Treće vanredno zasedanje, 19.02.2013.

5. dan rada

OBRAĆANJA

...
Nova Demokratska stranka Srbije

Nenad Popović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Hvala.
Gospodine predsedavajući, gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ja u ime 50 hiljada vojnih penzionera i korisnika vojnih penzija, želim da postavim pitanje ministru rada, ministru pravde, ministru finansija i ministru odbrane, a vezano je za pravo korisnika vojnih penzija na vanredno usklađivanje penzija za 11,06% od 1. januara 2008. godine.
To pravo je osporeno. Korisnici vojnih penzija su pokrenuli tužbe i Ustavni sud je doneo odluku u čijem obrazloženju je da je nastupilo kršenje osnovnih ljudskih prava u korist ostvarivanja prava na penziju i vratilo Upravnom sudu da donese odgovarajuću presudu. Upravni sud, praktično, ćuti osam meseci, iako je ustavnom odlukom rečeno da je u obavezi da u roku od 60 dana donese odgovarajuću presudu.
Mi ovih dana raspravljamo o poštovanju odluka Ustavnog suda, a imamo pojavu da organ koji je u stvari, najpozvaniji da poštuje odluku Ustavnog suda, to ne poštuje. Zbog toga ja pitam ministra pravde, da li je Upravni sud u obavezi da poštuje Ustavni sud i da donese presudu u predviđenom roku?
Mi imamo pravni lek za to, ali su posledice koje iza toga proizilaze, velike. Pedeset hiljada tužbi, ogromni troškovi, pre svega guramo u džepove advokatima i to sve treba da plate korisnici vojnih penzija.
Samo ću pročitati šta je na to pitanje Ustavni sud rekao. "Korisnici vojnih penzija, podnosioci ustavnih žalbi, koje je sud uvažio, Ustavnom sudu podnesu zahtev za izvršenje svake pojedinačne odluke u navedenim predmetima, ukoliko Upravni sud nije postupio u skladu sa odlukom Ustavnog suda Srbije". Znači, mi imamo pravni lek, ali bih želeo jednostavno da izbegnemo nepotrebne troškove, kao što je to bilo sa dugom iz 2004. godine.
Vezano za to, imam pitanje – na koji način nadležna ministarstva vide razrešenje ovog problema, ako Upravni sud, odnosno Ustavni sud, donese validnu presudu? Svakako, zemlja se nalazi u teškoj finansijskoj situaciji i mislim da je jedno od rešenja da se dug koji je nastao od 2008. do danas, prevede u javni dug, a povećanje penzija reši, da se to pravo ostvaruje u narednim mesecima.
No, to je stvar stvarno ministarstava i apelujem, to je jednostavno apel i zahtev, da se ovaj problem razmotri na nivou ovih ministarstava i donese pravična, da kažem, odluka, a i najpovoljnija, koja je u datom momentu prisutna i da izbegnemo nepotrebne tužbe pred sudovima i izlaganju troškova, pre svega, korisnika vojnih penzija a i svih ostalih u ovom sistemu u kojem se nalazimo. Verujem da će se ovo moje pitanje ozbiljno razmotriti, na neki način se doneti rešenje u narednom periodu. Hvala vam.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Nenad Popović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.
...
Demokratska stranka

