Hvala. Gospodine Atlagiću, po kom osnovu se javljate? Nemate pravo na repliku.
Reč ima Mlađan Dinkić. Izvolite.

Evo da odgovorim na neka od ovih pitanja.
Prvo pitanje vam je bilo - kada možemo da očekujemo prva ulaganja? Mi bukvalno smo pripremili nacrt ugovora koji treba da na bazi predugovora uskladimo sa Al Dahrom i šaljemo ga sutra Emiraćanima. Što se mene tiče, predložiću da pošaljemo i istovremeno to i pokrajinskoj vladi, apsolutno mislim da nema nikakvog razloga, jer smo o njemu govorili javno, nema tu nikakvih detalja, da se prosto zajednički pogleda najbolje rešenje. U svakom slučaju, za ugovor je potrebno da imamo dve strane Emiraćane i nas. Gledam na Srbiju kao jedinstvenu zemlju, ne pravim razliku između republike, pokrajine, gradova, to je sve Srbija.
U svakom slučaju, prva ulaganja možemo očekivati upravo na osnovu ovog ugovora sa Al Dahrom. Taj ugovor ako sve bude uredu bi potpisali krajem marta meseca, dakle ovog meseca, a sam predlog ugovora sadrži, da zatvaranje transakcije se obavlja do sredine ove godine, dakle, najkasnije do leta će novac stići u Srbiju vezano za osnivanje zajedničke firme, i kupovinu 80% udela u ovim kombinatima, dok bi oni odmah čim preuzmu vlasništvo većinsko krenuli sa investicijama. Dakle, prave investicije do polovine ove godine, vezano za ovaj sporazum sa Al Dahrom.
Što se tiče navodnjavanja, na drugim područjima, dakle, ne onog što se odnosi na kombinate, mi smo poslali predlog razvojnom fondu Abu Dabija. Tražili smo im 110 miliona dolara zajma, od čega se jedan deo odnosi na čišćenje kanala za navodnjavanje i odvodnjavanje i pravljenje novih. Ukupno bi ceo projekat zajedno sa našim sredstvima, mi bi učestvovali 20% u tom projektu, 80% bi bio kredit. Ove godine bi to bilo 96 i po miliona dolara ulaganja od čega 67 i po miliona dolara na teritoriji AP Vojvodine.
Mi ćemo, imajući u vidu, da će Republika učestvovati sa 20% u ovom projektu, formirati operativan tim za sprovođenje tog projekta. Gospodin ministar poljoprivrede i ja ćemo biti na čelu Vlade, a sprovođenje će biti u rukama "Srbijavoda" za teritoriju centralne Srbije, a "Vojvodinavoda" za teritoriju Vojvodine kao što je predviđeno zakonom.
Ono što smo takođe predvideli je nezavisni nadzor, jer ćemo imati nadzor da bismo mogli da pratimo sprovođenje i trošenje tih sredstava i taj nadzor neće biti vezan niti za "Vojvodinavode", niti za "Srbijavode", niti za pokrajinu, niti za Republiku, nego ćemo angažovati stručnu menadžment kompaniju koja će da nadzire ovaj proces i da raportira to republičkoj i pokrajinskoj Vladi. Govori o javnim infrastrukturnim radovima za navodnjavanje.
Ono što smo poslali Razvojnom fondu Abu Dabija vezano teritoriju Vojvodine isključivo je došlo na predlog pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i vode. Dakle, mi se nismo mešali u izbor prioriteta, izbor projekata, to su ovi projekti koje sam pročitao za koji postoji trenutno izgrađene studije izvodljivosti.
Što se tiče centralne Srbije, takođe su nam "Srbijavode" poslale projekte vezano za Mačvu, jer su nam objasnili da je to jedino što je trenutno spremno, ali da je ovo početak jer ne može ni fizički da se izvede više investicija od ovih 97 skoro 100 miliona dolara u jednoj godini. Treba se pripremati za naredne godine kako bismo imali u kontinuitetu. Kad bi svake godine investirali po 100 miliona dolara mi bismo napredovali značajno u poljoprivredi, jer dugo nismo, gotovo ništa ulagali u sisteme za navodnjavanje.
Zajam će uzeti Republika Srbija, dakle, neće se zaduživati niti "Vojvodinavode", niti "Srbijavode", nego Republika Srbija, a plasiraćemo taj zajam na čitavu teritoriju Srbije. Jedan deo ovog prvog zajma će biti namenjen i dugoročnim kreditima za kupovinu opreme svim poljoprivrednicima u Srbiji i to nećemo uslovljavati koja vrsta opreme.
Naravno, da se očekuje da oni, tamo gde se izradi primarni i sekundarna mreža, imaće potrebe da ugrade i tercijalnu mrežu na svoje njive, da dovedu vodu do njiva, ali ovo će obuhvatiti mogućnost kupovine poljomehanizacije i sve druge investicije u poljoprivredi. To bi bila jedna vrsta revolving kredita, jer bi ga mi plasirali na rok od 10 godina sa kamatom koja će biti jako niska.
Zamolili smo posebno ljude iz Emirata da nam odobre kao Republici kredit sa kamatom od svega 0,5% godišnje. Ne znam da li ćemo uspeti to da ispregovaramo. To bi bio najjeftiniji kredit ikada koji je ova država uzela, kako bi seljacima ta kamata bila niska, jer će se odobriti preko banaka koje će fizički te krediti odobravati. Prosto želimo da krajnja kamata za seljake bude što niža i da bude na rok od 10 godina, sa periodom počeka do tri godine, što znači da je to zaista povoljno i verujemo da će biti veliko interesovanje.
Što se tiče, participacije, jasno je da je ovo projekat koji daje šansu i zahteva učešće svih ovde. Prosto neki projekti se odvijaju na teritoriji Beograda, neki na teritoriji centralne Srbije, neki na teritoriji Vojvodine i treba sve uključiti. Ono što je rekla gospođa Plavšić, ovde će najveći izazov biti da mi budemo efikasni da ovo što dobijemo sprovedemo.
Gospodin Vučić i ja smo po prvi put imali sastanak sa princom šeikom Muhamedom u Abu Dabiju u oktobru. Tada je šeik rekao ako možemo za nekoliko meseci nešto da uradimo vi ste ozbiljni. Mi smo se polomili, moram da vam kažem, da zaključimo. Možda se nismo konsultovali sa svima, ali ne bi stigli sve ovo da uradimo da smo sada imali jedan naš, drugi, treći forum u Srbiji, jer nikad kraja diskusiji ne bi bilo.
U svakom slučaju, došli smo, tu je međudržavni sporazum, on je potpisan. Na osnovu međudržavnog sporazuma sve kreće. Znači, kreće saradnja posle toga. Mi verujemo da će jedan za drugim biti potpisivani ovi sporazumi. Nešto će ići brže, a nešto sporije. Banku će otvoriti na proleće. Videćemo koliki će biti početni kapital. Neko moje očekivanje da će to mnogostruko iznos kapitalnog cenzusa.
Sa druge strane, mislim da ćemo imati brzu odluku o investiranju u luku Pančevo. Tu očekujemo od grada Pančeva da iskaže spremnost, jer je to zemljište koje pripada gradu, da tu ledinu na neki način, po pristojnoj ceni, a ne preteranoj, da Emiraćanima, ali će za to dobiti radna mesta i investicije, imaće najbolju rečnu luku u regionu. Ja sam propustio da kažem, oni su zainteresovani i da dokapitalizuju JRB koja je inače kompanija koja nije na subvencijama i dobro radi, ali prosto, treba da kupe nove brodove.
Ideja je da se investira nekih 40 miliona evra u kupovinu novih brodova, da se zaposle srpska brodogradilišta i da se na ovaj način pomogne razvoj.
Ono o čemu smo mi razmišljali je kako da se projekat stavi u funkciju, misleći i na druge industrije, jer ako se ulaže u kanale za navodnjavanje i odvodnjavanje, ja sam se raspitao, naša operativa u vodoprivredi ima opremu na nivou od pre 30 godina. Tu bi trebalo videti da li neka naša fabrika može da pomogne da se proizvodi ta mehanizacija za navodnjavanje i odvodnjavanje, a fabrika "14. oktobar" ima zastareo program, ne znam da li je tu možda prilika da nešto modernizujemo. Isto tako, sama oprema za navodnjavanje, nekada je proizvodila "Sever" iz Subotice, sada ne postoji više, dalje, "Jastrebac" kod Kruševca, ni oni ne postoje i ja ne znam da li ima neka firma, jer bismo mi stimulisali srpske proizvođače da iskoriste priliku i da nešto što nije velika sofisticiranost, a to je oprema za navodnjavanje, možda krenu da proizvode.
Da zaključim, prva ulaganja možemo očekivati ovog proleća. Zakon o zadrugama, da ne propustim odgovor, je takođe spreman, ići će na Vladu u narednih mesec dana, a u drugom kvartalu će biti ovde pred vama poslanicima.
Što se tiče participacije, svako ko hoće da radi je dobro došao da sarađuje sa Vladom Republike Srbije i to se podrazumeva i za pokrajinsku Vladu.

