Narodni poslanik Irena Aleksić.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, pred nama se nalazi Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata, ovaj sporazum u sebi sadrži niz međusobnih oblika saradnje između ove dve države. Saradnje u oblasti privrede, poljoprivrede, turizma, zdravstva, kulture, kao i mnogih drugih oblasti.
Ono što je sigurno jeste da naša država može mnogo toga da nauči od države kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati. Pre toga, pre svega, da svaka ozbiljna i odgovorna država mora da nauči da razmišlja i da planira unapred. Tako su isto Ujedinjeni Arapski Emirati na vreme shvatili da naftne zalihe neće trajati zauvek, tako da su na vreme počeli da ulažu i u neke druge oblasti, kao što su poljoprivreda i turizam. Da nemoguće ne postoji Ujedinjeni Arapski Emirati su upravo dokazali na primeru poljoprivrede.
Ono što je jako bitno, kada je poljoprivreda u pitanju možda čak i najbitniji oblik saradnje, koji se nalazi u ovom sporazumu, jeste da će sve planirane investicije koje bi trebalo da stignu iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a pod njima se podrazumeva ulaganjima u navodnjavanje zemljišta, razvoj poljoprivredne proizvodnje, kao i sa modernizacijom poljoprivredne opreme, da se može početi već tokom 2013. godine, što je za našu zemlju od ključnog značaja, zato što su nama investicije u toj oblasti, priznaćete, potrebne što pre.
Ono što je od presudnog značaja takođe, jesu i osnivanje zajedničkih eksperimentalnih i istraživačkih centara u oblasti poljoprivrede, šumarstva i životne sredine.
Poljoprivreda, to je ono što moramo da shvatimo kao i sve druge oblasti danas, nije statična, više ne postoji ni jedna oblast koja je statična, već krajnje dinamična, npr. kao zdravstvo.
Mi to moramo da shvatimo i da budemo stalno u korak sa svetom ako hoćemo da na tržištu prezentujemo najbolji mogući proizvod, znači da budemo stalno korak sa svetom, a jednoga dana, zašto i ne, korak ispred.
Na taj način svim ovim zajedničkim merama, objedinjenim možemo da dovedemo do toga da naša poljoprivreda konačno doživi dugo očekivani preporod, jer priznaćete, bez osnažene i preporođene poljoprivrede ne može da dođe ni do kakvog značajnijeg napretka u našem ekonomskom i društvenom razvoju.
Još jedan jako bitan oblik saradnje, koji je predviđen ovim sporazumom, jeste i ulaganje u oblast turizma. Kada je turizam u pitanju, Srbija ima izuzetan potencijal koji nažalost nije baš najbolje iskorišćen. Znamo da je turizam oblast u koju zaista mora da se uloži, ali se taj isti uloženi novac najbrže i vraća i najbrže se počinje sa zarađivanjem.
Ono na šta bih ja posebno skrenula pažnju jeste izuzetno bogatstvo Srbije kada su u pitanju relativno dobro očuvani srednjovekovni gradovi, a koji nažalost, u koje nije dovoljno investirano i nisu iskorišćeni na najbolji mogući način. U blizini tih srednjovekovnih gradova uglavnom, nalaze se i brojne crkve, manastiri koji predstavljaju pravu atrakciju. Možda najbolji primer takvog jednog mesta, jeste srednjovekovni grad Maglič, koji se nalazi nedaleko od grada Kraljeva, a za koji postoji već sada, do u detalje razrađen plan, projekat kako od takvog jednog mesta napraviti pravu turističku atrakciju, kako za domaće tako i za strane turiste.
Da bi turizam mogao nesmetano da se razvija, ono što moramo da ponudimo jeste krajnje kvalitetna usluga, u pogledu saobraćaja, što je takođe predviđeno ovim sporazumom, s tim što će Republika Srbija davati na korišćenje ili kupoprodajom lučkih i aerodromskih kapaciteta u postojećim kompanijama u našoj zemlji, omogućiti modernizaciju kopnenog, rečnog i vazdušnog saobraćaja, znači ono što je nama preko potrebno. Samim tim dolaziće i do razvijanja, do širenja tih kapaciteta i naravno na taj način do otvaranja novih radnih mesta za naše građane.
