Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko Mihajlović, predstavnici ministarstva, kolege poslanici, da se vratimo na temu i da razgovaramo danas o Predlogu zakona o racionalnom korišćenju energije na osnovu predloga ministarstva koje smo danas na Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku raspravljali u načelu.
Pravni okvir, odnosno osnov zbog čega je uopšte ovaj predlog zakona danas na dnevnom redu, potiče još iz vremena 2005. godine, na osnovu Strategije razvoja energetike do 2015. godine. Zatim, na osnovu programa za sprovođenje ove strategije od 2007. godine i Akcionog plana za sprovođenje ove strategije, takođe iz 2007. godine. Tu je suštinski odgovor da postoji ta neka pauza od 2007. do 2013. godine koju je sadašnje ministarstvo na kraju krajeva pripremilo na adekvatan, potpun način.
Zakon je koncipiran u nekih sedam glava koje podrazumevaju politiku energetske efikasnosti, uvođenje novog sistema organizovanja uopšte energetske efikasnosti, kako privredi tako u kompletnom društvu, zbog toga što će ovaj sektor koji će na neki način dotaći sve delatnosti u Republici Srbiji, zatim, definiše deo koji podrazumeva nivo energetske efikasnosti i onaj deo koji je najinteresantniji, to je način finansiranja, kao i određene kaznene odredbe.
O uštedama uopšte iz oblasti energetske efikasnosti, imali smo dosta prilike danas da čujemo i na koji način će se to sve sprovoditi, ali onaj deo koji mislim da nismo do sada uopšte raspravljali, to je šta ovaj zakon donosi kao jedan osnov uopšte u budućnosti, kao jedan generator ekonomskog razvoja ove zemlje? Na početku ove javne rasprave, predstavnici pojedinih poslaničkih grupa su rekli da će ovaj zakon zaista stvoriti mogućnost nekih novih proizvodnih kapaciteta, koji će dati proizvodnju nekih materijala koji će biti u skladu sa energetskom efikasnošću, s jedne strane. S druge strane, negde će pokrenuti kompletnu primenu novih tehnologija, ne samo u zgradarstvu, već i u samoj industrijskoj proizvodnji. Samim tim ako ste generator ekonomskog razvoja, to podrazumeva otvaranje novih radnih mesta. Često se u EU, pa i u zemljama regiona u stvari priča o tzv. "zelenim radnim mestima". To su suštinski takva radna mesta, koja će biti pokretači sistema, a prihvatajući principe energetske efikasnosti.
Da ne pričamo samo o principima energetske efikasnosti, to dokazuju i sva načela održivog razvoja i zelene ekonomije koji i ovaj predlog zakona podrazumeva, koji je bio ušao u sastavni deo i Akcionog plana za sprovođenje strategije 2007, a to je na osnovu načela koji propisuje Zelena knjiga koja podrazumeva sve ovo, koju je objavila EU te 2007. godine i u kojoj su takođe predstavnici Srbije učestvovali.
Danas, inače predstavnici ovog parlamenta su gostovali na određenim javnim slušanjima, seminarima vezano za energetiku. Bili su pozvani kao i svi predstavnici zemalja Zapadnog Balkana u Briselu. Imali smo prilike da čujemo šta se dešava i u regionu. Ono što je neka tendencija, to je da su principi energetske efikasnosti podrazumevajući, pod jedan. Pod dva, sve ono što smo slušali o obnovljivim izvorima energije i uopšte o oblicima učešća proizvodnje električne energije, negde je EU prihvatila, diktirajući tempo da postoje kombinovani pristupi, da postoje i obnovljivi izvori i termoelektrane i gasne centrale, ali i kombinovane tzv. "energane", koje će biti u funkciji rasterećenja praktično postojećih neobnovljivih izvora energije.
U tom javnom slušanju i u toj diskusiji, mogli smo da čujemo da i naše komšije, odnosno zemlje u regionu imaju možda i mnogo veće probleme nego mi sami. Mogli smo da čujemo da je energetska efikasnost praktično jedan težak posao, pogotovo za zemlje koje su u razvoju, a mi kao zemlja u regionu Zapadnog Balkana smo još uvek negde u tom ekonomskom razvoju sa malim stepenom ekonomskog rasta, znači negde od 1,5% do 2%, znači naše želje su da idemo od 1,2% do 2% na godišnjem nivou.
