Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre, poštovani predstavnici Vojske Srbije i Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, u svojoj diskusiji neću da se previše osvrćem na delove koji su do sada već rečeni, ali neću ni kao pojedini poslanici pozicije čitati vojnu enciklopediju, na način da bi se dopao ministru, jer mislim da to nije nužno.
Smatram da se u pojedinim pitanjima slaže i pozicija i opozicija, a to je činjenica da je učešće Vojske Srbije u međunarodnim vojnim misijama dobra za Srbiju, dobra za njene građane, da na taj način širimo svoj skromni uticaj u svetu i da na taj način dobijamo mogućnost da se na tom delu sveta pojavimo i sa svojom robom, vojnom opremom, da širimo političke vidike, komunikacije. Na kraju krajeva, Republika Srbija u tome ima tradiciju i preko bivše države, ali rekao bih da ova vojna aktivnost nije od juče.
Na kraju krajeva, nalazimo se u jednoj vrlo specifičnoj situaciji. Republika Srbija je, ispravićete me ako ne govorim tačno, ako ne govorim istinu do kraja, jedna od retkih zemalja sveta koja na svom području, teritoriji ima strane vojne snage, a u isto vreme šalje svoje vojne misije u druge zemlje sveta. Znate da je na području KiM, da su snage i međunarodnih vojnih misija i snage NATO zemalja, ali u isto vreme imamo misije u nekoliko zemalja, povećavamo broj vojnika i širimo strukturu tih vojnih snaga.
Do skora, nažalost, devedesetih godina na prostorima bivše Jugoslavije su bile trupe UN, raznih zemalja. Na manje ili više uspešan način su čuvali građane srpske nacionalnosti. Rekao bih da na pojedinim područjima to nisu do kraja uspeli da učine.
Nažalost, danas smo ovde na dnevnom redu trebali da imamo deklaraciju o položaju izbeglica, o položaju ljudi koji su uprkos učešću međunarodnih vojnih misija na tim područjima morali da napuste svoje domove. Neka čudna koincidencija jeste da smo danas tu rezoluciju skinuli sa dnevnog reda, da nismo imali dovoljno hrabrosti da napravimo jednu kvalitetnu rezoluciju koja bi bila plod saradnje svih poslaničkih grupa, jedan konsenzus kao što danas imamo konsenzus po pitanju učešća srpskih snaga u međunarodnim multinacionalnim snagama, pa i prvi put u snagama zemalja EU.
Mislim da je to loša poruka, da se nismo suočili sa činjenicom da na adekvatan način postignemo dogovor i o rešavanju pitanja izbeglica koje još uvek nisu našle krov nad glavom.
Složiću se sa kolegom Samofalov da uopšte nije bilo lako u prethodnom periodu doneti odluku o slanju vojnih misija u druge zemlje, naročito prvih vojnih misija. Zaista kao DS smo imali težak zadatak da to učinimo. Vrlo često smo činili nepopularne korake koji nisu bili uvek u cilju sticanja političke koristi. Naprotiv, imali smo hrabre korake. Drago nam je što nova vlada, odnosno novi ministar podržavaju tu politiku koju je vodila DS.
Sa druge strane, imam određenu dozu strepnje – da li će postojeća Vlada, imajući u vidu zadatke koje ministar obavlja na drugim planovima, nastaviti tu politiku u punom kapacitetu, jer je to ozbiljan posao. Mislim da se gospodin Šutanovac svim svojim bićem posvetio tom poslu i u tom smislu očekujemo da novo ministarstvo nastavi taj započeti posao jer je ovo mehanizam koji ne sme da stane. Ovo je mehanizam koji je, mogao bih reći, podmazao svoje zupčanike, koji može da se kreće u određenom periodu i po sili, odnosno principima koji su uspostavljeni u prethodnom ministarstvu. Ali, smatram da je ovaj posao potrebno nastaviti u punom kapacitetu kako za godinu ili dve dana ne bi imali situaciju da se pojedina dostignuća uruše.
Svakako je važno istaći da je prethodni mandat značio i možda jednu nepopularnu meru za državu Srbiju mimo njene tradicije, ali u skladu sa modernim dostignućima, rekao bih, evropskih zemalja i modernih vojski. To je profesionalizacija Vojske Republike Srbije. Profesionalizacija je bio jedan korak koji je doveo do činjenice da vojnu službu služe samo lica koja to dobrovoljno žele, a uz to daje jednu mogućnost i iskustvo Vojske Republike Srbije da odgovori svim izazovima koji se pred nju stavljaju.
