Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković, i time je krug replika završen.

Ne znam gde ste vi izvukli zaključak da je premijer lagao? Gde ste vi našli rečenicu da je on pričao pre 10 godina jedno, a danas drugo, povodom toga?
On je govorio o Ustavu. Ako vi kažete da on laže time što je rekao povodom Ustava, to je suprotno od onoga što vi pričate i što ste pričali prethodnih pet, šest godina. U tome je suština. Isto je i za glasanje oko Ustava. Nije SPS pisala taj Ustav. Mi smo podržali zato što uvek treba novi pravni akt i treba urediti ovu zemlju. Vaše kolege su to pisale i mi podržavamo. I u narednom Ustavu, ako bude pisan, ili promene Ustava, učestvovaćemo u skladu sa potrebama. Pročitajte ono što je rekao. Na osnovu čega izvlačite zaključke kada neko kaže neku istinu sa kojom se inače slažete u duši, kao što vam je i poznato, a sada kažete da laže?

Reč ima narodni poslanik Nenad Popović, ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe DSS.
Posle njega, narodni poslanik Zoran Anđelković.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, poštovane kolege, današnje zasedanje se razlikuje od mnogo drugih koje smo imali u poslednjih pet godina i to je dobro. Govorimo o kreditu od Ruske Federacije, kreditu iz Kuvajta i govorimo o Sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. To potvrđuje politiku Demokratske stranke Srbije da nisu sve pare i sve investicije samo u EU, već da moramo da se okrenemo celom svetu, i istoku i zapadu i severu i jugu. Rasprava o potvrđivanju ovih zakona je korak u dobrom pravcu.
Ovi sporazumi su dobri. Nama trebaju krediti za infrastrukturu. Nijedan kredit, to govorimo godinama već, nije skup ukoliko ulažemo u infrastrukturu i domaću privredu, a svaki je skup ukoliko je uložen u potrošnju.
Sa druge strane, ovi zakoni potvrđuju politiku Demokratske stranke Srbije da se ne mora biti član EU da bi mogli da sarađujemo sa celim svetom, da bi mogli da finansiramo i privredu i infrastrukturu. Potrebno je samo uložiti adekvatan napor i ogromnu energiju i baš ovi zakoni o kojima danas govorimo potvrđuju mogućnost i potvrđuju stav DSS. Ponoviću, DSS nije protiv saradnje sa EU, ali želim da ta saradnja bude na ravnopravnim osnovama, pre svega na polju ekonomije, kulture itd.
Što se tiče zakona o potvrđivanju kredita od Ruske Federacije, koji će biti iskorišćen najviše za našu železnicu, to je kredit od 800 miliona evra godišnje, sa kamatom od 4,1%. Projekti su izgradnja, navešću ih ovde, i elektrifikacija železničke pruge Beograd-Pančevo, izgradnja jednokolosečne elektrificirane pruge Valjevo-Loznica, rehabilitacija šest deonica železničke pruge duž Koridora 10 u dužini od 111 kilometara i modernizacija pruge Beograd-Bar.
Naravno da DSS pozdravlja potpisivanje ovih sporazuma, jer oni obezbeđuju ulaganje u rekonstrukciju železničke mreže. Danas prosečna brzina vozova na prugama u Srbiji iznosi 42 kilometra na sat, a brzina veća od 100 kilometara na sat dozvoljena je samo na 3% pruga. Znači, na samo 3% pruga vozovi imaju mogućnost da voze brzinom većom od 100 kilometara na sat. Prosečna starost vozova je preko 30 godina, i naravno, hteo bih da kažem ovu informaciju, u poslednjih godinu dana je uvedeno 300 deonica u ukupnoj dužni od 400 kilometara, gde je ograničenje brzine 10 kilometara na sat. To sve pokazuje koliko je potrebno ulaganja u sledećih 10-15 godina u železničku infrastrukturu.
Naravno, mi moramo da imamo i vozove koji će da omoguće prevoz od Subotice do Beograda za manje od dva sata, ali takođe, gospodine ministre, želim da ukažem na veliki značaj pruge Valjevo-Loznica. Ova pruga u dužini od 68 kilometara biće projektovana, odnosno projektovana je za brzinu od 120 kilometara na sat. To je ogroman korak za zapadnu Srbiju, i za Valjevo i za Loznicu, ali isto tako za Banju Koviljaču, za Mali Zvornik, za Ljuboviju, a pogotovo za Republiku Srpsku.
Iz medija sam saznao da vi smatrate da bi ove pare trebalo preusmeriti na drugu stranu. Nema potrebe, gospodine ministre. Moramo razvijati zapadnu Srbiju. Tražite dodatni kredit za osavremenjivanje pruge Novi Sad-Beograd i Subotica-Novi Sad. Tu ćemo vas podržati. Krediti koji se ulažu u infrastrukturu i privredu nisu skupi, pogotovo ovakvi vrlo povoljni i ovakvi dugoročni. Omogućite i zapadnoj Srbiji, znam da ste podržavali, da ipak ova pruga doprinese sutra i razvoju privrede i ekonomskom podizanju ne samo zapadne Srbije, nego i Republike Srpske.
Ono što bih hteo da kažem je da je vrlo važna modernizacija pruge Beograd-Bar. Ako gledamo šta radi Albanija i šta radi ova lažna vlast na Kosovu, uložili su ogromna sredstva uz pomoć njihovih sponzora u izgradnju auto-puta od Prištine do Tirane. Mi moramo da učinimo sve da modernizujemo prugu Beograd-Bar, sa Crnom Gorom. Moramo da učinimo sve da imamo najbolje komunikacije sa Republikom Srpskom i sigurno da i izgradnja auto-puta Beograd-Bar mora da bude prioritet svake Vlade. To ne treba da budu stranačke stvari. Mislim da infrastrukturna ulaganja sa Crnom Gorom, Republikom Srpskom treba da budu od najvećeg mogućeg prioriteta.
Železnički saobraćaj se u celoj Evropi finansira najviše. On je jeftiniji od drumskog saobraćaja. Za izgradnju železničke pruge treba tri puta, čak nekad i do deset puta manje zemlje nego za izgradnju pruge. Ekološki je čist i mnogo jeftiniji. Čak Amerika danas, koja ima najbolju mrežu puteva na svetu, od kada je krenula ova kriza, velika ulaganja usmerava baš u izgradnju železnica, jer razmišlja o ceni transporta i o onome što donose ta ulaganja. Ovim se omogućava razvoj domaće privrede.
Što se tiče ugovora između Kuvajta i Republike Srbije u iznosu od 31 milion dolara, time se obezbeđuju sredstva za prvu fazu izgradnje beogradskog železničkog čvora "Prokop". To je i naša međunarodna obaveza, jer je ova stanica vrlo važan punkt na Koridoru 10. Naravno, ovaj projekat predviđa, citiraću, izgradnju nove železničke stanice površine od 37.000 kvadratnih metara, osam glavnih koloseka, četiri sporedna, pet perona i konstrukciju tunela za budući metro ispod stanice. Kao i u slučaju kredita iz Ruske Federacije, DSS ima vrlo principijelan stav, ponoviću ga još jednom, sva ulaganja u infrastrukturu koja je u Srbiji u katastrofalnom stanju, pogotovo u železničku, su od ogromnog značaja za građane Republike Srbije, ali i za domaću privredu.
