Drugo vanredno zasedanje, 29.01.2013.

5. dan rada

OBRAĆANJA

...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Cenim trud koji su koleginice iz DSS učinile podnoseći ovaj amandman i jasno mi je šta je ideja, ali se slažem sa stavom ministarstva da ovaj amandman ne može da bude prihvaćen u ovom obliku. Ne slažem se sa obrazloženjem koje je ministarstvo dalo. Vi ste išli tim najlakšim putem da kažete da bi prihvatanje ovog amandmana, odnosno da je vaša osnovna namera pisanjem izmena zakona  bila da pojednostavite proceduru.
Mislim da pravi razlozi nisu na toj strani. Mislim da je prethodna odredba bila pogrešna zbog toga što je ona zapravo potencijalno sprečavala konkurenciju. Na sreću potencijalno samo zbog toga što njena primena nije zaživela u praksi i bila je nemoguća. Liberalno demokratska partija je toliko kritikovala tu odredbu kada je usvajan osnovni tekst zakona.
Zašto mislim da ovakvo amandmansko intervenisanje nije dobro? Zbog toga što vi zapravo imate već jednu situaciju u realnom svetu na tržištu i znam šta je osnovna ideja, to su veliki lanci, odnosno veliki objekti koji se kod nas nalaze, kako bih rekao, nešto bliže gradskim jezgrima, nego što je to uobičajeno u nekim drugim zemljama, ali već imamo takvu situaciju. Ako vi predlažete ovakav amandman, vi ćete praktično da okamenite tu postojeću situaciju, pogotovo zbog toga što vaši razlozi, odnosno kriterijumi koji navodite nisu dovoljno precizni ili je njihova procena praktično nemoguća u praksi.
Kada kažete jedinica lokalne samouprave, činjenica da neko ima 39 ili 41% tržišnog učešća na čitavoj teritorij jedinaca lokalne samouprave, sam po sebi ne može da bude uvek ni razlog da postoji novi objekat, niti da ne postoji. Mislim, jedinica lokalne samouprave nisu relevantno tržište kako se govori inače u zakonu, one nisu zaokružene na određeni način. Vrlo su čudno, kako bih rekao, geografskog oblika, to je sada posledica milion stvari.
Beograd je jedinica lokalne samouprave. Da li je u interesu građana prigradskog naselja da u njihovom okruženju postoji veliki trgovinski objekat, mada je pitanje da li je 2000 bruto, uopšte veliki trgovinski objekta, ali hajde da kažemo da jeste i da bude sprečeno otvaranje takvog objekta, samo zbog činjenice da gledajući čitavu teritoriju glavnog grada ili bilo kog drugog mesta u Srbiji postoji učešće koje je 40%.
Drugo, nije mi jasna ta formulacija kada kažete – ukoliko tržišni udeo preduzeća sa novo otvorenim objektom ne prelazi. Dakle, da li je to tržišno učešće pre otvaranja novog objekta od 40 ili procenjeno sa novim. Pošto ako je procenjeno sa novim to je pri tome nemoguće naravno uradili. Ako smo tu nedoumicu rešili, generalno mislim da ovi razlozi o kojima sam govorio govore u prilog tome da je u ovoj situaciji u ovoj fazi najbolje potpuno ukinuti pravilo iz člana 45. Zakona i omogućiti razvoj konkurencije.
Naravno, da postoje drugi mehanizmi da se uspostavljanjem monopola, zapravo zloupotrebom monopola što jedino treba kažnjavati sprečava na drugi način. Sa ovako niskom kulturom u tim odnosima i sa ne srazmernim odnosima moći koje postoje u regulisanju ovih tema mnogo je veća šteta bilo kakvo normiranje nego zakon bez odredbi.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Replika, pretpostavljam? Izvolite, gospođo Morčev.