Na kraju, imajući u vidu činjenicu da su moji prethodnici iz DS rekli da ovi zakoni koji su na dnevnom redu jesu zakoni koje će DS podržati, jer su deo težnji koje su i deo težnje DS, a to je da se uvede veći red u vojnoobaveštajne službe, odnosno viši nivo kontrole, uz jednu dozu straha da u pojedinim domenima bi to moglo da ima i negativne posledice ukoliko ne bi imali profesionalnu vojsku i profesionalno pravosuđe i druge nezavisne institucije, kada je u pitanju civilna kontrola vojnih službi. Svakako da ovo nije tema današnje rasprave, ali da bi se trebalo otvoriti rasprava i o načinu kontrole službi pri MUP, BIA i drugih službi koje se bave poslovima sličnim kojima se bave neke vojnoobaveštajne službe, a to je prisluškivanje. To je tema koja svakako zaslužuje pažnju, pogotovo što smo u prethodnom periodu imali nekoliko vrlo neželjenih situacija kada smo imali prisluškivanja, što ovlašćena, što neovlašćena, i sada se bavimo posledicama tih možda do kraja nedefinisanih pravnih procedura.
Na kraju još jednom da kažem da će DS podržati ove zakone i da će u Danu za glasanje biti "za", kao što je to rečeno i u prethodnom periodu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ova tema o učešću naših odbrambenih snaga u multinacionalnim operacijama svakako je izuzetno značajna i teška, tako da bilo koga u ovoj zemlji ne može da ostavi ravnodušnim, pre svega zbog nekih naših sećanja, davnih i skorašnjih, a i osećanja koja iz tih sećanja proizilaze. Druga stvar je što se toj temi vrlo malo medijske pažnje posvećuje i što kod građana može da dovede do mnogih nedoumica, tako da se nadam da će ova rasprava i odgovori na mnoga pitanja u mnogome pomoći da ljudi sasvim drugačije možda shvate ovo pitanje.
Kada sam govorio o tome kakva su to osećanja, vraćamo se u neku prošlost kada su naše oružane snage u plavim šlemovima u staroj JNA bile rasute po svetu i tamo širile na neki način ugled ove zemlje i doprinele miru i stabilnosti i bile cenjene i poštovane i obučene i jedinice koje su bile primer u svetu. Nažalost, ti isti plavi šlemovi su kada se rastakala ova zemlja bili prilično nemoćni i inertni. No, to je ipak neka dalja prošlost.
Ono što su neka skorija osećanja su razmišljanja kako se jedna odluka o zaštiti bezbednosti ljudi, što je osnovna uloga multinacionalnih operacija, odluka da se koriste neka sredstva 1999. godine koja će pod izgovorom zaštite ljudi dovesti do ugrožavanja bezbednosti ljudi. To je operacija NATO pakta na našu zemlju i bombardovanje ove zemlje koja je pala na ispitu, gde se desilo, što je i konstatovala komisija, bila legitimna, ali svakako ne legalna. Tu je međunarodno pravo doživelo težak poraz i nadamo se da će budućnost pokazati da će sve nove operacije koje budu u tom smislu daleko pravednije i poštenije.
Naše jedinice će učestvovati u mirovnim operacijama. Multinacionalne operacije nisu samo mirovne. Multinacionalne operacije su i humanitarne, operacije za zaštitu od terorizma. To su operacije odbrambene i u sprečavanju sukoba. Ovde učestvujemo većinom u mirovnim operacijama i to je jako dobro. To su operacije proistekle iz građanskih ratova, najvećeg zla koje može da se dogodi. Ratovi se vode za teritorije. Tu ima i pobeđenih i pobednika. U građanskim ratovima pobednika nema. Svi su pobeđeni i svi su poraženi. Jednostavno, oni se vode za narod, a vode se u stvari protiv naroda. Ne zna se ni kako počinju, ni gde idu, ni gde će stići. Zbog toga naša uloga tamo ima izraženi humanitarni karakter. Iskreno se nadam da će naša vojska i obučena i odgovorna i kako postaje sve cenjenija u svetu znati da odgovori tim vrlo ozbiljnim zahtevima.
Ovo što se dešava da povećavamo kontigent na 475 ljudi Vojske i 15 pripadnika MUP je dokaz jednog poverenja i priznanja sveta za nas, za ovu politiku, za očiglednu pozitivnu politiku prema svojoj odgovornosti za učešće u takvim operacijama. Ono što je bitno je da smo došli do formacijske pešadijske čete. To je značajno jer ćemo logistički moći sami da tu budemo, jer niže formacije podrazumevaju zajedničko učešće sa drugim snagama, gde bi mogli da dobijemo logistiku, iz čega proističu novi problemi, a to je zajednička obuka, procedura usaglašavanja opreme i poznavanje jezika.
