Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 11.03.2013.

3. dan rada

OBRAĆANJA

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Nebojša Zelenović. Izvolite.

Nebojša Zelenović

Zajedno za Srbiju
Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, zaista ću se truditi da se u ovoj raspravi, s obzirom da je drugi dan ove rasprave, ne ponavljam i da ne govorim o istim stvarima. Mislim da trošimo dragoceno vreme, a u isto vreme nećemo puno napredovati, jer ako sam dobro razumeo ministra Ilića, predlažem da mi pređemo na sledeću tačku, dakle, ovde je sve u redu, nema nikakvog spora. Svi amandmani su prihvaćeni, sve funkcioniše, možemo da idemo dalje.
Pre svega toga, voleo bih da malo prođemo šta smo to mi govorili u petak. Dakle, šta je ministar Ilić govorio. Rekli ste da je ovaj predlog zakona dobar i da pomaže građanima, naročito onima koji stanuju u svojim objektima da se upišu kao vlasnici, da pola Srbije nema upotrebnu dozvolu, da nekada nismo u mogućnosti da poštujemo Ustav, da ćemo usvojiti sve amandmane, da ćemo sve lepo dogovoriti, srećan 8. mart. To je sve bilo u petak.
Neću reći ništa novo, ako kažem da Srbija nije uređena zemlja i da je ovo zemlja u kojoj nemaju svi jednake šanse. Siguran sam da je ova zemlja uređena da se ovakav predlog zakona ne bi našao na dnevnom redu, ali šta da radimo.
Mi iz poslaničkog kluba Zajedno za Srbiju se zalažemo za red. Zaista se zalažemo za red, ne za legalizaciju, ne za upis prava svojine, nego za red. Dakle, da li vi nama, gospodine ministre, možete da garantujete da ćete vi ovim zakonom da uvedete red u ovu oblast? Govorimo o jako bitnoj životnoj oblasti, koja je ovde ključna. Zašto životnoj? Zato što znamo kako kod nas Srba prolaze sukobi oko imovine, oko međa, oko svojine. Mislim da bi bilo dobro da nam kažete da li se ovim zakonom možda neće uvesti još veći nered.
Preneo bih par iskustava koje imam sa građanima, kada razgovaram sa njima u Šapcu. Svi oni imaju neki problem kada treba da odu u službu katastra nepokretnosti, da nešto upišu, da registruju, da dobiju informaciju. Slušao sam njihove probleme. Dakle, probleme običnih ljudi. Jedno od njihovih pitanja, koje mislim da je iz vaše nadležnosti, je kada će nadležne republičke i nadležne lokalne službe početi da sarađuju? Kada mi već ne možemo da budemo deo tog evropskog satelita, da li bi možda mogli, dok se to ne desi, da probamo da nateramo naše službe da razmenjuju podatke i da na taj način možda uštedimo neko vreme i steknemo pravu sliku o situaciji koja se nalazi u Srbiji? Možda ako bismo koristili internet i telefon za početak, da počnu službe da se javljaju na telefon, da počnu da razmenjuju mejlove i podatke.
Da ne dužim, da ne trošim vreme, mislim da je u ovih nekoliko članova zakona dosta toga rečeno. Poslanički klub Zajedno za Srbiju je spreman da uz sve usvojene amandmane podrži Predlog zakona, nadajući se da je to sve u interesu građana Republike Srbije. Nadam se da ćemo govoriti o tome u amandmanima, kada dođe rasprava u pojedinostima. Ako ovaj zakon garantuje red, podržaćemo ga. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Antić.

Aleksandar Antić

Uvaženo predsedništvo, uvaženi ministre, koleginice i kolege, na samom početku sam želeo da istaknem potrebu jednog odgovornog pristupa, koje bi mi, kao društvo, političke partije, morali da imamo o pitanjima koja duboko zadiru u vitalne interese građana, njihove imovinsko pravne odnose. Tu pre svega mislim na potrebu da kada donesemo neki pravni propis ili neku pravnu normu da po njemu krenemo da radimo, a ne da već, koliko sutra, krenemo da najavljujemo da ćemo ta rešenja izmeniti, da ćemo pronaći neka bolja rešenja za građane, da ćemo nešto što je besplatno učiniti još besplatnijim itd.
Na današnji dan imamo, kako ministar kaže, oko 1,3 miliona nelegalnih objekata, širom lokalnih samouprava imamo gotovo 700 hiljada podnetih zahteva za legalizaciju i rešeno oko 15% svih podnetih zahteva.
Zašto je to tako? To je tako zato što svaki zakon, svako rešenje smo krenuli da osporavamo već koliko sutra. Ministar Dulić je u prošlom mandatu dva puta menjao odredbe Zakona o legalizaciji i svakom tom najavom izmena je učinio da postupak legalizacije stane. Ministar Ilić je u julu mesecu prošle godine krenuo da najavljuje ovakav zakonski projekat i time je zaustavio osam meseci legalizacije. To su objektivne činjenice. U martu donosimo novi zakon, ali moramo da shvatimo da proteklih osam meseci nismo ništa radili.
Usvojićemo ovaj zakon, gotovo da sam uveren u to. Po njemu treba da počnemo da radimo, a ne da već za pet dana krenemo da predlažemo neka nova rešenja i da građanima nudimo neke bolje opcije zato što građani reaguju na to. Ljudi nama veruju ponekad. Kada čuju ćemo da učinimo nešto što je za njih još povoljnije, stanu i ne rade više ništa. Ovo će biti još jedan pucanj u prazno, ukoliko nastavimo da samo izmišljamo neka povoljnija rešenja po građane, koja se na kraju ne pokažu kao povoljna. Treba da usvojimo zakon i da krenemo po tom zakonu da radimo.
