Narodni poslanik Marijan Rističević, po amandmanu. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam pročitao amandman gospodina Karića i slušao diskutante. Nemam ništa protiv načina provere tačnosti merenja itd. Ono što mene zabrinjava je što se vrlo brzo zaboravlja kakvu smo mi to državu nasledili i šta se radilo u periodu koji je bio pre nas.
Govoriću otprilike o merenjima iz sredine iz koje dolazim.
Postoje tri vrste zagađenja – zagađenje vazduha, o čemu raspravljamo, postoji i zagađenje zemljišta i voda. U sredini iz koje sam ja, merenjem se lako može utvrditi da je zagađeno i zemljište i voda i vazduh. Dakle, na kilometar i 200 od centra Inđije, na vodozahvatu, regionalnom vodozahvatu, napravljena je fabrika za reciklažu olovnih akumulatora. To je gospodin Dulić bio zabranio, a onda na volšeban način Vlada Vojvodine i nadležni sekretarijat je dao dozvolu da se na vodozahvatu izgradi fabrika za reciklažu olova, a da se otpadne vode ubacuju u upojni kanal u fabričkom krugu, dakle, direktno iznad vodozahvata. I dan-danas ta fabrika za reciklažu olovnih akumulatora radi i time zagađuje ceo jedan regionalni vodozahvat.
Pod broj dva, vazduh nam je zagađen i to se merenjima lako može utvrditi jer na kilometar i po od centra Inđije je napravljena fabrika za preradu cinka.
Pod broj tri, zemljište nezagađeno, na najplodnijoj ravnici su napravljene neke regionalne deponije, pare povučene, to ovde pojedini poslanici i znaju, zloupotrebljene iz više izvora, otišle u privatne džepove, a nama je ostala regionalna stočna grobnica, iako u blizini nemamo nikakvu klanicu. Dakle, to je čisto pravljeno da se uzme novac i da se kroz stočnu grobnicu zagadi i zemljište. Takođe, napravljena je i regionalna deponija za smeće, takođe nedovoljno dobro urađena. Novac je uzet iz stranih i domaćih izvora, zloupotrebljen. Mislim da su organi gonjenja tu.
Znači, nije problem u amandmanu. Problem je što bivši režim je jedno mislio, drugo je pričao, a treće je radio. Dakle, ovo je dokaz. Što se tiče merenja, otprilike savetujem ministarstvu i Vladi, ukoliko ima nekih stranih donacija, da se nabavi avion laboratorija, s obzirom da treba vršiti merenja, a otpadne smese se ispuštaju iz aviona sa visokih visina. Dakle, svedoci smo da je štampa prepuna natpisa o tome. Čak je i jedna švedska političarka ili ministarka potvrdila da takva zagađenja postoje, da se od 2006. godine, gle čuda, od 2006, 2007. godine, iznad našeg neba na velikim visinama ispuštaju jako otrovne materije u čijem sastavu ima teških metala i svega i da to utiče na zdravlje i živote ljudi, a da mi ta merenja ne možemo izvršiti bez aviona laboratorije. Bio bih praktičan i savetovao ministarku da što pre nabavimo avion laboratoriju, kojim možemo vršiti ta merenja i utvrditi koliki je stepen zagađenosti našeg vazduha, jer na običan način, koliko sam razumeo, a moram priznati da sam laik u tom smislu, na običan način se ne može sa zemlje mernim stanicama utvrditi stepen zagađenja otrova koji se puštaju iz letelica međunarodnih letova koji idu na velikim visinama iznad naše zemlje.
Što se tiče akcije "Očistimo Srbiju", mislim da je vreme da i mi jednom preduzmemo tu akciju, ministarstvo je to veoma dobro započelo, i da već jednom očistimo Srbiju od političkih subjekata koji su pare od zaštite životne sredine arčili i trošili na sasvim druge aktivnosti, na sebe, svoja ortačka društva i svoju družinu. Hvala.

Narodni poslanik Marko Atlagić, po amandmanu. Izvolite.

Izvinjavam se, po Poslovniku. Pozivam se na član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Poslanik Janko Veselinović je uvredio ovu skupštinu i sve nas poslanike, time što je izjavio da ovo ministarstvo nije ništa učinilo na području ekologije. Evo obrazloženja.

Ne može se, gospodine Atlagiću, izvinjavam se, tako tumačiti. Gospodin Veselinović ima pravo na legitiman politički stav. Znači, na građanima je da prosude da li je u pravu ili nije, ali iznošenje političkog stava ne može biti osnov za povredu Poslovnika. Moram da podsetim, povredu Poslovnika može učiniti samo predsedavajući Narodne skupštine.

