Samo mala dopuna. Ovakve krovne ugovore imaju gotovo sve zemlje istočne Evrope i to jeste strategija Gasproma i, opet da se vratim na to, jedini je isporučilac i samo od njega možemo da dobijemo gas, a  gas nam treba. To je prva stvar.
Druga stvar koja mislim da je značajna, ne možete vi u ovom ugovoru staviti cenu zato što se ta cena prosto menja i ne bi bilo ni dobro da u krovnom sporazumu stoji cena. Onda bismo se tačno odredili i posle imali problem u razgovorima i pregovorima. Dakle, godišnji ugovor, svake godine se određuje godišnji ugovor gde se pregovara o ceni. Ovogodišnji ugovor, koliko sam informisana, jeste 400 dolara na 1000 metara kubnih, ali imajući u vidu, da ponovim, zbog toga što imamo situaciju da je u prethodnih šest meseci došlo do pada cene nafte od devet do 12%, u tom smislu ćemo imati nižu cenu gotovo do 370 dolara na 1000 metara kubnih, što ne znači da će 370 ostati, nego će se to menjati.
Iz tog razloga, u sporazumu koji jeste krovni, ne mogu da stoje takve stvari. Zašto uopšte stoji sporazum? S jedne strane jeste zato što je to strategija isporučioca, ali sa druge strane, da osigurate određenu količinu gasa koja je nama potrebna. Za sada nam je takva situacija.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospođo ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, koncept energetske efikasnosti objekata jeste i nije novost u pravilima za izgradnju i održavanje objekata u našoj zemlji. Naime, nedavno je stupio na snagu Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, koji je definisao obavezu poštovanja uslova energetske efikasnosti prilikom projektovanja i izgradnje objekata.
Ovaj zakon o kojem se raspravlja teži da tu oblast podigne na jedan viši nivo, postavljajući visoke ciljeve kojima bi se u budućnosti stremilo. Načelno, sam koncept je izuzetno dobar jer u svoj fokus stavlja na korišćenje obnovljive izvore energije u budućnosti i maksimalnu uštedu prilikom korišćenja energije, što predstavlja ogromnu uštedu resursa kojih je sve manje u svetu, ali i u našoj zemlji.
Ujedno, energetika predstavlja jednu od ključnih privrednih oblasti, gde se povećanje cena energenata automatski odražava na povećanje cena u svim drugim privrednim granama i ujedno je i najčešći uzrok otvaranja tzv. inflatorne spirale. Zato je primena ovakvog jednog zakona u interesu svih makroekonomskih subjekata u najširem smislu te reči, privrednih društava i preduzetnika, države i preduzeća u državnom vlasništvu i građana.
Evropska unija je 25. oktobra 2012. godine usvojila direktivu koja je stupila na snagu 4. decembra 2012. godine. Pomenutom direktivom propisane su nove mere u oblasti energetske efikasnosti i to kao obavezne za sve države članice sa jasno definisanim rokovima za njihovo sprovođenje.
Kao glavne obaveze, ali i ciljeve koji se žele postići, predviđeni su, dozvolite samo nekoliko: godišnja obaveza za distributere energije i kompanije koje se bave prodajom energije da smanje prodaju energije krajnjim korisnicima za 1,5%, obavezno renoviranje 3% zgrada u vlasništvu državnih organa na godišnjem nivou, dugoročna nacionalna strategija za renoviranje zgrada, uključujući tu komercijalne, stambene, javne i privatne zgrade.
Pomenuti ciljevi trebaju se dostići do 2020. godine. S tim u vezi, ovaj zakon je u skladu sa pomenutom direktivom EU i preuzima rešenja koja su njome predviđena, tako da bi po eventualnom pristupanju Republike Srbije, njeno zakonodavstvo bilo u potpunosti usklađeno sa propisima EU. Ujedno na ovaj način dobijamo moderan zakon koju naš zakonodavni okvir reguliše upravljanjem energijom i izgradnju objekata i na sveobuhvatan način uvodi koncept energetske efikasnosti.
Ono na šta bismo želeli da ukažemo u vezi sa ovim predlogom zakona i što bismo posebno naglasili jeste činjenica da se mora imati u vidu da rešenja predviđena ovim zakonom inicijalno, u priličnoj meri, poskupljuju investicioni poduhvat u izgradnji objekata.
Tačno je da se ušteda koja se vremenom ostvaruju potrošnjom energije višestruko isplati. Međutim, u situaciji u kojoj se čitava Evropa pa i naša zemlja trenutno nalazi i u kojoj se i te kako oseća nedostatak kapitala, svaka dodatna mera koja iziskuje veća novčana sredstva prilikom investiranja i izgradnje privrede i građanima predstavlja dodatni trošak.
