Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 11.03.2013.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Jelena Travar-Miljević.

Jelena Travar Miljević

Ujedinjeni regioni Srbije
Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Vlade,  kolege i koleginice, danas ću sebi dozvoliti da govorim samo o jednom sporazumu kao narodna poslanica koja dolazi iz Vojvodine. Danas smo čuli da taj sporazum izaziva dileme u Vojvodini. To je Sporazum o saradnji između Vlade RS i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata. Obe strane će naročito podsticati bezbednosnu, ekonomsku i trgovinsku saradnju. Kada govorim kao Vojvođanka želela bih da podsetim da Vojvodina obuhvata 35% poljoprivredne površine Srbije. U obradivoj površini učestvuje sa 39%, a u oranicama sa čak 47%. Ono što svakako jeste žalosno jeste što se u Vojvodini navodnjava između 1,2% i 4,4% obradivih površina, što je nedopustivo malo s obzirom na potencijale koje Vojvodina ima.
Kada pričamo o kanalskim sistemima koji su građeni u prethodnom periodu velikim delom su zapušteni i van upotrebe. Mali je broj sistema koji je u funkcionalnom stanju. Ono što nam svakako treba jeste jačanje konkurentnosti i jedan od najznačajnijih uslova za razvoj agrobiznisa je svakako stimulisanje izgradnje korišćenja sistema za navodnjavanje, kao i direktne strane i državne investicije. Nažalost, klimatske promene, i svi smo mi svedoci istih, i smenjivanje poplave sa sušnim godinama, a bilo je čak i godina kada smo na proleće imali poplave u Vojvodini, a leti suše, što je značajno otežavalo poljoprivrednicima rad, jeste nešto što svakako mora da se rešava. Izgradnja održivog i efikasnog poljoprivrednog sektora, koji može da se takmiči na svetskom tržištu, to je Vojvodina i to je Srbija koju ja želim da gledam u budućnosti.
Šta podrazumeva saradnja u oblasti poljoprivrede? Ulaganja u razvoj poljoprivredne proizvodnje, ulaganja u navodnjavanje zemljišta i drenažne sisteme, osnivanje zajedničkih eksperimentalnih i istraživačkih centara u oblasti poljoprivrede, šumarstva i životne sredine. Navodnjavanje i ove oblasti koje sam spomenula treba da dovedu do toga da se poveća konkurentnost. Svesna sam činjenice da je potvrđivanje ovog sporazuma tek pred korak za ono što treba da se desi i onaj benefit koji poljoprivrednici treba da imaju u Vojvodini. Mislim da postoje poljoprivrednici koji treba da jako dobro razumeju o čemu danas govorim. Čitava suština se svodi na to da na manjoj površini, odnosno na površini koju već obrađuju uz ovaj vid podrške dobiju što bolji prinos, da se kroz saradnju sa Al Dahrom kao kompanijom koja sledi otvori tržište koje nam trenutno, odnosno individualnim proizvođačima nije trenutno dostupno. Na manjoj površini da imaju veći prinos i da za veću količinu proizvoda dobiju što veću cenu. To je ono gde dobijamo na konkurentnosti.
Sa druge strane, kada smo spomenuli navodnjavanje i moje poverenje u ostvarivanje ovih sporazuma zasniva se na tome što upravo kanalska mreža treba da se radi na teritoriji opštine sa koje ja dolazim. Jedan deo se odnosi na Žitište – Crnja, a drugi na Među… Tako da zaista verujem da imam puno pravo da govorim o konkurentnosti, o položaju poljoprivrednika i o tome koliko oni mogu da razumeju zašto im je potrebna modernizacija u svakom smislu, ne samo kada govorimo o navodnjavanju nego i modernizacija opreme sa kojom rade, a to je isto tako jedan od delova koji će se realizovati kada nam se otvori prostor i mogućnost da se ostvaruju dugoročni krediti na period od 10 godina sa određenim grejs periodom, jer svaki poljoprivrednik zna da iskoristi svaku šansu koja mu se pruža ako se on iskreno bavi tom profesijom, a potpuno sam sigurna da će i oni i ovi sporazumi i ova vlada imati moju punu podršku dok god se svi trudimo da građani moje opštine Žitište, Vojvodine i same Srbije bolje žive. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Narodni poslanik Bojana Božanić.