Izvinite, moje obrazloženje glasi da je on povredio time što je neistine izneo.

Ne možemo tako. On nije koristio uvredljive izraze ili izraz koji bi mogao uvrediti dostojanstvo Narodne skupštine.
Molim vas, samo da se vratimo na raspravu o ovom zakonu.
Gospodine Kariću, ne mogu vam dati reč, nemate osnov za repliku, pošto ste već imali dva puta. Niste direktno pomenuti, tako da ne vidim osnov za repliku.
Ako po ovom amandmanu nema nikog više, prelazimo na član 3.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Vojić Marković i Donka Banović.
Vlada nije prihvatila amandman.
Odbor za zaštitu životne sredine jeprihvatio amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Donka Banović.

Hvala, gospodine predsedniče. Vi ste i obavestili sve narodne poslanike da je nadležni odbor Narodne skupštine prihvatio ovaj amandman, ali da je ministarstvo ipak odbilo.
Naši amandmani, kao i prethodni, a videćete i sledeći, uglavnom idu u istom pravcu, a to je da mi smatramo da sve one jako važne odluke, neke će imati čak i oblik podzakonskog akta. Recimo, ovim članom 42. na koji se odnosi ovaj amandman, stvara se pravni osnov za donošenje dva nova podzakonska akta. Mi, jednostavnim rečima rečeno, smatramo da Vlada, zajedno sa ministarstvom koje je nadležno za poslove zaštite životne sredine, treba da obavljaju te poslove. Dakle, ne nikako sama Vlada. Smatramo da u svakom članu gde ste to predvideli zaista treba da stoji i ministarstvo koje je nadležno za poslove zaštite životne sredine.
Recimo, konkretno, ovaj član 42. kojim se vrši izmena je u onom delu zakona gde se govori o merama za poboljšanje kvaliteta vazduha, naziv člana jeste – Emisije iz postrojenja za sagorevanje. Nabrojaću šta će sve Vlada, ukoliko ne prihvatite naš amandman, a to je da će Vlada propisati granične vrednosti emisije zagađujućih materija iz postojećih postrojenja za sagorevanje, zatim metode i način merenja emisije zagađujućih materija, kriterijume za izbor mernih mesta, rokove za dostavljanje podataka i načine, rokove i postupak za utvrđivanje ukupne godišnje emisije iz postrojenja za sagorevanje itd.
Dakle, mi molimo predlagače zakona da prihvate naše argumente i da prihvatite i ovaj amandman. Postoji činjenica da mi ovde imamo kako kod kog zakona različitu praksu. Moja koleginica je pomenula da smo mi juče govorili o Zakonu o podsticajima u poljoprivredi, gde se uglavnom pojavljivalo ministarstvo, kao organ koji će doneti podzakonska akta itd. Dakle, nigde se ne spominje Vlada. Prosto, smatramo da je možda, i kada je ova oblast u pitanju, gde ima jako mnogo novca, mi smo videli da se današnja diskusija i uglavnom kada se vi ovde pojavite i kada je na dnevnom redu zakon iz ekologije, govori se o velikim zloupotrebama prethodnog ministra, Fonda za zaštitu životne sredine itd. Ovo je vrlo osetljiva oblast, gde ima mnogo novca, a i mnogo problema. Smatramo da je to najbolja kombinacija – Vlada, ali na predlog ili u saradnji sa nadležnim ministarstvom.

Ministarka Zorana Mihajlović ima reč.

Isto kao i kod onog prvog dela. Dakle, vi kažete – Vlada zajedno sa ministarstvom. Naravno, Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine, kao i svako drugo, ja sam član Vlade, prema tome, ne može da uradi i donese Vlada odluku, a da to nije na predlog resornog ministarstva. Prosto, to se podrazumeva.
Na kraju krajeva, nema većeg autoriteta od Vlade ili od Skupštine. Znači, kada Vlada donese odluku, to je nešto što svakako ima veći autoritet nego samo ministarstvo. Naravno da neće raditi na predlog Ministarstva zdravlja, nego na predlog resornog ministarstva.
Ono što ističem kao veliki značaj ovih izmena i dopuna zakona jesu upravo ove dve uredbe koje treba da proizađu kada budemo doneli izmene i dopune Zakona o vazduhu i verujem da je to osnova da uradimo sve one naredne, ne samo uredbe, nego i nacionalni program i strategiju.