Dušan Milisavljević

Demokratska stranka
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, postaviću pitanje koje je, po meni, pitanje nacionalne bezbednosti. Pitanje je da već duže vreme u Srbiji imamo različite informacije o bezbednosti mleka koje naša deca piju i koje mi konzumiramo, a Republička vlada se ne oglašava da li je to mleko bezbedno ili nije.
Svedoci smo da više od 35 mleka na srpskom tržištu, 29 su sa podacima da su neispravna. Aflatoksin je jako otrovna supstanca za jetru, usled koje se formira maligni proces na jetri i koje je neizlečivo stanje.
Da li ova republička vlada nema informaciju ili ova republička vlada namerno, ne želeći da povuče mleko iz rafova prodavnica Srbije, prikriva informacije i time ugrožava bezbednost građana Srbije, samo zato da bi neki profit nekih proizvođača bio zaštićen?
Ovo je jako važno pitanje, ovo nije pitanje političkih stranaka i nadmudrivanje, ovo je nacionalno, bezbedonosno pitanje. Kao narodni poslanik zahtevam u svoje lično ime, kao profesora fakulteta, u ime poslaničkog kluba DS, da se jasno građanima kaže – da li je aflatoksin u dozvoljenim koncentracijama u mleku Srbije? Da li naše bebe, da li naša deca piju pokvareno mleko, otrovno mleko ili je reč o nekoj prevari?
Republička vlada, nijedan ministar se do sada, gospodine Selakoviću, iako gledate prema svom poslaničkom klubu, gledajte prema meni, nije obratio. Vi iz Ministarstva niste zaduženi za to, zaduženi ste za nešto drugo, ali apelujte na vaše kolege da rade posao za koji su plaćeni u ime naroda ove države.
Ono što je pitanje za ministra poljoprivrede, jer ovaj aflatoksin ne nastaje ako su krave bolesne, ako je mleko zaraženo, aflatoksin nastaje usled zaraženog kukuruza. Šta je ministar poljoprivrede uradio da spreči uvoz, da spreči plasman zaraženog kukuruza na teritoriji Srbije? Nije samo mleko moguće zaraziti aflatoksinom usled zaraženog kukuruza, moguće je zaraziti i neke druge životne namirnice.
Da li smo mi kunići, da li smo mi zamorčići, samo da biste vi pričali da ste idealna Vlada, a da podležemo riziku da naša deca dobiju trajne posledice za život i da, u jednom momentu, neko iz Republičke vlade kaže – izvinite, nismo znali? Izvinite, gospodo iz Republičke vlade, upozoravani ste i prošle nedelje od gospodina Janka Veselinovića, da postoji rizik da u mleku postoji aflatoksin. I ovoga puta postavljamo isto pitanje iz poslaničkog kluba DS, i morate izaći da kažete građanima Srbije da li ima rizika ili nema?
Podatak da 29 vrsti mleka od 35 na srpskom tržištu je sa povećanim granicama aflatoksina, koji je iznad 0,05% po kilogramu je uznemiravajući i opasan po zdravlje.
Sa kolegama iz Odbora za zdravlje i porodicu ću, nakon početka ove sednice, obaviti konsultacije i da zakažemo sednicu Odbora za zdravlje i porodicu, gde ćemo pozvati i ministra poljoprivrede i ministarku zdravlja da se jasno, na najvišem kontrolnom nivou - kontrolna uloga ove skupštine mora biti iskorišćena, da se čuje istina od ministra zdravlja i ministra poljoprivrede, kao i od Republičke vlade, da li postoji rizik za našu decu koja piju, koja konzumiraju ovo mleko?
Ovim ću završiti. Ovo nije tema prepucavanja političkih stranaka, ovo je borba za život naše dece i ovo je borba za nacionalni interes našeg naroda. Hvala vam puno.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Marko Atlagić