Što se tiče zakona sa Emiratima, odnosno sa Vladom Ujedinjenih Arapskih Emirata, Emirati imaju danas neviđenu ekspanziju na svetskom tržištu. Daću vam neke podatke o trgovinskoj razmeni koju Ujedinjeni Arapski Emirati imaju sa nekim zemljama u svetu. Sa SAD porasla je trgovinska razmena u poslednjih godinu dana dva puta i dostigla je 22 milijarde dolara. Da Indijom u poslednjih deset godina Emirati su podigli trgovinsku saradnju 23 puta i iznosi 50 milijardi dolara. Sa Turskom Emirati danas trguju na nivou od 8,5 milijardi dolara, sa Francuskom 7 milijardi dolara, sa Italijom 5 milijardi dolara, sa Japanom 50 milijardi dolara. Nažalost, sa Srbijom danas samo 23 miliona dolara.
Zato je ovaj sporazum velika šansa i otvara veliki prostor da se ova saradnja unapredi. Naravno, vrlo je važno da shvatimo način zašto su Emirati jedan od najvećih investitora danas u svetu, šta oni zapravo traže u Srbiji. Oni su pre dvadesetak godina shvatili da su nalazišta nafte izuzetno važna i od toga oni se i finansiraju, ali su shvatili da su obnovljivi izvori, pogotovo hrane, ono gde treba da ulažu, jer razmišljaju dugoročno, za sledećih 50 do 100 godina. Zato su poljoprivredu stavili kao jedan od ključnih elemenata ove saradnje.
Mi smo pre negde četiri godine, gospodine ministre, u ovoj sali takođe govorili, radilo se o nekim zakonima sa EU, i tada sam govorio da moramo voditi računa o saradnji sa Ruskom Federacijom, sa arapskim svetom, jer tendencija investicija koje dolaze u Evropu, Ameriku, Indiju, Japan su najvećim delom iz ovih ekonomija.
Naravno, DSS podržava jačanje ekonomske saradnje, pogotovo u ovim kriznim vremenima sa UAE, jer je to u kontekstu naše politike, da moramo da sarađujemo sa svima i da tražimo investicije iz celog sveta, ne samo, ponoviću, iz EU.
Postavio bih nekoliko pitanja, pošto se ne vidi sve iz ovog zakona i ne vidi se sve u ugovoru sa "Al Dahrom". Pre svega, bilo je nekih prilika da se prodaje zemlja na ovaj način stranoj kompaniji, koja će imati 80% vlasništva. Ono što želim da kažem je da, iako smo ukazivali na to u poslednjih pet godina, nije bilo nekih reakcija. Mnogi hrvatski fondovi već dugo, već 10 godina kupuju zemlju preko nekih investicionih fondova u Republici Srbiji. To ne bih uzeo kao ključnu stvar u ovom elementu, ali treba razmisliti na koji način Srbija treba da se odnosi prema prodaji zemljišta.
Takođe bih postavio pitanje oko ugovora sa "Al Dahrom", gde se spominje da će oni kupovati delove preduzeća. Lično smatram da ne bi trebalo govoriti o delovima preduzeća, jer teško da će, ako kupe 70% nekog preduzeća i uzmu 70% nekih kadrova, da li će onih 30% preduzeća moći da radi? Mislim da treba da nađete formulaciju kako da se, na neki način, onog časa kada se proda, da to bude završen posao, da se ne bi posle ulazilo u neke probleme i gde bi mogli investitorima sutra da smetamo u njihovom razvoju.
Što se konkretno tiče Instituta PKB, pitanje šta će biti sa njihovim Institutom PKB Agroekonomikom, jer je to jedan od izuzetno dobrih elemenata PKB i bilo bi dobro kada bi i on, verovatno, bio uključen, jer proizvodi elitna semena ratarskih kultura i sadnica voća.
Takođe bih vam postavio pitanje oko uključivanja domaće nauke. Mislim da je to nešto što biste mogli u daljem toku pregovora sa Emiratima da postavite kao jedan od elemenata koji bi morao da se razvija. Domaća nauka, pogotovo u poljoprivredi, nam je ključna. Mislim da razvoj ovih naučno-istraživačkih instituta treba da bude da sa naše strane postavimo neki uslov, da domaća nauka mora da se razvija. To nam je osnova za budućnost.
Uradio bih jednu malu digresiju, gospodine ministre, gde bih kritikovao vašu Vladu, onako jako. Vidite, podržavamo kredit od Rusije, podržavamo kredit iz Kuvajta. Podržavamo i saradnju sa UAE jer je dobra, jer nam trebaju investicije. Danas ne možete naći investitore. Nema ih. Ovo je zaista retkost, da ovako veliki investitor dođe i da želi da ulaže. Mora se učiniti sve da on zaista to i ostvari.
Postaviću jedno pitanje, gospodine ministre, već drugi put. Nama trebaju i tržišta. Ne smemo da se odreknemo ni jednog partnera. Tržište Rusije, Kazahstana i Belorusije je jedno tržište, jedna carinska unija, i u tu carinsku uniju danas izvozimo bez carina. Zašto je ova Vlada produžila sankcije Belorusiji? Zašto?
Gospodine ministre, znamo se dugo, i siguran sam da ste protiv toga. Zašto bismo zatvarali zbog toga što je EU uvela sankcije Belorusiji? To je njihova politička priča, to je njihov politički razlog. Nemamo ni jedan ni politički, ni ekonomski razlog da uvodimo sankcije Belorusiji, najprijateljskijoj zemlji, zemlji koja nikada neće priznati Kosovo, zemlji koja nam je otvorila svoje tržište.
Pozivam vas, ministre, da ako jurite investitore na sve strane, treba da jurimo i tržišta. Nemojte da Vlada pravi ovakve greške. Zbog toga vas kritikujemo. Ova Vlada ne treba slepo da sledi EU u ovakvim slučajevima uvođenja sankcija Belorusije. Belorusija je za nas potencijalno, i za ovu kompaniju koja će biti ovde, gospodine ministre, za "Al Dahru", izuzetno dobro tržište.
Druga kritika, gospodine ministre, tiče se dela SSP koji se odnosi na poljoprivredu. Imaćemo investitore u zemlje UAE koja će ovde da uloži u poljoprivredu, po privim procenama, od 500 do 700 miliona dolara. Prvog januara 2014. godine počinje potpuna liberalizacija uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU. U SSP postoji član, mislim da je 23, koji omogućava Republici Srbiji da traži moratorijum na primeni ove liberalizacije. U svim evropskim zemljama, odnosno u svim zemljama koje su ulazile u EU, potpuna liberalizacija uvoza poljoprivrednih proizvoda je počinjala godinu, dve ili tri pre ulaska u EU.
