Replika gospođe Gorice Gajić. Izvolite.

Ministre, svakako sam bila u obavezi na neki način da iznesem argumentaciju našeg prvobitnog amandmana. U međuvremenu stigao nam je amandman Odbora za privredu i trgovinu i možemo da kažemo da smo na neki način zadovoljni, da smo našli neko srednje rešenje, pa se nadamo da će to imati i pravu refleksiju na lokalne samouprave. Hvala.

Hvala.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku podneo je amandman na član 11.
Vlada je prihvatila amandman.
Reč traži predsednik Odbora dr Aleksandra Tomić.Izvolite.

Zahvaljujem se.
Predsedavajući, uvaženi ministre, poštovane kolege, u prethodnoj raspravi čuli smo da je ovaj amandman nastao kao jedan konsenzus svih diskusija koje su bile na odboru. Znači, nije samo prethodni govornik, odnosno govornica, naša koleginica težila ka ovakvom rešenju, nego još neki članovi poslaničkih grupa koje su opoziciji. Drago nam je što smo na neki način ipak našli to neko srednje rešenje i mogu reći da smo ga jednoglasno usvojili.
Znači, on glasi. Član 11. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini menja se u članu 43. stav 4. i glasi – jedinica lokalne samouprave propisuje uslove za određivanje radnog vremena za trgovinu koja se obavlja na njenom području, za trgovinske formate ili oblike trgovine van prodajnog objekta, putem određivanja ukupnog trajanja radnog vremena i njegovog vremenskog rasporeda (dnevni, nedeljni, mesečni i godišnji); vreme prodaje pojedinih vrsta robe čija upotreba može bitno da utiče na javni red i mir (alkoholna pića i pivo, pirotehnička sredstva i sl.); obavezu držanja otvorenim pojedinih prodajnih objekata u toku praznika i drugih neradnih dana, odnosno obavezu uvođenja dežurstva u tim danima, vodeći računa o vrsti robe koja se u njima prodaje, potrebama potrošača i lokacijskom rasporedu tih objekata.
Ovim smatramo da je na jedan sveobuhvatan način pokušano da se stvarno izađe u susret i lokalnim samoupravama i malim i srednjim preduzećima, tim malim radnjama kojima je posao neophodan i da bude tačno definisan. Zahvaljujem se.

Hvala.
Na član 13. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Gorica Gajić, Dušica Morčev i Bojana Božanić.
Vlada i resorni odbor nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Dušica Morčev.

Podneli smo amandman na član 13. Inače član 13. ovo je jedna od ključnih izmena ovog zakona. To se odnosi na ukidanje obaveze za izradu  studije uticaja za objekte koji su već i od 2000 metara kvadratnih. Mi se slažemo sa vama da treba da otklonimo sve ono što je predstavljalo administrativne prepreke, troškove trgovcima. Kao što ste i rekli ovo nije zaživelo u praksi i to je u redu.
Mislimo da nije dovoljno samo brisati nešto što nije dobro, nego treba da vidimo ako je ostalo nekog prostora da je nejasno da to treba definisati. Mi smo pokušali predloženim amandmanom da ono što mi smatramo da može da bude problem, a to je mogućnost monopola na određenoj teritoriji lokalne samouprave, da može da dođe do njega, da je ipak potrebno da se pošalje zahtev, kako smo mi to videli, vi ste možda mogli i drugačije to da sagledate, bitno je da rešimo taj problem da ne ostane ovako nedefinisano. Komisiji za zaštitu konkurencije Republike Srbije koja bi izvršila analizu tržišnog učešća i dala svoju saglasnost za otvaranje objekta ako to nije prešlo 40% učešća na određenoj teritoriji. Znači, na teritoriji lokalne samouprave.
Kada smo pričali u načelu u ovome, mislim da smo se složili da tu postoji ta nedoumica kako da se prevaziđe. Kažem još jednom, slažemo se sa vama da je bilo komplikovana ova studija, da zaista nije bila primenjiva. Niste prihvatili ovaj naš amandman, razmislite, ali mislim da ste imali dovoljno vremena da iznađete način da ovaj problem, znači, opasnost od pojave monopola da to sada ovim izmenama i dopunama zakona sada regulišete, da ne mora to da se reguliše sledeći put. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Bojan Đurić.