Bojana Božanić

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Poštovani predsedniče, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, Srbiji je svakako neophodna saradnja sa svim zemljama koje imaju svež kapital i žele da ulože u Srbiju, pa je takva i ova država Ujedinjeni Arapski Emirati. Čuli smo nešto o samoj zemlji, da ima jedan od najvećih BDP u svetu od nekoliko stotina milijardi, blizu 50.000 dolara po glavi stanovnika BDP. To je zemlja u kojoj je visok standard života i u kojoj su mogućnosti zapošljavanja, što je izuzetno značajno za nas. Oni recimo traže dosta mašinske inženjere, arhitekte, stjuarte, stjuardese itd. Bave se proizvodnjom nafte i još nekim oblastima. Jako vode računa o svojoj kulturi, tradiciji i neguju simbole svoje vere islama, tako da iz ove oblasti kulture možemo naučiti nešto od njih o negovanju kulture i tradicije.
Što se tiče sporazuma, najvažniji je ovaj sporazum sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji se odnosi na generalnu saradnju između Vlade RS i Ujedinjenih Arapskih Emirata u 13 oblasti i pre svega ekonomsko i političko partnerstvo je vrlo značajno za Srbiju zbog tog svežeg kapitala koji Ujedinjeni Arapski Emirati mogu da donesu Srbiji.
Ovo što smo danas čuli i ono što se govorilo u medijima u poslednje vreme je da je najviše interesovanja pobudio ovaj deo koji se odnosi na poljoprivredu. Ono što smo čuli, da ne ponavljamo, je da je to prodaja dela imovine ovih poljoprivrednih kombinata koji su nakon propale privatizacije podržavljeni, ali isto tako je jedan deo u zakupu, ad rugi kroz poslovno-tehničku saradnju. Mi iz DSS smatramo da je najvažnije da se resursi ne prodaju već da se zemlja što više uzima u zakup, odnosno da se zemlja daje u zakup. Sam primer te poslovno-tehničke saradnje koja će biti sprovedena verovatno je dobar primer gde će 20% prinosa ići Vojnoj ustanovi "Karađorđevo". To je dobar primer jedne vrste partnerstva.
Ono što mi je bilo zanimljivo je da 30 miliona evra imaju ovi kombinati, kako je ministar malo pre rekao, ali isto tako ti kombinati prilikom ulaska u tu novu firmu imaju obavezu da vrate sve dugove i da skinu hipoteke. Da li će oni to sami morati da vrate ili će ta nova kompanija to da radi, nije mi jasno. Uglavnom, ti kombinati se kupuju bez dugova, ako sam najbolje razumela.
Istakla bih vrlo važnu saradnju ulaganja u oblasti vazdušnog saobraćaja. Mislim da je to važno zbog raznolikosti turističke ponude u Srbiji, jer mislim da pored učešća Ujedinjenih Arapskih Emirata, odnosno mogućeg učešća u JAT-u, takođe je vrlo važno da možda ponudimo ulaganja u određene aerodrome ne samo ovde u Beogradu nego u celoj Srbiji, jer bi na taj način možda mogli da privučemo turiste iz Ujedinjenih Arapskih Emirata da dođu u sve krajeve Srbije, ne samo u Beograd, i eventualno možda neka mogućnost saradnje na temu aerodromskih kapaciteta.
Deo koji se odnosi na oblast nekretnina nije mi baš najjasniji. Da li to znači da će građani Ujedinjenih Arapskih Emirata biti vlasnici imovine u Srbiji?