Ono što smo do sada imali, to je na posmatračkom nivou. To su medicinske ekipe koje su svojim radom doprinele da dođemo u poziciju ovog priznanja da povećavamo ukupan broj naših pripadnika u multinacionalnim operacijama. Njima je bilo dosta lakše, jer VMA ima izuzetan prostor za uvežbavanje i za obuku tih ljudi i možemo da kažemo da su te naše medicinske ekipe, koje su išle i sada su tamo, uz rame svim svetskim ekipama i tu možemo da im odamo maksimalno priznanje.
No, nadam se, novi centri za obuku i prilagođavanje tim nekim zahtevima koje traže te multinacionalne operacije će doprineti da i druge formacije budu na nivou tih ekipa.
Ono što je na kraju bitno reći je šta su to neki naši interesi. Govorilo se o ekonomskom aspektu. Činjenica je da izdvajamo značajna sredstva, ali je činjenica da se 40% vraća UN. Sa druge strane, sve ovo ide u plate, ide u podršku našim ljudima za obuku i za opremu. Postoji još jedan način kako se zarađuje i kako država može tamo da dođe do sredstava, a to je što UN plaća korišćenje neke naše opreme, prevoznih sredstava. Ne koriste se sva sredstva. Svega jedna desetina bude u pogonu, a devet desetina bude parkirano, a za svako to vozilo UN daje do 100 evra dnevno za to korišćenje. To je još jedan način da se materijalno ublaži to što se traži. To je najmanje bitno. Više je važno što ćemo mi kroz naše učešće to vratiti i steći jedan pravni, politički status, ojačati svoje pozicije, napraviti neke nove sadržaje u spoljnoj politici i doprineti da ova zemlja dobije status kakav u svetu i zaslužuje.
Prema tome, SNS i naš poslanički klub će glasati za ove predloge. Pre svega, glasaćemo kao humani ljudi sa željom da doprinesemo zaštiti svakog deteta i svakog čoveka na onim prostorima gde se danas neko zlo dešava, a glasaćemo i kao odgovorni ljudi zato što znamo šta su naše međunarodne obaveze, znamo to da poštujemo i cenimo i znamo da takav odnos može da doprinese ukupnom statusu naše zemlje. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Gospođo predsedavajuća, poštovani gospodine ministre odbrane, gospodine Vučiću, gospodo oficiri, dame i gospodo narodni poslanici, govorio bih o dve tačke danas. Govorio bih o stanju naših mirovnih trupa koje će učestvovati u mirovnim misijama. Neki kažu da ne treba naša Vojska da ide u druge države i druga konfliktna područja u trenutku kada tuđa vojska boravi kod nas. Mislim da je dobro da Srbija jača svoj ugled u svetu i svoje bezbednosne kapacitete slanjem naših vojnika i policajaca u mirovne misije.
Za sve protivnike te ideje podsetiću da je zlatnom medaljom za hrabrost "Miloš Obilić" nagrađena policajca Biljana Lazarević koja je bila pripadnik prvog kontingenta MUP Srbije u mirovnoj misiji UN u Liberiji. Ona je bila komandant srpske policije u mirovnoj misiji UN na Haitiju. Pročitaću šta je ta hrabra devojka kazala kada je postala prva žena odlikovana u novijoj istoriji ovim visokim odlikovanjem za hrabrost "Miloš Obilić".
"Lično ne bih isticala to što sam jedina žena, jer je ovo nagrada za ljudskog, humanost i profesionalizam. Rado bih opet išla u neku mirovnu misiju, ali MUP sada učestvuje samo u dve misije, u Liberiji i na Haitima, a ja sam bila u obe. Naši vojnici i policajci su na nivou onih koje smatramo najboljima." Kazala je tada Biljana.
Apsolutno sam uveren da će Vojska Srbije imati tako hrabre pojedince koji će opravdati učešće u mirovnim misijama, da će imati još odlikovanih vojnika i policajaca koji će se vratiti živi i zdravi iz tih mirovnih misija i koji će svojom hrabrošću na najbolji mogući način biti ambasadori Srbije i prezentovati sve ovo što Srbija može kada je reč o našim bezbednosnim potencijalima.
