Molim da ne prozivate poslanike.
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Za razliku od mog kolege, gospodina Šutanovca, kome je ova rasprava do kraja jasna, i zakoni i amandmani, ja sam jedan od poslanika koji se previše ne razume u ovu temu. Naime, VBA i VOA su tema kojom se zaista nisam bavio. Kao svaki od poslanika dođem u situaciju da se bavim nekim pitanjima koja su mi do sada bila nepoznata. Nije mi sasvim jasno kakve veze ima ono o čemu je do sada pričano u naznakama, a to je činjenica da će Novi Sad narednih dana bankrotirati zbog posledica nekih radnji koje su u prethodnom periodu preduzete, nekih ugovora koji su zaključeni.
Nije mi sasvim jasno ni da li se ovaj amandman možda odnosi na činjenicu da smo imali situaciju poslednjih dana da su zbog dobre saradnje svih bezbedonosnih službi, pretpostavljam VBA i VOA, na vreme uhvaćeni oni koji su želeli da sruše avion Vlade, ali bih voleo da znam i dobijem odgovor, i ne znam da li ovaj amandman doprinosi tome, da ubuduće te službe obaveste nadležna tela, pre svega mislim na najviše zakonodavno telo, o tim činjenicama pa možda i na zatvorenoj sednici. Nije nam do kraja jasno kakve su te pretnje. Ako se i dalje leti tim avionima, zašto državni organi ne preduzmu mere da se zaštite najviši državni funkcioneri, zašto ih prepuštaju ličnom riziku. Mislim da oni nisu samo privatna lica, već predstavnici Vlade.

Molim vas, gospodine Veselinoviću, vi vešto koristite ovaj amandman, ali to vam neću dozvoliti, ako nastavite tako, nego se vratite na amandman. Molim vas, onda je trebalo da bude replika, a ako je hteo repliku onda je mogla biti replika, ali prijava da raspravljamo o amandmanu, a onda vršiti svojevrsnu repliku, to vam neću dozvoliti. Znači, vratite se na amandman, molim vas.

Poštovani predsedavajući, za razliku od prethodnika koji nisu vešto koristili, nego vrlo brutalno kršili Poslovnik, vešto govoreći o amandmanu pitam nadležna ministarstva - zašto ne obaveste javnost o činjenicama, o poslednjim događajima i da li će ovaj amandman ubuduće otkloniti takva nerazumevanja? Da li ovaj amandman, ako ste pročitali, gospodine predsedavajući, tiče se toga, na neki način otvara mogućnost da budu transparentne aktivnosti i da omogući ono što se odnosi na prisluškivanje, na tajnost u radu, da se one svedu na meru koja bi bila ograničena i koja bi dala veće mogućnosti kontrole nad ovim službama?
Zbog toga smatram da je vrlo bitno, da li će ovaj amandman stvoriti situaciju da se takve mogućnosti više ne dešavaju, da ne znamo da li nam je premijer ugrožen, ili nam nije ugrožen, ili je to samo spinovanje. Hvala.

Prvo, znate da amandman nije prihvaćen, pa prema tome ne možete …
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Olgica Batić.