Zoran Babić, povreda Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, povređen je Poslovnik, član 107. stav 2. gde se kaže: "Na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku i korišćenje uvredljivih izraza". Prethodni govornik, naravno, ne mislim na iscrpno obraćanje ministra Dinkića i ja mu se zahvaljujem na tome, mislim da je podrugljivo izražavanje o akcentizaciji u govoru narodnog poslanika ili da li je rečeno - Emirati ili ُُ"Emirati" je samo znak da neko nema dovoljno argumenata, a kada neko nema dovoljno argumenata, onda poseže za ličnim uvredama.
Mislim da niko u ovoj sali ne treba da se stidi kraja iz kojeg dolazi. Ponosim se kolegama iz Pirota, Vranja, Leskovca i svi mi koji nosimo neku karakteristiku u govoru iz kraja iz kojeg dolazimo.
Sa druge strane, zaista sam očekivao nešto kreativniju kritiku od tog kolege, pa da se pobunio zbog čega se osniva banka i zašto Emirati osnivaju banku u Srbiji. Mogao bih da razumem da je dao predlog da te transakcije idu preko "Razvojne banke Vojvodine" da bi se zapušile sve te rupe koje su nastale u poslovanju "Razvojne banke Vojvodine", pa da se opet dobije neki kredit bez pokrića. To mogu da razumem. Ove kritike zaista ne mogu da razumem i ne mogu da ih dozvolim.
Na kraju, ono što mi je zaista zasmetalo, da bi ta poslanička grupa, ukoliko se stvore neki uslovi, eventualno ušla u razmatranje da li će podržati ovaj aranžman.
Mi ove aranžmane pravimo kao država, kao odgovorna vlada sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima radi pokretanja proizvodnje i u poljoprivredi i u namenskoj industriji i ono što radimo i ono što nam je bitno, razumevanje kod građana Srbije i podrška kod građana Srbije.