Tada možemo da govorimo o tome da je suštinski ovaj zakon osnov za neko novo doba koje dolazi, ali za nov koncept koji očito prethodna Vlada nije shvatila. Energetska efikasnost nije samo zamena cevi. Znači, energetska efikasnost nije samo zamena prozora. To je jednostavno onaj pristup uopšte građana Srbije, privrednika, na kraju krajeva i same države, da prihvati sve ove nove tehnologije koje podrazumevaju i nove materijale, način organizovanja i samog društva i privrede.
Zbog toga se i uvodi se uvodi taj energetski menadžer, odnosno menadžment u energetici, kako na državnom nivou, tako i u lokalnim samoupravama.
Ovaj zakon je suštinski dobra polazna osnova za sve ono što nas čeka, a čekaju nas različite vrste investicija i ulaganja, konkretno u same lokalne samouprave u oblasti energetske efikasnosti gde će onda ministarstvo normalno morati da ima vezu i taj energetski menadžer, koji ovaj zakon jednostavno uvodi kao neko ko će biti veza kroz određenu vrstu izveštaja, ali i organizacije celog ovog posla.
Postoji još jedan nov pojam, a to je energetski savetnik koji će, takođe, biti vezan za lokalne samouprave. Po sadašnjem predlogu, on neće biti novozaposlen, odnosno za sada on ne odgovara praktično ni gradonačelniku, ni nekom direktoru i to je dobro, jer praktično struka treba na neki način da pobedi politiku.
S druge strane, imate već u kontinuitetu zadnje dve godine obuku koja se održava u Inženjerskoj komori Srbije za licence inženjerima svih tehničkih struka, koji će raditi na studijama o energetskoj efikasnosti svih objekata.
Ono što je interesantno, ovaj zakon nije baš decidno podelio, ali mislim da će to određenim podzakonskim aktima sigurno biti, a to je podela na javne objekte, na one koji se odnose na samu industriju, odnosno privredu, odnosno komercijalno i one koji se odnose na domaćinstvo, odnosno stanovništvo.
Ako bi pogledali kolike bi uštede doneli sa primenom energetske efikasnosti u javnim objektima, onda bi videli da 30% uštedama potrošnje električne energije praktično bi država sama relaksirala budžet Srbije na osnovu svojih računa za električnu energiju.
Ako bi privreda uvela otprilike takozvane "clean development management system", a to je sve ono što podrazumeva nove tehnologije, pa sa njima normalno i energetsku efikasnost i energetske menadžere u svakom od preduzeća koje bi organizovalo na adekvatan način racionalno korišćenje energije, ali i nove sisteme dobijanja reciklabilnih proizvoda, odnosno ekološki podobnih proizvoda, takođe bi ekonomija prvo sebi obezbedila mnogo veći rast, a samim tim i smanjila troškove proizvodnje.
Na kraju, kada bi građanstvo, odnosno stanovništvo uopšte bilo kog nivoa, ako pričamo o određenim socijalnim strukturama, videlo, sigurno da bi želeli da uvedu te nove sisteme i u svojoj kući i taj sistem da bi znali koliko struje troše, koliko troše toplotne energije, koliki su im, na kraju krajeva troškovi, i za odlaganje smeća, onda bi došli u situaciju da bi sami imali želju da uvedu ovakav sistem uopšte funkcionisanja svog života i država bi onda trebala u tom delu da im pomogne određenim subvencionisanim kreditima. To će biti jedan od sigurno sledećih koraka u narednih sigurno pet godina, jer nije slučajno da je za javne objekte nemačka Agencija za razvoj proračunala da se otvara mogućnost da samo uvođenje energetske efikasnosti u zgradarstvu, pričamo za javne objekte, mogućnost investicija u narednih pet do deset godina do milijardu i po evra.