Da se ostvare svi ovi vaši planovi, protiv kojih smo mi, a protiv smo ulaska Srbije u EU, ali iako se ostvare ovi vaši planovi, Srbija nema šanse da uđe u sledećih 10-15 godina. Nemojte da dozvolimo potpunu liberalizaciju tržišta jer će to uništiti domaću poljoprivredu i naneće štetu. Nije korektno da oni koji ulažu ovde 500, 600, 700 miliona evra u prvoj fazi, znajući Arape, a znam ih 20 godina kako rade u drugim zemljama, sarađivao sam sa njima, vrlo su ozbiljni, pogotovo ovi iz Emirata, to može da dođe i do ulaganja od nekoliko milijardi. Dajte da tim ljudima omogućimo, i tim kompanijama i ljudima koji će ovde da rade u Srbiji u tim preduzećima, da nemaju nelojalnu konkurenciju iz EU, makar da budemo u istim uslovima kao i druge zemlje koje su liberalizovale tržište, ponoviću, godinu, dve ili tri pre ulaska u EU.
Velika je stvar dolazak velikih investitora. Veliki investitori, slažemo se da trebaju i uvek ćemo insistirati na malim i srednji preduzećima i svaka investicija, i 100.000 evra je odlična investicija. Ko god došao sa milion evra, dobro došao je. Pogotovo treba voditi računa da su nam jako važne velike investicije, jer one mogu da ostvare velika ulaganja u novi tehnološki razvoj, novi infrastrukturni razvoj, a navodnjavanje i odvodnjavanje je jedna od ključnih tema ne samo za Vojvodinu, nego i za celu Srbiju. Dolazak velikih sistema nam donosi i novi tehnološki razvoj, i od toga mogu da imaju korist svi.
Mislim da treba da se uloži veliki trud kako bi uspeli da sa stranim partnerima da dogovorimo razvoj prerađivačke industrije. Probajte da u nekom sledećem periodu razgovarate o preradi, ne samo o primarnoj proizvodnji nego i o preradi. Prerada je ono što treba Srbiji. Prerada i prerađivački kapaciteti, pogotovo prehrambenih proizvoda.
Na kraju bih samo da kažem da se radujem i ovaj ugovor je dobar ukoliko se ostvari sve ovo što ste planirali pogotovo za vojnu industriju, jer imamo izuzetan vojni potencijal, i za IT industriju, jer imamo, ponoviću i stalno ponavljam već pet godina vama, izuzetne stručnjake i u IT industriji.
Još jednom, da zaključim, godinama se zalažemo za političku neutralnost, insistiramo na tome, a ovi ugovori su dokaz da Srbija može da privlači investicije, da može ekonomski da se razvija, tehnološki razvija, iako nije članica EU. Mislim da u budućnosti treba da bude što više ovakvih ugovora. Hvala.

Zahvaljujem.
Vreme na raspolaganju predsednika, odnosno predstavnika poslaničke grupe iskorišćeno.
Reč ima narodni poslanik Zoran Anđelković.
Molim vas, prijavite se. Izvolite.

Na početku odmah da kažem da će SPS podržati sve ove sporazume i dogovore koji su predviđeni u ovom dnevnom redu kada je reč o Sporazumu sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kuvajtu i Ruskoj Federaciji. Moram odmah da kažem da kada je reč o ovom prvom sporazumu da je ministar rekao da su to lični odnosi. Mislim da su važni lični odnosi i često imamo negativan odnos prema ličnim odnosima naročito kada su u državnom interesu. Šta je drugo nego lični odnosi koji daju nekada veliki impuls da se ovaj projekat ubrza. Zašto ovo kažem? Zato što imamo i ruski kredit koji se tri godine gomba po Vladi, između Ruske Federacije i Srbije i konačno je danas pred parlamentom.
Ukoliko se ne varam, kada je reč o razgovorima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima onda je to nešto manje od tri meseca. Od dolaska princa je manje od tri meseca. Želim odmah da pohvalim tu ekspeditivnost od početka razgovora do sprovođenja svih onih procedura koje su bile neophodne u Vladi i parlamentu da se što pre krene u realizaciju ovih sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Ovde je bilo dosta reči o poljoprivredi, šta to donosi, šta odnosi, ko će kome da donese, pa čak i ta primedba da je bolje da je to išlo na tender. Oni bi podržali. Nažalost, većinu privatizacija smo uradili preko tendera i većina je neuspešna. Mnogo je važnije kada znate sa kim razgovarate i kada postignete državni interes za taj projekat, nego kada ne znate ko će se pojaviti na nekom poslu i početnom cenom postigne neki efekat, a na kraju ništa.
Kada je reč o realizaciji, u nekim od ovih kombinata sam bio i znam u kakvom su stanju, znam u kakvom su stanju danas finansijskom, čak uz tu famoznu rečenicu da su u restrukturiranju pa ne duguju nikome ništa, tačnije rečeno ne izvršavaju prethodne obaveze. Znamo koliko je bilo radnika pre nego što su ušli u restrukturiranje, a koliko je danas, i kolika je bila proizvodnja pre, a koliko danas. Sva ova preduzeća su objektivno u teškoj poziciji. Kada bi se ukinuo status restrukturiranja oni bi trebali da vraćaju neke prethodne dugove i svi bi bez dileme otišli u stečaj. Ali, ja ovde vidim jednu drugu šansu ne samo time što će se ovih 14.000 hektara staviti u funkciju. Ovih 14.000 hektara, duboko sam uveren i delim optimizam ministra Dinkića, uostalom onaj ko nije optimista ne treba ovaj posao ni da radi, jer ne bi trebao ni da ga predloži ako ne veruje da će biti izuzetno uspešan, duboko verujem će biti ne samo kada je reč o ceni zakupa, nego i o ulaganju u samu poljoprivrednu proizvodnju, da to treba da budu ogledna polja, da pokažu u stvari šta zemljište u Srbiji, šta poljoprivreda u Srbiji kada je reč o određenim usevima, koji se budu ovde proizvodili, može da donese. Mislim da oni treba da budu podsticaj drugim kombinatima i domaćinstvima da postignu taj efekat koji će se na ovim poljima postići.
Duboko verujem sa ovim ciframa koje su predviđene za ulaganje u ovim parcelama da će se to postići za jedno dve ili tri godine i da ćemo na taj način razgovarati ovde. Uostalom, da budemo iskreni, svi mi pričamo o tome da li se dovoljno daje u poljoprivredu ili ne, ali da bi se jedan hektar priveo nameni, navodnjavanje i odvodnjavanje, stvaranje dobrog zasada na tom prostoru, najmanje 50.000 hektara treba da se privede nameni, pa kada izračunamo ovu količinu onda ćemo shvatiti koliko je potrebno da se uloži.