Dušica Morčev

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Zašto smo mi ovako definisali, predložili da ovako glasi. Zakonom o zaštiti konkurencije je definisano da 40% učešća određenog privrednog subjekta u trgovini na geografskom tržištu je granica monopolskog učešća. Ako govorimo o tome šta je lokalna samouprava i koliko imamo objekta, sada otvaramo još jednu temu, a to je recimo, za grad Beograd, da li grad Beograd ima potrebe da ima toliko šoping molova.
Mi ne treba da ulazimo u to, jer je to tržište. Sada se to uređuje zavisno od tržišta - da li je u centralnom delu potrebno više, zašto su tu izabrali da otvore, da li će na periferiji ili u nekom prigradskom delu da se otvori određena prodavnica.
Mi pričamo o prodavnici ili objektu gde je jedan vlasnik. Ako je to, recimo, određena firma, treba da se razmotri kada planira otvaranje svojih objekata, da ne sme da pređe tih 40% učešća na određenoj teritoriji. Naravno ako postoji potreba za objektom recimo na periferiji, potrebna je određena trgovina, ona može da bude otvorena od tog proizvođača. Znači, mora da ima u vidu da li i kako će da rasporedi, gde će da rasporedi svoje objekte.
Zakonom o zaštiti konkurencije je već definisano to da je 40% učešća određeno privrednom subjektu u trgovini na relevantnom geografskom tržištu granica monopolskog učešća.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima gospođa Gajić. Izvolite.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Gorica Gajić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala, gospodine predsedniče.
Znate kako, ako krenemo od toga da je ukidanjem studije uticaja na strukturu tržišta jedna od suštinskih izmena ovog zakona i da svakako ide na ruku velikim supermarketima ili hipermarketima, nazovimo ih kako hoćete, da što češće dolaze u neke naše krajeve gde ih nema, svakako da mi protiv toga nemamo ništa.
Mi smo ovde konstatovali u načelnoj raspravi da u Srbiji ima samo 5% tih velikih tržnih lanaca i da svakako treba da im se podigne rampa gde god je to moguće, da ih ima što više na tržištu.
Činjenica je da gospodin Đurić kaže da u svakoj lokalnoj samoupravi ne možemo jednako da tretiramo i samo tržište zaokruženo kao celinu. S druge strane, ako je to Beograd, to je sasvim druga priča, a ako je to Svilajnac, onda je sasvim druga priča. Ne možemo da na neki način dozvolimo da podignemo sve rampe. Naravno, neće supermarket imali toliki interes da dođu, da otvore. Oni uvek gledaju koliko je tržište, koliko pokriva broj stanovnika i broj potrošača, pa onda otvaraju.
Što rekoste vi, pitanje je da li je i 2000 veliki objekat, ali moramo da vodimo računa. Pre svega, intencija našeg amandmana je bila ta da moramo da sačuvamo male trgovinske formate u tim manjim opštinama, prosto da ne dozvolimo da jedan supermarket dođe i bude monopolista, zauzme više od 40% tržišta u tim malim opštinama. Znate, mi smo to i u načelnoj raspravi rekli. Male trgovinske radnje su uglavnom porodične radnje. Zapošljavaju porodicu svoju, petoro, šestoro zaposlenih i one su učesnici na tržištu i one nama u malim lokalnim sredinama znače.
Znači, to je više bio način da ih nekako zaštitimo, da podignemo rampu, da otvorimo markete, da otklonimo jednu administrativnu prepreku, ali i da sačuvamo koliko se može, jer njima, malim radnjama, je potreban izvestan period da ih štiti država od hipermarketa. Ne kažem, nije isto Beograd i lokalna samouprava, ako tako može da se kaže, Beograd i neke male opštine u Srbiji koje sasvim drugačije karakteristike ima. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar. Izvolite.

