Replika. Gospodin Rističević je pomenuo celo moje izlaganje.

Nema osnova, gospodine Milivojeviću.
Sledeći na listi je narodni poslanik Radoslav Komlenović.

Poštovani ministre, poštovani predsedavajući, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, odmah na početku da kažem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Poslanička grupa JS podržava Predlog zakona jer se njegovim rešenjima omogućava lakša legalizacija bespravno podignutih objekata koji su namenjeni za stanovanje, stambeno poslovnim objektima, odnosno posebnim delovima u tim objektima, vikend kuće, kuće za odmor, objektima namenjenim za obavljanje zanatske delatnosti, pomoćnim i ekonomskim objektima koji su izgrađeni bez građevinske dozvole do dana stupanja na snagu zakona o planiranju i izgradnji.
Legalizacija nije dozvoljena jedino na mestima koje su predviđena za javne površine i zemljište koje je predviđeno za restituciju. Pravo svojine može se upisati i na samim objektima za koje je izdata građevinska dozvola ili ranije odobrenje za izgradnju, a koji se koriste bez upotrebne dozvole. Ovim članom je predviđeno da se pravo svojine na bespravno izgrađenim objektima ne može upisati, odnosno ne primenjuju se odredbe ovog zakona na one objekte na koje se po zakonu o planiranju i izgradnji ne može naknadno u postupku legalizacije izdati građevinska dozvola.
Članom 2. su propisane vrste isprava, odnosno dokazi na kojima je znatno olakšan upis svojine na bespravno izgrađenim objektima. Član 13. zadnji stav, zakonom o planiranju i izgradnji je veća mogućnost da vlasnik bespravno izgrađenog objekta može da podnese zahtev za upis prava svojine i na objektu koje izgrađen bez građevinske dozvole do 11. septembra 2009. godine, ali ne i da ga legalizuje posle propisanog roka za podnošenje zahteva.
Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna finansijska sredstva u budžetu RS. Analiza efekata zakona na koga će i kako uticati predložena rešenja – ovim zakonom se pre svega obezbeđuje evidentiranje državnine i prava svojine, promet i pravna sigurnost u poslovanju sa građevinskim zemljištem i objektima, kao i pojednostavljenje postupka i to za sve učesnike u oblasti, koji se ovim zakonom uređuje.
Polazeći od rezultata prethodne analize vladajućih zakona, kao i podzakonskih akata u oblasti izgradnje objekata, katastra nepokretnosti i legalizacije objekata, ocenjuje da donošenjem ovog zakona treba da se stvori osnov za ostvarivanje sledećih ciljeva.
Pod brojem jedan, pojednostavljivanje administrativnih procedura koje se sprovede u procesu ostvarivanja prava na upis prava svojine na bespravno izgrađenim objektima, smanjenjem broja dokaza koji se pribavljaju pred drugim posebnim organima i organizacijama, što istovremeno znači i skraćenje vremena potrebnog za ostvarivanje ovog prava.
Pod brojem dva, preciziranje prava i obaveza svih učesnika u postupcima koji prethode upisu prava svojine na objektu. Time se izbegava arbitrarnost nadležnih organa.
Pod brojem tri, smanjenje obima i vrste dokumentacije, čime se smanjuje vreme potrebno za ostvarivanje upisa prava svojine na bespravno izgrađenim objektima.
Predloženim zakonom se posebno ostvaruju drugi ciljevi, čime se direktno doprinosi ekonomskom razvoju. Takođe, stvaraju se uslovi za upis prava vlasništva bespravno izgrađenih objekata, a time i pravna sigurnost u prometu nepokretnosti, obezbeđenju odgovarajućih kredita i drugo.
Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi, naročito malim i srednjim preduzećima? Primenom ovog zakona neće se stvoriti nikakvi novi troškovi za građane, odnosno privredu. Takođe, ističemo da se ovim zakonom, u skladu sa propisanom nadležnošću, stvara mogućnost za angažovanje novih privrednih subjekata na tržištu, čime se omogućava i tržišna konkurencija.