Zamrle zemljoradničke zadruge su nekada bili centri za otkup poljoprivrednih proizvoda. U Srbiji faktički dobijamo jedno mesto ili ozbiljnu kompaniju koja će otkupljivati i druge poljoprivredne proizvode u Srbiji i time vršiti izvoz iz naše zemlje u Emirate. Rekao bih da je isto tako ili možda još važnije kada je reč o odbrani ovaj sporazum ili kada je reč o ulaganju u razvoj naoružanja u Srbiji. Srbija i danas izvozi dosta naoružanja. Bili smo jedna od zemalja koja je izvozila visoko tehnološke delove za naoružanje na tom prostoru u tom delu sveta, ako to tako mogu da kažem, da ne nabrajam sve zemlje. Mislim da to u stvari treba da podstakne naučni potencijal iz ove oblasti i da sačuvamo bar onaj broj inženjera koji su radili na ovim projektima, a da otvorimo i prostor za obučavanje novih inženjera. Zato SPS duboko veruje da ovih nekoliko sporazuma sa Emiratima može da otvori jednu ozbiljnu šansu za razvoj Srbije.
Kada je reč o ruskom kreditu i kuvajtskom, kuvajtski kredit od 25 miliona evra odnosno 10 miliona dinara, zavisi od kursa koliki će biti, rešava nekoliko stvari. Samo da podsetim da je Prokop počeo da se gradi 1977. godine. Više od 35 godina smo faktički u fazi gradnje Prokopa. On se delimično koristi. Kada kažem da se delimično koristi, njegova funkcija je najviše vezana za "BG Voz" i "Beovoz" i to nije mala funkcija. Trenutno dnevno kroz Prokop prođe, odnosno u prošloj godini su levom i desnom stranom od Pančevačkog mosta do Batajnice i nazad na tom delu pruge prošlo oko 15 miliona putnika. To je ono što je potencijal svih tih tunela koji su u Beogradu napravljeni. To je više od 10 kilometara podzemne železnice u Beogradu ili 20 kilometara pruge. Kada bi se sutra otvorio metro sa 20 kilometara pruge svi bismo se duboko radovali. Ovo je neka vrsta metroa.
Sa ovih 25 miliona pored ovih četiri koloseka koji trenutno postoje završiće se još četiri od predviđenih 10. Prvi i drugi se ne završavaju ovim kreditom. Od ovog kredita se obezbeđuju svi materijali koji su potrebni za funkcionisanje, šine i pragovi, sve što je potrebno za prvi i drugi kolosek. U razgovorima sa Razvojnim fondom Kuvajta jasno je da su spremni za drugu fazu koja je otprilike negde u ovom iznosu. Neophodno je završiti celu ploču do kvote 105 koja otvara prostor za izgradnju prvog i drugog koloseka. Ovim bi se faktički kompletirao Prokop ispod kvote 105. Odmah da kažem kada je reč o toj famoznoj kvoti 105 u materijalima piše 37.000 železničke stanice ili bolje reći prostora. To je projekat iz 1977. godine. To niko više ne pominje. U krajnjem slučaju, taj projekat je stavljen ad akta. Koliko će biti kvadrata na toj ploči zavisi od investitora, ovakvog nekog investitora kao što smo pričali malo pre kada je reč o Emiratima, kada je reč o Generalštabu i slično. Da li će biti 120 ili 150 ili 180 hiljada kvadratnih metara, koliko je moguće na ploči od pet hektara iznad kvote 105 iznad Železničke stanice Prokop, to je stvar investitora, stvar grada. Od toga bi Grad Beograd trebao da ima najviše koristi, a samim tim i Republika Srbija. Da li će biti šoping centra, tunela ili šta već, to je već stvar Republike i grada da dođu do jednog ozbiljnog investitora. Time bi se taj deo železničke stanice u potpunosti kompletirao uz pristupne puteve koji su za to neophodni.
Samo da kažem da je za završetak Prokopa potrebna dodatna investicija, ne mnogo velika, a to je tzv. tehničko-putnička stanica Zemun i time tj. završetkom tehničko-putničke stanice Zemun, od 29 miliona evra, otvara se prostor za evropolist, silaženje Beograda na Savu, zovite kako god hoćete, neki ga zovu savski amfiteatar, najmanje je bitno. Otvara se prostor od 87 hektara pored same Save u centru Beograda za izgradnju ozbiljnog dela grada.
Zašto je to neophodno? Da bi se tehnička priprema voza izvršila, da bi se sredili vozovi za polazak. Oni koji polaze sa "Prokopa" u sutrašnjem nekom polasku, kada se ovaj deo posla završi, oni bi dolazili iz tehničko-putničke stanice "Zemun". Sada postoji deo koji je za BG voz u Zemunu deo koji se odnosi na tehničku pripremu vozova i jasno govori da kroz "Prokop", ukoliko bi se ovi projekti završili, duboko sam uveren, a to je vezano i za ruski kredit, kada je reč o Pančevu, izgradnji drugog koloseka pančevački most – Pančevo iz ruskog kredita, da bi mi za par godina mogli u "Prokopu" da kažemo da je prošlo preko 30 – 40 miliona putnika, što bi u značajnoj meri rešilo ekologiju Beograda, rešilo zagađenost Beograda, rasteretilo Beograd velikog broja autobusa.
Ako smo mi, samo da napravim poređenje, pre nego što je potpisan ugovor sa Beogradom oko uvođenja BG voza, 105 polazaka dnevno, ako smo imali 2009. godine u Beogradu sa Beovozom ukupno tri miliona preveženih putnika, sad skoro 15 miliona. To govori da je stalnost i učestalost, dobra pruga, dobar voz će ljude vratiti i dovesti kao najbolje, kao najudobnije i najjeftinije prevozno sredstvo. Naravno, da bi taj BG voz išao do Pančeva, neophodno je da Pančevo prihvati ono što i Beograd, a što će proisteći iz novog zakona o železnici, obavezan javni prevoz kada je reč o … (ne razume se). Zato je potpuno jasno, i ne samo kada je reč o aranžmanu, potrebe železnice za završetak ovog projekta, nego je reč o ceni kredita, uslovima kredita, i onaj kuvajtski, i ovaj kredit iz Emirata su izuzetno važni.
Kada je reč o ruskom kreditu, već tri godine razgovaramo, građani Srbije pitaju – eto, potpisan je sporazum, dogovoreno je oko realizacije ruskog kredita ovih 800 miliona dolara, ne evra. Sto miliona od tih 800 miliona je predviđeno za nabavku dizel motornih vozova. Imajući u vidu da je po prethodnom nekom tenderu obezbeđeno 12 dizel motornih vozova od ruske kompanije po euro filminom kreditu, jasno je da sada dobro dođe, jer će sada isti vozovi biti namenjeni za one relacije na prugama Srbije koje nisu elektrificirane, na žalost značajniji broj pruga u Srbiji nije elektrificiran. Ostalih 700 miliona je namenjeno, odnosno 52 miliona dolara je namenjeno za drugi kolosek i rekonstrukciju potojećeg koloseka Pančevački most – Pančevo. Za ovih šest deonica, 111 km Beograd – Niš.