Za vas, gospodine Vučiću, jedna preporuka. Sada će Dan državnosti. Voleo bih da na Dan državnosti pozovete sve one preživele komandante mirovnih misija, a ja ću samo podsetiti da je Srbija imala komandanta, kao što je Slavko Jović, u ratu između Iraka i Irana. Dobro bi bilo da se tih ljudi na takav način setimo. Imali smo jednu divnu izložbu u Vojnom muzeju za vreme gospodina Dragana Šutanovca, kao ministra odbrane, gde smo imali jednu retrospektivu gde je sve Vojska JNA, a potom i Vojska Srbije, učestvovala u mirovnim misijama. Bilo bi lepo da se setimo tih ljudi koji su u vreme kada su u nekim delovima sveta besneli ratni sukobi imali dovoljno hrabrosti da predstavljaju Srbiju i našu Vojsku na najbolji mogući način. Bilo bi dobro da ih pozovemo, da im ukažemo poštovanje, naravno, svima onima koji su sa nama. Na žalost, biologija čini svoje, nisu svi sa nama, ali su neki još uvek živi i bilo bi lepo da ih vidimo u ovoj svečanoj sali na Dan državnosti.
Govorio bih nešto kratko i o zakonu o VBA i VOA. Svedoci smo ovih dana vrlo nemilih stvari kada je reč o nekim zloupotrebama određenih bezbednosnih službi, informacija koje su prikupljene. Na početku mandata ove Vlade suočili smo se sa jednom vrlo neprijatnom aferom prisluškivanja, koja još uvek nije razotkrivena do kraja i čekamo da vidimo ko su bili svi akteri tih nemilih događaja, ali šta hoću da primetim?
Vojska Srbije, kao institucija od najvećeg poverenja, koja uživa najveće poverenje zajedno sa SPC, nigde se ne provlači u tim aferama. Ugled Vojske je sačuvan. Nije valjda da su samo policija i BIA učestvovale u odbrani i bezbednosti ustavnog uređenja ove zemlje. Sigurno je tu bilo i pripadnika Vojske, ali dobrim reformama koje su sprovedene u proteklom periodu uz očuvanje ugleda Vojske Srbije. U sprečavanju svih zloupotreba ni jedan oficir, ni jedan podatak koji je Vojska imala nije iskorišćen za neke afere, skandale. Nismo imali prilike da pročitamo ni jedan tajni spis u tabloidima i partijskim glasilima. Nismo imali prilike da vidimo bilo kakav skandal koji je kreiran u VBA ili VOA. To treba da predstavlja ponos vama, oficirama, koji rukovodite tim institucijama. To znači da su ovakvi zakoni samo novi korak koji će sprečiti takve zloupotrebe, ali to znači da se u prethodnom periodu u Vojsci dobro radilo i da su reforme sprovedene kako treba.
Puna podrška vama, kao ministru, i drago mi je što vas sve češće viđam kao ministra odbrane, a manje kao potpredsednika Vlade, bez obzira na napore koje ulažete u drugim segmentima za koje ste zaduženi, jer Vojska Srbije je institucija od najvećeg poverenja građana. Apsolutno sam uveren da će i dalje jačati svoje kapacitete. Žao mi je što je budžet za Vojsku takav kakav je. Žao mi je svih onih časnih oficira koje danas pominjemo kao učesnike u mirovnim operacijama, koji možda danas nemaju rešeno stambeno pitanje, nemaju egzistencijalne uslove za život. Žao mi je svih onih pukovnika, generala, ali i onih nižih oficira i vojnika koji su i te kakav doprinos dali jačanju ugleda Srbije u svetu, a danas su možda zaboravljeni i teško žive. Dok ja danas govorim u parlamentu, oni se prisećaju tih dana kada je Vojska Srbije, JNA, predstavljala uglednu Vojsku u čitavom svetu.
Zato je dobro da naši vojnici učestvuju u ovim mirovnim misijama. Mnogo je bolje da naša Vojska odlazi na tuđa krizna područja, nego da tuđa vojska dolazi ova krizna područja i da ovde više nikad ne budemo svedoci takvih kriza gde je potrebno neko iz sveta da nas umiruje, disciplinuje, da dolaze ovde. Bolje je da Srbija jača svoje bezbednosne kapacitete.
Posebno ću napomenuti da će DS glasati za ove zakone, jer treba odati priznanje i VBA i VOA na svemu što su uradili, a pogotovo u ovo turbulentno vreme što se nisu ni jednog trenutka, ni sa jednim dokumentom, pojavili kao akteri afera i skandala. To treba možda neko iz opozicije da primeti, da kaže da je to dobro. Možda je to bolje da kažemo mi iz opozicije, a ne vi iz vlasti. Ima Srbija dovoljno problema da bismo ih dalje podgrevali.