Ništa manje bitna saradnja, takođe predviđena ovim sporazumom, jeste u oblasti energetike i zaštite životne sredine. Ogledaće se, pre svega u planiranju, kako, recimo na najbolji mogući način iskoristiti atomsku energiju u mirnodopske svrhe. Zatim obnovljivi izvori energija, alternativni izvori energija, kako na najbolji mogući način zaštiti životnu sredinu, projekat zelenih gradova, kao i naravno na koji način smanjiti emitovanje ugljen-dioksida.
Jedna, od možda najbitnijih saradnji koja je predviđena ovim sporazumom jeste i vojno bezbednosna saradnja, koja će se ogledati i pre svega u međusobnoj razmeni informacija i iskustava u borbi protiv kriminala, organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Te mere će svakako doprineti tome da Srbija postane država u kojoj se svaki njen građanin oseća krajnje sigurno i zaštićeno, što nam je svima i cilj.
Ovo što sam ja nabrojala samo su neki od vidova saradnje koja će se odvijati između ove dve države i ono što bih naglasila na kraju, jeste da Srbija kao država predstavlja jedan ogroman potencijal, koji do sada nažalost nije dovoljno iskorišćen, ali da ova Vlada ima i strategiju, strpljenje i potrebnu energiju da taj potencijal razvije do njegovog maksimuma, a ovaj sporazum je samo jedna od niza konkretnih akcija koje ova Vlada sprovodi u cilju ostvarenja Srbije, kao napredne i ekonomski stabilne države. Tako da će SNS podržati ovaj sporazum. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre Dinkiću, pre svega da razjasnimo oko ove bušotine i vi ste svesni toga da je to bila avantura prethodnog gradonačelnika Leskovca, koje je građane Leskovca koštala milion i trista hiljada evra. Na 1500 metara, nađena je termalna voda sa 53 stepena, tako da nije mogla da se eksploatiše uopšte. Znači, to je bila jedna avantura koja je skupo koštala sve nas u Leskovcu, a i građane Srbije.
Kada je reč o ovoj tački dnevnog reda, gde govorimo o raznim sporazumima, ugovorima, o kreditnim aranžmanima, ja ću da se skoncentrišem na dva kreditna aranžmana, to je sa Ruskom Federacijom, ruski kredit, gde će Srbija dobiti negde oko 800 miliona dolara i kredit iz Kuvajta, tj. od Fonda za arapski ekonomski razvoj, gde ćemo od Kuvajta dobiti negde oko 25 miliona dolara. Dakle, oba ova kredita iskoristiće se za revitalizaciju železničkih pruga, za izgradnju nekih novih objekata ili za kupovinu dizel motornih vozova.
Svi dobro znamo da Srbija jeste zadužena zemlja, da je apsolutni javni dug negde oko 18,7 i da je od 2008. godine rastao 113%. Međutim, mi iz DSS imamo jasan stav kada se sredstva ulažu i u infrastrukturu i u proizvodnju, otvaranje novih radnih mesta i uvek ćemo vas podržati. Međutim, uvek ćemo vas kritikovati kada vi uzimate kredit za budžetski deficit i za javnu potrošnju.
Ova dva kredita, rekli smo, se uzimaju da bi se revitavizovala srpska železnica. Želim pre svega da kažem da je stanje u srpskim železnicama katastrofalno, kao i u državi. Vi za stanje na železnicama niste krivi, jer ste zatekli stanje. Želim ovog puta da pojasnim šta je to katastrofalno u srpskim železnicama.
Svi dobro znate da mi imamo preko 3800 kilometara železnice. Zatim, te železnice su stare izmešu 40 i 60 godina i da se vrlo teško voziti po njima. Na njima se postiže brzina oko 40 kilometra na sat. Na nekim mestima, naročito u regionu južne i jugoistočne Srbije juri se već brzinom od 10 do 30 kilometara. Ja se nadam posle uzimanja ovih sredstava da će se to stanje itekako poboljšati.