Odmah da kažem jedan podatak koji sam čuo ovde po jednom drugom pitanju, a to je da je prošle godine uvedeno na 400 km laganih vožnji. To je u tehničkom smislu tačno, ali istovremeno u drugoj rečenici kaže da je ukinuto 395 km laganih vožnji. Kada uvedete 10 km laganu vožnju, to je preventivna stvar, jer u svakom trenutku tehnička služba utvrđuje da to ne može da ide brže, ali isto tako na drugom delu deonice pruga se mora sanirati. To nije kao kada bismo svake godine sabirali koliko kilometara se uvede, a ne sabiramo ono koliko je ukinuto. Onda ispada da ni na jednoj pruzi vozovi ne mogu, jeste ne postoji više pruge.
Naravno, Beograd-Bar, projektovana pruga Beograd-Bar po projektovanoj brzini voz bi trebalo da ide od Beograda do Bara šest sati i 42 minuta. On trenutno po postojećoj brzini pruge, a ne brzini voza, putuje preko 13,5 sati. Znači, 13,5 sati mu je sadašnji red vožnje zbog suštine pruge. Zato je i jedna i druga pruga, Koridor 10, Koridor 11, Beograd-Bar izuzetno važni kako bi se ovim kreditom uradila rekonstrukcija. I jedna i druga pruga su elektrificirane, imajući u vidu da je prošle nedelje potpisan ugovor po EBRD kreditu o nabavci 21 elektromotornog voza, što bi faktički na ovim prugama trebalo da se kreće. Time se obezbeđuju uslovi da železnica u narednih tri, četiri, pet godina može ozbiljnije da napravi jedan iskorak.
Kada je reč o ovoj dilemi, koja se ovde često pojavljuje, Valjevo-Loznica ili Pazova-Novi Sad. I jedna i druga pruga su potrebne. Valjevo-Loznica se gradi ispred svakog rata. Ona je naravno potrebna. Srbiji je neophodno da se Koridor 10 što pre završi, ali da budem potpuno iskren i danas kada bismo imali na raspolaganju sredstva Srbija ne bi mogla ili železnica ne bi mogla da radi prugu Pazova-Novi Sad, jer nije završen generalni projekat. Nije završen čak i u nekim tehničkim elementima, kada je reč o tome da li jedna opština može u krajnjem slučaju da zaustavi takve kapitalne objekte, da li će ići nadvožnjak iznad Sremskih Karlovaca ili će ići tunel i slično. Mislim da to treba da bude državni projekat, a ne stvar jedne lokalne samouprave koja odlaže završetak tog projekta izgradnje pruge Pazova-Novi Sad.
Dobićemo najnoviji most koji se radi uz pomoć EU, a nećemo doći u poziciju da smo završili projekat Pazova-Novi Sad zbog tih detalja. Ta nova pruga se dobrim delom izmešta iz postojećeg koloseka i ide preko Fruške Gore pravo u Novi Sad. Sa tom prugom Beograd i Novi Sad biće udaljeni 35 minuta ili tačnije rečeno onoliko koliko se sada putuje od Batajnice do Pančevačkog mosta, a to je 35 minuta na toj deonici.
Potpuno sam siguran, čak iako ovaj kredit ide ili ako ovaj kredit bude ostao, što bi rekli u Vladi, opredelilo na Valjevo-Loznica, da je Evropska banka za obnovu i razvoj zainteresovana za ovu prugu Pazova-Novi Sad. Bitno je da Srbija obezbedi sredstva i da reši pitanja kada je reč o projektu Pazova-Novi Sad i duboko verujem da će se to brzo naći u parlamentu kako bi se taj deo posla završio. Srbiji je mnogo važno da završi projekat i da završi prugu, rekonstrukciju i izgradnju nove pruge Subotica-Beograd-Niš zato što se paralelno radi Koridor 4 preko Rumunije i Bugarske, kako Srbiju ne bi i teretni saobraćaj, i putnički saobraćaj zaobišao kada je reč o onoj najvažnijoj trasi, a to je Turska, Evropa. Najveća količina robe iz Evrope ide prema Turskoj, prema lukama u Turskoj i iz Turske prema Evropi. Zato je Koridor 10 važan i stalno se pominje kao da železnice ne voze robu.
U odnosu na prošlu godinu 20% u januaru je veći prenos kargo transporta nego prošle godine, a to je ono na šta gospodin ministar optimistički, to podržavam, jer tako jedino ministar može i da funkcioniše i da govori da će biti porast bruto nacionalnog dohotka. To se odmah odražava na transport na železnici. Ako stane Sartid, to je 18% manje prevoza na železnici. Ako radi Sartid ili Železara u Smederevu, to je 18% veći prihod. Kada je krenula "Zastava", to je preko 20% veći prihod na železnici. Prema tome, železnica uvek vozi 50% od onoga što se proizvede u Srbiji. Ona će to uvek raditi. Smanjenje prevoza znači da je bilo smanjenja proizvodnje.
Zato SPS stoji iza ovih zakona i sporazuma u ovom paketu, jer duboko verujemo da je ovo jedna ozbiljna razvojna šansa Srbije, a naročito taj stav da nismo ideološki zaslepljeni da tražimo sredstva samo na jednom mestu, pa i ako ih tamo nema, nego tamo gde ih ima: Turska, Rusija, Kina. Znam, slušao sam u ovom parlamentu šta se pričalo o našoj saradnji, pre 2000. godine, sa Kinom, ali posle … to je u stvari laž, a ne ono što smo malo pre čuli, a onda vidimo da onaj ko ima sredstva plasira i traži svoj interes. Nadam se da će oni, koji plasiraju sredstva ovde, imati svoj interes, ali pre svega Srbija će imati interes. Zato podržavamo ove sporazume i zakone. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, a posle njega narodni poslanik Dragan Šormaz.

Poštovani narodni poslanici, ministre Dinkiću, mi imamo pred nama nekoliko sporazuma koji u svojoj suštini i detaljima, ako hoćete, mnogi od njih imaju podršku DS. Mislim da u tom smislu, zaista, u ovoj skupštini ne treba da postoje stranačke razlike, ako se kroz sporazume, koje ste doneli u Skupštini, koje branite, donosi realna dobrobit za naše građane i našu privredu, koja je u jako teškom stanju.
Međutim, ono što je činjenica, da postoji izvesna senka koja postoji na nekim od ovih sporazuma, na koje smo mi, kao DS i kao građani u ovoj zemlji, dužni da ukažemo, uz naravno ogradu, da mi, dakle, DS nije protiv stranih ulaganja i nije protiv investicije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, konkretno iz kompanije "Al Dahra".
Međutim, činjenice su sledeće. Ova Vlada je, kao što vi vrlo dobro znate, kroz jedan duži period najavljivala veliki broj investicija, kao što isto tako dobro znate, taj broj investicija ostao je vrlo nizak. Naime, građani treba da znaju da su strane investicije u državu Srbiju skoro ravne nuli i da iz tog razloga mi imamo ovu situaciju, da se jedan strani ulagač, bez obzira na ugled koji ste vi ovde elaborirali, bez obzira na raspoloživi kapital, maksimalnom medijskom kampanjom predstavlja kao, maltene, apsolutni rešitelj svih naših problema. I vi i mi vrlo dobro znamo da to nije tačno. Zbog toga je činjenica, poštovani građani i poštovani narodni poslanici, da investicija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, na žalost građana Srbije, u ovom trenutku predstavlja jedinu značajnu stranu investiciju u najavi.