Zahvaljujem se i voleo bih da vidim oficire, komandante mirovnih misija. Verujem da ćete vi to uraditi. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Jadranka Joksimović. Izvolite.

Zahvaljujem. Poštovane kolege narodni poslanici, za razliku od mog prethodnog kolege, gospodina Vučića rado viđam i kao potpredsednika Vlade i kao ministra, tako da ne znam zbog čega ste razdvojili tu vrstu funkcija. Baš mislim da ga građani izvanredno ocenjuju i kao potpredsednika Vlade i kao ministra. To je već na vama da procenjujete, a na građanima je da procenjuju svoje mišljenje.
Nisam imala toliko nameru da govorim bez velikog povoda, s obzirom da su se svi, čini mi se, složili sa tim da su ovo izmene koje su značajne, koje čine ovaj zakonski okvir ustavnijim, ako tako mogu da kažem. Međutim, funkcija predsednika Odbora za kontrolu službi bezbednosti je obavezujuća. U tom smislu, pripremila sam se da govorim o ovome, mada sam prilično iznenađena brojem učesnika u raspravi, što je dobro, čini mi se. Čini mi se da imamo skoro pa konsenzus, izuzev onih stalnih tentativnih uslovljavajući iz pojedinih opozicionih stranaka argumenata o tome da ako se nešto od njihovih amandmana usvoji, onda može da bude i podržan zakon. Ako je to nešto ključno baš, onda bih to i razumela, ako su tehničke ispravke, a pošto sam imala uvid u neke amandmane, jesu tehničke ispravke, to mi nije do kraja jasno. No dobro, delimično konsenzus izgleda da postoji.
Što se tiče Odbora za kontrolu službi bezbednosti, mi smo danas, kako to Poslovnik nalaže, održali sednicu i većinom glasova, zapravo jednoglasno, odlučili da predložimo Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o VBA i VOA. Odbor je tokom svog rada i u saradnji u direktnom kontaktu sa direktorima ovde prisutnim, zahvaljujem im se na prisustvu, upoznat sa problemima u radu Odbora za kontrolu službi bezbednosti VBA, na bezbednosnoj i kontraobaveštajnoj zaštiti i Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Naime, kao što smo čuli od svih koji su se danas ovim pitanjem bavili, samo bih kratko pojasnila. Dakle, odluka Ustavnog suda je nedvosmislena i ona je u skladu, izvukla sam taj član, to je član 41. stav 2. Ustava, kojim je propisano da odstupanje od nepovredivosti i tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja je moguće samo na osnovu odluke suda, te da je jedino sud nadležan da, ako je to neophodno, radi vođenja krivičnog postupka ili interesa zaštite bezbednosti Republike Srbije, na određeni način, u određeno vreme, na način predviđen zakonom, odredi odstupanje od Ustavom zajamčene nepovredivosti i tajnosti pisama i drugih sredstava komuniciranja. Ovo sam namerno citirala, da bismo prosto znali o kojem se članu Ustava radi.
Istovremeno, to je ono što je, čini mi se, ministar pominjao, a i drugi učesnici, to je taj balans između ove obaveze koja je propisana Ustavom i s druge strane postojanja legitimnog cilja za primenu posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka, a to je pre svega zaštita svih aspekata bezbednosti Republike Srbije i njenog sistema odbrane.
Propisivanje ovakvih postupaka i mera jeste opravdano u svakom demokratskom društvu kada je razlog zaštita nacionalne bezbednosti uz, naravno, ono što su svi pominjali, a to je poštovanje ustavnih odredaba i ono što, čini mi se, nismo dovoljno pominjali, a to je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. To ne pominjem slučajno, s obzirom da je reforma u sektoru bezbednosti i službi bezbednosti, posebno demokratski nadzor i civilna kontrola nad ovim sektorom, jedna od stavki koja se redovno pominje u izveštaju Evropske komisije, a mi ga uskoro i očekujemo i trebalo bi da poradimo dosta toga da i ovaj put ne bude ocenjen kao nenapredovanje u ovom segmentu, već da, ako možemo, dovedemo do toga da i u tom segmentu se oceni napredak.
Zbog toga ja nisam do kraja srećna predloženim izmenama i dopunama. Ali, raduje me činjenica da su i ministar i svi najavili do kraja godine jedan novi sveobuhvatan zakon. Zbog toga, svi amandmani koji budu eventualno od opozicije i nešto što možemo i u raspravi da pomenemo, verovatno će biti dobra osnova za izradu jednog novog sveobuhvatnog i celovitog zakona koji će na zadovoljavajući način i onako kako to evropski standardi propisuju, a moraću da se osvrnem i na ono što su neki od poslanika opozicije rekli, kako ne postoji jedan jedinstven kodifikovani sistem u EU koji bi obavezivao Srbiju, u ovom slučaju, da reformiše službe bezbednosti.
