Slažem se. Uvek pozdravljam tu ambiciju da se štiti naš jezik, ali onda je u pisanom obliku, nije u pisanoj formi, ali hajde da završimo ovim detaljem. Očigledno će gospodin Rističević na ovaj ili onaj način povući amandman. Ali, gospodin Rističević meša dve stvari. Jedno je pitanje da li građani imaju poverenja u to da Srbija postane ili da treba da postane članica EU.
Gospodine Rističeviću, građani Srbije nemaju nikakvu dilemu da su u pravilu proizvodi koji dolaze sa teritorije EU kvalitetniji. Gospodin Ljajić je ovde, on će vam potvrditi kakvi su procenti, kakav je obim naše trgovinske razmene. Više od dve trećine je sa zemljama članicama EU. Ljudi ne kupuju proizvode iz EU zbog toga što su evrofanatici i evroentuzijasti, nego zbog toga što su racionalni. To nikakve veze sa politikom i odnosom prema EU apsolutno nema.

Hvala.
Na član 9. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni Odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodna poslanica Dušica Morčev.

Demokratska stranka Srbije je ozbiljno pristupila analizi Predloga izmena i dopuna Zakona o trgovini i zaista smo u amandmanima koje smo podneli gledali da budemo konstruktivni, da ne ulazimo u neke političke rasprave, niti da ovde probudimo neku raspravu, da se svede na to ko je evroskeptik, ko je za EU a ko nije. To će vam i ovaj sada naš amandman koji ću obrazložiti dokazati.
Ovim amandmanom smo predložili da unutar deklaracije nije dozvoljeno skraćeno stavljati naziv zemlje, nego mora da bude pun naziv zemlje. Znači, ako je već ovaj prethodni amandman, ako ste mislili da smo imali neku nameru ili nešto protiv EU, ovaj amandman vam pokazuje da nam to nije bila namera. Namera je da se zaštite svi akteri na tržištu. Naravno da treba da štitimo interese trgovaca da mogu da posluju u najboljim mogućim uslovima, ali takođe treba da štitimo i interese potrošača.
Ne treba da ulazimo u to da li je potrošaču bitniji brend ili zemlja gde se proizvodi i odakle se uvozi, da li potrošač gleda i odlučuje na osnovu toga, nego samo da ne treba da dođe u zabunu, znači, samo da ima informacije koje su mu potrebne. Sada zaista možemo ovde da ulazimo u polemiku da li je meni bitno u kojoj zemlji je određen brend proizveden ili nije ili vama jeste ili nije ili da li su podjednakog kvaliteta proizvodi koji su proizvedeni u Nemačkoj, a njihov je brend, ili u nekoj drugoj zemlji.
Da se vratimo na ovo zašto smo ovde i šta ovaj zakon predviđa. To je da sve aktere na tržištu zaštitimo i damo im sve moguće informacije. Mislimo da ako skraćenice postoje što se tiče zemalja, da mogu da dođu potrošači u zabunu i da nisu sve skraćenice jasne, kao recimo CAR, kao Centralnoafrička Republika, čak i NRK. Da li razmišlja potrošač, da li svakome može da padne na pamet da je to zemlja proizvodnje Kina.
Zato smo podneli ovaj amandman, kao i prethodni, samo da potrošačima omogućimo da imaju sve informacije koje su im potrebne i da onda oni odlučuju, na osnovu informacija koje imaju, da li žele da kupe određeni proizvod ili ne. Hvala.