Zatim, moramo reći da u Topličkom kraju, narodno veselje prosto kada dođe voz. Igra se Kozaračko kolo, ministre, pošto vozovi ne saobraćaju redovno. Pisane su i peticije, međutim, odgovor je da nema dovoljno lokomotiva. Ja se nadam da posle ovog kredita će biti dovoljno lokomotiva i da će vozovi saobraćati. U tom delu Srbije, ne samo da vozovi iskaču iz voznog reda, nego iskaču i iz šina što je itekako opasno i za putnike i za uopšte železnički transport.
Pruga od Beograda do Soluna napravljena je još 1886. godine. Tada se pravcem od Beograda do Leskovca, dakle ja dolazim, išlo negde oko četiri i po sata. Sada se putuje negde oko šest sati. Možete da shvatite u kakvom nam je železnica stanju.
Međutim, ja se bojim nečeg drugog, gospodine ministre, da Koridor 10 ostane mrtvo slovo na papiru, ako država ne reaguje i ako država ne rekonstruiše taj Koridor 10. Pretnje su da će nas zaobići evropski vozovi, da će ići putem Bugarske, Rumunije, da će ići putem Koridora 4. Zato država, gospodo Evropejci, mora da reaguje hitno, promptno, ako želite u EU brzim šinama i brzim vozovima ETŽ, koji idu po 300 kilometara na sat da idete, ili ćete pak ići Ćirom. Bojim se da ćete tako stići u EU tek 2050. godine, možda 2060. godine, ako nas EU hoće u svoj zagrljaj.
Sad da se osvrnemo na ove kredite o kojima danas pričamo sa Ruskom Federacijom, a to je izvozni kredit koji je uzela Republika Srbija, oko 800 miliona dolara i iskoristiće se za izgradnju nekoliko deonica, etapa, kao što svi znamo, već smo čuli to. Prema Pančevu drugi kolosek koji treba da se elektrificira, prema pruzi Valjevo – Loznica, verovatno treba da se radi, da se spoji sa Republikom Srpskom centralna i zapadna Srbija, na pruzi Beograd – Bar, na Koridoru 10, 6, lokacija ukupne dužine 110 kilometra i da se kupe dizel motorni vozovi koji će se koristiti u prevozu putnika.
Međutim, ovaj sled događaja, odnosno potpisivanje ovog ugovora ima neku hronologiju. Prvo su se sastali predsednici država, pa je potpisano strateško partnerstvo između državnih železnica Rusije i srpskih železnica i na kraju je došao konačan ugovor. I gle čuda, potpisnik ovog konačnog ugovora ste vi gospodine Dinkiću i meni je izuzetno drago, s obzirom da ste imali rezerve prema ruskom kapitalu, što ste vi potpisnik ovog ugovora. Nadam se da ste evoluirali kao političar i da podržavate jednu ovakvu stvar, izuzetno mi je drago.
Kada je reč o drugom kreditu, to je kredit sa Kuvajtskim fondom za arapski ekonomski razvoj. Radi se o deset miliona dinara, ali ne srpskih, već kuvajtskih. Kad konvertujemo, to iznosi oko 25 miliona dolara. On treba da se utroši za izgradnju beogradske železničke stanice "Centar", prva faza. Treba da se napravi 37 hiljada metara kvadratnih, da se izgradi osam koloseka, četiri pomoćna i pet perona, kao i konstrukcija za tunel da bi se ovaj objekat "Prokop" u celini napravio. Počeo je da se gradi još 1977. godine. Do sada je utrošeno 35 miliona dolara. Da bi se napravio, mora da se utroši još oko 150 miliona. Kako će država naći pare, o tome ćemo tek pričati.
Inače, za ukupan beogradski čvor, koji bi trebao da bude u funkciji, treba da se potroši još oko 350 miliona. Do sada je potrošeno oko 600 miliona evra. Nadam se da će država takođe obezbediti sredstva.
Gospodine Dinkiću, ne znam da li ste razmišljali o javnom privatnom partnerstvu, uopšte o finansiranju srpskih železnica? Postoji i ta mogućnost, taj model finansiranja, pa eto prilike da počnete da razmišljate da možda nađete strateške partnere koji žele da vide neki svoj interes.
