Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajući.
Kao što ste videli, jutros smo dali kvorum za početak sednice. Nadam se da će vladajuća većina, u narednom periodu, uspeti obezbediti kvorum za početak sednice, ne zbog nas, nego zbog građana Srbije.
Prvo pitanje bi se ticalo kampanje za ukidanje AP Vojvodine, odnosno njenih ovlašćenja. Ona idu iz dva pravca. Jedan je institucionalni, a drugi je vaninstitucionalni. Ovaj institucionalni je započet donošenjem Zakona o budžetskom sistemu u kome je, mimo Ustava, propisano da Vojvodini pripada manje od 7% zagarantovanih Ustavom. To se nastavlja unošenjem u brojne zakone odredbi koje autonomiju ograničavaju ili obesmišljavaju raznim normama kojima se traži prethodna ili naknadna saglasnost za postupke organa AP Vojvodine. Ovih dana smo imali primer zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, ali i svih dana gde su takve odluke mogle biti uvrštene od stupanja ove vlade na dužnost.
To je imalo za posledicu ohrabrivanje svih onih koji bi autonomiju, koja je na Ustavu zasnovana, ograničili i urušili na druge načine. Tako imamo ovih dana, čini mi se, jedan vrlo glasan zahtev, izgovoren iz usta određenih istoričara, za ukidanje AP Vojvodine - pominjem istoričara Antića, nastupe ekstremističkih grupa.
Ovih dana je Novi Sad oblepljen plakatima za ukidanje AP Vojvodine i mogao bih dalje da nabrajam šta se sve čini od stupanja ove vlade i predsednika Republike na dužnost, da bi se stvorila jedna atmosfera u kojoj je to moguće činiti. Zbog toga pitam Vladu i predsednika Republike Srbije – šta će učiniti da se poštuje Ustav Republike Srbije i da se ova kampanja zaustavi?
Drugo pitanje se tiče populacije izbeglih, prognanih i raseljenih. Porodice i žrtve ratova iz 90-ih su bile veoma uznemirene presudama Haškog suda, kojima su oslobođeni odgovornosti oni koji su prema njima nosili glavnu odgovornost za sve žrtve koje su se desile na prostorima gde su bile srpske žrtve. To je uvredilo porodice srpskih žrtava, ali i sve druge porodice koje su imale stradale u ovom ratu.
Pre dva meseca je organizovana protestna šetnja, je li tako, predsedniče Skupštine? Primili ste delegaciju ljudi koji su bili u toj protestnoj šetnji i obećali ste im da ćete uskoro organizovati tematsku sednicu na kojoj će se razgovarati o toj temi. Prošla su dva meseca i o toj temi se više ne priča. Pitam vas – da li je to bio samo nastavak predizborne kampanje? Da li je to bilo zatvaranje očiju pred činjenicama koje se dešavaju?
Pitanje Vladi i predsedniku Republike jeste – šta čine da se prava Srba u Hrvatskoj, prava Srba u Federaciji BiH i drugim mestima odakle su ljudi morali da izbegnu, šta se čini da se ta prava podignu na nivo zaštite države Srbije? Šta je pričao ministar, odnosno predsednik Vlade Dačić, u razgovoru sa svojim kolegom Milanovićem na tu temu, o povratku stanova, kuća, penzija, pronalasku nestalih itd? Šta čini predsednik Republike, koji od kada je stupio u mandat, nije zakazao savet za Srbe van Srbije, iako je bio dužan?
Molim vas da dobijemo ove odgovore što je moguće pre, kako bi znali da li je ono što ste pričali u predizbornoj kampanji nešto što ćete raditi u praksi, pošto ste dobili vlast, ili ne možemo očekivati ništa po tom pitanju. Hvala.

Dužan sam da vam kažem vezano za vaše pitanje oko sednice koja će biti posvećena ovim temama. Ta sednica će biti uskoro. Pravim konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, pošto želimo da oko te teme napravimo ozbiljan konsenzus. Čim to budem završio, zakazaću sednicu, ne želeći da to bude nešto što će biti samo formalno, već koje će suštinski doprineti da ljudi koji su poreklom sa teritorije Republike Srbije i Srbiji koji su prognani, imaju neku korist od toga što ćemo mi doneti.
Pošto se niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč nastavljamo sa radom.
Po Poslovniku, gospodin Hajdarević.