Prema tome, ako govorimo uopšte o uvođenju energetske efikasnosti, pričamo o jednom novom konceptu, pričamo uopšte o jednom novom viđenju našeg života, budućnosti, ali i o mogućnosti novih radnih mesta i povećanju ekonomskog rasta. Za to Srbija mora da se pripremi. Ministarstvo je kroz ovaj predlog dalo praktično jedan dobar osnov za sve ovo. Jednostavno, ne treba kuditi ovako jedan dobar pokušaj da se tajno koncept implementira u Srbiji.
Srbija ima dobro mesto u regionu po pitanju uopšte energetike i zato je ovo postala jedna neophodnost u našem društvu. Tačno je da se dugo čekalo na ovaj zakon, ali zbog toga je potreba bila sve veća, da se zaista na adekvatan način približi svim građanima Srbija ovakav zakonski predlog.
Na kraju bih rekla da saveti za energetsku efikasnost Evropske komisije u Briselu su počeli da održavaju određene sesije, javna slušanja i kontakte direktno sa našim gradonačelnicima velikih i interesantnih lokacija unutar Srbije, jer su prepoznali mogućnosti za investiranje kroz određene kreditne linije. Takav vid izvođenja lokalnih samouprava zahtevaće i praktično obuku i doškolovavanje i stalnu edukaciju ne samo inženjera i ljudi koji će učestvovati u energetskom menadžmentu unutar lokalnih samouprava, nego i samih funkcionera da bi mogli da se nose sa ovakvim novim konceptom energetske efikasnosti uopšte u Srbiji.
S obzirom da su ove evropske direktive zaista ispoštovane u Predlogu ovog zakona i procedura Kancelarije za EU, nadam se da će sve stranke podržati ovakav predlog zakona, jer nema razloga da neko bude decidno protiv, s obzirom da će višestruka primena ovakvog zakona doneti samo velike ekonomske benefite Srbiji. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Dejan Rajčić. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo ministre, pomoćnici, dame i gospodo narodni poslanici, nalazimo se pred jednim zakonskim predlogom koji, po mom shvatanju, trebalo bi da predstavlja početak jedne nove životne filozofije koja bi trebala da se implementira u naše društvo. Kad kažem "jedne nove životne filozofije", ovakvu izjavu baziram na osnovu toga što možemo da kažemo da možemo da sebi priuštimo bolji i veći konfor življenja u ovoj državi i u ovom društvu ili na bazi veće proizvodnje i benefita koji predstavlja razvoj naše privrede u celini, što je ovog časa, vidimo, s obzirom na stanje privrede u našem društvu, jako teško ili, s druge strane, na bazi ušteda koje mogu javiti kao znak naše dobre volje da smo svesni, građani ove društvene zajednice, i da tu prepoznamo odgovarajući resurs i mogućnosti da na bazi ušteda povećamo benefit celokupne privrede našeg društva.
Sam cilj donošenja ovog zakona, koji je sada pred nama u obliku ovog zakonskog predloga, jeste da se prvenstveno obezbedi i podrži racionalno i održivo korišćenje energije kako u sferi proizvodnje, tako i u sferi potrošnje te iste energije.
S obzirom da se često u poslednje vreme, a pogotovo na današnji dan, evo danas prilikom rasprave ovom zakonu često koristi sintagma energetska efikasnost, radi građana Srbije i javnosti koja prati ovaj prenos Skupštine treba reći da, pojednostavljeno rečeno, energetska efikasnost u jednom svom segmentu znači i uštedu energije kroz sve segmente naše aktivnosti, počev od proizvodnje te energije, preko naših fabrika, industrije i privrede u kojoj smo mi kao građani zaposleni i radimo, do naših domaćinstava gde se javljamo kao potrošači te iste energije. Nije bitno da li je u pitanju električna energija, toplotna energija ili gas kao energetski resurs, bitno je da shvatimo da mi ako nemamo mogućnosti da proizvedemo nove kapacitete i stvorimo nove kapacitete i proširimo proizvodnju energije, možemo odmah ovog časa da pristupimo postupku i procesu štednje te iste energije kroz jedan organizovan sistemski način.
