danas ovo slušaju, a neki od njih su vrlo u materiji, sudije su, moraju da znaju šta mi ovde pokušavamo da vama objasnimo. Ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete na strani nosioca prava, sud može da odredi privremenu meru bez prethodnog saslušanja protivne stranke. Sledeći stav kaže – u slučaju iz stava 3. ovog člana sud će odluku o odlučivanju privremene mere da donese u roku od 30 dana od dana podnošenja predloga. Ponovo se Zakonom o žigovima mešamo u sudske procedure i u to kako će sud da dođe do pravde. To prosto nije dozvoljeno u našoj pravnoj praksi.
Opet vas upozoravam. Imali smo jedan slučaj i pitanje – kako ćemo da razrešimo kada smo brzali sa nekim potpisivanjem međunarodnih ugovora i upozoravam vas da je možda trenutak da prihvatanjem amandmana stanemo, napravimo pauzu, da konsultujete i ministra ili nekog jer mislim da ulazimo u nešto što će biti vrlo problematično za kasnije.
Nije samo ovo problem koji se pojavljuje. Imamo jedan drugi problem i možda i treći problem kada su u pitanju sudovi. Intelektualna svojina je oblast koja će biti pravna oblast 21. veka. Počela je u 20. veku, a 21. vek je sigurno vreme u kome će se sudovi baviti ovom problematikom. Srbija nema specijalizovane sudove, a morala bi da ima zato što je to jedna vrlo pipava materija i oblast koja se da lako razrešiti. Postavila sam jedno pitanje čitajući, spremajući se za ovaj zakon – sudski spor oko vode "Vode". To je tako strašno zakomplikovano da ne znam kako će to razrešiti neko ko je običan sudija. Jedan od mojih prijatelja je profesor Pravnog fakulteta i spremajući ovo sam ga pitala – kako se ovo razrešava? On je rekao da se razrešava tako što imamo sudove specijalizovane i obučene sudije koji se bave samo tom materijom. Mi nemamo ni to. Nemamo sudove. Nemamo sudije. Sudije to kao problem i teret prebacuju i gube vreme, jednostavno odlažu rešenje. Usput da kažem da recimo u MUP-u u celoj policiji samo 10 obučenih policajaca se bavi ovom materijom. To je nedopustivo. To će da bude problem koji će morati takođe da razrešava pravosuđe. Očigledno je to problem. To svi znamo i razumemo, ali ovo što ne treba da bude problem da vi regulišete nešto što ne pripada ovom zakonu, mislim da se razrešava time što se prihvataju naši amandmani. Prihvatite amandmane i nećete imati problem. Hvala vam.

Na član 25. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Radmila Gerov, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika Narodne skupštine na član 25. amandman je podneo Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo.
Vlada je prihvatila amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 26. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Donka Banović.

Ovaj predlog dopune ovoga člana je, pročitati ću, prosto, da vam svima pokažem koliko je to ustvari, davanje uputstva sudu i sudijama kako da postupaju.
Inače naziv ovog člana je obezbeđenje dokaza. Onda predlagač kaže – na predlog lica koji učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povređeno sud može odrediti obezbeđenje dokaza.
Dalje, sud može odrediti obezbeđenje dokaza i bez prethodnog obaveštavanja ili saslušanja lica od koga se dokazi prikupljaju, ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete na strani nosioca prava ili ako predlagač učini verovatnim da će dokazi biti uništeni ili da će ih kasnije biti nemoguće pribaviti.
Dakle, ovaj član je samo uputstvo sudu i sudijama kako da postupaju u kojoj materiji, da vi njih poučavate kako da obezbede dokaze ukoliko se pojavi lice koje smatra da je njegovo pravo povređeno, odnosno pravo na žig.
Ovde je još diskutabilna vaša preporuka, gde vi kažete da on može da bez prethodnog saslušanja ili obaveštavanja lica od koga se dokazi prikupljaju… Dakle, da će oni to učiniti. Sud jeste parnica. Imate dve strane, neko tvrdi, neko se brani, odnosno neko tuži, neko se brani i dok se ne dokaže ko je u pravu te dve strane su, valjda, ravnopravne. Smatramo da ovo treba da brišete.

Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Milica Vojić Marković.