Gospođo, pažljivo sam vas slušao 11 minuta i 50 sekundi, ali, verujte mi, nisam čuo zašto su ovi sporazumi za vas loši. Nijednu jedinu reč niste rekli na tu temu. Šta je loše konkretno?
Pričate o Kosovu? Kakve veze ima Kosovo sa sporazumom sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima?
Postavljate pitanje zašto je Vlada menjala tekst sporazuma. Zato što su Emiraćani tražili da proširimo neke oblasti saradnje. Parlamentu je stigla ona verzija koja je usvojena na Vladi kao konačna verzija sporazuma koji je potpisan. Dakle, nisu u parlamentu stigle dve verzije. Mi na Vladi imamo pravo i logično je da koristimo svaku priliku da to uradimo ako se nešto poboljšava pre nego što pošaljemo parlamentu.
Zaista bi me zanimalo da mi kažete šta je loše u sporazumu sa Emiraćanima koji treba pola milijardi dolara da ulažu u srpsku poljoprivredu, da izbave osam propalih kombinata, da nam daju dugoročna sredstva za kredite za srpske poljoprivrednike, da uložimo u navodnjavanje, da pokušamo da zajedno iščupamo JAT koji je u lošoj situaciju, da ulože u logistiku, u kargo terminal, Luku Pančevo, da eventualno neke nekretnine u koje niko sada nema novca da investira, jer kriza je. U zapadnoj Evropi je kriza. Ako hoće da investiraju u nekretnine, zašto bi im zatvarali ta vrata?
Sumnjate u altruizam? Mislim da je to posledica činjenice da altruizma nema u zapadnom delu našeg sveta. Već sam vam rekao da 20 milijardi dolara godišnje troše za nešto što poklanjaju ljudima koji nisu u njihovoj zemlji. Ne poklanjaju nama, ali poklanjaju Egipćanima, Libijcima, Marokancima, Tunižanima. Arapskom svetu, tačno je, ali to jeste altruizam valjda. Nije u pitanju samo naoružanje, u pitanju su hrana i neke druge stvari.
Možda nismo navikli da srećemo altruiste, jer zaista ih ima malo, ali mogu da vam kažem iz ovog iskustva da njima nije isključivo poslovni interes na prvom mestu. Naravno da imaju zdravu logiku. Njihova nacija je nastala u teškim okolnostima. Oni su u pustinji. Od beduina su došli dotle da su uložili novac u školovanje svojih ljudi. Integrisali su četiri obrazovna sistema u onaj koji predaju na svojim školama i fakultetima. Interesantno je da koriste model Finske, Singapura, Novog Zelanda za model koji školuju svoje kadrove.
Uglavnom završavaju fakultete u Americi, ali na kraju su svesni činjenice da smo mi zemlja sa jedne strane koja ima talente, a koja nema novca. Ideja je prosta.
Sa druge strane imamo znanje, imamo kadrove, nemamo mogućnosti za razvoj i hoće da pomognu na bazi ličnog odnosa. Evo, neću to da krijem. U pitanju jeste i lični odnos, ali koliko puta smo imali u istoriji situaciju da se neke stvari grade na ličnom odnosu? Valjda je dobro što sada u Vladi imamo ljude koji su u stanju da uspostave taj lični odnos. Oni sarađuju sa svima, ali na bazi ličnog odnosa mogu da daju nešto više u odnosu na uobičajeno.
Ono što je bitno, kažite mi šta vam ne valja u sporazumu? Šta ne valja u činjenici da uložimo 800 miliona dolara iz ruskog kredita, koji je dugoročan, u srpsku železnicu? Mešanje Kosova sa železnicom i sa ulaganjima u poljoprivredu, ne vidim kakva je tu sličnost, osim što je u pitanju čista politika.
Da vam odgovorim na pitanje, koje isto nema veze sa ovim. Pri kraju je izrada podzakonskih akata vezano za primenu Zakona o javnim preduzećima. Očekujemo od nadležnog odbora Skupštine da nam delegira u narednih par nedelja svog predstavnika i izabraćemo onu komisiju za sprovođenje tendera. Nije tu Skupština u kašnjenju. Vlada će sada poslati taj materijal, ali verujem da ćemo u zakonskom roku koji smo dogovorili, raspisati sve te javne konkurse, a to je prva polovina ove godine.