Ono što je problematično u samom sporazumu, mogu samo da kažem da je veoma čudno da se pravi sporazum i da stavimo na stranu situaciju u kojoj se izbegava tender zato što je nekada potrebno uraditi stvari na državnom nivou, vi znate da su to radile i prethodne vlade. Nekada je važno ući u takav vid dogovaranja koji ima najviši državni okvir, ali to se uglavnom radi kada su u pitanju zaista strateški projekti, kada su iznosi zaista od velikog značaja za našu privredu i građane.
Mi imamo ovde, u okviru ovog sporazuma koji se zove Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između naše Vlade i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Suština je u članu 3, da se saradnja u oblasti poljoprivrede, tu se taksativno nabrajaju polja delovanja, polja saradnje, koja su, naravno, vrlo opšte postavljena. U podtački 2. člana 3. kaže se – da će se u cilju investiranja u razvoj poljoprivredne proizvodnje i modernizacije postojeće poljoprivredne infrastrukture, za koju se svi slažemo da je u jako lošem stanju, Republika Srbija je spremna da vodećoj poljoprivrednoj kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koju predloži Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata, ponudi imovinu u poljoprivrednim kompanijama.
Znam, gospodine Dinkiću, da vi imate iskustava, ako hoćete, i u sagledavanju i seciranju različitih sporazuma koje je ova država u prošlosti zaključivala, ali siguran sam da ćete se složiti da je ovo prilično redak, da kažem, neuobičajen slučaj. Naime, ne postoji kantar, niti instrument pomoću kojeg možete izmeriti koja je to vodeća kompanija, a da ne spomenete o kome se konkretno radi.
Ono što su svakako naše druge dve zamerke na sam tekst, to je da su u ovom tekstu stvari, kao što ste sada čuli, postavljene izuzetno široko. Dakle, nema nikakvih ograničenja, ni vremenskih, nema nikakvih ograničenja ni u polju obima vrednosti posla i onoga šta se konkretno dogovara sa Emiratima.
Dakle, građani treba da znaju da se kroz ovaj sporazum apriori pro futuro, dakle, za budućnost daje mogućnost da se sve završi na polju poljoprivrede, šta to bude hteo ulagač iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Složićete se, kao ekonomista i kao čovek koji se ovim dugo bavi, da je to vrlo, vrlo čudna stvar, najblaže rečeno, i da bi bio red da postoji bar neka ograda koja bi mogla da kaže konkretno za koje kombinate, konkretno za koje zemljište itd.
Druga zamerka, da ne bih išao previše u detalje, jeste da ovde ne postoji biznis plan koji je dat na uvid Skupštini Srbije i građanima Srbije, dakle javnosti. Mi zbog toga ne znamo, gospodine Dinkiću, šta će biti sa zaposlenima na mestima na koje Al Dahra treba da dođe i uloži svoja sredstva, osim intervjua koji će obaviti. Ne znamo koliko hektara, ovde čujemo 14.000, ali ako sam dobro razumeo kolege, niste to potvrdili. Ne znamo kolike će im biti plate, koliko će radnici biti zaštićeni. Slažem se da ni sada situacija nije sjajna u tim kombinatima, ali mislim da bi red bio da građani Srbije znaju šta će ulagač da uradi na polju socijalne zaštite i zaštite zaposlenih.
Naravno da je problematično što je prvo bio predugovor pa posle sporazum koji to potvrđuje. Naravno da su ove odredbe sporne koje sam citirao. Naravno, mi očekujemo da čujemo vaš odgovor na pitanje koje ste dali, ne vi lično, ali koje je dala SNS, da ćemo mi, kao država Srbija, imati daleko veći obim direktnih stranih investicija u Srbiju. Podsetiću vas da su građani Srbije čuli da će biti uloženo 100 milijardi evra, deset milijardi godišnje. Današnji obimi stranih ulaganja, koliko znam, je upravo najava Al Dahrinih 300 ili 400 miliona evra. Zbog čega ta buka? Zbog čega te medijske najave? Zbog čega, kada je sigurno, sudeći po obećanjima vladajuće koalicije, a najviše SNS, ne gine nam deset milijardi godišnje?
Moje pitanje je – gde je kancelarija za brze odgovore, na koju mogu da postavim pitanje, ako vi ne možete da odgovorite, ministre Dinkiću, za deset milijardi ove godine? Gde je investicija "Er basa", koja je najavljivana u prethodnoj kampanji? Mislim da je nelogično, ministre, da vi budete ovde čovek koji sada brani ove sporazume, koji u svojoj suštini ne mogu biti štetni po građane Srbije, a naročito ako se vodi računa o nekim stvarima na koje smo mi ukazali.
Ima tu niz stvari koje su u pokrajini Vojvodini lepo primetili, a koje se tiču ugrožavanja ustavnih prava građana. Tu se ugrožava i pravo građana na imovinu i pravo na rad i pravo na pokrajinsku autonomiju i povređen poseban režim dobara i poseban status dobara od javnog interesa itd, ali neću da ulazim u detalje. To je stvar Ustavnog suda.
Mene samo zanima da li je postojala mogućnost, s obzirom da ste upoznati sa pregovorima sa Al Dahrom, da se ove odredbe malo preciziraju, a ne da se u samom sporazumu kaže – nema ograničenja, na polju poljoprivrede sve, i levo i desno i pravo i nazad, kako god hoćete? To je prvo pitanje.
Drugo pitanje je – gde je taj biznis plan? Kako građani Srbije i poslanici Skupštine da znaju sa čime Al Dahra dolazi, šta će biti sa zaposlenima konkretno, kakva će im biti primanja, kakva socijalna zaštita, zdravstvene i sve ostalo? Jedino što znamo je, to ne može niko da nam zameri što pitamo, da će biti organizovan intervju sa sadašnjim zaposlenima, nakon čega će se odlučiti ko će od zaposlenih ostati na radnom mestu. Ispravite me ako grešim.
Složićete se da građani Srbije, naročito zaposleni, treba da znaju kakva ih sudbina očekuje. Naravno, ako ovo nije prodaja zemlje, ako nije davanje u zakup, onda nam objasnite šta je ovo. Dakle, koja je to kategorija koja označava ovaj pravni posao koji se sporazumom potvrđuje? Mislim da smo, ministre Dinkiću, jako puno slušali o čarobnom štapiću koji dolazi u Srbiju da reši sve naše ekonomske probleme.
