Pređite na amandman, molim vas.

Naravno, amandman kaže – kada razlozi hitnosti to zahtevaju, a posebno u slučajevima unutrašnjih i međunarodnog terorizma, direktor VBA može da naloži odmah primenu posebnog postupka iz člana 12. stav 1. tačka 5) i nastavlja sa primenom po dobijanju odluke nadležnog suda. Ako mislite da ne čitam zakone, čitam.
Stav 5. – sudija iz stava 2. ovog člana, bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam sati, donosi odluku za primenu posebnog postupka i mere iz člana 12. stava 1. tačka 5) ovog zakona i dostavlja je VBA. Razlika između predloženog rešenja i amandmana je da se može delovati pre nego što se dobije odluka nadležnog sudije, a ona se može dobiti odmah iza osam sati. Osam sati je jako veliko vreme i to moram da uporedim sa nekim bivšim vremenima.
Znate, Vrhovni savet odbrane je kupio neki satelit, koji je trebao da nam daje podatke tek posle 24 sata, a platili smo ga 50 i nešto miliona evra. Dakle, mislim da su predlagači amandmana to bazirali na osnovu toga što smo kupili nešto što je trebalo da nam o terorizmu dostavlja podatke 24 sata kasnije, što znači da komotno može da se izvrši terorističko delo spolja i iznutra, da se počinioci udalje, a da se to ne može dokumentovati, niti VBA ima ovlašćenja za to.
Predlagač amandmana je to premostio, on nije rekao da će se ovo raditi bez naloga suda, ali da zbog razloga hitnosti to može da započne da se radi i da se nastavi po dobijanju odluke suda, jer kakve su naše sudije može da se ne pronađe u prvi sat, u drugi sat, možete i da ga pronađete, ali on ima rok od osam sati i može lepo da razmišlja natenane sedam sati, a da izvršioci budu spokojni i da ne budu čak ni preterano uznemiravani.
Dakle, mislim da je amandman smislen, da je pravljen na bazi nekih iskustava i o tome sam govorio. To što poredim amandmane sa nečim što se u praksi dogodilo, nešto što smo platili 50 i nešto miliona evra, a što nam nije ništa ni koristilo, nismo ga ni dobili, platili smo satelitske snimke sa odloženim emitovanjem 24 sata i time smo valjda hteli da svim teroristima stavimo do znanja da imaju 24 sata da se izgube sa naše teritorije, a bojim se da po predlogu ovog zakona oni takođe znaju da imaju osam sati da izvrše neko delo i da se udalje, bez mogućnosti da VBA deluje na odgovarajući način.
Mislim da ovu državu treba malo utegnuti, da se ovo previše razglavilo, da je sve manje državnih jakih struktura. Mislim da je amandman smislen i u danu za glasanje, a predlagač treba da mi kaže, glasaću svakako za ovaj amandman, zato što sam služio vojsku. Hvala.

Hvala.
Na član 8. amandman je, na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, podneo Odbor za kontrolu službi bezbednosti.
Predstavnik predlagača je prihvatio amandman na sednici Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Kovačević
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti su prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Popović i Jovan Palalić.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Gospodine ministre, gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, naša poslanička grupa je podnela četiri amandmana na ovaj predlog zakona i mogu da kažem da su oni uglavnom usmereni na rešavanje pitanja, koje, nažalost, mislim da nije na najbolji način rešio osnovni tekst zakona. To je pitanje kako uravnotežiti potrebu da se zaštiti ili omogući efikasno sprovođenje i zaštita bezbednosti kroz funkcionisanje ovih službi i zaštita ljudskih prava? O tome je bilo veoma mnogo sporova kada je ovaj zakon usvajan u Narodnoj skupštini 2009. godine. Neka rešenja, kao što ste videli, osporena su pred Ustavnim sudom i na osnovu Odluke Ustavnog suda mi danas raspravljamo o izmenama i dopunama ovog zakona.
Mi smo i u načelnoj raspravi dosta govorili o članu 10. ovog zakona. Nekoliko kolega je o tome govorilo. Prosto smo razmišljali na koji način da se izađe iz jednog vrlo opasnog problema koji može da stvori član 10. ovog zakona, tj. član 15. osnovnog teksta zakona. Tiče se preduzimanja određenih radnji bez prethodno pribavljene saglasnosti nadležnog suda. Naravno, ni jednog trenutka nije bilo sporno da se takve mere preduzimaju i da se dopusti predstavnicima Agencije da to čine u slučajevima unutrašnjeg međunarodnog terorizma. Ta stvar prosto zahteva ovu vrstu reagovanja i ovu vrstu saglasnosti, jer danas upravo, manje-više, u nekoliko diskusija slušamo o takvim pojavama i takvim slučajevima. To nije sporno, ali razlozi hitnosti je jedan pravni standard koji može da stvori ogromne probleme u svojoj primeni i moguće zloupotrebe.