U tom smislu, potrebno je da se paralelno sa uvođenjem energetske efikasnost objekata izvrši izmena fiskalnih propisa i merama poreske i carinske politike stimulišu proizvođači energetski efikasnih materijala, investitori i vlasnici energetski efikasnih objekata i stimuliše trošenje energije dobijene iz tzv. obnovljivih izvora energije, a destimuliše trošenje one dobijene iz konvencionalnih izvora. Na taj način bi se najbolje promovisala i potpomogla implementacija rešenja koje ovaj zakon predviđa, stimulisali sami potrošači da pronalaze energetske efikasne modele potrošnje energenata, a ujedno i ostvarili dugoročni projektovani ciljevi u oblasti zaštite životne sredine.
Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon, jer je Srbiji ovakav zakon neophodno potreban. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Judita Popović.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća, poštovana gospođo ministarka, poštovani predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, činjenica da je ovaj Predlog zakona o efikasnom korišćenju energije danas na dnevnom redu, govori o tome da je vlast shvatila jednu istinu, a to je da je Srbija siromašna zemlja. A siromaštvo prosto generiše političku nestabilnost. Dakle, to je poprilično za Srbiju krizno i zato treba da se krene sa štednjom. Dakle, krenuli ste od štednje energije i u njenom efikasnom korišćenju. Toliko o ovom zakonu.
Međutim, zaista je bitnije da se mnogo više kaže o ovom okvirnom ili krovnom sporazumu, kako ga vi zovete, gospođo ministarka. Međutim, zaboravili ste jednu isto činjenicu, jako bitnu činjenicu da napomenete, a to je onih 30 miliona dolara. Prosto, ovaj sporazum se neće primenjivati ukoliko se ne plati dug Srbije prema Rusiji, i to u visini od 30 miliona dolara. Dakle, to je nešto što je nedostajalo u ovom sporazumu da bismo znali kako će i kad će ovaj sporazum uopšte krenuti da se primenjuje.
Ne bih se složila sa vama oko toga da je potreban ovaj sporazum. Ovaj sporazum faktički predstavlja samo jedan kontinuitet sa sporazumima iz 1995. i 1996. godine. Faktički, 31. decembra 2010. godine, Sporazum o isporukama prirodnog gasa iz Rusije je prestao da važi i da se primenjuje i mi dve godine nismo imali krovni okvirni sporazum, pa je to nekako funkcionisalo. Dok smo imali taj okvirni krovni sporazum, podsetila bih vas na 2009. godinu kad smo imali onu strašnu krizu sa isporukom gasa, zbog nekih nesporazuma koji su postojali između Rusije i Ukrajine. Dakle, toliko o energetskoj bezbednosti koju obezbeđuje ovakva vrsta okvirnog sporazuma.
Još nešto što je jako karakteristično za ovaj sporazum, veoma kratak sporazum sa nekih devet članova, a to je da favorizujem monopol, i to favorizuje monopol ruske državne kompanije. Čim je monopol u pitanju, normalno je da će posledice biti takve da ćemo posledice, i to negativne posledice, trpeti svi mi.
Šta je još karakteristično za ugovor, odnosno za ovaj sporazum? To je da vi ovde navodite, jeste, navodite taj obim isporuke do pet milijardi kubika - okej, postoji tu ta reč "do". Međutim, šta predstavlja garanciju i sigurnost da kada se budu pravili pojedinačni godišnji ugovori, onaj koji bude pregovarao u ime nas građana Srbije, neće iskoristiti tu priliku da ugovori svih tih pet milijardi, koliko ovim okvirnim sporazumom može i ima prostora da se preuzme, odnosno ugovori količina isporuke gasa.
Ovde nema te neke garancije koja će nas štititi od toga, da će neki neodgovorni upravljački organ odlučiti u naše ime, da malo prekorači onu potrebnu granicu za uvoz ruskog gasa.
Šta je još karakteristično za ovaj ugovor? Veoma je bitno napomenuti da i dalje ostaje posrednik. Posrednik je taj, a podsetila bih vas gospođo ministarka, i zaista vas tu podržavam, da ste vi bili među prvima koji ste govorili da Srbiji zaista nije potreban posrednik kada govorimo o ruskom gasu. Međutim, ostaje kontinuitet i u vezi ovog posrednika. Taj posrednik je, takođe, u većinskom vlasništvu ruske državne kompanije.
Pogledajte samo kako to izgleda kada imate jedan sporazum koji u toj meri favorizuje jednu stranu. Faktički, po ovom sporazumu, iako se ne radi o pojedinačnom ugovoru i ne radi se o nekim konkretnim stvarima, ipak se konkretizuje jedna stvar, a to je da li će se obustaviti isporuka gasa za slučaj da Srbija ne plati povučenu tranšu, odnosno količinu gasa. Dakle, to jeste uneto.
Kada pogledate i pažljivo pročitate ovaj sporazum, naći ćete sve elemente jednog ugovora koji favorizuje jednu stranu, koja u prvi plan stavlja monopol nečiji i koji, u stvari, može da dovede do veoma ozbiljnih posledica po privredu Srbije.
Ne bih se složila sa vama da nemamo načina da izbegnemo takvu vrstu pozicije. Uvek postoji mogućnost izbora, uvek postoji jedna pregovaračka energija i, pre svega, vođenje interesa ove države Srbije. U ovom sporazumu, taj interes nismo videli.