Gospodine Dinkiću, želim da pošaljem poruku sa ove sednice, a to je poruka svih nas ovde, da je ova Vlada napravila jedan otklon od glavnog finansijera Srbije, a to je EU. Dakle, mi smo kao DSS govorili da trebamo da proširimo saradnju na ekonomskim principima sa svima, i sa zemljama EU i sa zemljama BRIKS, sa zemljama trećeg sveta, arapskim zemljama. Danas govorimo o svim tim zemljama koje ulažu u Srbiju. Oni su zainteresovani da ulažu u Srbiji, samo trebamo da im damo određene projekte da finansiraju.
Mi danas imamo izgradnju mosta preko Borče. Evo, Rusi finansiraju izgradnju određenih železničkih koloseka. Zatim, danas govorimo i o ulaganju Arapskih Emirata. Gospodin Vučić ide da pregovara u Angoli za neke investicije. Sve je to dobro. Dakle, dobro je da Srbija privuče što više stranih investitora koji će ulagati u Srbiju. Nije dobro da Srbija ima štetu zato što će biti "članica Evropske unije". Sporazum o stabilizaciji koštao je Srbiju prethodne četiri godine 600 miliona evra. Toliko imamo manje u budžetu. Svi to dobro znamo.
Dakle, DSS, kao što ste rekli, podržavaće uvek ovakve zakone i ovakva zaduženja koja imaju za cilj ulaganje u infrastrukturu, u proizvodnju i u otvaranje novih radih mesta. Dakle, u nama ćete imati strateškog partnera, međutim, ako se krediti uzimaju, kao što sam rekao, za popunu deficita u budžetu, imaćete i te kako velikog kritičara. Zahvaljujem.

Reč ima ministar Dinkić. Izvolite.

Samo da ipak iznesem stav Vlade. Nismo mi napravili nikakav otklon od EU. Mi od EU očekujemo, preko Evropske investicione banke, 500 miliona evra ove godine za mala i srednja preduzeća. Mi samo želimo da sarađujemo sa svima, i sa EU, i sa Rusijom, i sa Kinom, sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa svim zemljama. Svaka zemlja od njih može da nam da određeni doprinos.
Ne slažem se sa vašom ocenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer, ne zaboravite, zahvaljujući tom sporazumu Srbija ima bescarinski izvoz u EU, a 58% našeg izvoza ide na tržište zemalja EU. To je naše najveće izvozno tržište. Dakle, ne smemo biti isključivi. To samo hoću da kažem, kao što ne treba, možda, što ste vi kritikovali, da budemo vezani samo za EU, već treba da sarađujemo i sa Rusijom, Kinom, Emiratima. To je tako. Ali, ne treba sada da odbacimo tržište koje nam je najveće i gde smo prirodno. Dakle, treba samo da proširimo i da esperziramo našu saradnju i na druge. To i činimo. To hoću da podvučem.
Dakle, Vlada će i dalje sarađivati sa evropskim institucijama. Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji, kada pogledate troškove i koristi, daleko su veće koristi, jer smo dobili odmah, još 2001 - 2002. godine, kada smo prvi sporazum napravili, da mi možemo bez carine kod njih da izvozimo robu, a mi tek postepeno ukidamo u roku od 15 godina carine.
Nisu tačne neke konstatacije za poljoprivredu. Nemamo obavezu od 2014. godine da svedemo carine za poljoprivredne proizvode. Naprotiv, to je odloženo dejstvo. To je rekao vaš kolega. Treba biti jednostavno balansiran i odmeren. Sarađivaćemo sa svima od kojih građani Srbije i svi naši regioni mogu imati koristi.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.

Kada sam govorio otoklonu prema EU, mislim na politički otklon. Inače, mi kao stranka i te kako želimo da sarađujemo, normalno i kada budemo uzeli tu odgovornost da vodimo državu, sa svim zemljama i na evropskim na ekonomskim principima, sa svim zemljama BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika, koji sada neki od njih ulažu, ali mnoge od zemalja i EU nas uslovljavaju državnim integritetom da bi sarađivali sa nama i da bi mi ušli u EU.