Citiraću ono što predstavnici Evropske komisije u Srbiji govore i zbog čega to jeste važno, to je da EU, iako nema čvrstu pravnu tekovinu u oblasti bezbednosti, očekuju da buduće članice poštuju određene principe, smernice i preporuke, a ti principi se pre svega odnose na kontrolu bezbednosnog sektora, uključujući i parlamentarni nadzor, zaštitu podataka građana i delovanje bezbednosnih službi, uz poštovanje demokratskih principa, ljudskih prava i vladavine prava.
Ovo sam citirala iz razloga što zaista mislim da ova vlada, na putu dobijanja pozitivnog mišljenja, ima obavezu da se i ovim pozabavi. Zbog toga će verovatno u odnosu na parlamentarnu kontrolu, koja je prilično zanemarena, postojati i amandman odbora o tome da se i parlamentarni odbor nekako uvede u jedan od članova ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o VBA i VOA. To je ono što će suštinski unaprediti ili dati pozitivan impuls demokratskom nadzoru i civilnoj kontroli nad službama bezbednosti.
Odbor je upravo zbog toga i predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona. Mi smo se danas zaista usaglasili, ponavljam, jednoglasno, da su predložena rešenja sada usaglašena sa odlukom Ustavnog suda, ali i sa Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Rešenja koja su predložena u ovom zakonu omogućavaju VBA da i dalje primenjuje posebne postupke i mere, kao jedan od zaista, u operativnom smislu, najznačajnijih instrumenata bezbednosti, naročito ako imamo kompleksnost u vidu savremenih pretnji bezbednosti, a u Srbiji se to, što se tiče unutrašnje bezbednosti, čini mi se, pre svega odnosi na korupciju, organizovani kriminal, kao i potencijalne pretnje terorizma.
Kada je u pitanju primena ovih posebnih postupaka i mera, treba biti obazriv jer uvek postoji velika opasnost od zadiranja u osnovna ljudska prava, ali zakonodavni organ, u ovom slučaju parlament, i nadzorni odbor mora da vodi računa i o bezbednosnim potrebama države i njenih građana i tu imperativ transparentnosti ne može da bude beskrajan i neograničen. Upravo zbog toga čini mi se da je ovaj tekst Predloga zakona prilično izbalansiran.
Malo smo se bavili komparativnom praksom, koja zaista pokazuje da je stepen ovlašćenja koje službe bezbednosti imaju, kada je u pitanju primena posebnih postupaka i mera u zemljama EU, ali i u regionu, zaista različita. Moram da kažem da smo mi kao država, čini mi se, ispravite me, ako grešim, odabrali najrestriktivniji nivo ovlašćenja vojnih službi, što znači da smo se istovremeno opredelili za najveći mogući stepen poštovanja ljudskih prava zagarantovanih Ustavom i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i ostalih sloboda. Zbog toga zaista smatram da, kao poslanik i kao predsednik odbora, je ovaj zakon kvalitetan. Ne kažem da ga u budućnosti ne možemo unapređivati. Kao što sam rekla, očekujem da to bude do kraja godine i neki novi predlog zakona, ali smatram da treba da ga usvojimo.
Ono što bih dodala, čini mi se da nije pomenuto, a to je da je ovo zakonsko rešenje usaglašeno i da su u njega implementirane određene sugestije koje su dobijene od MUP, BIA, Generalnog inspektora službi, kao i drugih organa državne uprave. To jeste taj dobar balans i zbog toga, dakle, još jednom ponavljam, mislim da ga treba usvojiti.
Samo bih se ukratko osvrnula na neke stvari koje su tokom ove rasprave izrečene, a pre svega se odnosilo na jedno od pitanje, čini mi se moje koleginice iz opozicionih stranaka, da li je parlament ikada govorio o ovoj temi, a da nije zloupotrebljavao ovu temu u politikanske svrhe?
Moram da budem veoma lična, što retko kada činim, ali ću to uraditi zbog interesa javnosti i građana. Dakle, kao predsednik Odbora za kontrolu službi bezbednosti, predstavnik SNS, predsednik moje stranke je ministar odbrane i potpredsednik Vlade i verujte da nikada za svih ovih šest meseci i više nisam dobila nikakvu instrukciju, nikakvu kritiku ili bilo kakvu vrstu intervencije ili uplitanja u način na koji će odbor da radi i funkcioniše. Mislim da je to izvanredno i stojim iza ovoga što sam rekla. Mislim da na taj način pokazujemo, na najbolji mogući način, da je moguće da se radi u duhu parlamentarizma, da mi u samom odboru i kroz saglasnost sa opozicionim strankama zajednički radimo i zaista ne mogu da kažem da bilo ko zloupotrebljava iz ove vlade, iz resornog ministarstva, na bilo koji način, ovu temu.