Mislim da nije dobro, ministre, što ste u svom izlaganju, u petak, najavili da će izmenama Zakona o planiranju i izgradnji biti drugačije rešena građevinska dozvola. Mislim da nije dobro što uvodimo u priču to da se naknada za uređivanje građevinskog zemljišta neće plaćati prilikom izgradnje objekta, nego pre dobijanja upotrebne dozvole. Mislim da nije dobro što osporavamo koncept zoniranja u određivanju naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Šta to defakto znači to što ste vi u petak uradili? Znači da od petka više niko neće otići da se javi, da traži građevinsku dozvolu, da se javi u bilo koju direkciju širom Srbije, zato što će sada svi da čekaju to zakonsko rešenje koje ste vi u petak najavili.
Prvo, mislim da to zakonsko rešenje nije dobro. Zašto nije dobro? Ako ne naplatimo naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta pre nego što neko počne da zida objekat, više nikada je nećemo naplatiti. Ko će ikada da natera nekog ko izgradi objekat da dođe i da pre dobijanja upotrebne dozvole plati jedan ozbiljan iznos za uređenje građevinskog zemljišta? Imaćemo more objekata koji su izgrađeni, nemaju upotrebnu dozvolu, nisu izmirili naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta i to će tako da stoji.
Mislim da nije dobro da ne razumemo šta znači zoniranje u plaćanju naknade za građevinsko zemljište. Prvo, to niko nije smislio u prethodnih par godina ili desetak godina. To su neki pametni ljudi izmislili pre 30 godina kada su naši gradovi i opštine počeli da se grade. Šta znači zoniranje? To znači da ne možemo svakome da naplatimo identičnu naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta, da to prebaci na teren onoga o čemu ste vi pričali. Ne možemo mi nekome da naplatimo na Vračaru istu naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, kao što ćemo je naplatiti u Kaluđerici.
Zašto ne možemo? Na Vračaru imamo kompletnu infrastrukturu, a u Kaluđerici je nemamo. Ako ne naplatimo na Vračaru ozbiljnu naknadu za uređivanje građevinskog zemljišta, mi je nikada nećemo izgraditi u Kaluđerici. Ako uvedemo sistem da svako plati samo onoliko koliko košta priključenje njegovog objekta, mi nikada nećemo napraviti novu infrastrukturu i izgraditi, da kažem, primare. Ne možemo naplatiti samo sekundarnu infrastrukturu, moramo da naplatimo i primarnu.
Nisam hteo da repliciram, u pravu ste, potrebno je da Republika i grad sednu vezano za naselje Stepa Stepanović i potrebno je da se iznađu rešenja za sva otvorena pitanja. Pri tome, moram da naglasim da je ceo taj projekat nakrivo nasađen od samog početka. To je bila neverovatna potreba vašeg uvaženog prethodnika da se u taj projekat uđe, ali se nije ušlo dobro. To područje nije rešeno planom detaljne regulacije. Čitav projekat je rađen na osnovu urbanističkog, a kada se radi kao urbanistički projekat, to zemljište, objekti na njemu i infrastruktura na njemu nisu od javnog interesa, nego su pitanja koja treba da reši investitor.
Da ne bih sada širio, nije skupštinska govornica prilika za to da mi nalazimo rešenja i odgovore kako da probleme rešavamo, prihvatam vaš predlog kao inicijativu da sednemo i da nađemo odgovore na sva otvorena pitanja.
Moram još par elemenata oko samog zakona. Kolege iz DS, iz LDP, naravno u raspravi u načelu, su izašli sa jednim brojem primedbi koje su vezane pre svega za član 4. To su bile primedbe koje smo svi zajedno imali na odboru. To i jesu primedbe oko kojih smo se maltene svi, bez obzira da li smo iz vlasti ili iz opozicije, našli na tome da treba pokušati pronaći neka rešenja koja će jednostavno biti takva da ispunjavaju i neke elemente zdravog razuma, da budu funkcionalna, da budu u skladu sa nekim zakonskim rešenjima i u krajnjem slučaju sa Ustavom.
Kad smo kod Ustava, naravno, biće interesantno kako će Ustavni sud oceniti ovaj zakon. Mi imamo Zakon o planiranju i izgradnji i odredbe Zakona o legalizaciji koje su proglašene neustavnim. Još uvek ne znamo zašto, jer Ustavni sud nije objavio obrazloženje. Videćemo, čini mi se, negde u maju obrazloženje te presude, pa ćemo videti šta je to Ustavni sud cenio. Ako je on cenio potrebu da svi građani pred zakonom budu jednaki, bez obzira da li su gradili svoje objekte sa građevinskom dozvolom ili bez građevinske dozvole, i za ovaj naš zakon i za svaki budući potencijalno rešenje kako ga usaglasiti sa Ustavom će biti vrlo sporno.
Da se vratim na zakon. Da su kolege iz DS, ovo nije kritika, to sam vas kritikovao kod vašeg predsednika, ostali do kraja odbora, znali bi da je taj odbor tajao tri sata i da smo se na kraju sa savetnicom gospodina Velimira Ilića, gospođom Aleksandrom Damjanović, usaglasili, a ministar je to prihvatio, na čemu sam mu izuzetno zahvalan, i definisali smo nekoliko članova koje smo odmah rešili amandmanima. Ministar je ovde sve nas zajedno obavestio da su ti amandmani prihvaćeni.