Prema podacima kojim raspolaže Republički geodetski zavod, evidentirano je oko 1.300.000 objekata na teritoriji Republike Srbije za koje nije izdata građevinska, odnosno upotrebna dozvola. Prema podacima dobijenim od jedinica lokalnih samouprava i drugih organa nadležnih za izdavanje naknadnih građevinskih i upotrebnih dozvola, u postupcima legalizacije ukupno je podneto oko 700.000 zahteva za legalizaciju. Važećim Zakonom o planiranju i izgradnji propisan je rok za podnošenje zahteva za legalizaciju koji je po samom zakonu prekluzivan i koji je istekao 11. marta 2010. godine.
Napraviću jednu digresiju i, pošto dolazim iz Kruševca, kada je legalizacija krenula 2003. godine, pa 2005, pa ukupno do današnjih dana podneto je negde oko 14.500 zahteva, a od toga je 1.470 objekata legalizovano. Iako je lokalna samouprava 2009. godine donela veoma kvalitetan predlog o legalizaciji, tako da su raspodeljene. Legalizacija je bila na pet zona, gde su tu petu seosku zonu ljudi hteli da legalizuju besplatno, pa smo čak davali i do 60 mesečnih rata, da ljudi mogu da uplate, a oni koji bi uplatili odmah, davali smo i popust od 25% do 50%.
Međutim, koji su najveći problemi gde su naši ljudi i građani nailazili? Pod brojem jedan - katastar, pod brojem dva - pravno-imovinski odnosi, pod brojem tri - projekat izvedenog plana, pod brojem četiri - geometar koji je ucrtavao objekat u kopiju plana i pod brojem pet - tehnički izveštaj o stanju objekata izrađen od strane ovlašćenog biroa. Ljudima je trebalo mnogo više para da daju da bi skupili ove podatke, pa tek onda da legalizuju, nego što ih je koštala legalizacija. Nadam se da ćemo ovim zakonom da dosta tih stvari izbegnemo.
S obzirom na navedene podatke, zaključuje se da oko 600.000 vlasnika nije iskoristilo svoje zakonsko pravo i podnelo zahtev za legalizaciju, što je bio jedan od razloga za donošenje ovog zakona. Materija, koja je regulisana, je bliže uređena ovim zakonom, ne odnosi se na postupak legalizacije, tako da nije postojala mogućnost pristupanja izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, već se moralo pristupiti donošenju novog posebnog zakona, kojim je uređena materija upisa prava svojine na ovim objektima pod posebnim uslovima, kako je i u samom naslovu zakona navedeno.
Procena je da će se, s obzirom na propisane uslove, rokove i osposobljenost nadležnih organa, ovaj posao na upisu prava svojine za posebnu vrstu objekata završiti do roka navedenog u zakonu. Značaj upisa prava svojine je nesporan, kako za vlasnike bespravno izgrađenih objekata, tako i za Republiku Srbiju, jer će se primenom ovog zakona upisati u javne knjige najveći broj nepokretnosti izgrađenih bez građevinske i upotrebne dozvole.
Posebno naglašavamo da za primenu ovog zakona nije predviđeno donošenje podzakonskih akata. Da li su pozitivne posledice donošenja zakona takve da opravdavaju troškove koji će on stvoriti? Pozitivne posledice zakona, prema mišljenju ovog organa, prema troškovima koje će ovaj zakon stvoriti su takve da opravdavaju njegovo donošenje. Na jednoj strani, vlasnici bespravno izgrađenih objekata će na osnovu ovog zakona biti upisani kao vlasnici, što im omogućava ostvarivanje drugih prava kao vlasnika uknjiženih nepokretnosti, kao što su dobijanje kredita, veća cena nepokretnosti u slučaju prometa nepokretnosti, ali i mogućnost da u skladu sa zakonom dalje investiraju u svoj objekat, adaptaciju, rekonstrukciju, sanaciju i drugo.
Naročito se ističe da nelegalni objekti ne mogu biti predmet energetske sanacije. Sa druge strane, Republika Srbija, ukoliko ovaj zakon bude implementiran na način i u rokovima koji su predviđeni, će imati u jednom kratkom roku skoro u potpunosti završenu svojinsku evidenciju, a preventivno se rešava i pitanje bespravne gradnje.