Ono što je meni bilo zanimljivo, a to je saradnja u oblasti životne sredine, odnosno saradnja u oblasti izgradnje zelenih gradova. Već sam videla da su u Ujedinjenim Arapskim Emiratima izgrađeni neki gradovi koji se nazivaju zelenim, odnosno gradovi bez zagađenja i korišćenja potpuno alternativnih izvora energije, što je jako značajno. Mislim da mi u Srbiji moramo da se malo više posvetimo zaštiti životne sredine, obnovljivim izvorima energije, a svakako možda možemo da prenesemo neka iskustva iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, koja imaju, a to smo čuli i mogli smo da pročitamo na internetu da oni pretvaraju morsku vodu u pijaću vodu, da ljudi koji su pretvorili pustinju u Egiptu u oazu mogu nešto da nam pomognu i da nam prenesu neka svoja iskustva, barem u oblasti obnovljivih izvora energije i da sve to povežemo sa ekonomijom.
U svakom slučaju, jedno od pitanja koje se nameće, a to je da li, npr, u tom osnovnom preduzeću odnos od 80-20%, prodaja kapitala, dela kapitala ili kompletnog, npr, pre kraja tih deset godina i slično, na koji način će se izvršiti, da li oni mogu da prodaju te kompanije bilo kome i na koji način? Možda bi to bilo zanimljivo da čujemo, pošto to nigde nisam videla u sporazumu.
Situacija u poljoprivredi kod nas je takva kakva jeste i loša privatizacija poljoprivrednih kombinata je dovela do ovakvog stanja u poljoprivredi i do poljoprivrednih kombinata koji su u postupku privatizacije propali, u potpunosti devastirane opreme sa otpuštenim radnicima, koji su zatim podržavljane, ali svakako to nije moglo da se vrati na neki normalan nivo. Smatram, kao što su i moji prethodnici govorili, odnosno kolega Popović da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sporazum koji može samo dodatno da pokopa tu srpsku privredu zato što preko 95% poljoprivrednih proizvoda, od 1. januara 2014. godine, imaće liberalizovan uvoz, bez carina ovde u Srbiji. Smatram da će to biti pogubno za srpsku privredu i mi u tom smislu moramo da se pozabavimo podizanjem produktivnosti naših poljoprivrednih proizvoda, jer naša poljoprivreda, pa i industrija će se naći na jednoj vetrometini, u konkurenciji sa tržištima koja su mnogo stabilnija, jača i ozbiljnija tržišta EU, nego što je to naše.
Smatram da bi trebalo da uputimo neku inicijativu kako bi saradnja sa lokalnim proizvođačima hrane od strane Ujedinjenih Arapskih Emirata i njihovih kompanija koje bi nakon potpisivanja ovog sporazuma došle u Srbiju trebala da ide u tom pravcu. U svakom slučaju, ideje koje DSS propagira i koje se nalaze u programu razvoja Srbije 2012-2017. godine u velikom delu se poklapaju sa ovim delovima sporazuma koji se odnose na poljoprivredu, odnosno na predugovore o kojima smo već čuli u medijima, a to je da svakako mora ulagati u opremu i mehanizaciju, da se mora ulagati u sisteme za navodnjavanje. Smatramo da moraju da se poboljšaju uslovi za grinfild investicije u poljoprivredi i da se poboljša izvoz krajnjih proizvoda, da se ne izvoze onako sirovi proizvodi, jer nebrendirani proizvodi i oni koji nemaju visok kvalitet ne mogu da dovedu do visoke zarade. Minimalno bi bilo ulaganje u tu tehnologiju, kao i u novu opremu i mehanizaciju.