Znam da je to tema pre svega za raspravu u pojedinostima, ali pošto su amandmani prihvaćeni o njima se neće raspravljati, postaju sastavni deo teksta, ali hoću samo da naglasim dva. Pre toga mala digresija. Da li je ovo zakon o legalizaciji ili nije? To je filozofsko pitanje. Suština je u tome da onaj ko bude rešio i upisao svoju imovinu po ovom zakonu neće imati više motiv da se bavi legalizacijom. Tako da, onaj ko iskoristi prava po ovom zakonu, on je rešio svoj problem. On će biti vlasnik objekta, biće vlasnik zemljišta i imaće zabeležbu da nije za objekat pribavio građevinsku dozvolu, ali je on rešio svoj problem i rešio je imovinu na svom objektu i to je sada njegovo. Naravno, kada je njegovo, platiće porez za to što je njegovo. Ako bude hteo da ga prometuje i ako bude hteo nešto drugo da radi, on će pribaviti građevinsku dozvolu, odnosno moraće da se vrati na neki novi zakon o legalizaciji, koji će biti sastavni deo novog zakona o planiranju i izgradnji.
Kada je to već tako, onda smo mi pokušali kroz raspravu na odboru da definišemo ko treba da uđe u kategoriju ljudi koji će na ovaj način, na mala vrata da reši svoj problem. Posmatrali smo tekst zakona koji smo dobili na početku rasprave i videli smo da zakon može da potpadne svakom, jer zakon je u svom članu 1. rekao da se ovaj zakonski predlog odnosi na vlasnike, odnosno na sve stambeno poslovne objekte itd, namenjene za obavljanje zanatskih delatnosti, pomoći na ekonomskim objektima. To je u praksi moglo da znači da predmet upisa vlasništva po ovom zakonu mogu da budu stambeni objekti do 2000 kvadrata. Moglo je to da bude i 20 stanova po 100 kvadrata. Mogao je da bude objekat sa 15 stanova i 10 lokala, ali je mogla da bude i magacinska hala sa 3000 kvadrata i stanom od 20 kvadrata. Mogli smo da dođemo u situaciju da svi vlasnici velikih hala, koji se bave privrednom delatnošću, se preregistruju kao zanatske radnje.
Da to ne bi bilo tako, mi smo predložili, a ministarstvo se sa tim složilo, da ograničimo primenu ovog zakona samo na sledeće kategorije. To su porodični i stambeni objekti do 300 metara, stanovi u stambenim i stambeno poslovnim zgradama do 200 metara kvadratnih, poslovni prostori u stambenim i stambeno poslovnim zgradama do 100 metara kvadratnih, garaže do 30 metara kvadratnih, vikend kuće do 200 metara kvadratnih i objekti za potrebe zanatske delatnosti do 100 metara kvadratnih. Ove odredbe zakona i ovaj amandman obezbeđuju da se ovo ne odnosi na tajkune, kao što ste u petak govorili, nego da se odnosi pre svega na rešavanje životnih problema, na rešavanje stambenih pitanja onih ljudi koji su izgradili objekta. Ovo je zakon za građane Kaluđerice. Ovo nije zakon koji je za velike biznismene koji imaju objekte po nekoliko hiljada metara kvadratnih.
Drugo, što je možda još važnije, mada je meni ovaj socijalni aspekt ovog člana 1. najvažnijim, to je ono što je vezano za član 4. Član 4. je de fakto dovodio do situacije, po predloženom zakonskom rešenju, da vi imate objekat koji ste izgradili na nečijem zemljištu, dođete i upišete vlasništvo nad objektom, automatski vam se upisuje vlasništvo zemljišta ispod objekta, a vi onda dobijete vreme u kome ćete sa vlasnikom zemljišta da se dogovorite oko načina kako ćete ga isplatiti, odnosno ulazite u jednu situaciju da ste prvo upisali vlasništva, a onda rešavate taj obligacioni odnos. Mi smo predložili na odboru, ponavljam, ministar je to prihvatio i sa ministarstvom smo usaglasili, jednu potpuno drugačiju konstrukciju člana 4. Sada mi je žao što vi to još niste dobili. Prosto, ovo ne mogu da prepričam, možda je najbolje da pročitam.
Član 4. Predloga zakona menja se i glasi: "Ako je bespravno izgrađeni objekat sagrađen na zemljištu koje je u svojini ili je na njemu upisano pravo korišćenja nekog trećeg lica, organ nadležan za upis prava svojine rešenjem upisuje pravo svojine na objektu, bez sticanja prava na zemljištu na kome je objekat izgrađen". Mala digresija – šta to znači? Ako ste vi na mom zemljištu izgradili objekat, vi ne postajete suvlasnik na toj parceli, jer bi došli do jedne potpuno nenormalne situacije, da em ste izgradili objekat na mom zemljištu, em dobijate to zemljište, naravno, plaćajući tržišnu vrednost, em dovodite mene u poziciju da ja na mom ostatku zemljišta ne mogu sutra ništa da uradim bez vaše saglasnosti.
Ovom odredbom vlasnik nelegalnog objekta ne dobija nikakva dalja prava na zemljištu, odnosno na samoj parceli.