Volela bih još samo nekoliko stvari iz samog predloga zakona, a govorilo se o terminološkoj usklađenosti. Terminološka usklađenost se jeste dogodila u nekim segmentima, ali nažalost u nekim segmentima, lično sam to primetila i raspitala sam se kod onih koji bolje znaju od mene, postoji uvođenje nekih novih pojmova koji do sada nisu bili, dakle, predlog zakonskih rešenja i normative i koji bi trebali da budu šire eksplicirani, odnosno šire objašnjeni.
Recimo, govori se o industrijskoj bezbednosti i industrijska bezbednost je potpuno nova sintagma, ona ne postoji u prethodnim normativnim rešenjima i čini mi se da bi u tom tekstu budućeg zakona trebalo da bude na pravi način pojašnjena, to je inače jedna od stvari koje takođe EU traži kao jedan od standarda.
Još samo jednu stvar koju bih volela da kažem. Pre svega, ministru odbrane i potpredsedniku Vlade, to je da ovaj Odbor ima zaista i zakonska ovlašćenja i dobru volju i nameru da u budućnosti zajedno sa Vladom učestvuju u kreiranju, iniciranju zakonskih akata i da bi smo u buduće voleli da budemo, dakle, jedan aktivan deo tog procesa.
Čini mi se, da smo se oko toga složili svi u Odboru, dakle, i predstavnici opozicija i pozicije, razgovarali smo o tome sa direktorima službi koji su ovde, takođe prisutni. Čini mi se, da je to način na koji ćemo, zaista ne samo u formalnom smislu, već zaista na pravi način unaprediti i, dakle, reforme u sektoru bezbednosti i ojačati demokratski nadzor, parlamentarni nadzor pre svega, u ovoj važnoj oblasti koja se često mistifikuje, a koja bi zaista trebalo da bude jedan kamen temeljac pravne i sigurne države. S obzirom, na ono što jesu danas, ponavljam, izazovi u Srbiji, pre svega korupcija, kriminal i naravno pretnje terorizmom. Hvala najlepše.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.
Odustajete. Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč. Pre zaključivanja zajedničkog, načelnog, jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Izvolite.

Zahvaljujem.
Danas smo imali, dosta sveobuhvatnu raspravu vezanu za, ne samo one predloge zakona koji su na dnevnom redu, već i o određenim stvarima koje se nisu našle na dnevnom redu, a zaslužuju pažnju i pojašnjene građanima, jer mislim da dezavuisati Parlament, negde to je možda misli dozvoljeno, ali ovaj prenos gledaju građani Srbije i naprosto mislim da moramo da budemo iskreni i da govorimo istinu.
Krenuću malo u bližu istoriju, pošto me je uvaženi kolega iz DSS, na to podstakao. Podsetiću vas, 2000. godine u jednoj kampanji, tadašnji DOS, u kampanji za predsednika tadašnje Jugoslavije, predstavnici DOS-a, odnosno lideri, potpisali su ugovor sa narodom u kome je pisalo da će nova vlast izvršiti profesionalizaciju tadašnje Vojske Jugoslavije, kasnije to Vojska Srbije.
Prvi potpisnik tog ugovora je bio upravo, gospodin Vojislav Koštunica. Nigde nije pominjao da će se izvoditi referendum po pitanju profesionalizacije, kao što ga nije ni bilo ranije, imajući u vidu da je Vojska Srbije kao i većina vojske u svetu, prvo bila profesionalna, pa je onda postala stajaća, pa kao takva stajaća ušla je u neku našu tradiciju i postala tradicionalna. Međutim, vremena se menjaju i svakako da je moderna vojska, u stvari profesionalna vojska.
Takođe, slušali smo i o tome kako u jednoj zemlji EU, na referendumu nije prošao proces profesionalizacije, konkretno radi se o Austriji. Ukoliko malo pratite sistem odbrane i bezbednosti u Austriji shvatićete da pitanje profesionalizacije odnosilo se pre svega na pitanje onog dela pripadnika vojske Austrije koji civilno služi vojsku. To je više desetine hiljada mladih ljudi koji su praktično na dnevnoj osnovi uposleni u državnim institucijama i oni štede ogromna sredstva državi Austriji i zbog toga taj proces profesionalizacije nije uspešan jedino u Austriji gde je da kažem, postojala intencija i postojala želja. Inače, mali broj zemalja u Evropi je ostao na starom regrutnom sistemu i one kao takve žele svakako da njega promene.