Ono što treba da uradimo u budućem periodu u oblasti poljoprivrede jeste da napravimo kompletan katastar poljoprivrednog zemljišta i da se pozabavimo ukrupnjavanjem poseda. Važno je da iskoristimo situaciju kada je organska proizvodnja u Srbiji moguća i kada je velika potražnja za organskim proizvodima u Evropi. U svakom slučaju, da zaključim, da bi privukli investitore, da bi privukli ulaganja, svež kapital u Srbiju, moramo donositi pozitivna zakonska rešenja, da imamo efikasnu administraciju i da obezbedimo pravnu sigurnost i na taj način neće izostati ulaganje, ali pre svega strane investicije koje će dovesti do unapređenja domaće privrede, jer nama domaća privreda i domaća proizvodnja, mora da bude iznad bilo kakvog stranog investitora. Važno je da istaknemo diverzifikaciju tržišta. Znači da EU nije jedino tržište sa kojim Srbija može da sarađuje. To smo videli, to nam je drago, kroz saradnju sa Rusijom, ali i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Još jednom da pomenem, ne treba da prodajemo resurse. To je neka zadnja stvar sa kojom treba da se pozabavimo, već možda više da dajemo u zakup, da radimo na podizanju tehničko-tehnološke opremljenosti, da kroz ovakav vid diplomatije što više napredujemo, jer vidimo da EU ima alternativu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Maja Gojković.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka
Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče parlamenta, poštovani ministre, predstavnici Vlade, poštovane kolege poslanici, zadovoljstvo mi je što sam danas prisustvovala toliko značajnoj raspravi o sporazumima koji imaju notu ekonomske saradnje sa pojedinim zemljama u svetu. Ovo je prva sednica koja je sa ovakvom tematikom izazvala zaista veliku pažnju svih poslanika. Svi mi koji smo u ovom sazivu sedam meseci, svedoci smo toga da obično ovakvi sporazumi, lako poslanici pređu preko sadržine, a ovoga puta je to izazvalo veliku pažnju zbog država sa kojima sklapamo te zakonske sporazume.
Ovde su izazvali pažnju sporazumi sa Ruskom Federacijom i naravno sporazumi sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Oni koji su o tome govorili u nekom pežorativnom smislu, trebalo bi da nam objasne zašto ne investicije ovako velikog značaja iz tih država, a da iz nekih drugih i to u mnogo manjem obimu.
Ono što je zaista meni bilo interesantno jeste da su oni koji su protiv ovih sporazuma ili su govorili u negativnom smislu, uglavnom su birali poslanike koji su sa teritorije AP Vojvodine i sa zadovoljstvom mogu da kažem da predstavljam poslanike poslaničke grupe SNS, da sam iz Novog Sada i da sam iz Vojvodine, i da nama koji živimo u Novom Sadu i u Vojvodini zaista mnogo znače ovakva ulaganja i značajan je sporazum Republike Srbije sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Naravno, puno kritika je bilo. Ne znam zašto su napravili paralelu pojedini poslanici sa sporazumom Srbije i Ruske Federacije. To je takođe jedna velika investicija, a odnosi se na privatizaciju NIS, koju Novosađani, Vojvođani dobro pozdravljaju. Da niste u parlamentu, da ne čujete pojedine poslanike pojedinih političkih partija, koje nisu trenutno u vlasti i ne participiraju u Vladi Republike Srbije, ne bi običnog građanina sreli na ulicama Novog Sada koji bi vam nešto pežorativno rekao o investicijama u NIS, odnosno privatizacija, a još manje o investicijama sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima o kojima danas i govorimo.
Da približimo građanima, ne nama koji smo ovde i koji smo politički obojeni, šta znače u brojkama te investicije. One koje su moguće investicije iz Emirata od podataka koje sam ja pronašla, samo da kažem u brojkama, to je 220 miliona dolara koji će biti investirani u raketni sistem, onda 100 miliona evra u osam poljoprivrednih kombinata, uglavnom u Vojvodini, 100 miliona evra iz Razvojnog fonda Abu Dabi, četiri milijarde evra koje su planirane za investiciju u fabriku čipova. Ne znam koliko je potrebno za podizanje modernog zdanja nekog hotela u Beogradu, ali možemo samo da vidimo kako sada izgledaju porušene zgrade Generalštaba. Naravno, partnerstvo sa JAT i JAT "Tehnikom".
Koliko je pažnje izazvala ova tematika ulaganja Ujedinjenih Arapskih Emirata u Vojvodini, u vojvođanske zemlje? Samo postavljam pitanje - u čemu je problem? To je državna imovina, tu su potpuno propali kombinati, tu su ljudi koji sada ne primaju plate izuzetno dug vremenski period, to je zemlja treće klase. Ne razumem šta poslanici opozicije u stvari brane? Brane neodbranjivo.