Mi smo tu veliki kritičari, gospodine Dinkiću. Ne želimo da nas niko ucenjuje. Ta naša politička neutralnost poslaće jasnu poruku da smo interesantni za sve zemlje koje žele da ulažu u Srbiju. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Jadranka Joksimović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedniče i kolege narodni poslanici, zaista sam drugačije koncipirila početak moje diskusije, ali je veoma interesantna ova lažna distinkcija sa kojom se čitav dan nastupa sa pozicije opozicije, ako tako mogu da kažem, oko poželjnih i nepoželjnih tržišta, alternative EU ili nekog opozitnog odnosa prema tome što će neko ko nije iz EU investirati uopšte u Srbiju. To je prosto neverovatna zamena teza i smatram da je veoma štetna po Srbiju. Ne znam da postoje nepoželjna i poželjna tržišta, posebno u vreme ovako teških ekonomskih uslova i devastirane ekonomije, ako mogu da kažem, ispumpane i izduvane srpske ekonomije, da bismo sada ovde, čak moram malo da kritikujem i ministra u smislu njegovog apologetskog nastupa u kojem pokušava u dobroj nameri, pretpostavaljam, da objasni i opravda investicije koje dolaze sa ovih tržišta, a mislim da nema potrebe ni za kakvim pravdanjem. Ko ne razume potrebu dolaska investicija u Srbiju, taj zaista ne znam šta radi u politici, ni u parlamentu, ali dobro, to su sve legitimni spiritus momenti opozicije, kada nema drugih dovoljno dobrih razloga. Međutim, na ovu temu zaista ne mogu da poverujem da neko ima bilo šta protiv investicija.
Fokusiraću se na sporazume sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Zaista mislim da je važno zauzeti jedan afirmativni pristup, pre svega zbog građana Srbije i pojasniti zbog čega su ovi sporazumi značajni. Sporazumi sa Ruskom Federacijom i Kuvajtom su takođe veoma značajni, ali čini mi se da su ovde sporazumi sa Emiratima jedan strateški zaokret u nastupu srpske privrede.
Zaista moram da pohvalim, ovde je prethodni kolega poslanik govorio o zemljama BRIKS. Vrlo dobro se sećam 2007. godine. Tadašnji resorni ministar je govorio kao iznuđeni zaokret o tržištima BRIKS, a mi danas nemamo iznuđeni zaokret, nego imamo jedan aktivan nastup i aktivan pokret ove Vlade da pronađe prostor srpskim kompanijama i da unapredi, ako ništa drugo, ne ovim kompanijama, ali da unapredi ono gde imamo komparativne prednosti, a to je poljoprivreda.
Te komparativne prednosti koje bi trebalo, kako kažu poslanici iz Vojvodine, da budu pokretač razvoja Srbije, nažalost su takve da u Vojvodini, gde je zemlja takva da kada bacite dugme treba da rast kaput, ne raste, a oni koji mogu da nam pomognu da unapredimo agrotehničke mere su iz zemlje gde kada bacite dugme, ono potone u pesak pa ipak i te kako dobro...
Ako možete, gospodine predsedniče, da zamolite narodne poslanike, ne volim da se nadglasavam, pa čak i iz moje poslaničke grupe. Zahvaljujem.
Dakle, trebalo bi da budemo skoncentrisani. Ovo su važne stvari. Direktno se odnose na budućnost građana Srbije, a evo i na koji način.
Dakle, ova vrsta ekonomske saradnje i tog zaokreta na tržišta koja su u ekspanziji, između ostalog, Ujedinjenih Arapskih Emirata koji su, volela bih da obavestim građane o tome, na skali koju je uradio zaista renomirani vašingtonski institut za međunarodne finansije, rangirani već deset godina kao druga arapska ekonomija, ekonomija arapskog sveta i koja ima tendenciju napredovanja i dupliranja za 2014. godinu mnogih parametara koji čine ukupan BDP Ujedinjenih Arapskih Emirata, zemlja koja je uspela da za poslednjih 30 godina, od kada je pronađena nafta kao neki glavni izvor privrednog napretka, od jednog malog pustinjskog Emirata postane jedna izuzetno moderna i ekspanzivna zemlja, ekspanzivna pre svega u pogledu ekonomije, turizma, privrede, pa i namenske industrije.