Moram reći da, bez obzira što ovaj amandman nije prihvaćen, me raduje činjenica što je obrazloženje amandmana naišlo na pozitivne kritike i na nešto što će u narednom periodu biti razmatrano kao mogućnost o čemu sam podrobnije na sednici Odbora razgovarala sa potpukovnikom Draganom Arsićem.
Što se tiče samog amandmana, mnogi su prilikom donošenja izbornog zakona iz 2009. godine ukazivali na dramatičnu neustavnost odredbe člana 13. Zakona, po kojoj je direktor VOA mogao bez odluke suda da naređuje operativni nadzor. Tri godine je trebalo Ustavnom sudu da donese, odnosno da takvu odluku proglasi neustavnom.
Raduje me činjenica što se ovog puta nije išlo na zaobilaženje Ustava, već je konačno uspostavljena sudska kontrola nad nadzorom komunikacija. Logična je potreba da se novim članovima 13a i 14a predvidi kako postupak posebnih mera, tako i preciziranje njihovih uslova.
Međutim, ponoviću nešto što sam rekla na Odboru, logična je činjenica da ukoliko se elektronski nadzor vrši po osnovu odluke sudije višeg suda, tajna snimanja, komunikacije i unutrašnjosti objekta po odluci sudije Vrhovnog kasacionog suda, zašto se onda tako dobijeni podaci, dakle podaci koji su dobijeni na osnovu odluke suda, bilo da je u pitanju viši ili Kasacioni sud, ne bi koristili u krivičnom postupku?
Smatram da korišćenje ovakvog dokaznog sredstva u krivičnom postupku nije protivustavno, šta više ustavno je, jer Ustav u svom članu 41. stav 1. propisuje nepovredivost pisama i komunikacija. Međutim, taj isti Ustav u narednom stavu, stavu 2, predviđa da su odstupanja samo dozvoljena na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ukoliko su neophodne radi vođenja krivičnog postupka ili radi zaštite bezbednosti Republike Srbije.
Ovaj predlog zakona to isto predviđa, traži odluku suda, traži određeno vreme, traži zaštitu bezbednosti, izostavljanje krivičnog postupka, naravno.
Neću govoriti da bi se ovim zakonom, da bi se ovim amandmanom, a što je jedan od razloga zbog koga sam ja i podnela, znatno olakšala mogućnost dokazivanja pojedinih krivičnih dela, posebno onih krivičnih dela koja se rade suptilno i tajno. Takođe, ukoliko se uspostavi sudska kontrola nad nadzorom i ukoliko se precizno propišu upravo ovakvi uslovi, onda se način prikupljanja tih podataka ni u čemu ne razlikuje od načina na koji se to čini u redovnom krivičnom postupku, i to shodno pravilima Zakona o krivičnom postupku.
Jedina razlika se ogleda u pogledu načina prikupljanja tih podataka, jer se u odnosu na pravila Zakona o krivičnom postupku, ovde je jedini izuzetak što se takvi podaci prikupljaju ne na osnovu zahteva javnog tužioca, već na osnovu zahteva sudija. Naravno, ovaj amandman, kao što sam jutros rekla na Odboru, podnet je u duhu i u jeku borbe protiv korupcije i kriminala i kako bi se nosiocima te borbe protiv korupcije i kriminala, barem donekle, olakšala borba. Dajem svoj mali dobprinos putem ovog amandmana, a u njihovom olakšanju te borbe. Hvala.

 Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Borisav Kovačević.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Obrazloženje Vlade za odbijanje ovog amandmana kaže – amandman se ne prihvata iz razloga što se uvođenjem pojmova audio i video snimanje i pojmova poštanske pošiljke ne doprinosi jasnoći i preciziranju posebnih postupaka i mera. Upravo sam to učinio, jer u izmenjenom članu 6, odnosno u Predlogu izmene zakona je stajalo pod tačkom 6. – tajno snimanje i dokumentovanje razgovora na otvorenom i zatvorenom prostoru, a ja sam dodao – tajno audio i video snimanje. Mislim i ubeđen sam, kao što vidite, da to jeste pojašnjavanje.
U tački 7. je stajalo da je tajni nadzor sadržine pisama. Rekao sam, ne pisama, nego poštanskih pošiljki. Paket, paketić, nije pismo, a u njemu svi koji su ikada radili u ovoj oblasti znaju šta sve može da prođe, što može biti od kardinalnog značaja po bezbednost zemlje ili po bezbednost ljudi.
Ne shvatam da je ovo odbijeno. Najkraće što mogu. Neću da pričam kao što mnogi pričaju o stvarima o kojima smo raspravljali u načelu. Ovo su vrlo konkretne stvari. Stvarno ne vidim razlog zatšo je ovo odbijeno. Hvala.

Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Jovan Palalić.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić i Ljubica Milošević.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, gospodo direktori, gospodo narodni poslanici, u ovom članu smo predložili izmenu u vidu stava 5. gde smo rekli – kada razlozi hitnosti to zahtevaju, a posebno u slučajevima unutrašnjeg i međunarodnog terorizma, direktor VBA može da naloži primenu posebnog postupka iz člana 12.
Čime smo se rukovodili? Na ovaj način smatramo i duboko smo ubeđeni da se premošćuje prazan hod u radu službe do dobijanja odobrenja. Šta će u međuvremenu služba, odnosno direktor VBA sa raspoloživim podatkom u slučaju kada preti opasnost, kada dođe do izvršenja terorističkog akta od vremena podnošenja do vremena dobijanja odobrenja?
Šta ako u tom periodu čekanja odobrenja od 12 do 24 sata dođe do izvršenja terorističkog akta, a raspolagalo se sa podatkom da može doći? Ko će biti odgovoran za nepreduzimanje mera na planu dokumentovanja ili sprečavanja izvršenja takvog terorističkog akta? Šta ako se u jedan posle pola noći dobije podatak da će u vremenu između tri i četiri na letelici nekog od predsednika ili članova Vlade biti postavljen eksploziv? Vojno bezbednosna agencija ne preduzima ništa na planu za dokumentovanja, bez obzira što može iza toga biti sprečeno, ali neće moći da se preduzme ništa protiv izvršioca takvog terorističkog akta. Zato smo i predložili da direktor VBA, uz preuzimanje sve odgovornosti i podnošenja izveštaja ministru odbrane, počne sa primenom ovih mera i nastavi i po dobijanju odobrenja. Hvala.