Čuli smo onda i ovde kritike na račun ovih sporazuma, zašto neke druge kompanije, recimo iz EU, nisu takođe imale šansu da se jave? Meni to nešto nije jasno. Svi znamo kakvo je stanje u kombinatima u Vojvodini, niko ih nije sprečavao da se zainteresuju istom merom koliko i Ujedinjeni Arapski Emirati i ponude Republici Srbiji jednake veličine investicija kao i Emirati. Mislim da je odgovor u tome upravo ono što kolega poslanik Šormaz, kao ovlašćeni predstavnik SNS, odnosno poslaničkog kluba, rekao, da je u stvari strah veliki u onima koji su imali monopol, da je strah u tome što više neće moći veliki tajkuni, hajde tako da ih nazovemo kolokvijalno, da imaju monopol i da će moći da se porede investicije jednog investitora kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati sa onim što je učinjeno sa poljoprivrednim zemljištima u Vojvodini od strane prljavog novca gospodina Šarića ili nekih tih velikih firmi koje su imale monopol da otkupljuju zemlju.
Takođe me brine ton pojedinih poslaničkih grupa u opoziciji, koje nikakve zamerke i ovakve diskusije parlamentarne nisu imale, kao da se već godinama otkupljivala ili otkupljuje i zakupljuje zemlja u Vojvodini od strane hrvatskih investitora. Ne mislim ništa pežorativno, baš hoću da kontriram vama koji imate nešto protiv Ujedinjenih Arapskih Emirata, znači, neke bezbednosne procene, hajde da ne iznosim to javno, govore o alarmantnim podacima obradivog poljoprivrednog zemljišta koje su kupile pojedine zemlje, ovde niko to nije spominjao niti je nešto loše u tome rekao. Znači, imamo investitore iz Hrvatske, imamo jako puno investitora iz Mađarske, imamo investitore u Somboru iz Irske, ali to ne smeta, a kada se pojavi investitor kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, e, onda to predstavlja problem za pojedine političke partije i opozicione poslanike.
Jedan od poslanika je rekao - ono što nije dobro za Vojvodinu, nije dobro za Srbiju. Odmah da mu kažem, da mu bude lakše, da može da spava večeras mirno, da je to odlično za Vojvodinu, da je to odlično za nas Vojvođane i seljake, odnosno paore, u Vojvodini, koji će konačno moći da rade u tim kombinatima. Ono što je dobro za Vojvodinu, dobro je i za Srbiju, tako da poslanik koji je govorio pre mene može da bude potpuno miran.
Znači, ukoliko je naša javnost pažljivo pratila čitav ovaj tok od januara meseca, koji je naš državni vrh sprovodio dok nije došlo do potpisa, koji su stavili vicepremijer gospodin Aleksandar Vučić i sam šef države Ujedinjenih Arapskih Emirata i podigli to na jedan nivo određene garancije i pokazali koliko im je stalo do razvoja odnosa između naše dve države. Sa istom pažnjom su pratili i ljude u Emiratima, odnosno sam šeik, šef države i rekao je našoj delegaciji, što sam negde nedavno pročitala, da su oni imali isti takav problem kada su Kuvajćani investirali u njihovu zemlju i da su sami rekli, a ono što stvarno treba nas da motiviše kada budemo glasali, ne može ta zemlja da se stavi u džepove i da se odnose u Kuvajt, pa tako ni Ujedinjeni Arapski Emirati ne mogu srpsku zemlju ili vojvođansku zemlju da odnesu negde, nego će investirati u navodnjavanje.
Molim sve one zabrinute za sudbinu Vojvodine da malo prođu kroz te naše njive, da pogledaju kako to izgleda i da to kako trenutno izgleda se zamisle zašto to, recimo, pokrajinska vlada nešto nije obezbedila ovih 12 godina i unapredila položaj poljoprivrede u AP Vojvodini. Imala je šansu, ima je još uvek, jer je već 12 godina neprekidno na vlasti, pa su mogli da nađu i nekakve investitore u poljoprivredu Vojvodine, a možda i sami nešto da urade.