Mislim da su građani previše slušali o nečemu kroz šta se predstavljalo isključivo kroz interpretaciju stranaka na vlasti. Mi sada postavljamo konkretna pitanja, na koja sam siguran da ćete vi dati odgovor. Ono što sam takođe siguran je da je velika sramota vladajuće koalicije što ima slovima jednu značajnu stranu investiciju, u ovom trenutku Republiku Srbiju. Ta loša vlada u kojoj ste svi bili član, gospodine Dinkiću, imala je prošle godine preko dve milijarde direktnih stranih investicija. Vi znate da je to tačno. Mi se sada radujemo, uz sve poštovanje prema Al Dahri i uz sve poštovanje prema ovim sporazumima, koji u svojoj suštini jesu prihvatljivi za DS.
Pitam vas, kako je moguće da vi građanima Srbije uporno prodajete rok za sveću i pričate od 200 do 400 miliona kao poslu veka? A brojevi su mali, rešavanje problema nije dovoljno. Ne znamo taj biznis plan, ne znamo šta će se proizvoditi, gde će se plasirati, slušamo razne čaršijske priče, gospodine Dinkiću, vi znate o lucerki, o izvozu u Bugarsku i Rumuniju, nemam pojma ni ja gde, o baliranju. Dakle, mislim da je red da građani Srbije znaju malo više detalja oko svega ovoga.
Što se tiče, odbrambenog sporazuma imamo samo jedno pitanje, iako smatram da je to naravno dobar sporazum za našu zemlju, moje pitanje je - ako ćemo praviti tu "raketu alas" da li naši stručnjaci postoje uopšte u Srbiji koji to mogu da sprovedu? Da li je naša odbrambena industrija u stanju da ovako važan posao sprovede, što bismo mi voleli? Dakle, shvatite ovo zaista dobronamerno, jer bismo mi voleli da je to slučaj. Hvala.

Jedanaest minuta i 15 iskorišćeno od vremena predsednika poslaničke grupe.
Reč ima ministar Mlađan Dinkić. Izvolite.

Kažete, nema investicija u Srbiji. Ako pogledate nova Vlada radi od avgusta prošle godine, dakle, pet meseci u prošloj godini i te podatke koje koristite odnose se pre svega, na mandat vlade koju ste vi vodili. Da budemo tu realni.
Vi znate i sami da je vaša vlada odlučila da otkupi deo OTE u "Telekomu" i da smo mi po osnovu odliva kapitala imali neutralisanje onoga što je ušlo u zemlju. Dakle, telekomunikacione kompanije su generalno 500-600 miliona evra prošle godine iznele iz zemlje. Jedan je bio po osnovu kupovine udela OTE, tako da i ono što je ušlo se u statistici manje-više potire. Ali, pravi efekat rada ove Vlade može da se meri tek od ove godine. S obzirom da smo krenuli da radimo od avgusta. Ako sumnjate u ono što govorim, pogledajte fabriku "Fijata" u Kragujevcu, o njoj sam govorio pre četiri godine, oko milijardu i dvesta miliona evra je bila ta ukupna investicija. Ono što će da obraduje ljudi koji žive u Kragujevcu, možda neke kojima je politikanstvo glavno, a ne suština neće, ali, to nije moj problem.
"Fijat" je zaposlio 2006 radnika do sada, a ove godine će uposliti najmanje još 600 do 1.400 radnika. Otvaraju treću smenu, jer ide dobro prodaja ovog novog automobila u inostranstvu, i u tom smislu, te investicije se realizuju.
Nove investicije koje su ugovorene za mandate ove Vlade su "Geoksova" investicija u Vranju, ona će 1.250 ljudi zaposliti. Dakle, "Geoks" ili "Džeoks" kako ga ko izgovara je jedno od najpoznatijih svetskih kompanija za proizvodnju obuće. Zatim, "Boš" dolazi u Beograd sa predlogom za izgradnju nove fabrike u Pećincima. Prvu fabriku završavaju sada u junu, ideja je da i pored nje da druga divizija podigne još jednu fabriku. "Simens" proširuje svoju fabriku retrogeneratora u Subotici, to je od ovih poznatih. Sutra otvaramo novu fabriku koja će zaposliti 500 ljudi u Jagodini, fabrika je gotova, krenula je sa probnom proizvodnjom zove se – "Konfencionija Adrea", a još jedna italijanska kompanija "Vibak" 60 miliona evra kreće da ulaže, počevši od sredine aprila potpisujemo ugovor takođe u Jagodini.
Po prvi put će se realizovati jedna strana investicija u Čačaku. Ugovor treba da se potpiše takođe u aprilu i 25. marta u Nišu razgovaramo sa jednom velikom kompanijom koja je slična "Boš", isto iz autoindustrije koja treba da zaposli 2000 inženjera. Dakle, ogromna investicija vezano za Niš.
Dakle, investicije, naravno ne mogu preko noći da dođu, ne mogu da se ostvare u kratkom vremenu, a u pravu da ste da ovo jeste najveće. Ovo što smo sa Emiraćanima ugovorili, jer do sada ovo što smo ispregovarali se bliži iznosu od milijardu dolara.
Sada da vam ukažem na neke nekonzistentosti u vašoj kritici. Pitate – zašto u međudržavnom sporazumu nema biznis plana, pa vi ste lično pregovarali međudržavni sporazum sa Rusima oko NIS. Da li u međudržavnom sporazumu sa Ruskom Federacijom stoji biznis plan, da li bilo kakva kupoprodajna cena stoji? Ne stoji ništa. Jer, to nije tema međudržavnih sporazuma. Međudržavni sporazum je krov na osnovu koga Vlada zaključuju konkretne ugovore i vi to dobro znate. Ali, hoćete naravno da napravite konfuziju.
Dakle, nije mesto biznis planu u ovom dokumentu niti je bila u bilo kom državnom sporazumu. Predugovor koji je potpisan, kao što znate, svaki predlog o memorandumu o razumevanju su neobavezujuće pravne forme. Obaveza postaje tek kad se zaključi ugovor. Služi za to da bi se dobio orijentir za saradnju. Sve ove stvari koje ste pitali biće precizirane ugovorom. Ugovor očekujemo da bude zaključen do kraja marta ove godine, ako naravno Skupština da prvo pravni osnov, a to je međudržavni sporazum koji je sada pred vama.
Ali, naravno da će ovi ključni elementi iz predugovora biti inkorporirani u završni ugovor i dodatno pojačani. Nikada u međudržavnim sporazumima ne stoje takvi detalji kao što su socijalni program, pitanje biznis plana i sve ovo što ste govorili.
Ono što je sigurno mi smo u predugovoru već predvideli ono što je uobičajeno za takve transakcije da oni koji žele da nastave da rade u ovim kombinatima biće intervjuisani i svi oni koji su sposobni biće sigurno zadržani, jer tamo treba da rade neki ljudi. Ali, imamo činjenicu, slučaj je, nekoliko slučajeva sa strane, sa stranim investitorima, "Jura" u Rači, "Beneton" u Nišu ili "Mura" u Pirotu, da su ljudi sami tražili da idu i da ne rade. Tražili su upravo socijalni program. Umesto njih su došli mladi, jer nažalost zbog ovih 20 godina od 1990. do 2010. godine mnogi radnici koji su radili u tim firmama u restrukturiranju izgubili su radne navike i sada su već pred penzijom i ne žele da idu da rade sa tim savremenim tehnologijama. Kada uđete u "Fijatovu" fabriku to su sve neki mladi momci, inženjeri koji su neka nova generacija. Meni je isto žao zašto ova generacija, ta srednja, trenutno ne može da uhvati taj korak sa industrijskom novom politikom, ali to su činjenice. Ima i među njima ljudi koji su stariji, i to su sve stvari od slučaja do slučaja. Nema generalizacije.