Šta znači razlozi hitnosti i ko je taj ko ceni razloge hitnosti i šta sve može da bude obuhvaćeno pod razlozima hitnosti? Praktično sve. To je jedno diskreciono pravo koje ima direktor VBA, koji pod razloge hitnosti preduzimanja mera bez ovlašćenja suda može da stavi različite stvari. Ne želim da kažem da će se to uvek desiti kao zloupotreba, ali ne isključujem mogućnost da to može biti zloupotreba. Ne vidimo da tih osam sati, koliko je potrebno za stav suda, predstavljaju problem. Rekli smo da izuzimamo situaciju unutrašnjeg i međunarodnog terorizma.
Ponudili smo ovde jedno rešenje za koje mislimo da je prelazno, a da bi u novom tekstu zakona bilo najbolje, kroz jednu javnu raspravu i kroz iskustva koja imaju predstavnici vojnih agencija, čak deo koji se odnosi na razloge hitnosti izbrisati. Jer, ako želimo da sprečimo mogućnost zloupotreba, ako želimo da se zaista ljudska prava zaštite u potpunosti, da sudovi imaju potpuni nadzor nad primenom svih mera, onda bi bilo dobro da se ova situacija isključivo svede na okolnosti koje se tiču terorizma. Mi smo ovde stavili - u slučaju hitnosti, kada je odlaganje privremenih mera onemogućilo postizanje cilja zbog kojeg bi bile preduzete. Naravno, i to podrazumeva određeno objašnjenje, ali pošto se radi o predlogu izmena i dopuna zakona, ovo bi sigurno umanjilo tu mogućnost ili širinu, kako je ovaj pravni standard definisan u članu 10, ali sa tendencijom da se u perspektivi izađe iz ovog problema.
Jako je važno da, ako se već ide u otklanjanje svih sumnji u rad službi, a o značaju vojnih službi smo ovde i te kako mnogo govorili, pogotovo vojnih službi koje su možda i u javnosti i u struci nekako bile, hajde da kažem, manje vrednovane nego sama BIA, mislim da one takođe, zbog ozbiljnosti značaja pretnji kojima se one bave, treba da dobiju veoma veliki značaj. U tom smislu, sve aktivnosti i predloge koji se tiču poboljšanja njihovog rada i finansijskog i materijalnog i kadrovskog mi ćemo uvek da podržimo. Ali, baš iz tog razloga, ako jačamo u profesionalnom smislu službe, treba da onemogućimo kroz zakonska rešenja svaku mogućnost kritike i napada da te službe zloupotrebljavaju zakon, tako što ćemo eliminisati iz teksta zakona sve ono što može biti problematično, a što se tiče ljudskih prava.
U tom smislu je i naš amandman. Nije nam jasno zašto je on odbijen, ali u svakom slučaju, verujemo da će kroz diskusiju u javnosti koja će biti oko novog teksta zakona, ova tema, vrlo važna tema sa stanovišta i funkcionisanja službe, ali i ljudskih prava biti pravilno vrednovana i razmotrena. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Borisav Kovačević.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, reagovao sam amandmanom na rok vremenski sudiji od 24 sata da dostavi odluku službi, odnosno direktoru, za slučaj ako je direktor, kako kolega reče, po diskrecionom pravu započeo primenu posebnih postupaka, mera i radnji, zbog hitnosti, čekajući odluku sudije.
Ne bi bilo sporno da ostane 24 sata, da nije u ovom članu uveden automatizam vrlo poguban za rad i rezultate službi bezbednosti uopšte, odnosno za bezbednost ove zemlje. Kaže se u poslednjem stavu – ako nadležni sudija ne odobri primenu posebnih postupaka i mera u roku od 24 sata, ja sam rekao 12 sati, direktor je dužan da naloži komisijsko uništavanje svih podataka do kojih je služba došla. Ovo nikada ne treba i ne sme da se desi, a posebno što je u ovakvoj značajnoj situaciji kada direktor, kao najkompetentniji čovek, procenjuje i nikad se takve mere ne preduzimaju ako se ne očekuje značajni kardinalni podaci po bezbednost, da dođu u situaciju da to posle uništi, a ostavlja se istovremeno sloboda ili mogućnost neodgovornosti sudije jer se kaže – ako ne dostavi odluku u roku od 24, odnosno 12 sati. Zašto postavljamo to kao mogućnost? Sudija, doveden u situaciju da o ovome odlučuje, odnosno sud nadležni, mora biti do kraja mobilan. Mora postojati dežurni sudija, ne 12 sati, za sat vremena mora doneti odluku.