Stav 2, pravo svojine na zemljištu iz stava 1. ovog člana biće upisan u korist vlasnika objekta, kada vlasnik objekta nadležnom organu dostavi dokaz da je nekim pravnim poslom stekao pravo svojine na zemljištu na kome je izgrađen. Znači, nema više prisilnog oduzimanja zemljišta, nego vlasnik nelegalno izgrađenog objekta je dužan, da bi upisao pravo svojine nad zemljištem, da dostavi dokaz da je rešio imovinsko-pravni odnos.
Stav 3, do upisa prava svojine na zemljištu na kome je objekat izgrađen, vlasnik objekta iz stava 1. ovog člana ne može ostvarivati nikakva prava vlasnika, odnosno suvlasnika na predmetnom zemljištu, već ga može koristiti isključivo radi pristupa objektu. Znači, ostaje, čovek upisao vlasništva nad objektom, dok ne reši imovinsko-pravni odnos sa vlasnikom, ima prava pristupa objektu.
Uvodi se u stavu 4. vremenska odrednica od dve godine i u periodu od te dve godine, vlasnik objekta je dužan da reši imovinsko-pravni odnos sa vlasnikom. Ukoliko ga ne reši, o svom trošku će se utvrditi zemljište za redovnu upotrebu objekta i vlasniku zemljišta isplatiti puna tržišna cena za predmetno zemljište itd.
Ovim članom mi rešavamo deo problema, mi rešavamo tu situaciju koja nam je svima bila vrlo sporna, koja je vrlo sporna i u odnosu na član 58. Ustava, gde mi ne možemo, kao zakonodavac, da propišemo javni interes u rešavanju nečije privatne imovinsko-pravne stvari.
Na samom kraju, sve ovo definiše potrebu da se u što kraćem roku pred poslanicima nađe novi zakon o planiranju i izgradnji. Mi novim zakonom o planiranju i izgradnji moramo ponovo da definišemo proceduru legalizacije, u smislu postupka za naknadno dobijanje građevinske dozvole za objekte koji su izgrađeni bez građevinske dozvole. Taj posao moramo vrlo pametno da uradimo, uzimajući u obzir da Ustavni sud ima velike rezerve prema načinima na koji smo mi tu oblast do sada definisali.
Još jedanput, na samom kraju hoću da apelujem na ministra, da u postupku definisanja procedure za uređivanje građevinskog zemljišta ne dođemo u situaciju da zarad nekih, nazovi, političkih poena koje ćemo dobiti u javnosti, koja će možda razumeti, a možda i neće razumeti šta smo radili, ne zakočimo razvoje naših gradova i opština, jer bez naknade za uređivanje građevinskog zemljišta, nema uređivanja građevinskog zemljišta i neće biti novih investicija jer nove investicije neće doći tamo gde nema infrastrukture. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Srđan Milivojević

Demokratska stranka
Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što je u petak, a i danas u sali ovako mali broj poslanika vladajuće većine jer lepo sam vam rekao da ne pijete mleko, a vi ste navalili na mleko i sad vas nema u sali.
Mislio sam da vas uverim, snagom argumenata, da prihvatite amandmane DS jer vi, dame i gospodo iz vladajuće većine, donosite jedan visokokoruptivan zakon. Ovo je zakon koji će bitno pomoći korupciju i ovo je dokaz da je vaša borba protiv korupcije samo deklarativna. Džaba tihi i prepodobni glasići. Kada treba da se razdužite kod finansijera onda ide Zakon o amnestiji, kada treba da se razdužite kod finansijera onda idu zakoni koji će omogućiti da se sve ono što je nelegalno legalizuje na mala vrata.
Znate, vi ste, gospodine Iliću, u uvodnom izlaganju kazali da u Srbiji postoji jedna Kaluđerica, a da je nema u katastru. Mene mnogo više brine što Kosova i Metohije ima u katastru, ali ga izgleda nema u ustavno-pravnom poretku Republike Srbije. Šta moram da vam kažem? Svaki objekat bez građevinske dozvole je spomenik korupciji i to je pravi spomenik korupciji u Srbiji, bez obzira da li je napravljen 1991, 1996, 2001, 2003, 2005. godine. Kad god da je napravljen nelegalan objekat, to je spomenik korupciji u Srbiji.
Vi, kao ministar, znate šta može mašta našeg naroda kada treba da se izvrda zakon i da se neka pravila izigraju, ali neke stvari mi nisu jasne. Što su vas poslali da obrazložite ovaj zakon? Kako to vas iz Čačka da prevare da vi danas dođete ovde pred nas? Što nije došao onaj ministar Bačević? Mnogo bi lakše komunicirali sa njim nego sa vama. Što nije došao ministar urbanizma? Onda bih morao da ga pitam – gospodine ministre urbanizma, hoće li da se legalizuju i objekti na budućoj trasi plovnog puta Beograd – Stalać – Solun ili ćete te objekte da porušite, pa da pravite kanal? Ili ćete prvo da legalizujete objekte, a onda da pravite kanal pa da ih porušite? Znate, na mestu gde će biti zgrada Lučke kapetanije u Stalaću, znate li kakve su lepe vikendice tamo ljudi iz Sićevca napravili? Hoćete li to da legalizujete sada, pa kad Bačević reši da organizuje regatu Beograd – Solun da porušite ili ćete da kažete – nećemo to da rušimo, to ostaje ovde, a Bačevića ćemo smeniti sada kada ide rekonstrukcija Vlade i Bačeviću, doviđenja?