Poljoprivreda je veoma mala. Poljoprivreda kod njih učestvuje samo sa 0,8% u ukupnom društvenom bruto društvenom proizvodu, što je takođe veoma značajno za nas, jer ako za jednu Srbiju nije važno da bude na mapi investicija zemlje koja ima tendenciju ozbiljnog rasta BDP u idućim godinama, onda ne znam šta je važno.
Dakle, htela sam samo ovih par stvari oko Ujedinjenih Arapskih Emirata da kažem da bi ljudi zaista znali o kakvoj se značajnoj svetskoj ekonomiji radi, a svakako nemojte da zanemarite ni jedan drugi aspekt o kojem se veoma malo govori, a to je činjenica da ekonomski odnosi i prisustvo kapitala daleko najbolje amortizuju sve potencijalne i bezbednosne izazove i rizike kojima mi nismo imuni na njih s obzirom na našu geopolitičku i geostratešku poziciju.
Zbog toga mislim da prisustvo kapitala iz Arapskih Emirata, koji je takođe veliki partner i SAD, i te kako može da doprinese i jednoj, da kažemo, stabilizaciji i nekih drugih i bezbednosnih i političkih, a ako hoćete, ekonomskih, pa i kulturnih momenata. Zašto i to ne istaći.
Što se tiče samih sporazuma koji su vezani za poljoprivredu i za namensku industriju reći ću samo nekoliko stvari, koje, čini mi se, nisu pomenute, neke i jesu. Što se tiče namenske industrije, dosadašnji odnosi naše dve zemlje zaista predstavljaju dobru osnovu za razvoj i intenziviranje te ukupne bilateralne saradnje, a tamo gde je bilateralna saradnja dobra, ona direktno vodi uopšte boljoj poziciji u multilateralnoj saradnji i ta vojna ekonomska saradnja sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koliko sam ja dobila informaciju, uspostavljena je 1983. godine, ali je u dosadašnjem periodu bila izuzetno skromna i uglavnom se svodila na vojno-ekonomsku saradnju u organizaciji preduzeća "Jugoimport SDPR" i naravno neko sporadično učešće naših vojnih lekara na simpozijumima i u tom dakle smislu je postojala saradnja.
U ovom trenutku saradnju u oblasti odbrane moguće je razvijati prvenstveno u oblasti vojno-ekonomske saradnje, ali i kroz vojne i druge oblike saradnje, s obzirom da je zahvaljujući jednom nasleđenom dobrom imidžu i reputaciji Srbije u ovoj oblasti, Srbija je i dalje spremna da odgovori svim zahtevima školovanja i usavršavanja u vojno-obrazovnim institucijama Republike Srbije, za koji postoji interes Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Dobila sam podatak da je nakon potpisivanja Sporazuma o međudržavnoj saradnji i Sporazuma o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja, Sporazuma između Vlade RS i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o saradnji u oblasti odbrane, pa zatim i zajedničke izjave o strateškom partnerstvu i Ugovora o zajedničkom razvoju i opremanju raketnog sistema "Alas" između preduzeća "Jugoimport SDPR" i "Emirat sedvant risrč end tehnolodži holding LLS" otvaraju se mogućnosti za saradnju u svim oblastima od zajedničkog interesa kada su u pitanju namenska industrija i sektor bezbednosti, a pre svega odbrane.
Ono što treba naglasiti u ovom segmentu, a odnosi se i na poljoprivredu i na svo drugo što je pobrojano u sporazumima to su izuzetne finansijske mogućnosti kupaca Ujedinjenih Arapskih Emirata, te će ovo tržište biti predmet i posebnog interesovanja i nastupa preduzeća naših renomiranih preduzeća iz ove oblasti, pre svega "Jugoimport SDPR" i privrednog društva "Zastava oružje".