Zato sam želeo da, skraćenjem roka sa 24 na 12 sati, onemogućimo na taj način moguće sticanje značajnijih i krupnijih podataka za 24 sata, nego za 12, pa ako uništavamo podatke u tom slučaju kada sudija ne odobri ono što smo za 12 sati prikupili, manja je šteta nego za 24 sata. To je bilo moje osnovno rukovođenje što sam ovo podneo. Izvinjavam se gospodi koja rukovode ovim dvema službama. Znam da je 24 sata, oni i ja to dobro znamo zašto, bolje za službu i korisnije za samu službu, ali nije bolje po podatke i, po opštoj intenciji poštovanja ljudskih prava, ono što treba da sledimo ulazeći u Evropu, bolje je da taj rok bude što kraći, nepokrivan sudijskom odlukom. Hvala lepo.

Hvala.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Veličković, Slobodan Jeremić i Ljubica Milošević.
Vlada i Odbor za kontrolu službi bezbednosti nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, ovo je isto kao u članu 8. Ovde sam se isto zalagao za preduzimanje mera odmah po dobijanju podataka i davanja većih ovlašćenja direktoru VBA, kada postoje razlozi hitnosti, a posebno u slučajevima unutrašnjeg i međunarodnog terorizma.
Obrazloženje bi bilo slično. Ne znam da li da ponavljam. Ovde mogu nastupiti zaista teške posledice. To sam obrazlagao u članu 8. Opet se zalažem i pitam – šta sa onim, ukoliko dođe do izvršenja krivičnog dela u vremenu u kome čekamo odobrenje, a mogli smo da reagujemo i sprečimo eventualno izvršenje takvog krivičnog dela? Hvala. Hteo sam toliko.

Narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da sam rekao da ću glasati za prethodni amandman koji je nešto već govorio o ovakvim situacijama, bilo bi glupo da ne glasam i za ovaj drugi. Dakle, i u jednom i u drugom slučaju se radi striktno o unutrašnjem i međunarodnom terorizmu. Radi se o nečemu što VBA sazna, a zbog sudske odluke ne može da povuče nijednu meru. Dakle, na određeni rok mora da odgodi sve svoje aktivnosti. S obzirom da su zakoni javni, da na neki način gotovo na 24 sata amnestira eventualne počinioce koji mogu da borave, da planiraju, da urade, naprave nenadoknadivu štetu, da budu opasni po zdravlje i imovinu ljudi i države i da se bezbedno udalje zato što određeni sudija nije dao na vreme saglasnost za takvu odluku. Recimo, ovaj rok od 24 sata sudija čak i ne mora da ispoštuje, da bi sve te aktivnosti mogle posle da budu predmet uništavanja, kao da nikada nisu ni bili, kao da nikada ništa loše nisu uradili u ovoj zemlji, a treba da znamo da će ova država biti predmet sve većih terorističkih, što međunarodnih, što unutrašnjih, a posebno unutrašnjih terorističkih akata. S tim u vezi, Kosovo tretiram kao unutrašnje pitanje Srbije, za razliku od nekih poslanika ovde.
Dakle, mi možemo biti meta i međunarodnog, a posebno unutrašnjeg terorizma. Mislim da ova reč koja stoji, da direktor VBA može da naloži, odnosno amandmanom se kaže - direktor VBA može odmah da naloži početak primene posebnog postupka, to ga ne amnestira od kasnijeg dobijanja sudske odluke o tom postupku.
Mislim da ova država, u ovom stanju u kakvom jeste, iziskuje jedan ovakav amandman. U suprotnom, zbog blizine juga Srbije, Makedonije, Kosova i Metohije, s obzirom na stanje na terenu kakvo jeste, bojim se da neusvajanjem ovog amandmana mogu da nastanu štetne posledice ne za ljude koji rade u VBA, već ukupno za stanovništvo, za teritoriju, za ustavni poredak i za ovu državu. Hvala.