Srpska napredna stranka
Poštovani predsedavajući, postaviću dva poslanička pitanja. Prognana i raseljena lica, posebno iz Republike Hrvatske, u pravnom, političkom, ekonomskom i svakom drugom smislu se nalaze u najtežoj situaciji u svojoj istoriji. Stanje se posebno pogoršalo ekonomskom krizom. Obespravljeni su do najnižih granica obespravljenosti u ljudskoj istoriji, a zemlje, odnosno države iz kojih su proterani, dakle, od tih zemalja. Posebno se to odnosi na proterane iz Republike Hrvatske. Po nekim ocenama istoričara su više obespravljeni nego za vreme NDH.
Međutim, tu ima velikog broja prognanih i raseljenih lica iz Hrvatske, ovaj put prognanih učenika i nastavnika, postavljam poslaničko pitanje Ministarstvu prosvete i Vladi Republike Srbije, posebno ministru Dinkiću.
Pošto je jedan deo prognanih nastavnika iz Hrvatske u organizaciji Crvenog krsta Srbije, Ministarstvo prosvete Srbije i bivšeg biroa Krajine vodio prognane učenike iz Slavonije, Baranje i zapadnog Srema, u nama prijateljsku Grčku, zajedno sa svojim nastavnicima iz Republike Srbije 1996-1997. godine, a radni staž im se ne priznaje u finansijskom smislu, iako njihove kolege iz matične države nemaju taj problem. Radi se o radnom stažu od šest meseci do godinu dana.
Postavljam poslaničko pitanje – kada će i u kom vremenu Ministarstvo prosvete i Ministarstvo finansija rešiti ovaj problem, jer im je gorući.
Drugo poslaničko pitanje, Jugobanka Split, verovali ili ne, svojim štedišama po nacionalnosti Hrvatima je vratila staru deviznu štednju, međutim, građanima srpske nacionalnosti, a državljanima Republike Hrvatske to nije učinila do današnjeg dana. Radi se o Jugobanci Split koja nema nikakve veze sa Jugobankom Beograd.
Postavljam poslaničko pitanje gospodinu ministru Dinkiću – da li će on, odnosno prilikom svog susreta sa kolegom ministrom finansija Republike Hrvatske, postaviti ovo pitanje na dnevni red? Hvala vam lepo što ste mi dali priliku da postavim ova pitanja.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom pretresa u pojedinostima 4. tačke dnevnog reda pozvao da, pored predstavnika predlagača Aleksandra Vučića, prvog potpredsednika Vlade i ministra odbrane i Nikole Selakovića, ministra pravde i državne uprave, sednici prisustvuju i Svetko Kovač, direktor VBA i brigadni general Dragan Vladisavljević, direktor VOA.
Nastavljamo sa radom i prelazimo na pretres u pojedinostima o 4. tački dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VOJNO BEZBEDNOSNOJ AGENCIJI I VOJNO OBAVEŠTAJNOJ AGENCIJI
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Olgica Batić, dr Nenad Popović, Jovan Palalić, Borisav Kovačević, Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić, Ljubica Milošević, kao i Odbor za kontrolu službi bezbednosti i Zaštitnik građana.
Primili ste izveštaje Odbora za kontrolu službi bezbednosti i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Kovačević.
Vlada i Odbor za kontrolu službe bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni Nenad Popović i Jovan Palalić.
Vlada i Odbor za kontrolu službe bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Nenad Popović. Izvolite.
...
Nova Demokratska stranka Srbije