Rasim Ljajić

I u načelnoj raspravi je bilo reči oko ove odredbe. Kada je prvobitno donet zakon o trgovini vodila se polemika.
Pripremajući se za ovu raspravu, video sam beleške i video sam da je poslanik Zoran Ostojić apsolutno protiv donošenja jedne ovakve odredbe.
Argumentacija tada predlagača je bila kao vaša sada, da se zaštite maloprodajni objekti. Međutim, šta se desilo? I prošli put sam govorio kakva je struktura maloprodaje po formatima za 2011. godinu. Na stranu to što ovo nikad nije zaživelo u praksi. Znači, nismo ih zaštitili, jer je svako otvarao trgovinske lance, ko je hteo, ako je imao dozvolu lokalne samouprave, građevinsku i svaku drugu dozvolu. Niko nije ni tražio, niti su u ministarstvu formirali ovaj centar za trgovinu koji je inače bio predviđen kao javna agencija. Prema tome, ne stoji argumentacija da smo ih time zaštitili, a evo kakva je struktura.
Dakle, mi od deset rangiranih zemalja smo na devetom mestu. Iza nas je samo Ukrajina sa učešćem hipermarketa 5%, supermarketa 24% i male radnje čine čak 53%. Mi ovim niti ćemo zaštititi, niti ćemo na bilo koji način promovisati hipermarkete i supermarkete, osim što ćemo ukinuti jednu restriktivnu odredbu i dati tržištu mogućnost da reguliše ovaj odnos.
Ne možemo mi ni jednom odredbom zaštititi male radnje, ma kakva da je. Jedino možemo da zabranimo, ali niko o tome ne razmišlja.
Gledali smo kako stoje stvari u drugim zemljama. Ne postoji nigde rešenje da Komisija za zaštitu konkurencije reguliše unapred i daje dozvolu za otvaranje hipermarketa. Komisija za zaštitu konkurencije po službenoj dužnosti mora da reaguje ako dođe do zloupotrebe dominantnog položaja ili dođe do monopola. To je predmet Zakona o zaštiti konkurencije i nadležnost Komisije za zaštitu konkurencije.
Ukoliko bi zadržali ovo rešenje, ne vaše, nego rešenje koje je bilo do sada, ono je izvor korupcije. To znači da neko u ministarstvu, tačnije ministar, može da procenjuje da li mu se neko sviđa ili ne sviđa po nekim kriterijumima koje sam odredi, definiše da li će nekome dati dozvolu ili neće dati dozvolu.
Ne vidim apsolutno nikakav razlog da ostane. Bilo je takvih predloga ovde i tokom diskusije, ne vaših, da ostane rešenje da ipak mi dajemo saglasnost na otvaranje hipermarketa većih od 2000 kvadratnih metara. Dakle, umesto da Ministarstvo, da neka agencija, bilo ko daje tu dozvolu, mi ostavljamo samom tržištu da to reguliše, da svaki trgovac po slobodnoj proceni odlučuje gde će taj objekat praviti, a ako dođe do monopola ili zloupotrebe dominantnog položaja, komisija svakako mora da reaguje.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima gospodin Đurić. Izvolite.
...
Liberalno demokratska partija