Vrlo značajna investicija o kojoj nismo govorili je investicija u vojni sektor. Treba pozdraviti saradnju i sporazum koji je napravljen u vojnom sektoru, naravno, sa firmom Jugoimport-SDPR, koja će biti nosilac tih poslova. Jugoimport-SDPR je tradicionalni partner sa svim zemljama arapskog sveta i to je izuzetno važno za našu ekonomiju. Biće uposlena jedan vojvođanska firma, odnosno firma na teritoriji AP Vojvodine, a to je "Utva", tako da ni tu nema zabrinutosti šta će biti sa Vojvodinom od ovih velikih investicija.
Investicija kompanije, ako se ne varam, koja se zove Mubadala, samo da objasnim građanima Srbije, planira se da investicija ima vrednost od četiri milijarde evra. Poređenja radi, čitav nivo direktnih stranih investicija u 2012. godini u Srbiji je iznosio 1,2 milijarde. Prema tome, ne znam ko može nešto da ima protiv tako velike investicije, mogućnosti da se zaposli hiljadu ljudi, i to visoko obrazovanih ljudi. Da li ćemo imati toliko stručnjaka ili ne? Važno je da su univerziteti rekli da imaju školovane ljude, da će nastaviti u tom pravcu da razvijaju taj sektor obrazovanja i da je najvažniji deo u svemu tome da li ćemo imati dovoljno kadrova za projektovanje čipova, za istraživački deo, za rad na inovacijama, ali treba da se obratimo i dijaspori. Mnogi ljudi su otišli iz ove države, rade u prestižnim kompanijama i ne treba da brinemo odmah unapred da li ćemo mi imati dovoljan broj ljudi.
Dakle, ove investicije su dobrodošle. Svakako da će poslanička grupa SNS podržati ove investicije, podržaće i svi građani Srbije, podržaće ljudi u Vojvodini jer oni nisu toliko politički obojeni kao svi mi koji sedimo u ovom parlamentu i jednostavno traže posao i traže nekakav bolji život koji može svaki dobronameran investitor da im donese, kao što su svakako ove investicije koje su predviđene sporazumima koje ćemo, ne sumnjam, ratifikovati, odnosno izglasati danom glasanja. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Narodni poslanik Radmila Gerov ima reč.

Radmila Gerov

Liberalno demokratska partija
Zahvaljujem predsedniče. Poštovani ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, danas razmatramo četiri sporazuma koji govore o saradnji Republike Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata i dva sporazuma po kojima naša zemlja treba ponovo dodatno da se zaduži.
Ova Vlada je za samo sedam meseci zadužila sve građane ove zemlje za tri milijarde evra. Danas nam predlažete sporazum sa Ruskom Federacijom, kojim Srbija treba da se zaduži za dodatnih 800 miliona dolara i drugi sporazum sa Kuvajtom, gde treba da se zadužimo za 27 miliona evra. Oba sporazuma govore o investiranju u železnicu. Činjenica jeste da su naše pruge jako loše. Meni, kao poslaniku koji dolazi iz Negotina, iz istočne Srbije, je jako žao što na spisku gde će se pruge popravljati ne postoji nijedan deo pruga koji prolazi kroz istočnu Srbiju, od Knjaževca, Zaječara, do Negotina, gde vozovi putuju 20 kilometara na sat i brže možete od jednog grada do drugog da stignete peške.
Ali, složićete se, ministre, da u zemlji u kojoj imamo toliko nezaposlenih, u kojoj su plate mizerno male, u kojoj penzioneri jedva žive, jako je teško, kada saberemo sva ova zaduženja, da objasnimo na koji će način građani vratiti dug koji im je nanela ova Vlada, a to je otprilike 500 evra po svakom stanovniku. Znamo da ova zemlja ima mali izvoz, da nemamo proizvodnju, da nemamo novih radnih mesta.