Nenad Popović

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Hvala.
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, pre svega da kažem da je ovaj zakon i Predlog zakona o izmenama i dopunama korak napred u odnosu na prethodno rešenje. Naravno, postoji mnogo elemenata. Godine 2009. DSS je glasala protiv ovog zakona, ali još jednom ću ponoviti, ovo rešenje koje je sada predloženo je zbog odluke Ustavnog suda. Vrlo promptno je reagovano. Zahvaljujemo se predlagaču što je ovom reakcijom doveo do toga da agencije mogu da vrše svoju dužnost na način propisan zakonom.
Citirao bih predloženi amandman – "Pripadnici VBA i VOA dužni su da odbiju izvršenje protivzakonitih naređenja, odnosno naloga pretpostavljenog čijim bi se izvršenjem učinilo krivično delo".
Kada je u pitanju ovaj amandman treba reći da se u članu 42. Zakona o VOA i VBA reguliše pitanje dužnosti i obaveza pripadnika VBA I VOA. U tom članu se, između ostalog, navodi da pripadnik VBA, odnosno VOA, citiraću, ako smatra da je nalog direktora VBA ili direktora VOA ili pretpostavljenog nezakonit, dužan je da ga u pisanoj formi na to upozori. Ako pretpostavljeni i dalje insistira na njegovom izvršenju, dužan je da traži pisanu potvrdu naloga. Ako nalog bude potvrđen, obavezan je da o tome izvesti višeg pretpostavljenog i unutrašnju kontrolu. Ovakva formulacija nedovoljno je, po nama, jasna i nije usklađena sa formulacijom koja se sadrži, odnosno nalazi u Zakonu o Vojsci, koji u članu 13. reguliše obaveze pripadnika Vojske Srbije. Zato smo ovim amandmanom pokušali da u ovom članu, jer član 42. nije predmet ovih izmena i dopuna Zakona o VBA i VOA, ukažemo na značaj ovog pitanja i iskažemo potrebu da se jasno naglasi na dužnost i obavezu svih pripadnika VBA i VOA, ali takođe da zaštitimo integritet svih pripadnika agencije, ljudi koji časno izvršavaju svoje poslove, od teoretski mogućih zloupotreba.
Naravno, ovo samo pokazuje da nam je potreban novi zakon o VBA i VOA, verovatno o BIA. Čuli smo prošli put od resornog ministra da će biti predložen verovatno čak do kraja ove godine.
Smatramo da je to izvanredna mogućnost da se u jednoj širokoj raspravi, ne samo u okviru bezbednosnih struktura, a pre svega u parlamentu i sa ekspertima koji se bave ovom materijom kod nas, takođe moguće je i poželjno da se koriste iskustva onih koji su već to uradili kako u Evropi, tako i u svetu, možda i u regionu, da iskoristimo sva pozitivna iskustva, a da se takođe izanalizira sve ono što bi moglo da bude prihvatljivo našoj bezbednosnoj zajednici.
Naravno, jedna od možda najvažnijih, a ona se odnosi na ovaj amandman, jeste ta parlamentska kontrola službi bezbednosti. Mi prvi put u ovom sazivu parlamenta imamo Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Ponoviću, za kratak period ovaj odbor je uspeo već dosta da uradi. Uspostavio je odlične odnose sa svim bezbednosnim agencijama i taj potencijal i treba da bude iskorišćen kako bi se u sledećem periodu sve pozitivne želje, namere, iskustva, analiza rada drugih iskoristile da dobijemo ono što je svim građanima Republike Srbije potrebno, a to je novi zakon o bezbednosnim agencijama.
Pri tome svemu uloga parlamenta je ključna, jer parlament nema samo ulogu kontrolnog organa, to je sekundarna uloga. Prva je kreativna u stvaranju novog zakona, u formulisanju onih odredbi koje bi bile neophodne za jačanje parlamentske kontrole službi bezbednosti.
Pre svega treba da se kaže da bi se ostvarila bolja kontrola službi bezbednosti u interesu građana Republike Srbije, neophodna je jača administrativna podrška, kako Odboru za kontrolu službe bezbednosti, tako i celom parlamentu i ovo mora da bude predmet donošenja novog zakona.
Jedna od tema koja mora da nađe svoje mesto u ovom zakonu, još jednom da kažem, za svaku pohvalu je što će doći do kraja ove godine, je pitanje transparentnosti finansiranja bezbednosnih agencija.
Ponoviću ono što sam rekao i prošli put. Mi imamo jedan čudan sistem. Kada pogledamo budžet Republike Srbije, praktično sve pozicije koje postoje u budžetu finansiranja bezbednosnih agencija su transparentne za sve građane i za sve strane obaveštajne službe. To nema niko u Evropi, samo jedna jedina država plus Kanada, imaju više transparentan način finansiranja bezbednosnih agencija nego što imamo mi. To apsolutno nije princip nigde u Evropi i nije princip nigde u svetu i zato ćemo se zalagati da se način finansiranja bezbednosnih agencija u budžetu Republike Srbije pokazuje kroz jednu cifru, a da bude još više transparentan nego danas za one koji to treba da kontrolišu, a to je pre svega resorni Odbor za kontrolu službe bezbednosti.
Vrhunski obučeni eksperti u finansijama i u bezbednosti bi kroz ovu transparentnost budžeta bezbednosnih agencija mogli da vide praktično celi sistem operacija, broj pripadnika, strukturu viših i drugih oficira, strukturu tehnologije, strukturu investicija u nove tehnologije itd.