Zbog toga sam rekao na početku da je ovo početak jednog novog, zapravo filozofskog pristupa organizaciji našeg društva u odnosu prema energiji kojeg ćemo se držati, nadam se uspešno. Kao krajnji cilj i efekat trebalo bi da se omogući ušteda, odnosno ostvarivanje značajnih novčanih sredstava, kako naših ličnih, pojedinačnih kao građana, tako i privrede u celini, i na bazi toga stvoriti preduslove da se korišćenjem tih ušteđenih sredstava otvore nova radna mesta, stvore preduslovi za izgradnju i proširenje kapaciteta celokupne infrastrukture, a naravno i ništa manje značajan efekat ne bi bio ni zaštita životne sredine, odnosno smanjivanja ugljendioksida u etru, odnosno našem okruženju.
Kad sam već spomenuo ugljendioksid smatram da je ovo jedan izvrstan upravljački proces koji sledi i proističe iz ovog zakona. Smanjenje proizvodnje ugljendioksida koji je u skladu sa Konvencijom Kjoto protokola od pre već 10 ili 12 godina i da će na bazi toga naša država takođe ostvariti značajne uštede u prefencijalima na međunarodnom tržištu ugljendioksida.
Mehanizmi kroz koje predlagač zakona Ministarstvo energetike namerava da ostvari ciljeve kao što su recimo, obezbeđivanje sigurnog i održivog snabdevanja energijom i energentima, zatim smanjenje potrošnje energije pa samim tim i troškova za tu istu potrošenu energiju, podsticanje upotrebe. Značajan efekat je takođe podsticanje upotrebe obnovljivih, odnosno zelenih izvora energije, o čemu se u poslednje vreme u našim društvu takođe dosta i značajno govori.
Mislim da će građani i uopšte privreda, preduzetnici, privrednici biti posebno zainteresovani za izgradnju sopstvenih obnovljivih izvora energije na svojim postojećim objektima, znači, koristeći postojeće resurse, i tu istu energiju upotrebiti u svom funkcionisanju i radu, samim tim manje opterećivati na taj način postojeće izvore energije i energenata u vidu termoelektrana ili hidrocentrala i opet kao krajnji efekat javiće se novčana, odnosno finansijska ušteda, a naravno i jedan podjednako značajan proizvod, odnosno posledica čistija, zdravija i uređenija životna sredina.
Menadžment koji će upravljati ovim procesima, koji je predviđen ovim zakonskim predlogom, u mnogim lokalnim samoupravama ostao je do izvesne mere obučeni ili spremni kadrovi. Tamo gde ih nema mogu se brzo doškolovati i steći odgovarajuća znanja i sertifikaciju kako bi mogli u svojim lokalnim zajednicama da svoja znanja stave u funkciju ostvarivanja ovih ciljeva koje želimo da proisteknu iz ovog zakona.
Svi raspoloživi resursi koje jedna lokalna zajednica ima, govorim namerno lokalna jer sve polazi od pojedinačnih, lokalnih zajednica, sublimacijom svih tih aktivnosti javiće se naravno maksimalni i makroekonomski i ostali efekti, biće značajno u funkciji ušteda kako u samim proizvodnim, odnosno industrijskim postrojenjima koji su jedni od obveznika uvođenja korisnika menadžmenta u upravljanju energetskim uštedama, odnosno energetskom efikasnošću.
Zatim, to su veliki trgovinski lanci, a naravno i lokalne samouprave doduše ovim zakonskim predlogom je definisano da to budu lokalne samouprave iznad 20.000 stanovnika u toj lokalnoj samoupravi, mada se jutros javilo i jedno zanimljivo pitanje.
Postoje lokalne samouprave u kojima se tokom određenih vremenskih perioda pojavljuje veći broj privremenih žitelja u vidu turista. To su neke turističke opštine koje su u pojedinim godišnjim periodima posećene, tako da bi to možda trebalo malo izanalizirati i razmotriti šta raditi u tim slučajevima. Siguran sam da će se u lokalnim samoupravama u buduće odgovornije odnositi prema pitanju štednje energije, odnosno efikasnom upravljanju postojećim energetskim potencijalima koje lokalne samouprave koriste. Stoga se sigurno ubuduće neće javljati najbanalniji primer kao što je to da javna rasveta gori u sred podneva, već će menadžer biti sigurno odgovoran kroz mehanizam podnošenja periodičnih i godišnjih izveštaja ministarstvu, za koje će biti obavezan da dostavlja. Na taj način će se pratiti efekti primene ovog samog zakona.