Bojan Đurić

Liberalno demokratska partija
Kada bismo sada pitali, koleginice, male radnje šta jedino ne žele, oni bi rekli – nemojte da nas više država štiti, jer je najveći deo njihovih problema upravo proistekao iz toga što država propiše neki način na koji će ih štititi, a onda sve to pretvori u omču oko vrata tim firmama.
Većina nas kupuje u malim lokalnim prodavnicama. Radimo to iz različitih način. Tako nam je udobnije, navikli smo. To je nekakav emotivni odnos sa komšilukom i neće nas činjenica da pored postoji neki supermarket ili hipermarket ni motivisati da kupujemo na drugom mestu, ni da kupujemo u toj radnji. To je prosti sticaj okolnosti. Svi mi u realnom životu najčešće kombinujemo različite odluke prilikom kupovine.
Dakle, država može da zaštiti te male radnje tako što će garantovati funkcionisanje pravnog prometa, tako što će sprečavati ili kažnjavati kašnjenja u plaćanjima itd. Svi znamo šta se u Srbiji danas dešava. Mnoge od tih malih lokalnih radnji zapravo i ne funkcioišu na pravom tržištu. One su gotovo u ropskom odnosu prema istim tim velikim lancima ili nekim drugim učesnicima na tržištima od kojih nabavljaju robu, sa kojima su u ugovorima iz kojih ne mogu da izađu itd. Bilo bi sjajno da je situacija drugačija. To bi jačalo konkurenciju, ali prosto najčešće ne možete protiv života i prema onome što tržište diktira.
Nisam sporio da je 40% granica. Ako mene pitate, ona je čak i previsoka, ali je problematično određenje teritorije jedinice lokalne samouprave kao teritorije, kao relevantnog tržišta, to nije moguće tako uraditi.
Drugo, odlično je kada razgovaramo o različitim sukobljenim interesima u društvu. Jedan od interesa jesu interesi onih ljudi koji drže male radnje, onih ljudi koji u njima rade, ali postoje isto tako i neki drugi interesi, koji su legitimni. U velikim lancima ili velikim radnjama koje će se otvarati bi takođe mogli da rade neki ljudi. Ne možete da kažete – poštenije je da ta radnja ne bude na teritoriji jedne opštine, nego da bude 400 metara dalje, na teritoriji druge opštine, gde bi ispunjavali ovaj uslov koji postavljate. Onda bi po prilici stvari radili neki drugi ljudi. Ovi gde bi bila inicijalna odluka investitora da gradi objekat i da on funkcioniše bi na neki način bili oštećeni.
Mi stalno uzimamo pojedine uske grupe, a zanemarujemo ono što je zapravo ključna stvar, nešto što je najopštiji interes. To je interes potrošača da kupuje na najjednostavniji, na najudobniji način, da ima što veći izbor i da na osnovu toga odlučuje. Ne vidim kako će ovaj amandman sam po sebi rešiti, mada još jednom kažem, razumem šta je namera, a pogotovo ne možemo na taj način da odvajamo različite kategorije ili segmente tržišta, odnosno trgovine. Mi imamo neke druge oblasti u kojima se sistemskim merama ove države, ili odsustvom sistemskih mera, kako god hoćete, zapravo grade i podstiču monopoli.
Doći će za nekoliko dana taj skandalozni Predlog zakona o utvrđivanju opšteg interesa za eksproprijaciju zemljišta za južni tok, pa ćemo o tome mnogo govoriti. Da li tu postoje mali trgovci, mali dobavljači, mali učesnici na tržištu i ko vodi računa o tome i onda ćemo otvoriti krucijalno pitanje i za trgovinu i za razne konkurencije i za razvoj radnih mesta i za funkcionisanje pravnog poretka u Srbiji, a to je da li ova vlast, kao što je radila i prethodna vlast, ima pravo po Ustavu Srbije da zaključi neki međunarodni ugovor sa nekom drugom državom i da u potpunosti suspenduje zakonski poredak ove države?
Za nekoliko dana će vam ovde doći zakon po kome ćete imati najveći prinudni otkup i nacionalizaciju posle onog koji se desio neposredno nakon Drugog svetskog rata. Deset hiljada parcela će biti uzeto ili otkupljeno, pod videćemo kakvim cenama, ljudima u Srbiji, da bi teritorija Srbije bila fizički podeljena na dva dela. Sa leve strane ćete imati teritoriju Srbije i sa desne teritoriju Srbije, a na sredini ćete imati pojas koji će biti u većinskom vlasništvu druge države, odnosno Gaspromnjefta. Samo da vodimo računa o svim aspektima, kada već brinemo o interesima različitih grupa ili različitih potrošača u ovoj zemlji. Od tog monopola se nikada nećemo oporaviti. Ovi dominantni položai lanaca ili objekata sa dve hiljade ili nešto malo preko kvadrata, će se već nekako rešiti konkurencijom na tržištu.
Ovo nije primedba vama, vaša partija jeste jedna od partija koja, čini se podržava, taj projekat, energetski sporazum. Ovo je generalna primedba. Ne možete takvo pitanje da stavljate na taj nivo da li je većina za nešto ili nije za nešto zato postoji u modernim državama svetost privatne svojine, o njoj se ne može odlučivati većinom ili procenom da je nešto u nacionalnom interesu. To isto važi i za ovaj slučaj, mada na jedan drugačiji način i izvinjavam se predsedniče na jednoj, ipak ekskurziji, u odnosu na osnovu temu, ali mislim da je rasprava krenula u tom pravcu, pa sam to iskoristio. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Vi ste ipak povezali sa temom i ja to prihvatam.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.