Ponoviću još jednom, moramo da se ponašamo onako kako se ponaša 90% zemalja u svetu, da zatvorimo pristup ovaj koji danas postoji, transparentni, onima kojima ne treba, a da ga potpuno otvorimo isključivo za one koji kontrolišu rad službi bezbednosti.
Kada govorimo o finansiranju, u budućem zakonu treba razmišljati i o novom većem finansiranju službi bezbednosti kako bi službe bezbednosti mogle da idu u korak sa novim tehnologijama. Vidimo šta se dešava u poslednjih 20 godina. Pre 20 godina retko gde smo mogli da naiđemo na faks, a danas praktično vrhunske IT tehnologije se razvijaju takvim tempom da mobilni telefoni koji su bili najmoderniji prošle godine, već danas izlaze iz proizvodnje i dolaze i nove i nove serije, a da ne govorim o nekim drugim sistemima komunikacije, mnogo suptilnijim. Danas način kako kontrolisati komunikacije, pogotovo telekomunikacije predstavlja jedan od vrhunskih tehnoloških izazova ne samo za naše bezbednosne službe.
To je problem broj jedan kod svih službi u svetu. Mislim da su nesrazmerne investicije koje se ulažu u tehnološko i tehničko osnaženje bezbednosnih agencija čak i zemalja koje su manje od nas u okruženju, ali su bogatije. Zato još jednom kažem da je vrlo važno poboljšati, povećati i pravilno usmeriti sistem finansiranja, pre svega u oblasti najsavremenijih tehnologija.
Novi zakon treba da pomogne bezbednosnim službama u ostvarivanju svih zadataka koje imaju, ali tamo gde se kreću druge obaveštajne, bezbednosne i kontra-obaveštajne agencije u Evropi, u svetu, u Americi, u Rusiji, u Kini su usmerene poslednjih 10-ak godina na ekonomsku bezbednost. Jedan od najvažnijih segmenata u ekonomskoj bezbednosti je energetska bezbednost.
Siguran sam da obaveštajne službe drugih zemalja i kontraobaveštajne pre svega štite ekonomiju svojih zemalja kao jedan od osnovnih elemenata bezbednosti. Zaštititi svoju ekonomiju u svakom segmentu je prioritet. Mi moramo koristeći ta pozitivna iskustva da radimo na taj način, štiteći interese naše privrede i naše ekonomije. Uzimajući u obzir ono što će se dešavati sledećih 20-30 godina kod nas, u regionu i svuda u svetu kada energenti postaju jedan od osnovnih elemenata bezbednosti i uticaja, a to vidimo i po poslednjim događajima u svetu, mislim da će pitanje ekonomske energetske bezbednosti imati najveći mogući značaj. Siguran sam da u našim bezbednosnim agencijama i VOA jedan od osnovnih segmenata treba da bude taj element ekonomske a u okviru njega energetske bezbednosti.
Govorilo se ovih dana u medijima da se objedine agencije, a verovatno je ova rasprava to i omogućila, nije loše da se o tome govori, svako ima svoje mišljenje o tome. Neko bi želeo da objedini obe vojne agencije, neko je protiv i zbog toga zakon koji će biti predložen do kraja godine treba da omogući jednu široku raspravu ali pre svega onih ljudi koji poznaju tu materiju, eksperti za bezbednost i parlament.
Ono što smo govorili prošli put ponoviću i danas. Jedan od elemenata o kome možda treba razmisliti u novom zakonu, konkretno je vezan za buduće izmene koje će postojati, je uloga jedne nove agencije koja bi služila kao provajder tehničkih i tehnoloških elemenata za ono što danas svaka bezbednosna agencija i policija imaju posebno. To je ključno pitanje.
Vratiću se na finansiranja. Mi smo siromašna zemlja i ukoliko svaka bezbednosna agencija ima svoj budžet koji nije veliki, možda je logičnije iskoristiti potencijal i imati jednog nacionalnog provajdera kroz koga bi sve tri agencije i policija mogli da koriste njegove tehničke usluge u budućnosti. Na taj način sigurno bi i uloga parlamentske kontrole službi bezbednosti na neki način bila jača u određenom segmentu i omogućio bi se stalni i neprekidni pristup svim dokumentima.
Još jednom da ponovim da je izuzetno pozitivno što prvi put u parlamentu imamo Odbor za kontrolu službi bezbednosti. Izmene i dopune zakona su pozitivne i korak su napred. Dodao bih na kraju da je saradnja sa nezavisnim državnim institucijama i DRI kao i sa druge dve nezavisne državne institucije od izuzetne važnosti. Odbor u Skupštini je imao zajedničku sednicu sa njima, postavljeni su ciljevi i zajednički zadaci. Siguran sam, a to se i vidi, da i bezbednosne agencije imaju dobru saradnju. Ima tu kritika, ali ima i pozitivnih. U procesu je to normalno i to je uvek tako. Pozitivne stvari treba da se još poboljšaju, a one koje su lošije treba da se isprave, kao i u svakom segmentu rada državne uprave.
Od najvećeg mogućeg interesa za Republiku Srbiju je ova inicijativa koju smo čuli prošli put od resornog ministra da će do kraja godine biti predložen novi set zakona koji bi omogućio najsavremeniji mogući rad VOA i VBA i BIA. Sa druge strane, najbolju moguću ali u onim granicama kako rade sve druge zemlje sveta i što više transparentno za sve ljude, ali najtransparentnije moguće za one koji to kontrolišu, za resorni odbor i za parlament. Očekujemo sa velikom željom donošenje ovog zakona do kraja ove godine. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Predrag Marković.