S druge strane, imam pitanje – šta ako je objekat napravljen na dve parcele? Nisam dobio odgovor šta će biti. Znate, evo šta kaže praksa. Polazim od toga kako će zakon da se primeni na obične ljude ili na mene. Živim u Kruševcu u porodičnoj kući već na istom mestu ceo vek. Neki naš komšija je napravio zgradu bez građevinske dozvole, delom je ušla u moju parcelu. Da li on postaje stoga vlasnik moje parcele? Ne može, neću nikad da ga pustim. U Japanu, kad nešto napravite na tuđoj zemlji, to je onog na čijoj ste zemlji napravili, u njegovom vlasništvu. To je i u Švajcarskoj. Dođete vi u nečije dvorište i napravite kuću, pa to je kuća onoga čija je zemlja. Sada ispada da će ova zgrada i to zemljište ispred nje koje je već ceo vek moje, pripasti nekom drugom. To meni prosto nije normalno.
S druge strane, govorimo o nekom otoford snimanju i da će tu neki snimci iz satelita da pomognu da se ovaj posao uradi kako treba. Već sada imate mogućnost da kupite na crnom tržištu, predate prijave pre donošenja ovog zakona, sa zahtevima za legalizaciju. Znate li šta sve u fotošopu može da se napravi? Empajer stejt bilding u Kruševcu može da se napravi u fotošopu. Znate, to su slikali iz satelita, evo tu je slika, evo zahteva, dajte da mi to sada njemu legalizujemo i to je u redu.
S druge strane, moram da vam pročitam nekoliko odredbi ovog zakona. Prvo, podneo sam nekoliko amandmana. Na član 1. sam podneo amandman gde zahtevam da se odmah, bez ikakve nadoknade, sve staje u Srbiji upišu, da se ljudima koji se bave govedarskom proizvodnjom odmah omogući, posle ove aflatoksične afere ove štetočinske vlade, kada su u jednom danu uništili mlekarstvo u Srbiji, da se odmah sve staje i svi pogoni za proizvodnju mleka odmah legalizuju. To je najmanje što ova Vlada može da uradi posle ovog skandala koji ste napravili sa mlekom i uništavanjem srpske poljoprivrede, da odmah sve mlekare koje su napravljene u Srbiji dobiju dozvolu za rad, legalizaciju, sve papire i sve farme i sve staje koje se bave proizvodnjom mleka i svi ljudi koji čuvaju goveda, sve te štale, staje, odmah da ih upišete i da kažete – izvinjavamo se, ova aflaštetočinska vlada je rešila da vam se sada na ovaj način revanšira.
Imam još nekoliko primedbi na član 1. U stavu 1. nije jasno definisan pojam bespravno izgrađenog objekta, tako da je on podložan slobodnom tumačenju. Znate, kada je u Srbiji nešto podložno slobodnom tumačenju, to doprinosi razvoju mnogih kreativnih ideja. Pogotovo kada se kaže da će organ nadležan za poslove urbanizma, ako ne postupi u roku od 15 dana, ne kaže se šta se dešava.
Sada zamislite, dođe ministar da poseti katastar, ne gospodine Ilić, već gospodin Bačević, dođe malo u katastar da vidi kako to izgleda i pita – dobar dan momci, kako ste, da li dajete te dozvole za 15 dana. Pa, neke dajemo, a neke dajemo, a neke ne dajemo. Dobro, kraduckajte pomalo, nemojte mnogo, samo znate pomalo davuckajte te dozvole, kraduckajte malo. Onda, za mesec i po dana ili godinu dana na ovim naslovnim stranama tabloida i partijskih glasila izađe velika afera. U kraduckanju se preteralo i u davuckanju dozvola se preteralo. Neki su ljudi dozvole dobijali, neki nisu i onda pohapse ceo taj sektor i opet od toga nema ništa.
Sa druge strane, moram da se pridružim, a znam da će to moje koleginice iz DSS svakako kritikovati. U stavu 5. gramatički, nepravilno se kaže da se daje pismeno obaveštenje. Obaveštenje je pisano i zamolite te ljude koji vam pišu zakone da odu kod svojih učiteljica u osnovnu školu i da im vrate pare, jer ih ništa nisu naučile. Znate, to deca u prvom razredu znaju da se kaže pisano, a ne pismeno.
Imam još nekoliko amandmanskih primedbi na zakon i to ću kroz amandmane svakako obrazlagati, ali u članu 8. stav 2, tačka 3), reč piše "po potrebi". Znate, gde neko nešto daje po potrebi, da li znate koliko je to skupo, to "po potrebi" je najmanje 300 evra. Bez 300 evra ne može potreba da se zadovolji. Nemojte te neprecizne formulacije "po potrebi", jer te potrebe su da li za oluke koji prokišnjavaju, da li za decu za ekskurzije, da li za cipele, da li za ljubavnicu. To "po potrebi" u Srbiji nije dobro definisana odrednica i nije dobar termin.
U članu 13. vi ste dali neki rok od 90 dana da se nešto uradi. Mi smo to tražili da se zameni rečima "15 dana", neki su tražili 30 dana, to je sada pitanje vere u efikasnost ove vlade da li vi možete nešto u roku od 15, 30 ili 90 dana da donesete. Vi možete sve za 24 sata, a to smo videli kroz aferu aflatoksin. Samo sa 0,5 prebacite na 0,005 i sa 0,005 na 0,5. Tako ćete i spoljni dug i deficit, samo dve decimale pomerite levo desno, može 100%, može 10%, a može i 1%. To je kod vas nebitna stvar. Ne daj bože da bude neka nuklearna katastrofa, mislim da biste dozu dozvoljenog zračenja povećali jedno 100 puta. Vi kažete narodu izvolite na ulicu, pa po potrebi vi ocenite da li ćete ići na ulicu ili ne.