Još jedna stvar koja je vezana za poljoprivredu, a čini mi se da je ovde bila nekoliko puta na meti predstavnika nekih opozicionih stranaka, je sledeće – te sporne nedoumice oko zakupa. Razumela sam šta su ključne primedbe. Ono što sam shvatila i što bih volela da podelim sa građanima, pa ako nije tačno neka kažu, da jedino poljoprivredno zemljište koje jeste predmet zakupa jeste 2.982 hektara koje je koristilo Gazdinstvo "7. jul" iz Surčina, a koje je u sklopu PKB, a za čiji zakup se do sada državi nije plaćao ni jedan jedini dinar. Predugovor predviđa zakup od 2.982 pomenuta hektara zemlje po ceni od 250 evra po hektaru godišnje, što predstavlja, koliko sam shvatila, izuzetno visoku cenu, s obzirom na to da se radi, nisam stručnjak ali sam razumela, o kategorizaciji zemljišta. Postoji prva i druga, a ovo su treća i četvrta kategorija zemljišta, dok je prosečna cena zakupa u Srbiji u prošloj godini iznosila 180 evra po hektaru. To su zvanični podaci i oko toga nema dvojbe. Prema tome, pobijeni su navodi svih onih koji kažu da je prosečna cena zakupa 500 do 600 evra po hektaru. Sva ostala državna zemlja koja je do sada korišćena u zakup uključujući i 16,5 hiljada hektara, koje su koristili kombinati obuhvaćeni predugovorom, biće izdati, ako nisam u pravu molim vas da me demantujete, isključivo vojvođanskim paorima, a ne kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.
To su stvari oko kojih se i te kako zloupotrebljavala, možda i neznanje javnosti, a možda to nismo dobro predočili javnosti, ali to su činjenice. Ako to nisu činjenice, dajte dobru argumentaciju da nisu.
Prisustvo stranog kapitala u pogledu posedovanja srpskih oranica, koje je takođe postavljeno kao pitanje, je zaista neverovatno u situaciji u kojoj najviše zemlje u Vojvodini poseduju Mađari, Hrvati, pa onda, kao što je koleginica pomenula, Irci u Somboru. U Vojvodini danas blizu 25.000 hektara drže stranci. Onda mi nije jasno jedna čudna sugestija koleginice iz jedne opozicione stranke koja kaže – molim vas, gde je tu reciprocitet u odnosu na Srbiju i građane Srbije? Zaista se slažem za reciprocitet. Čudno mi je da takva vrsta apela nije postojala u onom trenutku kada je jedna naša veoma bliska susedna država, koja nam je veoma slična po veličini i nekim kapacitetima, možda nešto manja, a to je Hrvatska, pa i Mađarska, nisam čula apel za otvaranje tržišta i reciprocitet koji bi i te kako trebao da postoji između naših kompatibilnijih privreda nego što je to slučaj sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
Da ne govorim o toma da su brojna poljoprivredna preduzeća, možda je neko i pomenuo, u vlasništvu i te kako kontraverznih biznismena, kako se to kaže, i onih koji su danas na udaru i potpuno zasluženo borbe protiv korupcije i kriminala. Prema tome, to su činjenice o kojima se malo priča. Priča se o kritikama radi kritike. To nikada neću podržati, posebno kada se radi o unapređenju privrednog ambijenta u Srbiji.
Moram da se osvrnem, sada sam se setila toga, možda ne bih ni rekla, na to kako neki lični odnosi i lična inicijativa su dovele Ujedinjene Arapske Emirate koji će odavde da izvuku ne znam kakvu korist, a mi ćemo zbog toga trpeti ne znam kakvu štetu. Oni koji ne poznaju relaciju u međunarodnim odnosima mogu tako da govore. Arapski svet je specifičan svet, specifičan po nivou svoje političke kulture koja je zasnovana pre svega na uvažavanju, ličnom poverenju i ličnom poštovanju. Iz svega toga i samo iz toga proističe i poverenje u poslovnom ambijentu, poslovanju i u biznisu. Srećna sam i zadovoljna što je gospodin Vučić kao potpredsednik Vlade razumevajući to uspostavio dobre kontakte i zahvalna svima onima iz Vlade koji su to prepoznali, između ostalog i prisutnom ministru, i ispratili tu vrstu podizanja ukupnog bilateralnog odnosa između naše dve zemlje i otvorili mogućnost da Srbija u budućnosti postane respektabilan partner zaista ogromnim tržištima u ekspanziji. Zbog toga ćemo apsolutno podržati sve ove sporazume i zbog toga mislim da bi jedna vrsta dobre većine u ovoj skupštini trebalo da podrži. To je direktno u interesu građana Srbije.