Predrag Marković

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče.
Poštovani ministre, poštovani predstavnici VBA i VOA, dame i gospodo narodni poslanici, samo u nekoliko crtica da podsetimo na ono što se govorilo tokom načelne rasprave i šta se u međuvremenu dogodilo.
U odnosu na one članove koji se menjaju bilo je moguće podneti amandmane a ne na druge. Molim vas da u diskusijama ne uzimamo kao činjenicu nešto što je obećanje za razmišljanje. Ne treba uopšte voditi računa o tome da je rečeno da će nešto do kraja godine biti urađeno i biti pred parlamentom i da će biti sjajno. O tom – po tom.
U ovom trenutku bilo je zadovoljstvo da se konstatovalo u načelnoj, a to će se sigurno ponoviti i u raspravi u pojedinostima, ovim izmenama zakona uz usvojene amandmane bilo je zadovoljstvo da smo to mogli da najavimo, svejedno ko trenutno pripada poziciji a ko opoziciji, se ispuni i zahtev odnosno ono što je konstatovao Ustavni sud Srbije i istovremeno ispolji razumevanje za nešto što nije zakonska materija već pitanje tehnologije. Samo zbog toga još jednom hoću da podsetim da ovim izmenama…
(Predsedavajući: Molim vas, gospodine Markoviću, da se vratite na temu.)
Dakle, mi ćemo svakako poboljšati ovu materiju, otkloniti probleme koje VBA i VOA imaju, ali to nije razlog da ne konstatujemo još jednom. Pitanja tehnologije će svakako biti brža od zakonskih rešenja. U načelnoj raspravi sam se našalio sa gospodinom Kovačem na jednom primeru koji je…
(Predsedavajući: Gospodine Markoviću, vodite raspravu u načelu i molim vas da se vratite na amandman. Nemojte raspravljati o onome što smo prošli, nego se vratite na amandman na član 2. koji je podneo narodni poslanik Nenad Popović i Jovan Palalić. Izvolite.)
Mislim da ovo neće biti konstruktivna rasprava. Budite ljubazni i nastavite sednicu.