Ovim kreditom sa Ruskom Federacijom, osim što nas zadužujete za popravku železničkih pruga, zadužujete nas i za kupovinu vozova, ali ne bilo kojih, nego isključivo vozova proizvedenih u Rusiji. Znači, mi od države Rusije dobijamo kredit koji treba vratiti sa kamatom od 800 miliona dolara, uz obavezu da samo od njih možemo da kupimo vozove. Je li to povoljno po Srbiju, našu zemlju?
Prethodna vlada, ona pre nje, i ova danas, kad god potpiše neki međunarodni ugovor sa Ruskom Federacijom, on nekako bude na štetu građana ove zemlje. Takav je ugovor sa NIS-om, takav je ugovor za izgradnju "Južnog toka", gde Srbija jedina zemlja gde Rusi imaju većinsko vlasništvo. Znači, danas ovim ugovorom koji će biti sigurno izglasan u ovom parlamentu, naša zemlja se obavezuje da kupi isključivo ruske vozove. Znači, mi ništa nismo dobili besplatno od Rusije, i ne vidim razloga ako od njih dobijemo kredit, zbog čega moramo da kupimo od njih i vozove.
Gospodine Dinkiću, vi veoma dobro znate jer ste pregovarali sa Rusima oko Železare Smederevo. Oni neće da ulože sredstva tamo gde im se isplati. Zašto mi onda moramo svaki njihov zahtev i svaku njihovu želju da poštujemo? Srpska napredna stranka se hvalila novim Zakonom o javnim nabavkama, kako će on taj zakon omogućiti dodatne uštede. Taj zakon će tek 1. aprila stupiti na snagu. Izglasavanjem ovakvog ugovora, znači više nema primene Zakona o javnim nabavkama. Da li to znači da direktor JP Železnice Srbije, Sima, ne zna da sprovodi zakon, pa mu treba međunarodni ugovor, da mu se kaže od koga mora da kupi vozove? Ili, mi imamo pravo, da se mi kao zemlja vozimo i nekim drugim vozovima, ne ruskim. I to niste obećavali vi, ali jesu neke vaše kolege, ministri u Vladi, još pre nekoliko godina da ćemo imati brze pruge. Do dan danas ih nemamo.
Što se tiče ovih međunarodnih sporazuma sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, svim građanima je jako poznato da LDP oduvek zagovara saradnju sa svim državama, pogotovo državama u regionu. Mi apsolutno nismo protiv, ni privatizacije, niti stranih ulaganja, ali jesmo protiv jedne stvari. Ako nešto važi za građane ove zemlje, trebalo bi makar da važi i za one koji žele da investiraju u ovu zemlju.
Vi ste ministre rekli, da će Al Dahra uložiti 400 miliona dolara u osam kombinata, i jedan deo tih sredstava upotrebiće se za sistem za navodnjavanje. On je jako potreban građanima ove zemlje, i potreban je za razvoj poljoprivrede. Takođe, ste pomenuli i to da postoji mogućnost da dobijemo dodatni kredit od 100 miliona evra, koji bi se takođe opredelili za sistem za navodnjavanje, ali ste rekli da takvih projekata nema u Vojvodini i Centralnoj Srbiji, i više puta ste pominjali Vojvodinu i Centralnu Srbiju. Moram da vas pitam - znate li vi da u Južnoj Srbiji postoje poljoprivredni proizvođači, postoje i u Istočnoj Srbiji. Ukoliko ne znate, u opštini Negotin, iz koje dolazim, postoji gotov projekat za navodnjavanje 2500 hektara, od kojih je do sada realizovano 300. Ukoliko uzimate već neki kredit, i investiciju novu, imajte u vidu da u toj opštini imate već gotov projekat za sistem za navodnjavanje, za koji kažem da nam je potreban.
Što se tiče, poljoprivredne proizvodnje u južnom delu Srbije, mogu samo da pomenem Leskovac. Prethodna Vlada je poljoprivrednim proizvođačima i građanima Leskovca, koji se bave proizvodnjom u plastenicima i staklenicima, obećala da će Leskovac da procveta geotermalnom energijom, koja će se čak koristiti i za izgradnju banje. Vi vrlo dobro znate, mada ne kažem da ste vi za to odgovorni, pričam o prethodnoj vladi, da iz republičkog budžeta izdvojeno 110 miliona za te geotermalne vode. Šta se ispostavilo, da su to bačene pare.