Na kraju, još jednom da ponovim da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Ovim smo završili listu govornika.
Da li se ovlašćeni predstavnici javljaju za reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u petak u završnoj reči gospodina ministra smo čuli niz neistina, a ni jedan odgovor na postavljena pitanja. Kao predstavnik DS, u petak, sam postavio 15 pitanja o samom zakonu i nisam dobio ni jedan odgovor. Toliko o EPP. Forsirate u medijama da je ovo zakon o legalizaciji za sto evra, a ja ponavljam da ovo nije zakon o legalizaciji, kao i da upis objekata neće biti moguć za sto evra i u samo dva papira.
U petak smo čuli vaše jadikovke kako ste nesposobni da vršite funkciju ministra građevine, da ne možete da poštujete krovni zakon u tom resoru, a to je Zakon o planiranju i izgradnji. Zatim, rekli ste da je ovaj zakon pisala komisija koja je pisala Zakon o planiranju i izgradnji, a koji je delom proglašen neustavnim.
Kada sam vam u petak rekao da menjate, mislio sam da menjate komisiju, a ne Zakon o planiranju i izgradnji, jer je dokazano da ova komisija piše neustavne zakone.
Takođe, u petak ste rekli da je DS dala dobre amandmane i malo popravila zakon. Ako je davanje 24 amandmana na samo 14 članova zakona malo, onda pitam – šta je mnogo i šta je značajno?
Kolega Antić, nije prisutan, ali moram da se osvrnem na njegovu diskusiju jer me je, ne imenom, ali lično prozvao kada je govorio o sednici Odbora za prostorno planiranje. Bio sam do kraja sednice prisutan, tj. do samog glasanja kada je ustanovljeno da nema kvoruma. Tada sam izašao. Ko je posle toga obezbedio kvorum i na koji način je izglasan ili usvojen ovaj Predlog zakona, u načelu, zaista ne znam? Bio sam od početka do kraja.
Gospodin Antić je rekao da su na samom odboru predložena četiri amandmana, a koje je ministar prihvatio, a ja koji sam bio na tom odboru nisam video ministra da je prisustvovao sednici tog odbora. Prosto ne znam kako je prihvatio, kada nije bio tu.
Želim da napravim jedan osvrt na ministrovo izlaganje od petka kada je pričao o objektima koji su izgrađeni bez projektne dokumentacije, bez građevinske dozvole i koji se koriste bez upotrebne dozvole.
(Predsedavajući: Gospodine Seniću, vreme.)
Rekli su mi da imam četiri i po minuta.
(Predsedavajući: Imate tri minute.)
Godine 2008. u Rači su izgrađen tri…
(Predsedavajući: Gospodine Seniću, tri minuta.)
Pitajte kolegu. Vaš asistent mi je rekao da imam četiri i po minute, a sada ste mi uzeli pola minuta.
(Predsedavajući: U redu.)
U kragujevačkoj Rači su 2008. godine izgrađena tri lokalna puta u vrednosti od 72 miliona dinara. Formalni investitor je ministarstvo čiji je ministar bio gospodin Ilić.
Osim toga što su izgrađeni bez projektne dokumentacije, bez građevinske dozvole, i što se koriste sada bez upotrebne dozvole, ti putevi nisu ni plaćeni. Izvođač radova je bio PZP Kragujevac, koji je sada u stečaju, a svrha izgradnje transfer tadašnje predsednice opštine iz SPO u Novu Srbiju. Zaključak - Milo Đurašković je finansirao transfer predsednice opštine iz SPO u Novu Srbiju.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Seniću.)
Završavam, samo još jednu rečenicu.
Bez obzira na prihvatanje određenih amandmana Demokratske stranke, zakon je i dalje loš i Demokratska stranka neće glasati za usvajanje ovog zakona. Hvala.

Zoran Bojanić je prijavljen.
Po kom osnovu?
(Zoran Bojanić, s mesta: Po Poslovniku, član 107.)
Izvolite.

Prethodni govornik je izrekao neistinu. Ja sam član Odbora za prostorno planiranje, kvorum je bio sve vreme. Vi ste kolega izašli, a nas je ostalo devetoro.
(Aleksandar Senić, s mesta: Osmoro!)
Devetoro! Hvala.

Javio se narodni poslanik Aleksandar Senić.
Po kom osnovu?

Priča neistinu.

Replika?