Cenim trud koji su koleginice iz DSS učinile podnoseći ovaj amandman i jasno mi je šta je ideja, ali se slažem sa stavom ministarstva da ovaj amandman ne može da bude prihvaćen u ovom obliku. Ne slažem se sa obrazloženjem koje je ministarstvo dalo. Vi ste išli tim najlakšim putem da kažete da bi prihvatanje ovog amandmana, odnosno da je vaša osnovna namera pisanjem izmena zakona  bila da pojednostavite proceduru.
Mislim da pravi razlozi nisu na toj strani. Mislim da je prethodna odredba bila pogrešna zbog toga što je ona zapravo potencijalno sprečavala konkurenciju. Na sreću potencijalno samo zbog toga što njena primena nije zaživela u praksi i bila je nemoguća. Liberalno demokratska partija je toliko kritikovala tu odredbu kada je usvajan osnovni tekst zakona.
Zašto mislim da ovakvo amandmansko intervenisanje nije dobro? Zbog toga što vi zapravo imate već jednu situaciju u realnom svetu na tržištu i znam šta je osnovna ideja, to su veliki lanci, odnosno veliki objekti koji se kod nas nalaze, kako bih rekao, nešto bliže gradskim jezgrima, nego što je to uobičajeno u nekim drugim zemljama, ali već imamo takvu situaciju. Ako vi predlažete ovakav amandman, vi ćete praktično da okamenite tu postojeću situaciju, pogotovo zbog toga što vaši razlozi, odnosno kriterijumi koji navodite nisu dovoljno precizni ili je njihova procena praktično nemoguća u praksi.
Kada kažete jedinica lokalne samouprave, činjenica da neko ima 39 ili 41% tržišnog učešća na čitavoj teritorij jedinaca lokalne samouprave, sam po sebi ne može da bude uvek ni razlog da postoji novi objekat, niti da ne postoji. Mislim, jedinica lokalne samouprave nisu relevantno tržište kako se govori inače u zakonu, one nisu zaokružene na određeni način. Vrlo su čudno, kako bih rekao, geografskog oblika, to je sada posledica milion stvari.
Beograd je jedinica lokalne samouprave. Da li je u interesu građana prigradskog naselja da u njihovom okruženju postoji veliki trgovinski objekat, mada je pitanje da li je 2000 bruto, uopšte veliki trgovinski objekta, ali hajde da kažemo da jeste i da bude sprečeno otvaranje takvog objekta, samo zbog činjenice da gledajući čitavu teritoriju glavnog grada ili bilo kog drugog mesta u Srbiji postoji učešće koje je 40%.
Drugo, nije mi jasna ta formulacija kada kažete – ukoliko tržišni udeo preduzeća sa novo otvorenim objektom ne prelazi. Dakle, da li je to tržišno učešće pre otvaranja novog objekta od 40 ili procenjeno sa novim. Pošto ako je procenjeno sa novim to je pri tome nemoguće naravno uradili. Ako smo tu nedoumicu rešili, generalno mislim da ovi razlozi o kojima sam govorio govore u prilog tome da je u ovoj situaciji u ovoj fazi najbolje potpuno ukinuti pravilo iz člana 45. Zakona i omogućiti razvoj konkurencije.
Naravno, da postoje drugi mehanizmi da se uspostavljanjem monopola, zapravo zloupotrebom monopola što jedino treba kažnjavati sprečava na drugi način. Sa ovako niskom kulturom u tim odnosima i sa ne srazmernim odnosima moći koje postoje u regulisanju ovih tema mnogo je veća šteta bilo kakvo normiranje nego zakon bez odredbi.

Replika, pretpostavljam? Izvolite, gospođo Morčev.

Zašto smo mi ovako definisali, predložili da ovako glasi. Zakonom o zaštiti konkurencije je definisano da 40% učešća određenog privrednog subjekta u trgovini na geografskom tržištu je granica monopolskog učešća. Ako govorimo o tome šta je lokalna samouprava i koliko imamo objekta, sada otvaramo još jednu temu, a to je recimo, za grad Beograd, da li grad Beograd ima potrebe da ima toliko šoping molova.
Mi ne treba da ulazimo u to, jer je to tržište. Sada se to uređuje zavisno od tržišta - da li je u centralnom delu potrebno više, zašto su tu izabrali da otvore, da li će na periferiji ili u nekom prigradskom delu da se otvori određena prodavnica.
Mi pričamo o prodavnici ili objektu gde je jedan vlasnik. Ako je to, recimo, određena firma, treba da se razmotri kada planira otvaranje svojih objekata, da ne sme da pređe tih 40% učešća na određenoj teritoriji. Naravno ako postoji potreba za objektom recimo na periferiji, potrebna je određena trgovina, ona može da bude otvorena od tog proizvođača. Znači, mora da ima u vidu da li i kako će da rasporedi, gde će da rasporedi svoje objekte.
Zakonom o zaštiti konkurencije je već definisano to da je 40% učešća određeno privrednom subjektu u trgovini na relevantnom geografskom tržištu granica monopolskog učešća.