Da je došlo do izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, verujem da bi naši poljoprivredni proizvođači rado ulagali u sistem za navodnjavanje, makar ovaj kap po kap. Ali, kad vi po našem zakonu, možete da zakupite zemlju, samo na tri godine za ratarsku i povrtarsku proizvodnju. To se nikome ne isplati, dok za višegodišnje zasade možete na dvadeset godina.
Ono što je potrebno za razvoj poljoprivrede je pre svega izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. To poručite gospodinu Kneževiću vašem kolegi, da pod hitno pripremi izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, da svi poljoprivrednim proizvođačima i svim budućim investitorima omogući da ukoliko žele da ulože u sistem za navodnjavanje mogu da zemlju zakupe na period duži od tri godine. Sigurna sam da ćemo imati veći broj investitora i više ćemo razviti poljoprivredu, mada od gospodina Kneževića to ne očekujem, jer sam videla na koji način je odgovorio na veliku krizu vezanu za aferu mleko, te u tom smislu mislim da nije kompetentan ni sposoban ni da predloži izmene ovog zakona.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Dinkić.

Mlađan Dinkić

Ujedinjeni regioni Srbije
Kada govorimo o centralnoj Srbiji, mislim i na Šumadiju i na istočnu Srbiju i na južnu i na zapadnu Srbiju. To je centralna Srbija, makar koliko poznajem terminologiju. Vojvodina, Beograd, centralna Srbija, a centralna Srbija ima regione o kojima ste govorili.
Ministar sam finansija i naravno da ne znam zašta postoje spremni projekti. Tražio sam od institucija koje se time bave, a to su "Srbijavode", "Vojvodinavode", Institut "Jaroslav Černi", da nam daju šta imamo gotovo od projekata, jer su nam Emiraćani rekli – dajte nam projekte, odobrićemo vam mesec, dva dana kredit. Znači, Srbijavode nam nisu dali, niti Černi, negotinske projekte što ne znači da ako postoje ih nećemo uključiti, jer mi ne mislim da sve završimo ove godine. Nama je cilj da što više poljoprivrednog zemljišta stavimo pod navodnjavanje i u istočnoj Srbiji, i u južnoj Srbiji, koju ste pominjali i u Pomoravlju. Sad smo dobili samo projekte iz Mačve i iz Vojvodine. Da li postoje neki drugi, to zaista ne znam, jer mi to nije struka, ali nama, meni je cilj da obezbedim sredstva, a na ljudima koji se bave navodnjavanjem da obezbede projekte.
Mislim da projekti nisu ozbiljno rađeni do sada jer su svi mislili da neće biti para za to. Sada kada smo na putu da dobijemo ta sredstva treba da institucije koje su nadležne za pravljenje projekata animiramo da te projekte urade.
Moram da kažem da brojni krediti do sada nisu realizovani jer na kraju projekti nisu urađeni. Evropska investiciona banka je davala nama kredit za prugu od Nove Pazove do Beograda, nikada Železnica Srbije nije uradila taj projekta. Govorim o prethodnim godinama. Ima još jedna stvar, često se u tim raspravama kaže – imamo projekte, a kada kažemo – dajte, onda se ispostavi da to u stvari nije projekat, nego idejni nacrt itd. Sigurno želimo da u svim regionima Srbije obezbedimo ovo navodnjavanje.
Najveći izazov nam je da to upravo uradimo u centralnoj Srbiji, jer znamo da možemo mnogo više da uradimo u povrtarstvu. Jednu liniju smo upravo i tražili za kredite samim poljoprivrednicima da bi mogli sami da prave ove staklene bašte ili plastenike, da uzimaju opremu za grejanje plastenika i sisteme kap po kap koje ste pominjali, a za ove javne infrastrukturne radove bićemo spremni da to uradimo u čitavoj Srbiji. Ako imate tih projekata treba dostaviti onima koji nama treba da dostave. To su "Srbijavode" ili neke institucije koje prave te studije.