Da vam objasnim šta znači ovo – vodeća kompanija. Mi tu ništa ne krijemo, mi smo rekli da se radi o Al Dahru. Zašto je ona vodeća? Zato što je njen promet 800 miliona dolara i najveći su Emiratima. Dakle, bukvalno su najveća kompanija, objavili smo ime i možete videti na svim sajtovima da proverite njen promet, posluju na svim kontinentima. Dakle, ne samo na bliskom istoku, već u kompletnoj Aziji, latinskoj Americi, u Španiji, dakle, u zemljama EU. Ovo će biti druga zemlja EU, odnosno Evrope gde će oni investirati.
Čini mi se da je ovde sve jasno, možda ste propustili da pročitate, ovaj međudržavni sporazum važi 10 godina sa mogućnošću, ako postoji obostrani interes i volja da se produži za još deset godina. Predmet preuzimanja mogu biti samo državna poljoprivredna gazdinstva. Njih nema neograničeno, dakle, ograničenje je u broju. Ukupno osim ovih osam koji su predmet saradnje sa Al Dahrom ima još šest, ali smo se mi već dogovorili sa udruženjima poljoprivrednika da njima pre svega ponudimo da oni preuzmu, ako ima interesa, neka od ovih preostalih kombinata ne očekujući da plate ni približno jednaku cenu kao što su Emirati mogli da plate, jer je jasno da se radi o nesrazmeri u kupovnoj moći. Oni će platiti mnogo niže, nego što su Emiraćani platili, ali nama jeste interes da što pre stavimo u funkciju te kombinate. Govorim za one koji nisu u stečajnom postupku i gde sudovi vode tu politiku.
Tako da nema ovde mogućnosti za ne znam neko ne ograničeno delovanje. Država ima još samo tih šest kombinata, a kada se govori o zemljištu isti je tretman kao i drugim privatizacijama. Dakle, imovina kombinata, odnosno vlasništvo kombinata je predmet transakcije. Ono što je državna zemlja, to nije predmet transakcije, ono što je državna zemlja će biti dato u zakup našim vojvođanskim poljoprivrednicima, jer svi osim ovoga u Obrenovcu kombinata, Dragana Markovića, i delimično "7. Jula" koji je Surčin, se nalaze u Vojvodini.
Što se tiče zakupa, tu sam bio jasan, možda to niste čuli, 2.982 hektara koje poseduje 7. juli iz Surčina kao deo PKB biće predmet zakupa i samo to, ništa više. Inače, ta zemlja je državna, dakle, nije vlasništvo PKB i nijedan dinar nije plaćen u ime zakona niti Gradu Beogradu niti Republici Srbiji. Dakle, ovi kombinati su koristili tu zemlju, a da zakup nisu plaćali.
Ono što je bilo pitanje da li Srbija ima dovoljno stručnjaka. Mislim da je situacija mnogo lošija, nego u bivšoj Jugoslaviji, jer nažalost u poslednjih 20 godina naš obrazovni sistem nije pratio potrebe privrede, ali još imamo dobrih inžinjera i tehničara. Upravo ove investicije iz Emirata treba da povuku i promene sistema obrazovanja.
To znači da, ako, Emiraćani znajući da je bivša Titova Jugoslavija bila jedan od 10 najvećih proizvođača naoružanja i vojne opreme u svetu tada, toliko smo proizvodili i prodavali, znaju da imamo još stručnjaka koji mogu da naprave složene sisteme. Njih zanima, pre svega, naša pamet da nam daju novac da naša pamet iskoristi taj novac i da napravi nešto što je savremeno i moderno.
Jasno je da mi moramo da povećamo broj stručnjaka. Investicija, potencijalna, Atika iz Mubadale, vezan za fabriku poluprovodnika, treba pronaći hiljadu visoko sofisticiranih inžinjera koji su sposobni da naprave čip koji je složen proizvod.
Da li mi imamo dovoljno ljudi ovde? Ne znam, vreme će pokazati, jer oni su nam postavili gomilu pitanja, a mi smo im vratili jednu studiju od 200 strana vezano za stanje na našem univerzitetu.
Ono što je dobro, ideja prethodne Vlade za pravljenje tehnoloških parkova u Srbiji, stimulisanja nano tehnologije je bila vizionarska i dobra i mi hoćemo da nastavimo ono što je bilo dobro.
Ako je neko predložio da se naprave tehnološki parkovi u Beogradu, napravljena je Zvezdara, ali nema sadržaja, moramo da damo sadržaj i planiramo da to uradimo od juna. Tu je Novi Sad i to su dva najveća centra. Niš i Kragujevac, kao veliki gradovi, sutra i neki drugi gradovi, to treba svakako podržati i to nas kvalifikuje da dobijemo ovu fabriku čipova.
Dakle, za fabriku čipova neće biti bitno zemljište. Daćemo im džabe zemljište, jer fabriku koji oni imaju u Nemačkoj, proizvodi čipove vredne četiri milijarde dolara godišnje nijedna naša fabrika pre "Fijata" nije proizvodila ni približno.
Fijat će sada proizvoditi, odnosno izvoziti milijardu i po do dve milijarde evra u postojećem stanju, u zavisnosti od kretanja tržišta.
Izvoz od četiri milijarde dolara iz jedne fabrike nas diže jednokratno, ne samo zbog vrednosti izvoza, nego što se na taj način mora promeniti sistem obrazovanja i onda će ministar obrazovanja morati da kaže roditeljima, upišite ljude koji imaju talenta na tehničke fakultete, u tehničke škole, jer će imati šansu da dobiju posao, a profesori će morati da prilagode nastavne programe potrebi prakse da ne predaju nešto što su oni naučili i sada ih mrzi da predaju nešto novo, nego da se prilagode onome što su potrebe privrede.
Ovakve investicije to omogućavaju. Dakle, "Fijatova" investicija je bila prva velika investicija početkom prošle decenije, a tek se sad efektirala. Trebalo je četiri godine čekati da bi dobili ovo što smo dobili.
Ovo što sada radimo neće takođe moći da se vidi sve preko noći, jer ove investicije, posebno ako bude u fabriku poluprovodnika čipova, to su dugoročne investicije, ali je važno da počnemo.
Zahvaliću svima onima koji daju podršku za tako nešto. Besmisleno je pitati zašto nema biznis plana u međudržavnom sporazumu, jer vi znate da to nije sastavni deo nijednog državnog sporazuma.