Potpuno se slažem sa vama, gospodine Babiću i molim sve narodne poslanike da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine.
Izvolite, gospodine Stefanoviću, povreda Poslovnika.

Uvažena predsedavajuća, član 106. zbog toga što mi koji u nekom trenutku branimo pravopis srpskog jezika koji nema veze sa zavičajnim akcentom smo izloženi ovde napadu od strane prethodnog govornika koji nesvesno i iz neznanja brka pravopis Vuka Karadžića i zavičajni akcenat i vi to dozvoljavate, i još kažete - slažem se sa vama.
Šta je podrugljivo u tome što je poslanik rekao da se neka reč izgovara na određeni način, osim ako im je znanje i obrazovanje poruga, onda je to pravo lice ovih, ako pričaju o rupama, jer Bog otac njihove rupe neće zapušiti.

Gospodine Stefanoviću, sa vama se ne slažem, s obzirom kada neko imitira nekoga od narodnih poslanika i pri tom koristi način kao gospodin Veselinović, trebalo je da odreagujem i zato sam se složila sa gospodinom Babićem.
Gospodine Atlagiću, želite povredu Poslovnika?

Reklamiram član 103. jer mislim, predsedavajuća, da ste prekršili taj član jer mi niste dali pravo na repliku, jer me prethodni govornik, mislim na gospodina Veselinovića, prozvao.
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, član 103. ne reguliše pravo na repliku.)
Ne, nego, niste mi vi dali pravo na repliku, rekli ste da nemam pravo…
(Predsedavajuća: Član 103. ne reguliše pravo na repliku, pa prilikom pozivanja na Poslovnik, vodite računa na koji član se pozivate.)
Vi ste prekršili član 103. i na vas apelujem, vi ste ga prekršili.
(Predsedavajuća: Zašto sam prekršila?)
Zato što mi niste dali reč, samo ste mi rekli – nemate pravo na repliku. Kada sam tražio repliku na diskusiju gospodina…
(Predsedavajuća: Gospodine Atlagiću, ja uporno pokušavam da vam objasnim da član 103. reguliše povredu Poslovnika, a ne pravo na repliku.)
Jeste, vi ste Poslovnik prekršili i to hoću da kažem.
(Predsedavajuća: Dakle, prekršila sam član 104. jer vam nisam dala pravo na repliku, je li tako? Izvolite.)
Da li mi dajete pravo na repliku? Povreda Poslovnika, dobro.
Vi ste ga prekršili, javio sam se za repliku i niste mi dali nikakvo obrazloženje, već ste samo rekli – nemate pravo na repliku, a ja vam dajem obrazloženje u dve rečenice.
Prethodni govornik obratio se meni podrugljivo, uvredljivo, da sam govorio u duhu Kumrovačke škole i da nisam citirao Drecuna, nego gospodina Lazanskog.
Molim vas, naočigled svih građana Srbije koji gledaju ovaj prenos i poslanika koji ovde sede, vi meni ne dajete pravo na repliku. Izvinite, ja vam nisam kriv što ne slušate šta poslanici govore, jer to je bilo uvredljivo.

Gospodine Atlagiću, ako ste mogli da primetite, ja u tom delu kada ste govorili nisam bila u sali i zato vam se izvinjavam. Ako ste se prepoznali u Kumrovačkoj školi, daću vam pravo na repliku i izvolite, prijavite se.

Možda je moja diskusija, gospodine iz DS, koji me je provocirao, bila poetska i rekao da je poetska, ali je tačna. Bilo bi mi drago da ste negirali bilo koji podatak da nije tačan, a ne samo da je poetska.
Drugo, što sam citirao gospodina Lazanskog, a ne Drecuna, a mogao sam i gospodina Drecuna, jer gospodin Drecun spada u najbolje vojne analitičare, kao i gospodin Lazanski i da vam kažem, ako niste znali, ima napisanih 20-ak knjiga iz vojne analitike. Nadalje, što ste prigovorili da je u duhu Kumrovačke škole, ja tu školu nisam završio, a najveća vaša privilegija u životu bi bila da ste je završili. Hvala lepo.