Sa druge strane u sferi proizvodnje npr. toplotne energije u gradovima koji imaju postrojenja za proizvodnju toplotne energije u funkciji daljinskog snabdevanja toplotnom energijom svojih korisnika, uvođenjem novih tehnologija u samom postupku proizvodnje toplotne energije, kroz nova tehnološka rešenja koja će za te proizvodne jedinice biti sigurno nova, ali ona su u nauci i praksi i te kako poznata već godinama, da ne kažem i decenijama, kao što su frekventni regulatori, toplotne pumpe itd.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo da kažem da će poslanička grupa Nove Srbije sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon, uz izražavanje blagog žaljenja zašto ovaj zakonski predlog nije ranije stigao, jer mi sigurno kasnimo barem jednu celu deceniju za jednim ovakvim zakonskim rešenjem. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, iako mi iz LSV dolazimo iz jedne stranke koja nema centralu u Beogradu i nikada nismo mogli da dosegnemo do tih olimpijskih visina spoljne politike sa stubovima itd. mislim da je ipak centra tema ove dve tačke ona koja se bavi Sporazumom sa Ruskom Federacijom o uvozu gasa.
Drago mi je da ministarka prisutna, pošto vrlo dobro razume problematiku koja se tiče gasnog aranžmana i koliko se sećam, bila je lično protiv sporazuma kada je poklonjen NIS, što smo u više navrata tvrdili. Konačno dolazimo do toga šta je epilog ovog neviđenog dogovora po kome ćemo imati nekakav povlašćen status pri uvozu gasa.
Uz dužno poštovanje, osim kolega iz LDP, niko nije ni spomenuo ovaj sporazum, sve vreme pričamo o tome da li prozori dihtuju, o kotlarnicama itd, pred nama je sporazum koji kaže da godišnje ćemo morati da uvozimo pet milijardi kubnih metara gasa iako je domaća potrošnja, a to piše u obrazloženju, dve i po milijarde od čega je 500 miliona već iz domaće proizvodnje. U isto vreme energetski spor između Ukrajne i Rusije je na ovu temu. "Gasprom" je fakturisao Ukrajni sedam milijardi dolara penala zbog toga što nije povučeno gasa onoliko koliko je dogovoreno.
O platno bilansnoj situaciji Srbije prema Rusiji čak ne treba ni govoriti, iz razloga što imamo godišnji deficit u spoljno trgovinskoj razmeri koji je milijardu dolara. Ne znam šta ćemo to tačno izvoziti u Rusku Federaciju kojim ćemo pokriti deficit koji će po ovakvom sporazumu da se duplira? Parket, jabuke, čarape, ne znam koliko jabuka treba da izvezemo u Rusiju da bi pokrili takvu platno bilansnu situaciju.
Ono što su primeri u regionu, Hrvatska, recimo, gradi LNDž terminal na Krku. Ne znam da li se kod nas razmišlja o diversifikaciji snabdevanja energentima, ali nisam čuo da smo mi na neki način tražili da učestvujemo u takvim projektima. Oni sa Katarom prave projekat gde će, iako žele da budu deo "Južnog toka", takođe moći da se alternativno snabdevaju.
Kod nas, za sada jedino što vidimo je pravac orijentacije prema Ruskoj Federaciji. U suštini ono što zabrinjava na neki način je to da iako se kaže da je godišnja potrošnja duplo manja od one koja je predviđena, mi bi trebalo da kupujemo duplo više gasa, jer ćemo gasifikovati celu Srbiju, ali ne znam na osnovu kojih podataka se tako nešto tvrdi.