Govorilo se ovde i o rusko-srpskim odnosima, o tome kako je u poslednjih šest meseci napravljen veliki iskorak u našem proboju na međunarodnu scenu. Moram da vas podsetim, da je posle dugog niza godina u Srbiji u mandatu prošle Vlade boravio načelnik Generalštaba ruske vojske, gospodin general Maharov. Da smo mi pokušali i pokušavali da razvijemo bolje odnose nego što su bili u to vreme, da nažalost, odnosi u oblasti odbrane nisu pratili političke odnose. Ali, da to nije bila naša krivica, da smo davali zaista maksimalan doprinos tome, a ukoliko želite, pretpostavljam da ćemo na sledećoj sednici Odbora za kontrolu službi imati priliku da upitamo i kolege iz VBA ili VOA kako i na koji način su tretirani naši pokušaji za uspostavljanje čvršćih odnosa sa Ruskom Federacijom u oblasti odbrane.
Ono što takođe želim da naglasim, da je u tom periodu potpisan izuzetno veliki broj ugovora o saradnji u oblasti odbrane. Da je u tom periodu u Ministarstvu odbrane po prvi put u istoriji boravio potpredsednik SAD, da je u tom periodu ministar odbrane predvodio delegaciju koju je primi potpredsednik Kine gospodine Đingping koji je danas predsednik Kine. Da je posle 25 godina Ministarstvo odbrane imalo priliku da bude pozvano u Pentagon. Da sam predvodio delegaciju koja je bila u Pentagonu, kažem, posle 25 godina, nakon što je ministar odbrane, gospodine Branko Mamula tada bio. Drago mi je da se to nastavilo i da je gospodin Vučić imao priliku da u veoma kratkom roku takođe, boravi u Pentagonu. Da je u tom vremenu veliki broj predsednika i predsednika vlada primao našu delegaciju. Posebno želim da naglasim da je u tom periodu gospodina premijer Stoltenberg, koji je posetio Srbiju upravo držao pres konferenciju ispred VMA.
U tome periodu po prvi put u istoriji Srbije ministar odbrane Brazila je bio u Srbiji. Veliki broj delegacija iz Kine, uključujući i ministra i zamenika Vojnog komiteta koji je u rangu zamenika predsednika u tom nivou.
Tako da ako govorimo zaista o bilateralnim odnosima i multilateralnim odnosima koje smo gradili proteklih pet godina možemo da kažemo da je napravljen izuzetno veliki iskorak. Svakako da učešće u mirovnim misijama ima doprinos, ali i velika agilnost koja se sprovodila od uprave za međunarodno vojnu saradnju i svih onih koji su se bavili time u samoj politici odbrane.
Ovo želim da kažem, zato što se ovde danas mnogo toga iznosilo što nije činjenica i što nije istina. Loše bi bilo da prihvatimo neistine kao kliše i da na osnovu njih gradimo neku perspektivu u Srbiji. Jer, smatram da ovo nije tema o kojoj treba da sprovodimo dnevnu politiku.
Takođe, naglašavam jednu stvar koju je jako važna. Ovde se vrlo često danas pominjalo pristupanje Srbije NATO. Pristupanje Srbije NATO i učešće u mirovnim operacijama nije jednačina, ne mora da bude i po pravilu nije. Konkretno i Austrija i Švedska i veliki broj drugih zemalja koje ne samo da nisu u NATO nego nisu čak ni u Partnerstvu za mir. Neke nisu čak ni u Evropi, učestvuju u operacijama koje imaju mandat UN koje izvodi NATO ili operacijama čisto NATO. Tako da vezivanje članstva u okviru te organizacije ne mora nužno da bude povezano sa učešćem u mirovnim misijama.
Srbija mora da nađe način da postane važna. Da bude važna ne samo u ovom regionu, jer i ovaj region sam po sebi nije veliki i nije mnogo važan. Srbija treba da nađe način da bude važna onima koji su važni. Mislim da upravo uz pomoć naših oružanih snaga možemo da dosegnemo jednu stepenicu više i da kažem, da postanemo važni u odnosu na međunarodnu zajednicu.
Zahvaljujem i u ime DS kažem, mi ćemo podržati sva tri, da kažem, zakonska predloga i ove dve odluke i smatramo da su one korak koji nastavlja upravo onu politiku koju smo sprovodili u proteklom periodu.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Samardžić.