Reč ima ministarka Mihajlović. Izvolite.

Kada govorite o tom monopolu, još jednom da podsetim, a vi mi sada kažite – koji je to izbor, i čiji je to gas, i koji to drugi gas Srbija trenutno može da koristi? Prosto, kada kažete to tako u etar, i građani Srbije to slušaju, sada mi, molim vas, kažite – čiji gas, kojim putem Srbija trenutno može da koristi i koji je to drugi izbor?
Ako je neko za drugi izbor, odnosno da postoji mogućnost izbora, zato sam i pričala sam toliko dugo o tome. Nekoliko puta sam rekla, ako je nešto važno, naravno da je važna diverzifikacija jer nam to daje bolju mogućnost pregovora, cene i šta god. Ali, samo mi odgovorite – koji gas i od koga trenutno, sad za ovu 2013. godinu, i za 2014. godinu?
Druga stvar, kada govorite o sporazumu sa pripadajućim protokolom za novac koji treba da se plati, koji će se godišnje u ratama plaćati, to su dugovi koji su nastali od 1995-2000. godine, i od 2000-2001. godine. Namerno ovo pominjem zbog toga što ste kasnije u svojoj diskusiji rekli da može da se desi da prestane isporuka gasa zbog toga što ne plaćamo. Ovi dugovi su nastali upravo zbog toga što je Jugoslavija prestala da plaća tada gas, a gas joj je dolazio. Naravno da mora da se raščiste računi. Ja jesam za to. Zato smo tražili u određenim ratama da se to radi.
Drugi deo koji ste pomenuli je priča oko pet milijardi, to u članu 1. sporazuma stoji, krovno, može da se pregovara do pet milijardi metara kubnih, a onda ste naveli da će neki neozbiljni pojedinac da ispregovara godišnji ugovor veći od naših potreba. Pre svega, mi, bez obzira šta vi mislili, smo ozbiljna država. Ko god da je vodio, da vodi ili da će voditi ovu zemlju svakako da ne može da ispregovara više od onoga što Srbiji gasa treba. Reći ću vam da je godišnji ugovor za 2013. godinu 1,5 milijardi metara kubnih. Nekada je Srbija nabavljala 2,2 milijarde, kada je privreda radila. Godišnji ugovori i detalji godišnjeg ugovora se rade mnogo detaljnije, i radi ih preduzeće koje se time bavi.
Još jedan stvar, meni neverovatna sa početka vaše diskusije, gde kažete ovako, citiram – to što je Vlada sada dala ovaj zakon o efikasnom korišćenju energije pokazalo je jednu stvar da je Srbija siromašna zemlja, a da to onda generiše političku nestabilnost, pa ste nam vi sada rekli da treba da štedimo energiju. Onda vi uopšte niste razumeli zašto se ovaj zakon nalazi u Skupštini, zašto je značajan za celu Srbiju, pa i vas kao građanina i svakoga. On nije dat zbog toga što to generiše političku nestabilnost. Čak uopšte nisam shvatila šta ste time hteli da kažete. Zakon o energetskoj efikasnosti je jedan od stubova podizanja energetske bezbednosti Srbije. Dakle, sve što smo radili u prethodnim mesecima radili bismo upravo zbog toga da Srbija bude bezbednija energetska država. Radili smo kompletnu proceduru, podzakonske akte, sve što je bilo potrebno da se više iskoriste obnovljivi izvori energije, jer to je onaj resurs koji mi imamo, i da time podignemo energetsku bezbednost. Na drugo mesto smo stavili energetsku efikasnost i da na taj način podignemo energetsku bezbednost.
Vezujete to samo tako da kažete jer to se negde tako čuje da smo mi siromašni pa zbog toga i politički nestabilni, pa zbog toga donosimo zakon o racionalnoj upotrebi energije. Nije baš tako. Hvala.

 Hvala.
Judita Popović, replika

Poštovana gospođo ministarko, hajde da krenemo od toga da li je Srbija ozbiljna država. Posumnjala bih u tu činjenicu, s obzirom na to da ste svi svedoci šta se dešava sa mlekom u poslednje dve nedelje. Država koja je za dve nedelje pokazala taj svoj pristup prema tom aflatoksinu, da li ga ima ili ga nema, da li je to 0,5 ili 0,05% količine. To govori dovoljno o tome koliko je ovo ozbiljna država. Ako to može da se desi sa mlekom, šta će se desiti sa ugovorenim količinama milijardi kubika gasa, koje takođe može neko da ugovori?
Kada govorite o tome da sam rekla da može obustavi isporuka gasa, ona može, ali to piše u članu 4. i to bez opomene. Prosto, ovaj sporazum omogućava ruskom partneru da jednostavno obustavi ukoliko smatra da je došlo do nekog problema oko plaćanja.
Kada govorimo o tome da li smo siromašna zemlja, i te kako jesmo. Da li je potrebno da se i energija štedi, jer nemamo takve prirodne resurse koji mogu da pokriju sve potrebe koje se iskazuju? Jeste. Da li siromaštvo generiše političku nestabilnost? Jeste. Vi ste o tome govorili gospođo ministarka na jednom skupu. Srbija jeste siromašna zemlja i ona jeste politički nestabilna zemlja.

 Ministarka Mihajlović.