Ono što je sigurno, da ukoliko se nastavio ovakva strategija, gde ćemo uporno imati negativan bilans prema Ruskoj Federaciji, doći ćemo u situaciju da smo u dužničkom ropstvu i da će za taj dug, danas, sutra, možda Rusi moći da preuzmu naš kompletan energetski sektor. Onda nam više Ministarstvo za energetiku neće ni biti potrebno. Moći ćemo samo da imamo Ministarstvo za bionergiju, a za energetiku i energiju moći ćemo samo da zovemo nekog u Moskvi, pa će nam onda oni reći koliko će energenti da koštaju, bez obzira na to da li imamo menadžera za energetiku i da li su prozori zatvoreni ili ne. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Moram da vam kažem da su ti menadžeri za energetiku veoma važni i da, bez obzira što vi mislite da imate određene političke poene tako što ćete pričati samo o ovom sporazumu o isporuci gasa na 10 godina između Ruske Federacije i Srbije, ne treba da umanjujete značaj Zakona o energetskoj efikasnosti, zato što je to nešto što upravo Srbiji treba da donese ono o čemu ste vi govorili, energetsku bezbednost, između ostalog. To je jedan od ključnih faktora.
Ali, kada govorite o ovom sporazumu, zbog javnosti, prvo moram da vas zamolim da dobro pročitate članove sporazuma. Dakle, u članu 1. se ne kaže da mi moramo da uvozimo pet milijardi, nego on glasi ovako – isporuke prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju obavljaće se od 2012. do 2021. godine, u obimu do pet milijardi metara kubnih godišnje, do. Znači, može biti milijardu, može biti milijardu i po, tri, četiri, do pet. Dakle, ne moramo mi da uvozimo pet.
Kao što sam prethodno rekla, ovo je krovni sporazum. Koliko ćemo mi godišnje, baš zato se u ovom sporazumu ne nalazi tačna količina, niti tačna cena. Dakle, javno preduzeće će da pregovara o potrebnim količinama. Danas su one mnogo manje nego što su bile u prethodnom periodu, i to sam takođe objasnila, zbog toga što privreda prosto ne funkcioniše i ne radi, pa su samim tim potrebe za gasom manje.
Slažem se sa vama da je diversifikacija i ruta i dobavljača neophodna, ali kada ste vi protiv, recimo, zaključenja ovakvog krovnog sporazuma, kaži te mi – koja je alternativa? Odakle mislite da nabavimo gas? Evo, kada mi vi kažete, hajde da probamo. Ja sam vam rekla šta je u planu. U planu je "Južni tok" kao druga ruta, ali u planu je i Niš-Dimitrovgrad, dakle, kao i treća ruta, ali i drugi eventualno dobavljač. Znači, to jeste nešto što je u planu.
Trenutno i niz godina unazad, tu je samo jedna ruta i jedan dobavljač. S druge strane, Vojvodina je gasifikovana, pa kako to Vojvodina da dobije gas? Samo na ovaj način koji postoji.
Isto tako, kada govorite o ovom sporazumu na ovih deset godina o nabavci gasa i vezujete ga za energetski sporazum, ne vidim da postoji tolika veza između sporazuma u nabavci gasa, koji nam je neophodan i nema drugog načina, sa energetskim sporazumom. Ali, dobro, znam da vi uvek volite pomenete i taj energetski sporazum. Eto, toliko.

Hvala.
Đorđe Stojšić, replika. Izvolite.

Zahvaljujem.
Hteo sam da kažem da ukoliko ponovo trgovina ide preko "Jugorosgasa" čuvenog, koji ne znam čemu služi, razumem čemu je služio u vreme Mirka Marjanovića i u vreme kada je pravljen, ne znam čemu sada služi, i u našem slučaju "Srbijagasa", koji samo što se ne zadužuje kod zelenaša, jer više ne može da plati svoje obaveze, tvrdilo se da ćemo mi, usled toga što ćemo uraditi sporazum kakav smo uradili vezano za NIS, da ćemo imati nekakv povlašćeni položaj pri nabavci gasa.
U ovom sporazumu koji je krovni se samo kaže da će se cene i sve ostalo definisati dalje posebnim ugovorom. Znači, ne postoji ni jedan kvantitativni podatak, osim tih pet milijardi, koji su vrlo jasno definisani, ali se kaže da će se sve ostalo urediti u posebnim ugovorima. Pitanje je onda – šta će nam krovni sporazum, ako niti je dogovorena cena i praktično ništa drugo nije dogovoreno osim toga gde se kaže da ćemo mi od Rusije kupovati gas, ali sve ostalo će biti precizirano ugovorimo između "Jugorosgasa" i "Srbijagasa". Zahvaljujem .

Hvala.
Reč ima ministarka Mihajlović.