Hvala gospodine predsedniče.
Dobro znate šta znači član 128. – kartice u sistemu. Juče smo imali sednicu Administrativnog odbora gde je formirana radna grupa koja treba da napiše kodeks ponašanja poslanika u Skupštini Srbiji, a ono što poslanici vladajuće koalicije uporno krše je Poslovnik ove skupštine, odnosno kartice koje su u sistemu i ako oni nisu u sali. Hvala.

Koliko vidim nisu samo poslanici vladajuće koalicije. Potpuno se slažem sa vama, svi poslanici koji su van sale treba da nose svoje kartice sa sobom i ne treba da budu kartice u sistemu.
Molim službu da sve kartice koje postoje u sistemu a poslanici nisu na svojim mestima, te kartice izvade. Upozoravam sve narodne poslanike da ih u skladu sa Poslovnikom nose sa sobom, kada izlaze iz sale da ih ne ostavljaju u sali.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Branko Ružić, Miroslav Petković, Saša Dujović, Slobodan Jeremić i Miletić Mihajlović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvao da sednici prisustvuje pored predstavnika predlagača prof. dr Zorane Mihajlović, ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine, prisustvuju i Mirko Grubješić i Hranislav Stojković, pomoćnici ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine, Zoran Ibrović, viši savetnik u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine i Toni Petrović savetnik u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
Nastavljamo na rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o trećoj tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ZAŠTITI VAZDUHA.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Ivan Karić, Teodora Vlahović, Gordana Čomić, Srđan Miković, Milica Vojić Marković, Donka Banović, Radmila Gerov, Judita Popović i Kenan Hajdarević.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za zaštitu životne sredine, kao i mišljenje Vlade o amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman sa ispravkom zajedno su podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman zajedno su podnele narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za zaštitu životne sredine nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa ustavnim i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)