Imam, ono što ste rekli za Kačulice. Mi vas tu nismo zaista prozivali, niti smo hteli da o tome razgovaramo. Ali, da vas podsetim kada su mediji pisali o tome i kada su pitali onog nesrećnog prezimenjaka Želimira Milivojevića, načelnika Opštinske uprave za urbanizam, koja izdaje odobrenja, on je kazao – daću izjavu kada Kosovo bude srpsko. Pitajte sada ovu trojku što putuje u Brisle, kada će Želimir Milivojević da da izjavu. U ovom veku, u sledeće veku, ili nikada.
Naravno, imam potrebu da kažem da ovo nije zakon o legalizaciji, to ste pogrešno napisali, ovo je zakon posle koga će svaki građanin Srbije, ko ima nelegalni objekat morati da ga upiše i dobiti čestitku od poreske uprave, jer treba novi avion za Vladu, treba pare za EPS i ovo je samo zakon koji će nametnuti nove poreze i namete na pleća osiromašenih građana.
Molim vas, ovo je zakon koji nije zakon o legalizaciji. Zadatak ovog zakona građani Srbije je da vas natera da se upišete kao vlasnici bez građevinske upotrebne dozvole, sa sve zabeležbom i da platite porez na imovinu. Da li ćete i kako da se legalizujete, kada vam ova aflaštetočinska vlada uzme pare za porez. Briga njih za vas i za legalizaciju, bitno je samo da se nađu pare, a para više nema ni u novčanicima građana, niti kroz Zakon o legalizaciji, niti kroz nove namete, takse, niti kroz ovakve koruptivne zakone.
Čuo sam i neka obrazloženja koja ste dali za ovaj zakon. Ozbiljno razmišljam da predložim sekretaru Skupštine da ovim devojkama ovde da
beneficirani radni staž što vode stenografske beleške. Znate, taj nivo, koji mentalno opterećuje ljude, kada čuju ovakva neka obrazloženja. Mi kao poslanici primamo platu. To je u redu, mi smo izabrani da sedimo i da slušamo. Ove devojke što hvataju beleške, pa znate, to treba izdržati i doći kući posle ovakvih obrazloženja i misliti da je to sve u redu.
Na kraju, mogu da vam kažem samo jedno. Vi ćete ovaj zakon verovatno izglasati, verovatno ćete ovde dići ruke, stisnuti ove dugmiće koje treba da stisnete, posle ćete mesec i po dana da smenite ovog nesrećnog ministra ubranizma, što kopa ovaj kanal Beograd-Stalać-Solun, da stavite nekog drugog, tu priču o kanalu će pojesti mrak, baš ka o i ovaj zakon o legalizaciji, jer ovo će Ustavni sud da, obori, jer ne može ovo da prođe logiku sudija koji rade u Ustavnom sudu.
Ne može ovo da prođe, ni po jednom osnovu, jer svako ko hoće da prevari građane, da će im u stvari dati Zakon o legalizaciji, a poslati čestitku za porez, nije dobro završio. Ovako ste počeli 1996. godine, isto. Isti početak, kao da gledam prepisano. Isto ste ovako krenuli, borba protiv korupcije, borba za očuvanje Kosova, mi smo najpametniji, najbolji, doduše tada ste imali i velike bedževe na reveru sa leve strane i stalno ponavljam, izgleda da ste bedževe kroz srce protuli. Jer, ne uz kaput, ne uz sako, ne uz košulju, neko kroz srce. Onda se taj bedž teško vadi. Isto ste ovako počeli 1996. i isto ćete izgleda završiti kao i taj put. Znate, kratak je taj put, otkad skidate tablu sa imenom Zorana Đinđića, do tad kad položite venac na grob Zorana Đinđića. Ne može preko noći taj put da se pređe. Morate da vodite računa šta radite, zbog savesti, zbog vas, zbog nas koji pamtimo. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Miodrag Linta

Srpska napredna stranka
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da kažem da koalicija Udruženja izbeglica i ja kao njen predsednik i član poslaničke grupe Srpske napredne stranke, snažno podržava nameru Vlade Republike Srbije da se konačno reši pitanje 1.300.000 bespravno izgrađenih objekata.
Nije mi jasno, kada ovde opozicija često koristi tezu da se ovim zakonom dovodi u pitanje vlasništvo nad zemljom. Ovde, po našem mišljenju stvar je vrlo prosta.
Imamo prvo pitanje izgrađenih objekata, imamo pitanje vlasništva nad parcelama. Mi svi znamo da je tokom 70-ih godina uz prećutnu saglasnost vlasti izgrađena divlja naselja, recimo, Ribnica kod Kraljeva, Kaluđerica u Beogradu. Da je tokom 90-ih godina u talasu dolaska izbeglica izgrađeno niz izbegličkih naselja, Altina, Borča, Ovča, delovi Zemun Polja, Grmovac, Busije, Plavi Horizonti itd. U prvom delu 80-ih godina obično su ljudi kupovali zemlju na osnovu ugovora sa dva svedoka. Devedesetih godina kupovali su parcele na osnovu ugovora koji su overeni u sudu. Imamo i treći model gde su opštine kao opštine prodavale zemlju na osnovu rešenja o dodeli zemljišta.