Hvala.
Na član 10. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Zoran Babić.
Vlada i resorni odbor su prihvatili amandman, sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman, sa ispravkom, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo, radi se o amandmanu koji u članu 10. stav 8, posle stava 7, koji glasi da se odredbe ovog člana ne primenjuju na prodaju putem javnog nadmetanja, kao i na prodaju umetničkih dela i antikviteta. Posle tih reči, dodao sam reči "ili se prodaja vrši na pijačnim tezgama". Radi se o isticanju cena.
Dakle, nije za očekivati da neko ko kao trgovac radi na pijačnoj tezgi, gde je prostor veoma mali i skučen, da ovu obavezu ima. S tim u vezi sam i predložio ovo rešenje, da pijačni trgovci nemaju obavezu isticanja cena. S tim u vezi, želim da kažem da se oni uveliko bune zato što im je ostala obaveza fiskalnih kasa, iako rade u veoma otežanim uslovima, napolju itd. Mnogim zanatlijama i preduzetnicima je fiskalna kasa ukinuta, a njima nije. Sada im je ostalo i to, kako sam protumačio zakon, da moraju da ističu cene, iako kao trgovci rade na pijačnim tezgama. S obzirom na uslove u kojima rade i na skučenost prostora, mislio sam da oni budu izuzeti od pravila isticanja cena na proizvodima kojima trguju u veoma uskom prostoru i po nepovoljnim vremenskim uslovima, često i pod vedrim nebom.
Ukoliko Vlada ne prihvata ovaj amandman, naravno da ću i njega povući u pismenoj ili pisanoj formi. Kada me Fridrih Nojma bude stipendirao, svakako ću izučiti pravilno sve ove reči. Hvala.

Narodni poslanik Srđan Milivojević ima reč. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, nekad je dovoljno da vas školuje država Srbija, pa da u drugom razredu osnovne škole naučite ono što deca znaju i da znate da li se kaže pismeni oblik ili pisana forma. Ali, kada govorimo o ovom amandmanu, možda je vrlo važno da se osvrnemo i na pitanje šta se sve u stvari prodaje na tezgama na pijacama i da li baš sve što se prodaje na tezgama treba da se prodaje na tezgama na pijaci i da li je baš svemu mesto na tezgama.
Samo ću vam navesti da se na tezgama ponekad može naći sveže meso i pilići leti na 40 stepeni, da se na tezgama može naći, u vrlo neuslovnim i nestandardnim uslovima, roba koja je lako kvarljiva. Mislim da na toj robi ne bi trebalo da stoje ni cene, niti ta roba na tezgama.
S druge strane, ako govorimo o nameri da neko podnosi amandmane za koje zna da će biti unapred odbijeni, pa nije li to isti čovek koji je nas optuživao da radimo opstrukcije Skupštine i ove sednice? Koja je svrha podnositi amandmane za koje kasnije ni sam podnosilac ne glasa i povlači u pisanom obliku, pošto vidim da ima problem sa stipendijom da nauči da li je to pisani ili pismena forma? Ne znam da li Vuk Karadžić ima nekog stipendistu, ali nije loše ponekad svratiti do biblioteke na skupštinskom spratu. Hvala.

Replika, Marijan Rističević.

Mislio sam, što se tiče amandmana, da sam bio jasan. Dakle, nisam tražio da se nelegalno trguje, posebno ne namirnicama koje su jako kvarljive. To je jedan moj kolega radio, pa je potrovao pola Kruševca. Sada je našao za shodno da on priča o kvarljivim namirnicama. Dakle, to nisam predlagao.
Predložio sam ono što sam mislio da je dobra ideja. Dakle, ja ne moram da razmišljam glavom svoje Vlade. Pokušavam da razmišljam sam, ja sam predsednik Narodne seljačke stranke. Pokušavam da proguram neki amandman. Ukoliko to ne odgovara većini, ukoliko ne može da prođe, moje pravo je da ga povučem ili ne povučem ili mi se to demokratsko pravo osporava od nekih koji misle da su predstavnici DS, ona se u stvari samo tako zove.
Dakle, pozvaću se, s obzirom da se moj prethodnik uvek poziva na narodne poslovice, ima jedna koja glasi – kapu mu možeš kupiti, ali pamet nikako. Hvala.

Na član 11. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Gorica Gajić.