Hvala gospodine predsedniče.
Gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, DSS je podnela više amandmana. Na odboru sam primetila da su pokušali da mi objasne da neki od tih amandmana se podrazumevaju, da se tekst podrazumeva sam po sebi, ali ipak ću pričati o tome i reći ću zašto smo podnosili amandmane tog tipa.
U nizu će biti nekoliko amandmana koji daju nadležnost Ministarstvu za zaštitu životne sredine, odnosno energetike, razvoja i zaštite životne sredine. Zbog toga što se ta nadležnost nigde ne vidi i nekako se netragom izgubila. U članu 2. tj. bivši član 41. starog zakona predlagač daje ovlašćenja Vladi da propisuje granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vazduh, da propisuje način, postupak i metodologiju merenja emisije zagađujućih materija, da propisuje kriterijume za uspostavljanje mernih mesta, postupak vrednovanja rezultata merenje emisije, sadržaja izveštaja o izvršenim merenjima emisije i način dostavljanja i rokove za postavljanje podataka o emisijama.
Kada ovo pogledate, to je jako važno za našu državu i do sada smo se držali uglavnom međunarodnih standarda u vezi sa tim koje očigledno nismo mogli da postignemo toliko jednostavno i tako lako. U redu je kada razmišljate da je to od nacionalnog značaja da Vlada preuzme odgovornost i da donese ovakve odluke, ali se stalno pitam – nekako mi se izgubilo ministarstvo. Znam da će ministarstvo dati izveštaj o tome i preporuku Vladi, ali juče smo imali prilike da vidimo Zakon o subvencijama u poljoprivredi gde se dogodio obrnut proces. Tamo je ono što je do sada bila nadležnost Vlade prebačeno ministru da sam odlučuje i to je takođe od nacionalnog značaja. Poljoprivreda, ruralni razvoj, subvencije u toj oblasti su vrlo značajne za ovu državu.
Nekako mi se pojavljuje nešto što bih mogla da okarakterišem – ono ministarstvo je punoletno, ministar je dobio od Vlade pravo da odlučuje o nekim vrlo važnim stvarima za državu. Ovo ministarstvo valjda je maloletno, nije dostiglo zrelost i ne može da odlučuje o tome. Ne slažem se sa tim i o tome sam govorila jesenas kada je ukinut Fond za zaštitu životne sredine. Ni tada se ministarstvo nije pitalo. Da se pitalo ono sigurno ne bi reagovalo na taj način. U redu je, bilo je zloupotreba koje niko ne brani. Ako ih je bilo, zna se koje se službe bave zloupotrebama, ali fond je morao da ostane. Tako se dogodilo da je jedan ministar koji nije nadležan za to preuzeo nadležnost Ministarstva za zaštitu životne sredine. Kako? Jednostavno. On je preuzeo sredstva koja su prilično velika. Samo od taksi na motorna vozila skupljalo se 1,35 milijardi dinara. To je velika cifra. Preuzeo je sredstva iz tog fonda, a fond je napravljen tako što je zagađivač plaćao i dalje nastavio da plaća, ali ne odlučuje Ministarstvo za zaštitu životne sredine o tome. Zašto ne odlučuje? Pitanje za Vladu. To je u prilog onome što sam malopre rekla. Na kašičicu se dele ta sredstva.
Zamislite ozbiljnu državu koja treba da se približi EU, kažete da žurite prema EU, jedna trećina svih dokumenata koja treba da se usaglase jesu iz oblasti zaštite životne sredine. Jako će se voditi računa o zaštiti životne sredine kada se bude primaklo EU. O tome niko ništa ne govori. Država je opredelila da budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine bude 0,2% ukupnog budžeta. To dovoljno govori. To govori da neko drugi odlučuje šta su prioriteti ovog ministarstva i zaista ne mogu da ćutim povodom toga. Makar neka se u mom amandmanu vidi da tražim da ministar zaštite životne sredine stoji negde pa makar da predloži to što treba da
Vlada usvoji.
Mislim da je ovo značajna oblast. Mislim da treba da se izborimo za ovu oblast svi zajedno, i vi iz ministarstva i mi sa ove strane. Nema veze da li smo iz vlasti ili opozicije. Znamo značaj svega ovoga, pogotovo što su sada nastale posledice toga što fond ne može da radi i uplaćuje sredstva recimo Agenciji za zaštitu životne sredine i nekim drugim agencijama koje se bave monitoringom. To je vrlo značajno za nas i o tome ću govoriti kasnije.
Demokratska stranka Srbije i ja smo insistirali da ministar životne sredine bude vidljiv u zakonu. Hvala vam.

Ministar Zorana Mihajlović.       

Mislim da u Vladi svakako ne postoje punoletni i nepunoletni ministri i ministarstva. Svi smo mi članovi Vlade. Nadležnost Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine određeno je Zakonom o ministarstvima. To znate. Ono što radi Vlada Zakonom o Vladi. Upravo zbog značaja izmene i dopune Zakona o zaštiti vazduha i svega onoga što se radi u životnoj sredini, što ste i vi potencirali kao veoma značajno, ja sam uvek za širi konsenzus. Uvek sam za to da Vlada stane iza određenih odluka. Na kraju krajeva, ovo je nadležnost same Vlade.
Kada ste pominjali prioritete i da određuje neko drugi prioritete, ne bih se tu složila sa vama. Prioritete kao konačnu odluku donosi Vlada, ali na predlog resornog ministarstva. U ovom slučaju je to Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Na žalost, ovaj amandman, a biće tu još kasnije sličnih stvari, tačno je određena nadležnost ministarstva i Vlade. Još jednom ponavljam, uvek sam za to iza važnih odluka stane cela Vlada i naravno da to ide na predlog ministarstva, ali je dogovor jednoglasan na samoj Vladi. To je svakako širi konsenzus.

Replika, gospođa Vojić Marković.

Hvala, gospođo ministar. Naravno, koristila sam metafore kada sam govorila o punoletnima i maloletnima, mada nama ženama nije problem da budemo maloletne duže nego što treba, ali govorila sam o metaforama i kada sam govorila o tome ko određuje prioritete. Metafora je, ali i istina, onaj ko ima novac taj određuje prioritete. Ako vam odrede 0,2% budžeta, vi prioritete možete da odredite u jako uskom krugu. O tome sam govorila. To je bilo metaforično, ali mislim da smo razumeli. Hvala.