Kao što sam rekao treba razdvojiti dve stvari. Znači, pitanje upisa vlasništva nad objektom i pitanje parcele. Mi se zalažemo i smatramo da je jedini ispravan pristup da se u obzir uzmu kupoprodajni ugovori i rešenja o dodeli zemljišta. Znači, ako sam ja ili bilo koji čovek, a takvih je preko 95% su kupili zemlju od nekoga na osnovu kupoprodajnog ugovora koji je overen u sudu ili na osnovu rešenja o zemljištu, mislim da je to temelj za upis te parcele u katastar nepokretnosti i da se tu ne može govoriti o uzurpaciji zemljišta.
Tu se postavlja pitanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta. Želim da kažem da veliki broj naselja koji su nastali 90-ih godina, kao što sam rekao Busije, Grmovac, Altina, Plavi Horizonti, Borča, Ovča da su ljudi sami tokom 90-ih godina davali sredstva za uređivanje građevinskog zemljišta, da su sami svojim sredstvima gradili vodovod, puteve, pojedine javne objekte i da bi trebalo da Vlada uzme u obzir da su ti ljudi uložili značajna sredstva i da se to uzme u obzir i da se prilikom odlučivanja o visini naknade građevinskog zemljišta tim ljudima izađe u susret, jer je rekao sam najveći broj njih kupio tu zemlju na osnovu potrebe za stambenim objektom.
Dakle, suština je u sledećem - prvi korak upis vlasničkog objekta, drugi korak uzeti u obzir kupoprodajni ugovor koji je overen u sudu i uzeti rešenja o dodeli zemljišta. To su dokumenti koji su suštinski.
Znači, ne može se govoriti da sam ja uzurpirao zemljište, ako sam ja kupio od nekoga tu parcelu od pet ili 10 ari, overio sam u sudu, platio sam pošteno čoveku naknadu ili sam od opštine Zemun kupio u Busijama, Grmovcu, na osnovu rešenja jednu parcelu od šest ari. Znači, ja sam pošteno kupio zemlju i ja tu zemlju nisam uzurpirao. Da li je ona u katastru poljoprivredno zemljište, ili pašnjak, to nije moja stvar, ja samo želi da na osnovu ugovora i rešenja o dodeli zemljišta se mogu upisati i uknjižiti kao vlasnik 1/1.
Mislim da temelj mora biti kupoprodajni ugovor overen u sudu i rešenje o dodeli zemljišta. Imamo problem sa divljim naseljem, recimo, Ribnica ili Kaluđerica gde su ljudi 70-ih godina kupovali zemlju na osnovu ugovora sa dva svedoka. Naravno da taj ugovor nije validan, ali ti su ljudi platili nekome, vlasniku zemlje i dobili tu parcelu od pet ili 10 ari, odnosno kupili je. Sad treba videti da u sudskom postupku, oni dokažu da su tu zemlju kupili, da nisu uzurpatori, da nisu, znači sagradili tu kuću bez novčane naknade, da je nisu kupili, i mislim da je to najbolji način da se uzmu ugovori i rešenja i da to bude temelj na osnovu čega će se ljudi upisati u katastar nepokretnosti, u knjižice, kao vlasnici 1/1.
Ovaj Zakon o planiranju iz 2003. godine nije, omogućuje jednu relativnu promenu, a to je pitanje prava prenosa korišćenja, ali nije dovoljno snažio pitanje parcelacije, odnosno razgraničenje katastarskih čestica, tako da vi imate sada, neko ima hektar zemljišta, prodao je pet placeva po 10 ari, pola hektara je prodato, on sada ima problem kako da aktivira ovih preostalih pola hektara, jer sada su suvlasnici, ne samo on, nego onih pet koji su kupili. On sada ima problem kako da oslobodi to zemljište i da ga aktivira i da se pretvori u građevinsku parcelu.
Znači, trebalo bi razmišljati da se osnaži pitanje parcelacije, razgraničenja i da se stvori realni katastar. Da svi budu uknjiženi 1/1 sa jedne strane i da se na taj način podstakne građevinarstvo, jer dok god ne budemo imali realni katastar, odnosno uknjižene građevine 1/1 mi ćemo imati problem.
U tom smislu, pozdravljam i ovde najave amandmana koji će raditi u tom pravcu i smatram da su osnova kupoprodajni ugovori, rešenja, ugovori overeni u sudu i to mora biti osnova da ti ljudi mogu 1/1 da se upišu kao vlasnici, i posebno ponavljam, za izbeglička naselja, uzeto je u obzir du su ljudi 90-ih godina pa do danas uložili značajna sredstva u izgradnju infrastrukture i da ne treba sada i naplaćivati prevelike iznose za naknade zemljišta, jer je već dobar deo tih stvari urađen.
PREDSEDNIK (Nebojša Stefanović): Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, nakon izlaganja ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS, naše
drugarice Suzane Spasojević, a naročito nakon izlaganja našeg kolege Saše Antića, može se nesumnjivo konstatovati da je, uvaženi ministre, neophodno potrebno da i ono što ste najavili, kada smo razmatrali zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, da se donese jedan celovit i nedvosmislen zakon o planiranju i izgradnji.
Zbog toga što, bez obzira koliko kvalitet ovog zakona popravljali amandmanima, a nesumnjivo da ćemo ga mi u kvalitetnom smislu popraviti, nećemo uspeti da rešimo neke dileme koje se multipliciraju, tim pre što se pojedini pravni instituti pojavljuju u više zakona, odnosno više zakonskih akata.
Hajde da ukažemo koji su to? Pre svega zemljište za redovnu upotrebu objekta postoji i u zakonu, kao i institut u Zakonu o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, postoji i u Zakonu o planiranju i izgradnji, a čak se sada pojavljuje i u ovom zakonu koji je danas na dnevnom redu o kome raspravljamo.
Mi ćemo na ovaj način stvoriti, uslovno rečeno, šumu zakona u kojoj će se teško snalaziti kako sudovi, tako i praktičari u upravnoj praksi i bilo koji drugi.
Šta postižemo amandmanima? Postižemo da izbegnemo samo ono što podrazumeva neustavnost zakona, naročito onog dela zakona koji zadire u pravo svojine. Hajde onda da kažemo da građanima bude jasno, pravo svojine je neprikosnoveno pravo, apsolutno pravo i iz tog prava, izvode se sva druga prava i pravo upravljanja i pravo korišćenja i druga prava. U konkretnoj situaciji, vlasnici bespravno podignutih objekata bi bez amandmana koje ste na našu zahvalnost i prihvatili, došli u situaciju uzurpacije, uzurpacije prava svojine, bez obzira o čijoj se svojini radi, da li se radi o jedinici lokalne samouprave, da li se radi o svojini Republike Srbije, pojedinaca i pravnih lica, ali mi smo sada na sreću, naročito amandmanom na koji je ukazao kolega Saša Antić izbegli jednu takvu zamku da uradimo nešto što bi bilo pravni nonsens, a drugo, nešto što je neuslovno.
Drugo, ono što smatram da je jako važno, motiv za donošenje ovog zakona nije sporan i on se može podeliti u dva pravca, analize, jedan da se konačno uredi evidencija vlasnika objekata koji su izgrađeni bez građevinske dozvole, a koji se koriste bez upotrebne dozvole i to je savršeno potrebno, s obzirom takva evidencija nikada ranije nije postojala.
S druge strane, postoji i opravdan zahtev države da svoj budžet popunjava upravo tako što će oporezovati te iste vlasnike, čija se sada prava svojine upisuju.
Međutim, u zakonu gospodine ministre, nadam se da još uvek ima vremena za to, zbog toga što shodno Poslovniku Republike Srbije, resorni odbor može staviti amandman na određeni član koji nije prethodnim amandmanima, koje ste uvažili i prihvatili, regulisano.
O čemu se radi? U članu 1. zakon o kome raspravljamo je dat datum, oročeno je pravo do 2009. godine, onim vlasnicima, odnosno graditeljima koji su izgradili objekte bez građevinske dozvole, a onda u nastavku teksta tog istog člana kaže se, odnosno onima koji korist objekte bez upotrebne dozvole, bez oročavanja datuma.
Da budemo iskreni, to može i u sudskoj praksi i upravnoj praksi, bilo gde, izazvati određene probleme, čak konfuzije, zato što upotrebnu dozvolu nemaju ni oni koji su izgradili objekte posle 2009. godine, pa i dan danas koriste te iste objekte.
Moram da ispoljim jednu vrstu bojazni koja se odnosi na ispitivanje ocene ustavnosti i zakonitosti ovog akta. Zašto? Zbog toga što je osnovno načelo Ustava jednakost, kako pred zakonom, tako i pred Ustavom.
Ovde se postavlja pitanje da li su u ravnopravnom položaju, a nesumnjivo je da nisu, oni koji su obuhvaćeni ovim zakonom i kojima je to pravo priznato do 2009. godine kada je stupio na snagu Zakon o planiranju i izgradnji, u odnosu na one vlasnike koji su te iste objekte izgradili posle 2009. godine. Tu jednakost i ravnopravnost ne postoje i sa tog aspekta, Ustavni sud može dati određenu ocenu kada se bude analizirao ovaj tekst zakona.
Na kraju, da se opet izbegne jedna vrsta konfuzije i da se u više zakonskih akata ne bi pojavljivale iste stvari, moram da ukažem da se vlasnici objekata na tuđem zemljištu kategorišu i u Zakonu o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i tamo se kaže isto, ko izgradi na tuđem zemljištu, da može da stekne pravo svojine na objektu koji je izgradio na tuđem zemljištu, po zakonu propisanim uslovima da se vlasnik zemljišta nije protivio, da je objekat veće vrednosti od vrednosti zemljišta itd.
To sada pretočavamo u ovaj zakon na sasvim drugačiji način. Sada već definišemo pravo svojine tom istom graditelju, bez obzira da li je savestan ili je nesavestan i upisujemo ga kao vlasnika.
Dakle, sve ovo ukazuje na jednu neophodnu potrebu, jednu neminovnost, da kompletan ovaj konglomerat zakona, više zakona na koje sam ukazao, na više načina i sa više aspekata posmatra jednu istu pravnu situaciju, ali, na različit način. Nije dobro ni u kom slučaju za pravnu praksu, a naročito za građane kojima će to biti šuma zakona u kojima će se jako teško snalaziti.
Zbog toga, smatram da i postupak legalizacije, izdavanja građevinske dozvole, upisa prava svojine osim fundamentalnih zakona, Zakona o javnoj svojini i Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, može regulisati jedino i isključivo novi zakon o planiranju i izgradnji.
Apelujem na vas da radna grupa koja je radila ove zakonske akte i tekstove krene, ako već nije, ako jeste još bolje, u realizaciju jednog takvog zakonskog akta za koji smatram da bi trebao što pre da se nađe pred nama, narodnim poslanicima, na usvajanje. Zahvaljujem se.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Jasmina Obradović. Izvolite.